- 28 Jun 2007, 11:30
#834635
Pa, ja nemam duge veze, 2 meseca nije duga veza, to je mhm, pa to proleti... Anyway u svakom slucaju osecam se ok, zato sto tako zelim, ali ne mogu odmah da nadjem nekog drugog (osim ako se radi o ONS-u, ali ne sa bilo kim, i ne odmah), treba mi neko vreme da dodjem sebi i defragmentiram hard. Mislim ja sam ok kad sam solo, to mi je prirodno stanje, i veza mi je prirodno stanje onda kad je imam, ali iz solo perspektive ne izgleda tako. U svakom slucaju, kad se vec upustim u vezu ili nesto s nekim, racunam da to moze da se zavrsi bilo kad (zelela ja to ili ne), i da krene u bilo kom smeru, i gledam da izvucem maksimum iz toga, i da dam maksimum. Prosto udjem u to bez bilo kakavog straha, ocekivanja i uzivam. I onda kad se zavrsi znam da sam imala predivna 2 meseca ili vec koliko i to mi je dovoljno, ne zalim ni za cim, ne razmisljam sta je moglo biti drugacije. I ne zalim sto je gotovo. Ako je gotovo, to uglavnom znaci da neko nije bio srecan, ili da se uplasio, ili da je to bilo previse heavy, a u takvim uslovima ne bih ni htela da nastavim. Nemam taj trip sada ja sam ulozila nesto pa mi se nije vratilo, jer mi se vratilo kroz to vreme koje smo provele zajedno. I nedostaje mi ta osoba, ali to je nesto s cim sasvim lepo mogu da zivim. U svakom slucaju, dam sebi neko vreme da presaberem utiske i oslusnem svoja osecanja, i vidim sta je to sto sad zelim, da skontam sta nije bilo kako treba, cisto da ne bih ponovo napravila neku gresku (u proceni...), i onda krenem dalje, pa dok ne naleti neko interesantan. Mislim ja nemam taj trip da moram da posedujem nekog po svaku cenu, jos manje zelim da menjam nekog ili da pravim neki veliki kompromis (prosto imam set kompromisa koje ne zelim da pravim, i to su neke stvari na koje obratim paznju u startu, i ne upustam se ni u sta dok se ne uverim da necu morati da ih pravim kasnije, pa sad koliko dobro porcenim situaciju), prosto u vezi zelim da budem ono sto sam, ja, ako nekom to ne odgovara, pa nek nadje nekog ko mu vise odgovara, takodje zelim da osoba s kojom sam bude opustena i svoja. I dok to ide - ide, ako ne ide, logicno je da se rastanemo. Ako se ispostavi da nismo kompatibilne, onda ni nemamo sta da radimo jedna s drugom, ma kolko to savrseno bilo na trenutke. Prosto nemam nameru da budem nesrecna sa nekim, jos manje zelim da neko bude nesrecan samnom. Sve ostalo je ego trip. Meni je bilo dovoljno da mi neko jednom potpuno unisti samopouzdanje da ne dozvolim da se to ikad vise desi, i sasvim dovoljno da mi neko jednom slomi srce da naucim da to hendlujem i znam da ce proci kroz neko vreme. Ostalo su sve neki iracionalni strahovi i tripovi, a to nije nesto s cime moze da se razgovara, pregovara i slicno.
Anyway, radije sam svoja i solo i sa slomljenim srcem ili cime god, nego s nekim s kim nisam svoja.
tesko pitanje...ne znam nisam bila u toj situaciji...mada meni bi bilo cudno da se posle duge pauze nadjem u vezi...
Odjednom kao da imam vremena za bacanje, osecam da nesto nedostaje, gde god se okrenem imam neki flashback, i tako...ne bitno da li sam raskinuo ja ili druga strana i da li je to bio raskid jer je nesto puklo ili su obe strane mislie da se nastavi svako u svom smeru...
kako ona kaze, po "mom pogledu " 
) sve u svemu, ona mi je rece da se tacno vidi... 
