- 16 Avg 2007, 03:58
#874785
Pa sad, biti muško?
Za početak, imati muške genitalije i muški genom, tj par XY hromozoma.
E sad, i u okviru str8 ljudi koji nemaju problema sa definisanjem svog pola postoji kategorizacija muškosti, neko je muškarčina, neko je pičkica, neko nit smrdi nit miriše, a žene sa druge strane mogu da budu ženetine ili šta ti ja znam, u svakom slučaju ni one nisu sve iste.
Elem, pojenta je u tome da postoje dva pola, jedan muški, jedan ženski, ali kao što i Zemlja ima severni i južni pol, ima svašta nešto između.
Znači između muškarca i žene stoji svašta, a kao centar oblasti nedefinisanog stoji QUEER! Kao nešto što stoji na granici gde se muškost preliva u ženstvenost, ne znajući jadno gde će.
Dakle, muškarca u smislu jednog ekstremuma polne krive /mačo tip, muškarčina/ definisao bih kao:
-ponašanje karakteristično za muškarce u toj socijalnoj sredini (recimo odsustvo feminiziranih pokreta i ženske dinamike govora)
-odsustvo veće količine nakita
-šminka nikako
-hrabrost
-spremnost da se bori za svoj cilj /plen/ direktno i otvoreno
-zatvorenost u ispoljavanju emocija
-sebe vidi kao muško bez ikakvih rezervi i spreman je da se obračuna sa onim ko atakuje na njegovu muškost
-verovatno da ima još, ali ovo mi je palo na pamet.
E sad, šta je minimum da bi se neko smatrao muškarcem? To jest, gde završava muško, a počinje žensko? Sve ono što napisah gore krasi jednog Ubermuškarca, prototipa muškosti.
Po meni je minimum biologija /XY+genitalije/ + svest o sopstvenoj muškosti i potreba za rodnim određivanjem, kako to neko gore napisa. Sve ostalo je relativno.
Nema koristi od binarnosti muško-žensko, na kraju, jer vrši nasilje nad raznovrsnošću koja je faktički prisutna.
