- 28 Nov 2007, 20:35
#968339
Posto sam proglasena sveticom, cisto da jos malo prosvetlim pucanstvo 
:
Pao mi je pogled slucajno, jelte na naslov ove teme koji glasi "Osveta u ljubavi"...
Uz rec "ljubav" nikako ne moze da stoji rec "osveta", pritom hocu da vas podsetim na svoje predjasnje postove....
Vi, koji se svetite ne znate sta znaci voleti. Voleti istinski, cisto, voleti svim srcem.
Kada volimo nekoga, onda ga pustamo da on bude srecan i van nas, i bez nas.....nama je drago da ta osoba bude srecna, jer je volimo, i ako nas to boli (a znam da boli i koliko moze da boli), i ako nas povredi necim, a mi je volimo, poklonili smo poverenje, podelili intimu (opet bez obzira da li se radi o emotivno-sexualnom partneru, prijatelju ili clanu porodice), naravno da cemo uzasno patiti i biti sjebani, naravno! Naravno da cemo osetiti prvo tu povredjenost, pa onda ljutnju i bes, pa onda cemo podsvesno sami sebe sazaljevati (tipa:ja sam bio toliko dobar i posten, a on mi tako vraca, to mi radi"), ali opet i opet, to su tako normalne stvari, to su tako normalne faze, u svim medjuljudskim odnosima postoje izvesna ocekivanja, postoje izigrana ocekivanja, izigrano poverenje, postoji citava paleta osecanja i dobrih i losih i to je sve sastavni deo ovog usranog zivota....
Zivot treba da prihvatimo takvog kakav je, sa svim tim sranjima, jer ja ne znam kako vama (nekima) ne ide u glavu da je zivot u sustini mnogo puniji tim sranjima, nego lepim dozivljajima.
Ali smo zato mi tu da odaberemo hocemo li da zivimo ovako ili onako, premda nekad ne mozemo izbeci te lose stvari.
Mi smo ti koji ce dozvoliti da nas nesto u tolikoj meri pomeri ili ne.
Tuga, patnja, bol, povredjenost, bes, ljutnja, razocaranost, samosazaljenje.......sve su to osecanja koja je svako doziveo.
Ali ako nastavi da ide njihovim tragom, ako im se u tolikoj meri prepusti da mu samo to bude u sistemu, i ako krene da smislja osvetu i kako da povredi onoga ko je njega povredio, ta osecanja ostaju u njemu.......Mogu samo da zamislim kroz koji unutrasnji pakao prolazi osvetnik, dok u sebi ponovo prozivljava te osecaje ljutnje, besa i povredjenosti i dok smislja osvetu....
Ali ja samo zelim da kazem da kada nam se tako nesto dogodi, ZBOG NAS SAMIH treba sto pre da nastojimo da se resavamo tih negativnih i bolnih osecanja, a ne zato sto smo DOBRI i FINI prema skotu koji nas je povredio. NE! Ne zbog skota, nego zbog nas samih.
To je poenta moje celokupne price na ovoj temi.
Nstaviti dalje, ne pokazati mu mozda da nas je povredio, sacuvati svoje dostojanstvo i biti pred samim sobom ok.
Ja, kada bih u sebi imala poriv da se nekome na bilo kakav nacin svetim, bih se sama sa sobom osecala lose, ali NE ZBOG TOGA STO SAM "DOBRA" prema tom nekom, ne zbog toga sto mu "okrecem i drugi obraz" (kako je to gore pogresno protumaceno), nego zbog toga sto bih se sama sebi gadila.
Sto bih bila ista kao taj neko. Ne, bila bih GORA nego taj neko, jer taj nije sistematski smisljao kako da me zajebe, nego je postupio po svojoj zelji ili nagonu, koji se, u datom trenutku kosio sa mojim ocekivanjima.
Mi moramo shvatiti da svako ima svoje neke zelje i radi u skladu sa njima, i jako su retki oni ljudi koji se "poklapaju" sa nama, zato i jesu tako dragoceni......neki ljudi ih nikad ne sretnu.
Ja, za svog zivota, imam mozda samo 1 ili 2 osobe sa kojima se toliko dobro "poklapam" da se to granici sa nemogucim. I zato znam koliko je nerealno ocekivati da takve ljude srecemo svaki dan, ja ih ne srecem prva, nigde ih nema.......Mnogo je vise kretena, supljoglavih, praznoglavih, onih bez grama osecaja, onih koji igraju neke, samo njima znane igrice...
Kada to shvatimo, onda ne treba da nas iznenadjuju njihovi losi postupci.
Na kraju krajeva, sami smo dozvolili sebi da se vezemo za nekoga, pa ako nas izjebe, krivica ne moze biti iskljucivo njegova.
Meni kad se to dogodi, ja mogu eventualno sebe da krivim sto nisam dobro procenila, sto nisam videla ili htela da vidim ocigledne znake koji su uvek bili tu i pokazivali kakav je taj neko. On je takav, i moja dalja osveta znaci dalje razmisljanje o toj osobi, a kada me neko povredi ja cinim svaki napor da je sto pre izbrisem iz svog sistema. Ponekad je potrebno duze vreme, ali sve cinim da ne mislim na nemio dogadjaj i da se skoncentrisem na sebe i svoje potrebe, umesto da ga drzim u svom sistemu i jos smisljam kako da mu stanem na rep.
Samo zelim da ne mislim na njega vise, da sto pre izblede moja osecanja prema njemu.
(njemu-toj osobi)
:Pao mi je pogled slucajno, jelte na naslov ove teme koji glasi "Osveta u ljubavi"...
Uz rec "ljubav" nikako ne moze da stoji rec "osveta", pritom hocu da vas podsetim na svoje predjasnje postove....
Vi, koji se svetite ne znate sta znaci voleti. Voleti istinski, cisto, voleti svim srcem.
Kada volimo nekoga, onda ga pustamo da on bude srecan i van nas, i bez nas.....nama je drago da ta osoba bude srecna, jer je volimo, i ako nas to boli (a znam da boli i koliko moze da boli), i ako nas povredi necim, a mi je volimo, poklonili smo poverenje, podelili intimu (opet bez obzira da li se radi o emotivno-sexualnom partneru, prijatelju ili clanu porodice), naravno da cemo uzasno patiti i biti sjebani, naravno! Naravno da cemo osetiti prvo tu povredjenost, pa onda ljutnju i bes, pa onda cemo podsvesno sami sebe sazaljevati (tipa:ja sam bio toliko dobar i posten, a on mi tako vraca, to mi radi"), ali opet i opet, to su tako normalne stvari, to su tako normalne faze, u svim medjuljudskim odnosima postoje izvesna ocekivanja, postoje izigrana ocekivanja, izigrano poverenje, postoji citava paleta osecanja i dobrih i losih i to je sve sastavni deo ovog usranog zivota....
Zivot treba da prihvatimo takvog kakav je, sa svim tim sranjima, jer ja ne znam kako vama (nekima) ne ide u glavu da je zivot u sustini mnogo puniji tim sranjima, nego lepim dozivljajima.
Ali smo zato mi tu da odaberemo hocemo li da zivimo ovako ili onako, premda nekad ne mozemo izbeci te lose stvari.
Mi smo ti koji ce dozvoliti da nas nesto u tolikoj meri pomeri ili ne.
Tuga, patnja, bol, povredjenost, bes, ljutnja, razocaranost, samosazaljenje.......sve su to osecanja koja je svako doziveo.
Ali ako nastavi da ide njihovim tragom, ako im se u tolikoj meri prepusti da mu samo to bude u sistemu, i ako krene da smislja osvetu i kako da povredi onoga ko je njega povredio, ta osecanja ostaju u njemu.......Mogu samo da zamislim kroz koji unutrasnji pakao prolazi osvetnik, dok u sebi ponovo prozivljava te osecaje ljutnje, besa i povredjenosti i dok smislja osvetu....
Ali ja samo zelim da kazem da kada nam se tako nesto dogodi, ZBOG NAS SAMIH treba sto pre da nastojimo da se resavamo tih negativnih i bolnih osecanja, a ne zato sto smo DOBRI i FINI prema skotu koji nas je povredio. NE! Ne zbog skota, nego zbog nas samih.
To je poenta moje celokupne price na ovoj temi.
Nstaviti dalje, ne pokazati mu mozda da nas je povredio, sacuvati svoje dostojanstvo i biti pred samim sobom ok.
Ja, kada bih u sebi imala poriv da se nekome na bilo kakav nacin svetim, bih se sama sa sobom osecala lose, ali NE ZBOG TOGA STO SAM "DOBRA" prema tom nekom, ne zbog toga sto mu "okrecem i drugi obraz" (kako je to gore pogresno protumaceno), nego zbog toga sto bih se sama sebi gadila.
Sto bih bila ista kao taj neko. Ne, bila bih GORA nego taj neko, jer taj nije sistematski smisljao kako da me zajebe, nego je postupio po svojoj zelji ili nagonu, koji se, u datom trenutku kosio sa mojim ocekivanjima.
Mi moramo shvatiti da svako ima svoje neke zelje i radi u skladu sa njima, i jako su retki oni ljudi koji se "poklapaju" sa nama, zato i jesu tako dragoceni......neki ljudi ih nikad ne sretnu.
Ja, za svog zivota, imam mozda samo 1 ili 2 osobe sa kojima se toliko dobro "poklapam" da se to granici sa nemogucim. I zato znam koliko je nerealno ocekivati da takve ljude srecemo svaki dan, ja ih ne srecem prva, nigde ih nema.......Mnogo je vise kretena, supljoglavih, praznoglavih, onih bez grama osecaja, onih koji igraju neke, samo njima znane igrice...
Kada to shvatimo, onda ne treba da nas iznenadjuju njihovi losi postupci.
Na kraju krajeva, sami smo dozvolili sebi da se vezemo za nekoga, pa ako nas izjebe, krivica ne moze biti iskljucivo njegova.
Meni kad se to dogodi, ja mogu eventualno sebe da krivim sto nisam dobro procenila, sto nisam videla ili htela da vidim ocigledne znake koji su uvek bili tu i pokazivali kakav je taj neko. On je takav, i moja dalja osveta znaci dalje razmisljanje o toj osobi, a kada me neko povredi ja cinim svaki napor da je sto pre izbrisem iz svog sistema. Ponekad je potrebno duze vreme, ali sve cinim da ne mislim na nemio dogadjaj i da se skoncentrisem na sebe i svoje potrebe, umesto da ga drzim u svom sistemu i jos smisljam kako da mu stanem na rep.
Samo zelim da ne mislim na njega vise, da sto pre izblede moja osecanja prema njemu.
(njemu-toj osobi)
?
Pa je tema otisla daleko od predvidjenog.