- 23 Mar 2006, 00:08
#463589
Prilikom iš?itavanja postova na ovoj temi, dvoumio sam se da li da direktno odgovorim na postavljeno pitanje ili da se upletem u pri?u koju je za?eo Tot. Odlu?ih da uradim i jedno i drugo.
U osvrtu na post koji je napisao Tot, a koji me je odmah oduševio širinom gledanja na ovu problematiku, bacio bih loptu na teren individualizma, koji - možda ?e se ispostaviti - igra jako bitnu ulogu prilikom procenjivanja efekata bracne ili vanbracne ili kakve-god-vrste zajednice na coveka. U ovakvim raspravama obicno se podrazumeva jedna paradigma prosecnog coveka ili, mozda cak coveka - 'tabula rasa' koji se jedino i iskljucivo formira u odnosu na sredinu i kulturu u kojoj živi. Naravno da je nesporan ogroman uticaj sredine i kulture na strutkurisanje li?nosti pojedinca, ali individualizam i individualne raznovrsnosti svakako ne garantuju da je svakome i nužno najbolje da ostane sam i umre sam. Sa stanovišta Froma, svakako je smešno pogledati na sve nas koji se ponekad ili stalno plašimo slobode i bežimo od nje, ali moramo uzeti u obzir i ?injenicu da su neki ljudi rodjeni sa bitno druga?ijim kapacitetima i biološkim determinantama da bi, za po?etak bar shvatili celu tu pri?u, a kamoli se uklopili u nju. Najbolji i najslikovitiji primer je možda velika raznovrsnost medju ljudima po pitanju inteligencije (mada bi i emotivni sklopovi li?nosti bili interesantan primer za isto). Nemaju svi intelektualne (emotivne)kapacitete da podrže samostalan život i, ?ak, njima je neopisivo lakše i normalnije da se kre?u u okviru nekog ve? postoje?eg okvira (u ovom slu?aju to je brak, kao društveno veoma zastupljena i prihva?ena opcija za dve tre?ine perioda života.
Kulturoloski gledano (bez uplitanja individualizma), omasovljivanje nebracnih zajednica koje 'rade' , kako rece Tot, (funkcionisu) moglo bi da ima uticaja na narusavanje sistema vrednosti koje stoje u temelju patrijarhalnog modela. Meðutim, takva zajednica bi, ?ini mi se moralo baš da uzme maha u praksi da bi se tako nešto desilo, i tada eventualno postalo dostojna alternativa trenutno najpopularnijoj društvenoj opciji - braku. ALi, ne isklju?ujem da ?e se to desiti.
A postoji još jedan interesantan fenomenen, a to je gay zajednica koja oponaša brak. Ali, to bi ve? zna?ajno proširilo i ovako preobiman post koji pišem...
A sad odgovor na Mahonijevo pitanje,
Noup, necu u brak, pogotovo ne sa str8 ženom. Osta?em u Srbiji. Moj je moto da ?ak i ako odem, svoje probleme ?u poneti sa sobom, a kvalitetan život se može i ovde izgraditi. Naravno da se sad ovo razli?ito tuma?i i vrednuje, a pogotovo u zavisnosti od toga šta za koga predstavlja kvalitetan život.
A u budu?nosti, ja zaista vidim da ?e ve?i broj forumaša, pa možda i neko ko je pisao na ovoj temi, biti u braku sa ženom i imati gay sex sa strane (uz svo ono propratno žrtvovanje žene, dece, pa na kraju i samog sebe zarad odobravanja sredine i olakšica u životu).
Tragi?no, i baš zato mislim da ne treba mnogo da gubimo energiju razmišljanjem u tom smeru, ve? ?im postanemo svesni toga (bar deo onih koji to uspeju) da smognemo što je više mogu?e snage i usmerimo je ka izgradnji tog novog funkcionalnog modela zajednice, koja ?e negde u daljoj budu?nosti, možda postati neka nova vrsta okvira u kojem ?e lutati neki novi manje svesni pojedinci (ili - što je politi?ki korektnije, pojedinci razli?itih uroðenih predispozicija)
U osvrtu na post koji je napisao Tot, a koji me je odmah oduševio širinom gledanja na ovu problematiku, bacio bih loptu na teren individualizma, koji - možda ?e se ispostaviti - igra jako bitnu ulogu prilikom procenjivanja efekata bracne ili vanbracne ili kakve-god-vrste zajednice na coveka. U ovakvim raspravama obicno se podrazumeva jedna paradigma prosecnog coveka ili, mozda cak coveka - 'tabula rasa' koji se jedino i iskljucivo formira u odnosu na sredinu i kulturu u kojoj živi. Naravno da je nesporan ogroman uticaj sredine i kulture na strutkurisanje li?nosti pojedinca, ali individualizam i individualne raznovrsnosti svakako ne garantuju da je svakome i nužno najbolje da ostane sam i umre sam. Sa stanovišta Froma, svakako je smešno pogledati na sve nas koji se ponekad ili stalno plašimo slobode i bežimo od nje, ali moramo uzeti u obzir i ?injenicu da su neki ljudi rodjeni sa bitno druga?ijim kapacitetima i biološkim determinantama da bi, za po?etak bar shvatili celu tu pri?u, a kamoli se uklopili u nju. Najbolji i najslikovitiji primer je možda velika raznovrsnost medju ljudima po pitanju inteligencije (mada bi i emotivni sklopovi li?nosti bili interesantan primer za isto). Nemaju svi intelektualne (emotivne)kapacitete da podrže samostalan život i, ?ak, njima je neopisivo lakše i normalnije da se kre?u u okviru nekog ve? postoje?eg okvira (u ovom slu?aju to je brak, kao društveno veoma zastupljena i prihva?ena opcija za dve tre?ine perioda života.
Kulturoloski gledano (bez uplitanja individualizma), omasovljivanje nebracnih zajednica koje 'rade' , kako rece Tot, (funkcionisu) moglo bi da ima uticaja na narusavanje sistema vrednosti koje stoje u temelju patrijarhalnog modela. Meðutim, takva zajednica bi, ?ini mi se moralo baš da uzme maha u praksi da bi se tako nešto desilo, i tada eventualno postalo dostojna alternativa trenutno najpopularnijoj društvenoj opciji - braku. ALi, ne isklju?ujem da ?e se to desiti.
A postoji još jedan interesantan fenomenen, a to je gay zajednica koja oponaša brak. Ali, to bi ve? zna?ajno proširilo i ovako preobiman post koji pišem...
A sad odgovor na Mahonijevo pitanje,
Noup, necu u brak, pogotovo ne sa str8 ženom. Osta?em u Srbiji. Moj je moto da ?ak i ako odem, svoje probleme ?u poneti sa sobom, a kvalitetan život se može i ovde izgraditi. Naravno da se sad ovo razli?ito tuma?i i vrednuje, a pogotovo u zavisnosti od toga šta za koga predstavlja kvalitetan život.
A u budu?nosti, ja zaista vidim da ?e ve?i broj forumaša, pa možda i neko ko je pisao na ovoj temi, biti u braku sa ženom i imati gay sex sa strane (uz svo ono propratno žrtvovanje žene, dece, pa na kraju i samog sebe zarad odobravanja sredine i olakšica u životu).
Tragi?no, i baš zato mislim da ne treba mnogo da gubimo energiju razmišljanjem u tom smeru, ve? ?im postanemo svesni toga (bar deo onih koji to uspeju) da smognemo što je više mogu?e snage i usmerimo je ka izgradnji tog novog funkcionalnog modela zajednice, koja ?e negde u daljoj budu?nosti, možda postati neka nova vrsta okvira u kojem ?e lutati neki novi manje svesni pojedinci (ili - što je politi?ki korektnije, pojedinci razli?itih uroðenih predispozicija)
i svakako jos ljudi. I naravno znam gay ljude koji nisu i nece uci u hetero brak. Ali to sto ti ili ja imamo snage da zivimo sopstveni zivot onako kako zelimo je nasa prednost. Ja mislim da smo mi svakog dana ako ne srecniji a ono zadovoljniji od tog u nesrecnom braku. Ono sto ja mislim je da ti ljudi tesko da veruju da ce im brak doneti udobnost, mislim da su to neke izgubljene duse, koje su dosle do besmisla i ovako i onako. Svakako da povredjuju osobu sa kojom su ali covek koji sebi ne cini dobro ne moze ni drugima. I nisam mislila da takve ljude branim, samo ih i ne osudjujem, meni je njihov zivot tuzan.
a onda i nije neki problem imati klinku..
ili dve? Samo se nadam da ce do tada biti moguce <ko o cemu, Draco o eksperimentima na misevima> i da dve zene <a ne samo malopredjasnje pomenute zivotinje> SAMOSTALNO imaju dete tj. without any kind of male assistance. 
A ako ne, well, tu je uvek vestacka oplodnja po principu das mi-dam ti tj. moja jajna celija u njoj i/ili obrnuto + seme unknown drkosha..
ne razumem 
ja sam peder!
nachina zivota...
