Posle sam se zadrzavala samo na razmisljanjima, a javljala su se periodicno... Nesto slicno je kod mene kao sto je pisao Red Button na pocetku posta - ja sam nekako zeljna zivota, stalno nesto radim, borim se, imam bas energije... i onda cap... dodje period kad mi je sve to besmisleno i onda tonem, tonem i cini mi se da nema niceg dovoljno vrednog za sta bih se uhvatila... I pocnem onda da razmisljam o samoubistvu kao resenju... Pisala sam na drugom topicu o samoubistvu da mi se dugo vremena to cinilo cak smirujuce. Kao jedan od izlaza, kao imam ovaj, ovaj, ovaj i izmedju ostalog samoubistvo, pa ga ipak ne izaberem... Na mene cesto izgovarane parole - da samoubistvo izvrsavaju kukavice, zivot je lep, uvek ima resenja, patice drugi ljudi bla bla bla uopste ne deluju, kao sto slicne stvari inace uopste ne dopiru do mene (sem na nekom povrsnom nivou). Mene to jos moze da iznervira jer me podseca na instant resenja i sve moje nerazumevanje sa ljudima. Ako sam imala nekog bliskog ko mi nece okolo skakutati sa parolama onda bih se obratila kad me spopadnu samoubilacke misli. Ako ne, bolje je bilo da se izborim sama sa sobom. Ali nastojala sam da pronadjem neke stvari koje deluju i u onim casovima kad mi je bilo dobro, u smislu da ojacam svoj duh i nadjem neku motivaciju i smisao kako mi se takva stanja ne bi vracala. Mnogo manje sam pocela da razmisljam o samoubistvu od kako sam upisala fakultet a sasvim prestala otkako sam pocela da planiram dete. E sad to je duga prica zasto su te dve stvari delovale bas tako, ali mislim da je kljuc naci kod sebe nesto sto zaista deluje kao motiv. I to ponekad moze biti neobicno i za samu osobu. Ja nisam uopste htela dete godinama a i sad ne mislim da sam neki decoljub, niti da je za mene dete smisao kao za neke druge ljude... a opet je to bio onaj "klik" od koga su moja povremena vracanja samoubistvu nestala...
A to me plasi zato sto mi je nekad samoubistvo stajalo stalno kao povremena opcija koju izbegnem, ali stoji... Ova stalno vesela osoba nekad kao da nisam ja... Mislim stoji ono sto sam pisala u postu od pre vise od dve godine da sam pronasla neki kljuc za sebe, dovoljno vredne stvari zbog kojih i ne pomisljam na samoubistvo i koje su mi jaka motivacija... ali nekad se plasim da bi neki pad iz ove stalne vedrine bio u totalni mrak... Nekako mi je ranije bilo sve dozirano, malo srece pa osetim malo ukus beznadja, pa ravnodusnosti, negativnosti itd. A sad uglavnom vedrina, sto je negde lepo i dobro... Mozda i nema razloga za strah, mozda sam sazrela, mozda je to sa samoubistvom bila samo faza koja je dugo trajala... Javicu vam 
Built to last
Why Would you Settle for Less when you can have More? Do not let other Authors Fool you with Empty Marketing Keywords. FLATBOOTS is what you Deserve. Built to last, Built from Scratch, Nothing Less.
Read moreOriginally posted by REIHvala. Still alive.
Treba imati muda i javno reci ovo. Svaka chast.
Nadam se da si se izborio sa time.
Originally posted by bananicaAmaterko
Well, bas kao i Dragonajt, jednom sam pokusao - u prvom razredu srednje skole.
Uzeo sam brijac, slomio ga i krenuo da se rezem. Na svu srecu, cimer me je pronasao oblivenog krvlju, upravo kad sam napravio prvi rez (nedovoljno dubok da napravi vecu stetu od malog krvarenja)
