Bootstrap Framework 3.3.6

Over a dozen reusable components built to provide iconography, dropdowns, input groups, navigation, alerts, and much more...

Sestrogen. Kutak za lezbo trenutak...

Moderatori: Over the rainbow, Moderators

Korisnikov avatar
By Hys.
#768812
ja sam jako retko "ludela" na ribe na prvi pogled...i sada takodje...tek negde kod 5 pogleda ili njene 10 recenice mozemo da pocnemo da pricamo o zainteresovanosti....
i da bejah zaljubljena negde oko 14 u devojku...i ne mogu da se pohvalim da sam bila neiskvarena, znala sam da hocu da je "bolje upoznam"...na fizickom nivou :D
Korisnikov avatar
By Zaljubljena
#770879
Originally posted by Cool_Girl17
ajoooj,negde procitah"ja se palim na cure kad vidim zgodnu curu totalno poludim..."ili tako nesto,pa kazem to uopste nije slucaj samnom,znaci po tom pitanju sam skroz "nezaintresovana",ali sam isto tako i sigurna da sam se nekoliko puta zaljubila upravo u devojku.e sad,nije ni meni nista jasno... :neznam:
Ha, mislim da sam to ja napisala:pinknaocari: :pinknaocari: e vidis, ja jesam lezbaca....a ti???
Pa ako si se zaljubila u devojku...pa moguce je da si bi...ne mora da znaci da devojke moraju da ti se svide na prvi pogled (kod mene mora)...ali....Cekaj, jel bi ti volela da si lez? (GLAVNO PITANJE :) )
By Dionysus
#771016
@Cool girl 17
Probaj ovako. Setas gradom i razgledas ljude. I onda od svih naicice sigurno neki par gde i tip i riba extra izgledaju. I onda razmisli s kim bi se od njih dvoje radije poljubila/izgrlila/izvatala/suptilno razmenjivala zaljubljene poglede/sta god i that's the answer:))
Bar je meni pomoglo.
Mada, ja cesto voli da banalizujem overkomplikovane stvari tako da ti mozda i ne pomogne:))
By Sportasica
#771881
Originally posted by Zaljubljena
Ja bi sa cicom sigurnooooooooooooo:grin:
Me toooooooo:alexis:
By Cool_Girl17
#774441
@Zaljubljena: Iskreno,pa i ne bas...Licno nemam nista protiv vas(a kako cu i imati kad sam i sama mozda to),ali je ipak tu uticaj okoline

*PiNkLoVe*: Mislim da bi to bio ON,valjda zbog onoga da me cure ne pale na prvi pogled,sta znam...Ali ako uporedim bilo koju curu i decka koji su mi se svidjali,onda bih def. izabrala NJU

Evo i ovo:

DEVOJKE-uopste gledano ne privlace me(naravno osim nekoliko njih u koje sam i bila bas,bas zaljubljena),ne bih mogla spavati sa nekom,cak ni da sam zaljubljena jer mi se to jednostavno ne svidja

MUSKARCI-privlacni mi jesu,ali ni u jednoga nisam bila zaljubljena kao u curu(samo simpa.),spavala bih sa deckom...

Ipak mislim da sam hetero,ne bih se mogla tek tako zaljubiti u devojku...
Korisnikov avatar
By Adenim
#774445
Velika filozofija.
Rasiri zenske noge i vidi...
By Cool_Girl17
#774451
E pa meni sada nije bas sve u sexu,sta znam,mozda cu promeniti misljenje kad jos malo "porastem" :bouncy:
Korisnikov avatar
By Galadriel
#774457
Originally posted by Cool_Girl17
@Zaljubljena: Iskreno,pa i ne bas...Licno nemam nista protiv vas(a kako cu i imati kad sam i sama mozda to),ali je ipak tu uticaj okoline

*PiNkLoVe*: Mislim da bi to bio ON,valjda zbog onoga da me cure ne pale na prvi pogled,sta znam...Ali ako uporedim bilo koju curu i decka koji su mi se svidjali,onda bih def. izabrala NJU

Evo i ovo:

DEVOJKE-uopste gledano ne privlace me(naravno osim nekoliko njih u koje sam i bila bas,bas zaljubljena),ne bih mogla spavati sa nekom,cak ni da sam zaljubljena jer mi se to jednostavno ne svidja

MUSKARCI-privlacni mi jesu,ali ni u jednoga nisam bila zaljubljena kao u curu(samo simpa.),spavala bih sa deckom...

Ipak mislim da sam hetero,ne bih se mogla tek tako zaljubiti u devojku...
I ja sam tako razmisljala mada ne toliko otvoreno prema sebi u tvojim godinama.
Ne toliko otvoreno u smislu da sam poricala osecanja prema devojkama zato sto
nisu bila intenzivna kao sto nisu ni tebi sada. U sedamnaestoj sam se zaljubila u decka, jako, imala divnu vezu koja je trajala nekoliko godina. Zavrsilo se, zato sto sam se zaljubila u devojku...Od tada sam imala dve veze sa devojkama.. Sada mi se opet svidja jedan decko ( a mislila sam da je nemoguce da mi se ponovo svidi muskarac, bar ne da me seksualno privuce ). Cini mi se da me devojke vishe privlace, ipak zivot zelim da provedem pored muskarca.

Inace, ja nisam do dvadeset prve pozelela da spavam sa devojkom.

Eto nadam se da ti je pomoglo..
Korisnikov avatar
By Galadriel
#774458
Originally posted by Cool_Girl17
E pa meni sada nije bas sve u sexu,sta znam,mozda cu promeniti misljenje kad jos malo "porastem" :bouncy:
A mozda i neces. Ja nisam. :) :okret:
By Dionysus
#777909
Originally posted by Cool_Girl17
@Zaljubljena: Iskreno,pa i ne bas...Licno nemam nista protiv vas(a kako cu i imati kad sam i sama mozda to),ali je ipak tu uticaj okoline

*PiNkLoVe*: Mislim da bi to bio ON,valjda zbog onoga da me cure ne pale na prvi pogled,sta znam...Ali ako uporedim bilo koju curu i decka koji su mi se svidjali,onda bih def. izabrala NJU

Evo i ovo:

DEVOJKE-uopste gledano ne privlace me(naravno osim nekoliko njih u koje sam i bila bas,bas zaljubljena),ne bih mogla spavati sa nekom,cak ni da sam zaljubljena jer mi se to jednostavno ne svidja

MUSKARCI-privlacni mi jesu,ali ni u jednoga nisam bila zaljubljena kao u curu(samo simpa.),spavala bih sa deckom...

Ipak mislim da sam hetero,ne bih se mogla tek tako zaljubiti u devojku...
E, mojne se ljutis sestro, ali po meni, stvar je sledeca:
Ti si jedno fino zbunjeno i radoznalo stvorenjce, koje definitivno nije buduca lezba, verovatno cak ni bi. Mozda imas nesto sto te nesvesno koci kada su momci u pitanju, pa zbog toga nisi uvek sposobna da postavis granicu izmedju girl-to-girl prijateljstva i zaljubljenosti. Ja bih se na tvom mestu konsultovala sa nekim ko je za to strucan i ne bih sebi komplikovala zivot. Jer, ako te se docepa ova Zaljubljena... postajes lezba garnat, iako nisi:)))
Korisnikov avatar
By jenny
#778057
pinklove, aj mi molim te objasnish ovo postajesh lezba iako nisi? misilm ako je stvarno strejt dzabe i sve devojke ovog sveta...
i zashto kazesh definitivno?

@CooL_Girl17
vidi pinklove je mozda u pravu, smatram da to sto je rekla ima smisla...uglavnom,ali ja mislim da to shto kazesh da ne bi mogla da spavash sa nekom i ne govori bash puno, tj ne mora nishta da znachi. ti si josh ajmo rec mala i videcesh vremenom shta te vishe privlachi tj. ko. sta znam,i meni je slicno bilo,tj isto sam razmisljala- zaljubila se koji put ali kao ne bih mogla nikad spavati sa njom,pa onda malo po malo i shvatih da bih mogla, chak shta vishe da to bash jako zelim...i sl. a opet nije da me ni tipovi ne privlache...shto onda josh dodatno zbunjuje...
sve u svemu, nemoj da se opterecujesh, pusti, budi otvorena za sve opcije pa shta bude bice...
Korisnikov avatar
By Delete
#778063
Originally posted by Adenim
Velika filozofija.
Rasiri zenske noge i vidi...
Eh, pa nije to bas tako prosto.
Korisnikov avatar
By vremecuda
#781340
Originally posted by Adenim
Velika filozofija.
Rasiri zenske noge i vidi...

:roflmao: :roflmao: :pucaodsmeha: :pucaodsmeha: :roflmao: :roflmao:

Eh, pa nije to bas tako prosto.

:hail: :hail: :hail: :klap: :klap:
Korisnikov avatar
By Zaljubljena
#781364
Originally posted by Cool_Girl17

DEVOJKE-uopste gledano ne privlace me(naravno osim nekoliko njih u koje sam i bila bas,bas zaljubljena),ne bih mogla spavati sa nekom,cak ni da sam zaljubljena jer mi se to jednostavno ne svidja

MUSKARCI-privlacni mi jesu,ali ni u jednoga nisam bila zaljubljena kao u curu(samo simpa.),spavala bih sa deckom...

Ma mozda nisi naisla na pravog jos uvek, ko zna....
Originally posted by Cool_Girl17

Ipak mislim da sam hetero,ne bih se mogla tek tako zaljubiti u devojku...
a ako kazes da si "bila bas bas zaljubljena" u devojku...onda ne verujem da si hetero...mozda si bi....


Originally posted by *PiNkLoVe*
Jer, ako te se docepa ova Zaljubljena... postajes lezba garnat, iako nisi:)))

Haha....ova Zaljubljena bi i od lezbe napravila str8-asicu, koliki je baksuz...ccccc...:barf:
Korisnikov avatar
By *deni*
#1952425
Ako voliš lepu pičku da mirišeš i ližeš, to znači da si, pre svega esteta, a potom i lezbejka.
Prosto je to sve.
Samo što lepa pička ipak košta, pa onda ove siromašne lezbe mlate praznu slamu, misleći da će se ovajditi o lepu pičku za dž.
Ne, nikako.
Korisnikov avatar
By nsBeckie
#1952759
Ovo je počelo kao odgovor na temu, ali se onda pretvorilo u priču (u potpunosti autobiografsku), pošto sam shvatila da ne mogu u par rečenica dati odgovor na postavljeno pitanje.

Kako sam ja znala da sam biseksualna?

Mislim da sam oduvek znala. U početku, naravno, nije to tako formulisano u čovekovoj glavi... Nisam sa sedam ili deset godina išla okolo govoreći sebi ili drugima „Ja sam biseksualna“. Ali, iako ne mogu sa sigurnošću da kažem kada je bio taj trenutak kada se to iskristalisalo, jedno znam sigurno - nikada nisam osećala kako je to pogrešno, nenormalno, itd. Nikada mi homoseksualna ljubav nije delovala kao nešto pogrešno, prljavo, ili kao ljubav koja je gora od heteroseksualne.

Mislim da se o tome u mojoj kući uopšte nije govorilo dok sam bila dete, što je možda donekle uticalo na mene u tom smislu da mi roditelji nisu usadili u glavu neko loše mišljenje o homoseksualnosti. Mada, možda ni njihovi homofobični komentari ne bi mnogo značili - uvek sam više volela da sama formiram sopstveno mišljenje - tako da bi to bio samo još jedan stav koji bih odbacila kao neosnovan. Da, dete-filozof, to sam ja bila, a nisam se mnogo promenila od tada.

Za mene je i tad ljubav bila ljubav, i nisam imala nikakvih problema u prihvatanju sebe i svojih osećanja. Tek kasnije sam shvatila da drugi ljudi ne misle isto, da na homoseksualnost gledaju kao na nešto što je bolesno ili pogrešno ili protivprirodno. Budući da sam već imala sopstveni stav po tom pitanju, nije bilo moguće da prihvatim te komentare kao validne. Nisam zbog toga nikada imala problema sa internalizovanom homofobijom, i sličnim osećanjima koja vode ka neprihvatanju sebe.

Jedino što bi me zabolelo jesu takvi homofobni komentari od strane članova moje porodice, ne samo zato sto sam osećala da na neki način mene lično(i ne znajući) vređaju, nego zato što vređaju i druge ljude - čitavu jednu grupu ljudi... Ah, da, takođe nikada nisam verovala da sam jedina koja se tako oseća... Nisam imala problema sa tim da sam se osećala izolovano, kao da se niko ne oseća tako kao ja. Znala sam da postoji dosta ljudi koji vole osobe istog pola. Istina, ja lično nisam tad znala nikog takvog, ali nisam ljude uopšte ni posmatrala kroz tu prizmu seksualnosti.

U srednjoj školi seksualnost je, naravno, postala maltane glavna tema razgovora. Ja nisam otvoreno govorila o tome da sam biseksualna (u to vreme sam već znala to, iako se nisam ni poljubila sa nekom devojkom, već sam prosto znala da mi se mogu dopasti i momci i devojke). Ali, jedna moja strejt drugarica je to shvatila i sama. Možda zato što je njena najbolja prijateljica bila biseksualna, a možda i zato što je primetila da mi se sviđa. Nisam prema njoj osećala seksualnu privlačnost "per se", ali pretpostavljam da mogu reći kako mi je bila simpatija.

Bile smo dobre drugarice, ali ne i najbolje. Odnosno, možda je bolje da kažem kako ja nikada zapravo nisam imala jednu najbolju drugaricu; znate - onu osobu koju poznajete celog života i družite se s njom od malih nogu, deleći s njom sve svoje misli i osećanja. Imala sam nekoliko najboljih drugarica u različitim periodima svog života, ali mislim da je svaka od njih poznavala samo deo mene i verujem da, kada bi se sad sve one skupile i stale da razgovaraju o onim delićima mene koje su one upoznale, svaka bi bila iznenađena pojedinim stvarima koje nikada u meni nije videla. Neke bi se stvari bez sumnje poklopile, ali svest o mojoj biseksualnosti nije jedna od njih.

Ona (nazvaću je Sabina) je znala ili makar predosećala da ja nisam sto posto strejt. A ja sam, s druge strane, znala da Sabina jeste sto posto strejt. Bila je seksualno veoma probuđeno biće, najotvorenije je govorila o seksu pred ostalim devojkama, nije se plašila otkrivanja svoje seksualnosti i uživanja u njoj. Imala je jednog „stalnog“ dečka, a kada njega nije bilo u okolini, bila je i sa drugima. Znala je da i on ima druge kada nisu zajedno i nije bila ljubomorna zbog toga. O lezbejstvu nije otvoreno govorila u većem društvu, ali meni je rekla da je njena najbolja drugarica biseksualna, i tada je priznala da je i ona malo eksperimentisala sa tim, ali da je tom prilikom shvatila kako to ipak nije za nju, da je devojke jednostavno ne privlače, dok su je, s druge strane, muškarci veoma uzbuđivali.

Ja, zatvoreno stvorenje kakvo sam već bila, nisam joj nikada otvoreno rekla da sam biseksualna, to jest nisam joj se „autovala“, ali iz mojih komentara je moglo biti više nego jasno da na homoseksualnost ne gledam kao na nešto negativno, da naprotiv nemam nikakvih predrasuda, i da mi je sasvim nevažno da li je neko gej ili strejt. Nikada mi nije konkretno izdvojila tu karakteristiku kao nešto što posebno ceni, ali mi je milion puta rekla da sam najdivnija i najbolja osoba koju je upoznala, a verujem da je u to njeno mišljenje ulazilo jednim delom i njeno poznavanje mojih stavova o ljudskoj seksualnosti, jer nikada nisam osuđivala druge vodeći se nekim lažnim moralom. Mislim da je to cenila pogotovo zato što je u tako maloj sredini morala biti meta raznih ogovaranja zbog svog ponašanja i otvorenosti. (Kada malo bolje razmislim, uviđam da su sve moje najbolje drugarice na ovaj ili onaj način, iz ovog ili onog razloga, bile izdvojene od ostatka „mase“. Ne želim da kažem izolovane, jer Sabina to nije bila, čak šta više, moglo bi se reći da je bila popularna u društvu, jer je umela da se zabavlja i time je privlačila ljude oko sebe. Ali, sad već pravim veliku digresiju.)

Dakle, Sabina je znala ili predosećala da sam ja biseksualna, iako joj to nikada nisam rekla. Nisam imala neku naročitu potrebu da krijem od nje ovu činjenicu, ali nisam osećala ni potrebu da o tome razgovaram sa njom (ili sa bilo kim drugim), jer je to prosto bilo deo mene kao što je deo mene to što imam braon oči ili mladeže na leđima. A mislim da je jasno da nikada nisam bila osoba koja će krenuti da razglaba o svojim očima, ili mladežima. Pa ni o svojoj seksualnoj orijentaciji.

Nije bilo šta ni da se razglaba...

Drugo je to kada neko ne zna šta je, ima neki problem koji može da reši razgovorom o njemu, ili se zaljubi pa želi to da podeli sa nekom bliskom osobom. Kod mene toga nije bilo, jer sam odavno sve to oko svoje seksualne orijentacije prešla sama sa sobom, a nisam bila zaljubljena u neku devojku. Ne, čak ni u nju. Rekoh već da je u najbolju ruku ona bila moja „simpatija“ – što mogu da definišem kao „osoba sa kojom volite da provodite vreme“. Nije tu bilo one prave seksualne privlačnosti.

Možda da je ona bila lezbejka... Ne znam, malo mi je glupo da tako razmišljam o tome, ili možda neiskreno. Nisam je posmatrala na taj način, a dobila sam čak i pravu priliku da to pokušam.

Nije bila lezbejka, ali nije se ni plašila seksualnosti. Jedne noći, kada je došla kod mene da prespava, ležale smo jedna do druge i razgovarale u mraku pred spavanje. Ne znam kako smo došle do toga, ali u jednom momentu je spomenula kako je skroz obrijana „tamo dole“ i veoma ležerno me pozvala da pipnem i vidim kako joj je sad glatka koža. Stavila mi je ruku i osetila sam pod prstima glatku kožu bez dlačica, rekla sam nešto u stilu „aha, vidim“, a onda sam povukla ruku. „Slobodno pipni, neću ti ništa,“ rekla je, a ja sam odgovorila „neka, videla sam.“ Tada me je ona upitala „Zašto se plašiš?“ i iako sam ja iznenađeno odgovorila da se ne plašim, nastavila je rečima „Ako nikada ne probaš, nećeš ni znati. Nemoj da budeš kukavica. Zar ne želiš da probaš?“ Ja sam odgovorila da ne želim. Rekla mi je ponovo da se plašim, ali „dobro, nema veze, kako hoćeš.“ I na tome se završilo.

S jedne strane jeste bila u pravu. Do tada sam bila samo sa momcima, ona je to znala. Jesam bila kukavica da pokušam da „smuvam“ neku devojku. Nedostajao mi je onaj famozni gej radar da prepoznam da li je neka devojka gej ili strejt, pa tako nisam znala kako bih mogla prići ijednoj devojci jednako opušteno kao što bih mogla prići bilo kom dečku. A istini za volju, nisam baš bila devojka koja prva prilazi. Nije mi bilo teško da napravim prvi korak ako je to potrebno, ali samo ako sam već sigurna da se i ja dopadam tom nekom, makar kroz poglede, osmehe ili jezik tela... Retko (ako uopšte) bi mi se i dopadao neko ko nije obraćao nimalo pažnje na mene – uvek mi je bio potreban neki početni podsticaj da krenem o nekoj osobi da razmišljam u seksualnom smislu, da je posmatram kroz tu seksualnu prizmu. Mogu se diviti lepim ljudima, ali to može zauvek ostati aseksualno ako mi ta osoba na neki način ne stavi do znanja da je ja seksualno privlačim. A do tada sam te podsticaje dobijala samo od momaka.

Pa, zapravo, i Sabinina „ponuda“ te noći nije bila neka prekretnica, te je možda glupo reći „do tada“, kao da je „tada“ bio momenat kada se nešto drugačije desilo. Ne, nije, bar ne u mom umu. Ja Sabinu nisam na taj način privlačila, znala sam to, i zato sam je i odbila. Možda sam propustila savršenu priliku da doživim lepo iskustvo, ali u tom trenutku ja je nisam želela. Bilo je verovatno nečeg suviše ležernog u svemu tome. Gotovo kao da se isuviše hladno i klinički ponela prema nečemu što je trebalo da bude moje prvo pravo lezbejsko iskustvo (ne računam jedan poljubac sa jednom drugom strejt drugaricom, koja mi se uopšte nije ni dopadala, niti ja njoj, nego je samo želela da vidi da li je poljubac sa devojkom drugačiji od poljupca sa momkom).

Gotovo kao da je Sabina tim potezom želela da mi učini uslugu – pošto već nemam s kim drugim, onda evo, ona se nudi. Ne želim da tvrdim da je ona to baš tako videla... samo kažem kako je to meni u tom trenutku bilo previše hladno. Nisam je do tada nikada posmatrala kao nekoga s kim bih želela seks, a da bi se to promenilo, bila mi je potrebna neka uvertira, neki znak od nje da joj se ja sviđam na taj način. To je uvek izostajalo u našoj vezi, pa je tako izostala i moja zaljubljenost u nju.

Možda je ona mislila da ja jesam zaljubljena u nju, da sam se samo uplašila te noći, da sam se uplašila svojih osećanja... Ali nije bilo tako. Možda bi ova priča bila zanimljivija da jeste. U stvari sigurno bi bila, jer bih tad mogla naveliko i naširoko pisati o unutrašnjoj borbi, (ne)prihvatanju sebe, raznim strahovima i frustracijama... Ali nije bilo tako.

I ne žalim sada što nisam iskoristila tu priliku. Da sam je iskoristila, verovatno bih opet mogla sada da kažem isto – da ne žalim zbog toga. Prosto – nije se to desilo, i fatalista kakva jesam, verujem da je tako trebalo da bude. Ne želim da kažem ni da je bolje ni da je gore što te noći nisam prihvatila Sabininu ponudu, što već tada nije započela moja lezbejska „karijera“, jednostavno smatram da je tako trebalo da bude. „Nusut“, nije važno, kao što kaže Ursula LeGvin u jednoj od mojih omiljenih knjiga („Leva ruka tame“)...

Nažalost po ovu priču, ali srećom po mene, nije bilo neprospavanih noći zbog tog događaja, a nas dve smo i dalje ostale u dobrim odnosima. Posle srednje škole, međutim, svaka je otišla na svoju stranu, a ja sam našla novu najbolju drugaricu koja je bila po mnogo čemu drugačija od Sabine i sa kojom se nikada nisam dotakla te teme.

Na neki način sam kameleon u svojim vezama sa ljudima. Prihvatam ih u potpunosti takve kakvi su, ali dopuštam im da vide mene samo u dozama – mogu da budem sve što žele da vide, jer jesam to, ali ne dozvoljavam im da vide celu sliku, samo deo – onaj deo koji ja izaberem usklađujući se sa tim kakvi su oni. Na taj način i dalje vide mene (ne pretvaram se nikad da sam nešto što nisam), ali me ne vide zaista, jer nemaju pred sobom baš sve informacije. Kao da sam ogromna slika od koje drugi vide samo detalje, i to ne svi iste detalje, ali niko osim mene ne poseduje ključ od sobe gde ta slika stoji na zidu... Često ulazim u tu sobu i posmatram nove poteze koji neprekidno nastaju, nove boje i nove detalje, ali niko drugi još nije dobio pristup unutra, a retko ko je uspeo da se prikrade i zaviri na trenutak, ipak ugledavši samo delić pre nego što se vrata zatvore.

Nego da se vratim na glavnu temu ove priče, a to je: kako sam znala da sam biseksualna? Neko bi mogao još uvek da postavi to pitanje, naročito oni koji smatraju da je seksualna orijentacija isto što i seksualna privlačnost. Jer, do sada u svojoj priči nisam spomenula ništa o tome da me je neka devojka privukla na taj način... pa kako sam onda mogla znati da sam biseksualna? Lako je reći, pa eto tako znala sam, ali to nije odgovor, makar bilo istina. Zato nastavljam dalje, jer ako završim na tome, onda se nisam pomakla dalje od prve rečenice: „Mislim da sam oduvek znala.“

Dakle, i posle one noći sa Sabinom, bila sam kukavica da pokušam da budem sa nekom devojkom, to jest da samoinicijativno zađem u lezbejske krugove za koje sam predosećala da postoje (čak i u toj maloj sredini u kojoj sam odrasla, pa i posle u Novom Sadu kada sam se preselila zbog studija), ali za koje nisam imala pojma gde su. Možda nisam konkretno imala u glavi svest o takozvanoj gej sceni, ali znala sam da mora postojati nešto slično i da stupanjem na tu scenu sigurno mogu doći do pravih lezbejskih iskustava. Teško je objasniti zašto nisam stupila na tu scenu a da ne zvuči kao izgovor. Zato što mi veze i seks nikada nisu bile najbitnija stvar u životu, zato što sam uvek imala strejt drugarice i bila okružena strejt društvom sa kojima sam išla na strejt mesta, zato što su mi uvek samo muškarci prilazili na taj način, zato što mi nijedna žena nije prišla čak i kada sam priželjkivala da mi se tako nešto desi. Da, da, sve to zvuči samo kao gomila izgovora za kukavičluk.

Ali, činjenica ostaje da se nisam zaljubila ni u jednu ženu do svoje dvadeset i četvrte godine, ali da sam i dalje znala da sam biseksualna. Ako uzmem četrnaestu godinu kao neku tačku kada sam počela da razmišljam o svojoj seksualnosti (mada je to bilo i ranije), to znači da sam deset godina prosto znala da sam biseksualna bez da sam to „priznavala“. (Ne volim tu reč, i zato je stavljam pod navodnike – priznaje se zločin, a ne seksualna orijentacija.)

Ne mogu reći da su svi oko mene bili potpuno „clueless“. Nije Sabina bila jedina koja je predosećala da sam biseksualna. Ima još dosta ljudi koji su mogli iz nekih mojih komentara da shvate to ako su želeli da shvate. Ali nisam osećala potrebu nikome da se „autujem“, a sebi sam tokom tih godina već bila „autovana“, ako ništa drugo onda kao latentna biseksualka, odnosno kao neko ko to jeste ali još nije imao priliku da to i potvrdi. Mozak naučnika tu stupa na scenu – mozak analitičara – gotovo kao da je moja seksualna orijentacija jedno vreme bila samo teorema koja čeka da bude potvrđena u praksi, potkrepljena dokazima, izanalizirana i dokazana. Dakle, znala sam šta sam, samo što to nije bilo „naučno dokazano“. „Naučni dokaz“ u ovom slučaju bi bilo da se zaljubim u neku ženu.

A onda se pojavio i taj dokaz.

Time se završava i ova priča, jer je cilj bio odgovoriti na pitanje „kako sam znala da sam biseksualna?“. Nisam mogla odgovoriti jednom rečenicom na ovo pitanje, jer ne bih bila iskrena prema svim svojim licima, te otud i svi ovi redovi, u kojima je metafizičko Ja odgovorilo „oduvek sam znala“, filozofsko Ja - „ljubav je ljubav – bilo prema muškarcu bilo prema ženi“, telesno Ja - „orijentacija nije isto što i seksualna privlačnost“, naučno Ja - „zaljubila sam se u ženu što je svojevrstan dokaz i potvrda“... Ostalo je još samo da umetničko Ja kaže nešto... Ili je možda to Ja već i reklo svoje...

THE END
:)
By LeDeNa_
#1952833
Originally posted by nsBeckie


A onda se pojavio i taj dokaz.

Time se završava i ova priča, jer je cilj bio odgovoriti na pitanje „kako sam znala da sam biseksualna?“. Nisam mogla odgovoriti jednom rečenicom na ovo pitanje, jer ne bih bila iskrena prema svim svojim licima, te otud i svi ovi redovi, u kojima je metafizičko Ja odgovorilo „oduvek sam znala“, filozofsko Ja - „ljubav je ljubav – bilo prema muškarcu bilo prema ženi“, telesno Ja - „orijentacija nije isto što i seksualna privlačnost“, naučno Ja - „zaljubila sam se u ženu što je svojevrstan dokaz i potvrda“... Ostalo je još samo da umetničko Ja kaže nešto... Ili je možda to Ja već i reklo svoje...

THE END
:)
Prelep post...

Bravo i hvala***
Korisnikov avatar
By nsBeckie
#1952892
Hvala, Dina, Ledena :kiss:

nadam se da ce ovo procitati neke devojcice koje ne znaju sta su, i da ce im moja prica pomoci makar toliko da se opuste i ne gube nerve uzalud, lupajuci glavu "a da li sam ili nisam, da li ovo znaci da jesam ili ono znaci da nisam?" ... biseksualnost ne mora da bude rollercoaster... sve to dodje na svoje... relax, take it easy ;)
Korisnikov avatar
By Mariška
#1952913
Originally posted by nsBeckie

Na neki način sam kameleon u svojim vezama sa ljudima. Prihvatam ih u potpunosti takve kakvi su, ali dopuštam im da vide mene samo u dozama – mogu da budem sve što žele da vide, jer jesam to, ali ne dozvoljavam im da vide celu sliku, samo deo – onaj deo koji ja izaberem usklađujući se sa tim kakvi su oni. Na taj način i dalje vide mene (ne pretvaram se nikad da sam nešto što nisam), ali me ne vide zaista, jer nemaju pred sobom baš sve informacije. Kao da sam ogromna slika od koje drugi vide samo detalje, i to ne svi iste detalje, ali niko osim mene ne poseduje ključ od sobe gde ta slika stoji na zidu... Često ulazim u tu sobu i posmatram nove poteze koji neprekidno nastaju, nove boje i nove detalje, ali niko drugi još nije dobio pristup unutra, a retko ko je uspeo da se prikrade i zaviri na trenutak, ipak ugledavši samo delić pre nego što se vrata zatvore.
[poem]Slika[/poem]

Srećan je ko ume da voli...

On onda može da otključa vrata te sobe i pusti voljenu osobu da slobodno, polako i mirno u nju uđe i natenane posmatra tu sliku. Ali šta ako na toj slici postoje i zastrašujući detalji, neki detalji nalik slici Dorijana Greja? Da li će voljena duša uspeti da shvati, da oseti, da taj zastrašujući detalj i nije tako strašan, da je to ipak samo detalj, a slika je mnogo šira, mnogo veća, od tog jednog ili par zastrašujućih detalja... Kome pokloniti svoje poverenje i dozvoliti mu da posmatra tu sliku u njenoj celini i njenim promenama? Ko se neće uplašiti, ko će umeti sve to da razume i zavoli?

Predivan je ovaj tvoj post, Becky! :hail:

Ali džaba naučni i svi drugi dokazi, ako niko osim tebe još nije dobio pristup unutra, ako je jedino samo poneko uspeo tek da se prikrade i zaviri na trenutak...

I ti to, naravno, znaš.

Zato mi se ovaj tvoj post još više sviđa! :up:

:kiss:
Korisnikov avatar
By nsBeckie
#1952938
Originally posted by Mariška

Da li će voljena duša uspeti da shvati, da oseti, da taj zastrašujući detalj i nije tako strašan, da je to ipak samo detalj, a slika je mnogo šira, mnogo veća, od tog jednog ili par zastrašujućih detalja... Kome pokloniti svoje poverenje i dozvoliti mu da posmatra tu sliku u njenoj celini i njenim promenama? Ko se neće uplašiti, ko će umeti sve to da razume i zavoli?
da, naravno, "those are the questions"...

"ja sam sve i nista... ko zeli da vidi moje sve, mora videti i moje nista..." (*)

ali kome to dopustiti? kome dovoljno verovati da ce zavoleti to sve i nista?... ja se jos uvek nadam da ce se pojaviti taj neko, no videcemo... c'est la vie...

ali ovo je off topic

***

ON
Hvala Mariska, drago mi je da ti se dopala moja "ispovest" ;)

***

(*) ako ovo jos niko nije rekao pre mene, onda se ja potpisujem :D copyright nsBeckie :lol:
Korisnikov avatar
By Dina
#1952967
Originally posted by nsBeckie

Hvala, Dina, Ledena :kiss:

nadam se da ce ovo procitati neke devojcice koje ne znaju sta su, i da ce im moja prica pomoci makar toliko da se opuste i ne gube nerve uzalud, lupajuci glavu "a da li sam ili nisam, da li ovo znaci da jesam ili ono znaci da nisam?" ... biseksualnost ne mora da bude rollercoaster... sve to dodje na svoje... relax, take it easy ;)
Mislim da je biseksualnost najteza za definisanje zbog toga sto osobu mogu u duzem vremenskom periodu privlaciti bilo osobe istog pola/roda bilo drugog. Ipak ne mislim da je to preispitivanje neko gubljenje vremena, sve to nekako ima svoj razlog.

Ono sto je meni zanimljivo je da se za biseksualnost ili homoseksualnost trazi "dokaz". Dopalo mi se stoga u tvom postu sto si svoju biseksualnost spoznala i pre prakticnog dokazivanja. Nisam primetila da se takav "dokaz" trazi za heteroseksualnost, naprotiv vec za devojcice okolina "zna" da vole decake i obratno.
Korisnikov avatar
By Orlando the Lady
#1952969
Mislim da sam o ovome vec pisala na Forumu:


Izuzimajuci slucaj jedne devojke koja je izbegla u moj grad, i prema kojoj sam osecala samo neobjasnjivu bliskost, i izuzimajuci sve ostale naznake koje su se pocele javljati jos u vrticu, sve pocinje sa Nevenom...
Sa njom mi je sve postalo jasno.
Osvojila sam drugo mesto na opstinskom takmicenju iz srpskog jezika za petake, i moja razredna i nastavnica srpskog mi je rekla da dodjem posle casova u kabinet, da radim sa jos jednom devojkom, koja je postigla isti uspeh, samo u kategoriji sedmaka.
Meni nikako nisu isle glasovne promene, a ona je imala problem sa razlikovanjem priloskih odredbi, tu u sustini nebitnu informaciju nikada necu zaboraviti. :)
Razredna nas je upoznala, dala nam neke testove koje bismo resavale, a koje je ona kasnije pregledala...
Posle nekoliko dana se zena valjda smorila, i pocela da izlazi iz kabineta... Tada smo nas dve prvi put i progovorile medju sobom.
Ispostavilo se da ona stanuje nesto dalje od mene, ,,preko mosta''. Ubrzo smo pocele zajedno da idemo do skole, i od skole. Cekala sam na prozoru da vidim kada ce da se pojavi i onda kao slucajno izlazila u tom trenutku.
Posle nekog vremena pocela sam drugacije da se osecam povodom nje: znala sam da je pustim da prodje, i da onda kaskam koju desetinu metara iza nje i da je samo gledam. Imala sam neko neodredjeno osecanje stida. A onda je ona preuzela nekakvu inicijativu, i ne bi se mogao zamisliti slobodan trenutak u skoli u kojem ne bismo bile zajedno. Pocela sam svakog velikog odmora da je cekam sa zelenom Bonzitom, i osecala sam to tao najdivniji trenutak u danu. Ona je vrlo nadahnuto pricala o Maraji Keri, koju ja nisam slusala, ali sam slusala: nju, stvari kojima se odusevljava, i nacin na koji se ushicuje.
Jednom prilikom pozvala me je u grad, na veceru. To je bio moj prvi izlazak u grad. :) Na veceru. :) Obukla sam pantalone i upasala kariranu kosulju. :lezba: Sacekala sam je ispred kuce, i klimnula glavom. Ona je poccrvenela vise od mene. A onda smo izasle u neku bezveznu piceriju i pricale, pricale, pricale... Kada je trebalo da se rastanemo, stale smo unezverene jedna spram druge i cutale nekoliko minuta, oklevale, sta li ja znam... i jednostavno se rastale.
Kada je dosao raspust za osmake (koji po pravilu dolazi ranije zbog prijemnih ispita), ona se popela do kabineta za fiziku, ispred koga sam bila, i rekla da ce ona biti sa drustvom na skolskom, slaveci kraj osnovnog obrazovanja. Ja sam rekla nesto kao ,,Okej, vidimo se...", ona se okrenula i optisla i onda se desilo TO: noge su me izdale, stropostala sam se na pod i krenula da ridam, nekontrolisano. Zapomagala sam od bola, ljudi moji. (Cini mi se da pisem kao Holden Kolfild iz ,,Lovca" :lol: )
Mora da joj je to neko rekao, nemam pojma. Tek, nekoliko dana potom, srele smo se na ulici, meni se grlo steglo, pogledi su nam se susreli, i... prosle smo jedna pored druge kao da se ne poznajemo.
Od tada se nismo javljale jedna drugoj. Stvarno ne znam zasto. Ona studira u Kragujevcu, koliko mi je poznato. Retko je sretnem u nasem gradu. Ali sve to prolazi bez ijedne reci.
Bilo kako bilo, kada sam pala na pod i zaplakala, poslali su me kuci i dobila sam temperaturu koja me je tresla dva dana. Za ta dva dana ja sam shvatila da sam ja zaljubljena u tu devojku, da ,,ne mogu bez nje" ili sta vec. Bolest i homoseksualna ljubav nekako idu ruku pod ruku u mom slucaju.
Ponekad pozelim da joj napisem pismo. :sigh:
Korisnikov avatar
By Orlando the Lady
#1952972
P.S. Nije bas kao post od NS Beckie, al' gledam ovo sad i... da sam se raspisala- jesam.
E, da, nevena valjda ima nekog decka- debila, navijac je ili sta vec.
Korisnikov avatar
By Galateja
#1953001
Setila sam se jednog svog davnašnjeg posta (21. 10. 2009.), kopala, kopala i iskopala! :eureka:
Originally posted by Galateja

Pa sad... I nije da se može ubrojiti u iskustvo, ali ću ipak da opišem. Bilo mi je tad to nešto neobično...

Dakle, bila sam u pubertetu i nisam bila svesna vlastite homoseksualnosti. Imala sam jednu vrlo blisku prijateljicu, tu negde mojih godina, i uvek smo bile u nekom fazonu rvanja, zezanja i sl. Npr. kad se igramo žmurke nas dve se sakrijemo negde tako da nam se tela priljube. Tako da se ona nasloni na mene i diše mi za vrat. Tad sam se osećala jako lepo, ali prijatnost koju sam u tim momentima doživljavala nisam 'kontavala' kao seksualno uzbuđenje, već da ja volim da se igram žmurke i da u toj igri im nešto posebno.

Više puta mi je pričala o istopolnim odnosima i o tome kako nema predrasuda i kako bi ona mogla da se ljubi sa devojkom, ako joj ne verujem ona će mi pokazati. Govorila sam 'ok, ni ja nemam predrasude, verujem ti, ne moraš da me ljubiš'.

Onda se desilo da kad smo kod nje ili kod mene sa društvom da ja namerno letargično legnem na stomak, jer znam da ću da je isprovociram da ona skoči na mene pa se kao zezamo, što se redovno i dešavalo. Opet nisam mogla da skontam da se palim.

A onda se desilo nešto vrlo čudnovato, nešto što ni danas ne mogu sebi da oprostim. Ta drugarica, još jedna i ja smo bile u stanu kod ove 'moje'. Bilo je leto i sve tri smo bile vrlo lagano obučene. Ja sam se namestila u svoju pozu. Da ne kažem kako sam uvek licemerno govorila 'nemoj, nemoj' jeva čekajući kad će da me zaskoči. Treća drugarica joj je rekla nešto u fazonu 'pusti je kad neće, ajd da se ti i ja rvemo' na šta je ova rekla 'neću sa tobom, hoću sa njom'. Treća drugarica je nedugo posle morala da ode i ja sam ostala nasamo sa ovom 'mojom'. Ja ležim na stomaku i očekujem da će opet u kvazi šali da skoči na mene, kad ona leže preko mene duboko dišući, čvrsto se pripi i poče da me ljubi. Mazila me je, po grudima, pa između butina, a kad me je dotakla između nogu osetila sam da mi kreće orgazam, ali sam se tad jako uplašila, uštinula je, zbacila je sa sebe i rekla 'nemoj nikad više da si mi to uradila!'. Ona me zapanjeno upita šta mi je, a ja ponovih da to nikad više ne radi na meni.

Nastavile smo da se družimo, ali o ovome nismo NIKAD pričale, niti je ikad više skakala na mene, a ni ja se nisam nameštala.

A onda smo e spontano prestale družiti. Nismo se videle nekoliko godina i u jednom momentu, kad sam se autovala samoj sebi, poželim da je vidim. Pozovem je, ona se obraduje. Dogovorimo se da se vidimo. Kad smo se videle, bog zna kako se ispozdravljamo, sednemo pričati o svemu i svačemu, ja se spremim da joj se autujem, ali me ona preduhitri. Reče mi kako ima dečka. Kako je puno toga nervira, a naročito homoseksualci. Kako na njenom faksu ima jedna lezbejka koju ona ima želju da ponizi. Itd. Nisam to očekivala od nje. Bila sam zgrožena, izostavila sam autovanje, nismo se posle toga nikada više videle.

Eto...

E, sad, najviše mi je u celoj ovoj priči intrigantan moj strah (ajme, ko još propušta siguran orgazam :sigh: ) i njena 'stečena' homofobija.
Korisnikov avatar
By nsBeckie
#1953002
Originally posted by Dina

Ono sto je meni zanimljivo je da se za biseksualnost ili homoseksualnost trazi "dokaz". Dopalo mi se stoga u tvom postu sto si svoju biseksualnost spoznala i pre prakticnog dokazivanja. Nisam primetila da se takav "dokaz" trazi za heteroseksualnost, naprotiv vec za devojcice okolina "zna" da vole decake i obratno.
e, da, bas mi je drago da si to primetila... kad sam stigla u pisanju do tog dela 'pojavio se dokaz' - krenula sam da opisem i tu svoju prvu zaljubljenost, ali sam nakon prve reci stala jer sam shvatila da se time na neki nacin gubi poenta price i da je dovoljno samo reci toliko - taj "dokaz" je samo jedna od stvari, jedan od nacina da se spozna svoja orijentacija... nekome se mozda bas tako desi da shvati da je gej ili bisex, ali to uopste nije jedini nacin, bas kao sto ni cisto strejt ljudi ne cekaju zaljubljenost/seks da bi shvatili da su strejt nego znaju to i ranije... ok, njima je mozda "lakse" da shvate sta su jer im i okolina to govori, dok je gej i bisex ljudima mozda "teze" jer okolina neprekidno pretpostavlja da su strejt... :kiseo osmeh:

ja nikada ne pretpostavljam nista ni za koga... ako je neko gej, moze slobodno da mi kaze, ali i ne mora, to mi je potpuno nevazno za prijateljstvo/poznanstvo/drustveni kontakt/whatever... jedino bih se osecala bezveze da se neko plasi da mi to kaze i da se dovija kako ce to da sakrije od mene, ali je to onda povezano sa tim da mi je bitno da ne odajem utisak osobe koja je netolerantna ili slicno, a nema veze sa necijom seksualnom orijentacijom... (ne verujem da odajem takav utisak :D tako da je ovo bilo samo hipoteticki)
Korisnikov avatar
By nsBeckie
#1953018
@Galateja - zanimljiva prica... mene taj tvoj strah ne cudi nesto mnogo, ali zaista je zanimljivo sto je ona od tacke bez predrasuda stigla do tacke s predrasudama u tom dobu... kao da je odjednom postala autohomofobicna... mada verovatno nije odjednom... ko zna sta se u njoj desavalo nakon tvog odbijanja, i ko zna u kakvim je sve drugim situacijama bila u medjuvremenu, pa je prilikom tog razgovora mozda izbijala samo isfrustriranost...

@Orlando drama queen :awesome: lepa prica iako je tuzna :)
Korisnikov avatar
By Dina
#1953450
Meni je to malo vise neobicno da se Galateja i ona vide posle nekoliko godina i ona odmah na prvom susretu pocne da prica o tome kako joj smetaju homoseksualci... a narocito s obzirom na taj dogadjaj iz proslosti je neobicno... Imam i ja jedan slican primer - ljubavnicu iz teen dana koja je sa protokom godina postala homofobicna. Maza je predlagao da joj pred svim drustvom kazem - a kad smo bile u krevetu nije ti smetalo :lol: Nisam bas mogla to da uradim ali sam joj napravila jednom scenu pred vise ljudi zbog negativnih stavova o homoseksualnosti. Onda je iznenada postala homofrendicna, cak sam joj rekla da sam ovde moderatorka i nick kako bi dosla i pocela bar da cita. Jedno vreme me je stalno ispitivala sta se desava i morala sam detaljno da joj pricam desavanja u gay svetu, oko parade i sl. A onda je zapala u cutanje o tome opet. Skoro se udala. Mada ja sam sigurna da je ona lezbejka, cak ne ni biseksualka. Jednostavno se to vidi, ta hladnoca prema tom coveku za koga se udala, kao glumica je bila na toj svadbi. Loni i Maza nisu tako sigurni kao ja, misle da je bar biseksualna, ne veruju da neko moze u toj meri da negira sebe. Ali i Loni kaze da je video tu njenu hladnocu na svadbi, tako da ne umisljam. Sad sam ispricala vise o njoj nego o meni, mada je to prica i o meni, a nesto sam raspolozena bila sad za ovo pisanje... Jednom cu ispisati i roman o sebi, mislim da ce biti duzi post od Ns Beckie ili bar te duzine :lol:

Inace dopale su mi se i prica od Orlando i Galateje, bas je lepa ova tema :)
By Speculum Columbae
#1953451
Orlandina divna priča zvuči kao nešto lepo od Gi de Mopasana.
Žene zaista vole drugačije od muškaraca...
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
  • 6
  • 8
long long title how many chars? lets see 123 ok more? yes 60

We have created lots of YouTube videos just so you can achieve [...]

Another post test yes yes yes or no, maybe ni? :-/

The best flat phpBB theme around. Period. Fine craftmanship and [...]

Do you need a super MOD? Well here it is. chew on this

All you need is right here. Content tag, SEO, listing, Pizza and spaghetti [...]

Lasagna on me this time ok? I got plenty of cash

this should be fantastic. but what about links,images, bbcodes etc etc? [...]

Swap-in out addons, use only what you really need!