Na rts-u je u toku ciklus Bergmanovih filmova:
19.11. - "Sedmi pečat"
20.11. - "Divlje jagode"
21.11. - "Kroz tamno staklo"
23.11. - "Persona"
24.11. - "Krici i šaputanja"
27.11. - "Prizori iz bračnog života"
28.11. - "Jesenja sonata"
29.11. - "Fani i Aleksander"
Sedmi pečat (1957)
Nebrojeno puta kopiran i parodiran, ovaj film je zaštitni znak Ingmara Bergmana. Maks von Sidov je Antonijus Blok, vitez koji stiže kući posle desetogodišnje borbe. Obeshrabren ratom, kome čini se nema kraja, kugom i nesrećom, Antonijus zaključuje da Bog ne postoji. Dok mukotrpno korača kroz divljinu, Antonijusa posećuje Smrt [Bengt Ekort], ogrnuta crnim plaštom. Ne želeći da se odrekne svoje duše, Antonijus izaziva Smrt na šahovsku partiju. Ako on pobedi, preživeće, ali ako izgubi, Smrt će dobiti njegovu dušu. U toku partije, protivnici se upuštaju u raspravu o tome da li Bog zaista postoji...
'Sedmi pečat' mnogi smatraju apoteozom Bergmanovih ostvarenja i jednim od najuticajnijih evropskih art filmova, a ovenčan je brojnim nagradama, između ostalog i specijalnom nagradom žirija u Kanu.
!TRIVIA
- Poslednja scena u kojoj Smrt igrajući odlazi sa svojim sledbenicima snimana je pošto su mnogi glumci otišli kući, a zamenili su ih članovi tehničkog tima i nekoliko turista.
- Naslov filma je zapravo citat iz Otkrivenja Jovanovog.
- Celokupnu ikonografiju ovog filma Bergman je zasnovao na muralima koji se nalaze u crkvi u kojoj je propovedao njegov otac [koji je bio sveštenik].
- Iako je snimio više od 50 filmova, Bergman je izjavio da mu je ovo jedan od omiljenih.
Divlje jagode (1957)
Pošto je u prethodnom filmu analizirao sopstveno razočaranje religijom, Ingmar Bergman snima klasičnu studiju o izolaciji. Legendarni skandinavski reditelj Viktor Sjeostrem je Isak Borg, ostareli profesor medicine koji analizira svoj život putujući do univerziteta gde je godinama predavao da bi dobio počasno priznanje. Njemu društvo pravi otuđena snaha Marijan [Ingrit Tulin] i njih dvoje posećuju mnoga značajna mesta njegove prošlosti dok se profesor priseća svoje porodice i nekadašnje devojke Sare [Bibi Anderson]. On će na tom putovanju upoznati tinejdžerku koja izuzetno podseća na Saru. Ona, uz bračni par koji se neprekidno svađa, nastavlja putovanje sa profesorom i Marijanom. Novi saputnici postaju deo Borgovih maglovitih fantazija, dok se on priseća brojnih razočarenja koja su dovela do toga da postane hladan i obuzet krivicom. Ove njegove osobine doći će do izražaja kada se Borg sretne sa svojim jednako hladnim i ogorčenim sinom.
!TRIVIA
- Bergman je napisao scenario za film dok je bio u bolnici.
Kroz tamno staklo (1961)
Mentalno obolela Karin [Harijet Anderson] upravo je otpuštena iz psihijatrijske bolnice. Da bi ubrzala svoje ozdravljenje, ona odlazi na odmor sa porodicom, ali joj oni ne pružaju dovoljno podrške. Njen otac David [Gunar Bjornstrand] je otuđeni bolnički pisar, suprug Martin [Maks von Sidov] je doktor koji ne može da joj pomogne, a brat Minus [Lars Pasgard] mora da izađe na kraj sa sopstvenim emotivnim problemima. Karinino stanje se pogoršava, a ona počinje da veruje da je pauk zapravo Bog... Za ovu porodičnu dramu Bergrman je dobio svog drugog Oskara za najbolji strani film.
Postoje nagađanja da je scenario za film 'Kroz tamno staklo' nastao na osnovu kratke priče Šarlote Perkins Gilman 'Žuti tapet'.
Persona (1966)
Ovaj kompleksni film možda je najbolje okarakterisati kao analizu identiteta koji kombinuje elemente drame, vizualne poezije i moderne psihologije. U centru pažnje glavne priče je mlada medicinska sestra Alma [Bibi Anderson] i njena pacijantkinja, poznata glumica Elizabet Vogler [Liv Ulman]. Elizabet je naglo prestala da govori, a psihijatar koji je leči šalje je, pod Alminim nadzorom, u izolovanu kućicu na primorju. Jedne večeri, Alma će ispričati Elizabeti o svom seksualnom iskustvu i neprijatnim posledicama te avanture. Nedugo pošto joj se poverila, Alma pročita pismo koje je Elizabet napisala i šokira se saznanjem da je glumica smatra zanimljivom za analizu. Odnos između ove dve žene postaje napet i one povređuju jedna drugu...
Krici i šaputanja (1972)
Agnes [Harijet Anderson] umire od raka i toliko dugo ima bolove da više ne može racionalno da razmišlja. Njene dve sestre, Marija [Liv Ulman] i Karin [Ingrid Tulin], već su imale susret sa smrću. Marija je varala svog muža, što ga je podstaklo da izvrši samoubistvo, dok je Karin želela da izvrši samoubistvo. Zbog toga što su sestre obuzete svojim problemima, Agnes traži utehu u kućnoj pomoćnici Ani [Kari Silvan]. I Ana je imala susret sa smrću - umrlo joj je dete, i od tada ona na smrt gleda filozofski.
Iako je dobio Oskara samo za najbolju fotografiju, ovaj film je odlično prošao na gotovo svim festivalima na kojima je prikazan.
!TRIVIA
- Jednom prilikom, Ingmar Bergman je objasnio korišćenje crvene boje u ovom filmu: ''Krici i šaputanja' predstavljaju analizu duše, a ja sam još u detinjstvu dušu zamišljao kao membranu u različitim nijansama crvene'.
- Bergman, koji je sam producirao film, imao je problema da nađe distributera filma u Americi jer su svi smatrali da je previše nekomercijalan.
Prizori iz bračnog života (1973)
Scenario za ovaj film, koji mnogi smatraju jednim od najsnažnijih kasnijih radova Ingmara Bergmana, zapravo je adaptiran iz šestodelne televizijske serije. Johan i Marian [Erland Jozefson i Liv Ulman] su, čini se, savršen bračni par koji ima uspeha i na profesionalnom i na porodičnom planu. U trenutku kada se upoznajemo sa njima, oni daju izjavu televizijskom reporteru o tome šta je tajna njihovog uspešnog braka. To je u potpunoj suprotnosti sa kasnijom izjavom izrazito ogorčenog i agresivnog para [Bibi Anderson i Jam Malmsje]. Ali, stvari nisu onakve kakvim se čine na prvi pogled jer Johan priznaje da je u vezi sa mlađom ženom. On ne razmišlja o tome da li je povredio Marian, dok je ona potpuno rastrojena ovim muževljevim priznanjem. Posle putovanja po Evropi, Johan se vraća u Švedsku i posećuje bivšu suprugu. Iako će ovaj razvedeni par pokušati da obnovi vezu, neće im biti lako da prevazđu nastale probleme.
!TRIVIA
- Prema izjavi koju je Bergman dao u jednom intervjuu, posle prikazivanja TV serije u Švedskoj, stopa razvoda u ovoj skandinavskoj zemlji znatno je porasla, a takođe se udvostručio i broj bračnih parova koji su tražili stručnu pomoć u bračnom savetovalištu.
- Serija koja se prikazivala na švedskoj televiziji imala je nezapamćen uspeh i Bergman je bio zaprepašćen odzivom publike. Često su ga na ulici sretali parovi sa problemima i tražili savete. Na kraju je čak morao da promeni broj telefona.
Jesenja sonata (1978)
Ingrid Bergman, Šveđanka koja je postala jedna od najvećih zvezda Holivuda, i Ingmar Bergman, jedan od najcenjenijih reditelja na svetu, radili su prvi put zajedno snimajući ovu napetu ličnu dramu o odnosu između majke i kćerke. Šarlot [Ingrid Bergman] je priznata koncertna pijanistkinja koja prvi put za sedam godina dolazi u posetu svojoj kćerki Evi [Liv Ulman]. Ona se udala za sveštenika i živi u seoskoj zajednici. Iako se i majka i kćerka trude da budu uljudne, ipak je primetan emotivni razdor. Eva zamera majci što nije vodila računa o njoj kad je bila mala, smatrajući da se više bavila karijerom i starijom kćerkom Helenom [Lena Niman], koja je hendikepirana i komunicira samo neartikulisanim zvucima. Šarlot, s druge strane, nije zadovoljna činjenicom da Helena sada živi sa Evom i jedva izlazi na kraj sa emotivnim problemima koje je izazvala nedavna smrt njenog supruga...
!TRIVIA
- Film je sniman u Norveškoj tokom Bergmanovog progona iz Švedske zbog optužbi o utaji poreza.
- Osoba koju zapravo vidimo i čujemo kako svira klavir u ovom filmu je Kabi Laretei, bivša supruga Ingmara Bergmana, inače priznata koncertna pijanistkinja.
Fani i Aleksander (1982)
Iako je u svakom svom filmu pravio aluzije na sopstveni život, 'Fani i Aleksander' je prvi otvoreno autobiografski film Ingmara Bergmana. U 188 minuta Bergman obrađuje nekoliko epizoda iz svoje mladosti, pričajući priču o izmišljenoj porodici Ekdal. Aleksandera, koji predstavlja režiserov alter ego, prvi put upoznajemo kao desetogodišnjaka na porodičnom božićnom okupljanju. Fani je Aleksanderova sestra koja, baš kao i njen brat, prolazi kroz emocionalnu krizu zbog toga što se njihova majka [Eva Froling] udala za hladnog i uzdržanog sveštenika. Njih će 'kidnapovati' baka Helena [Gan Velgren] jer želi da im pruži ljubav i toplinu koja im nedostaje posle očeve smrti.
!TRIVIA
- Prva verzija scenarija, koju je Bergman napisao 1979. godine, imala je više od 1.000 rukom pisanih strana.
- Ingmar Bergman je imao na umu Ingrid Bergman kada je pisao ulogu Helene Ekdal, bake Fani i Aleksandera. Ipak, ulogu je na kraju dobila Gan Velgren.
- Želeći da olakša šestomesečno snimanje, Ingmar Bergman je želeo da film počne nečim 'laganim i srećnim', pa se u početnoj sceni deca gađaju jastucima.
Preuzeto sa sajta rts-a:
http://www.rts.co.yu/kategorija_film.as ... 3&sta=film
Problem je sto se na TV-u daju sund filmovi, a Bergmana, Felinija, Hickoka i ostale nabavljam 'tajnim kanalima' u divx formatu. Problem je sto ne mogu da nabavim sve ono sto zelim da odgledam. 
E pa izgleda da ti ostaje da menjas filmski repertoar ili da menjas decka 
Preko noći postani noćna ptica, nema ti druge! I piši komentare, obavezno!
Ali moram da priznam da sam omašio ovaj večeras jer sam otišao da igram bilijar sa prijateljicama. Ah, ta zaludnost... 
Ostah pod jakim utiskom. 
