- 24 Maj 2012, 17:27
#2383392
Хтела сам свој ужасни пут испричати а да ли могу, да ли умем, не знам. Тек има ли смисла, немам појма. Имало би ако би неком (макар и мени), олакшало нешто, бар мало. Ко зна, можда ће.
Имам 50 и кусур и нешто транс јесам. По науци, најпре ће бити да сам из травестије (а откуд то!)„еволуирала“ у жељу за потпуном променом свега, рода, пола, личности, имена,секса, навика, мишљења, осећања, става, свега у суштини, свега у форми, свега што човек има. Ако нешто мењам значи нешто сам била. Била сам оно што се очекивало да будем – имаш китицу, бићеш мушко. И била сам. Или, научила сам да будем. Била... или научила да будем, е то не знам. Не знам, о мени се ради а не знам, како не знам, зашто не знам, не знам. То основно питање нема одговор тако да не знам ни да ли се ја сада МЕЊАМ или „само“ БРИШЕМ НЕУСПЕО ПОКУШАЈ (који је болео и боли познатим болом) и ВРАЋАМ СЕ ИСКРЕНОСТИ (што такође боли и болеће још неким новим болом). Детињство - била сам некакво мушко, фудбал и сличне грубости, гледање и заљубљивање у девојчице, љубав као итд. Бар сам се понашала као мушко. Рана младост - старија сестра, њене другарице, седамдесете, минићи... лудела сам од неке потребе да будем близу њих и свега тога. Да ли је то била мушка или женска потреба? Мени се чинила мушка. Хтела сам нешто као мушкарац а нисам умела, могла? Не знам. Углавном, једнога дана ја у своју собу а преко столице јакница, жакетић једне од њих. Диван мирис, принесем лицу да осетим скроз и у следећем тренутку био је на мени!!! Грешка или откриће? Да ли сам од себе хтела направити њу, предмет сопствене жеље? Зар? А одкуд идеја за тако нешто, зар то не значи да сам већ била по мало она? Све је то жестоко дискутабилно.Да ли је то прво што сам обукла? Не знам али би се кладила да јесте. Имала сам и сестрин одбачени горњи део купаћег костима који сам крила и повремено облачила и онанисала (баш јадно). Једном сам, пред доста људи у кући, затечена са лоше скинутом маскаром. Набацујем оно што памтим али редослед догађања не знам. Упоредо са том активношћу која води на женску страну (сматрала сам то безазленим и увек после „сеансе“ мислила проћи ће), идем и путем којим дечаци одрастају у мушкарце (наизглед се нисам разликовала од других, мада се могло чути „леп као девојчица“). Младост (средња, факултет и мало после) – памтим црвени кармин у излогу парфимерије и ватре којом сам изгарала од жеље за њим, забављања и спавања са девојкама(то бих могла описати као обављен посао који прија и у коме се ослободим нечега али...ја би још нешто... као да увек нешто недостаје). Са њима спавам а у самоћи облачим њихове сукњице и друго и користим шминку. Снови двојаки, кад сањам мушкарце сањам секс, кад сањам жене сањам романтичне односе. Права збрка осећања и потреба. Тако је трајало све до пре неколико година. Сањала сам себе у прелепом вешу, нисам више могла издржати терет скривања, обукла сам најлепше гаћице и показала жени са којом живим . Мало по мало престала сам да спавам са њом али смо остале заједно. Пробала сам још једном са другом женом, велики залет а домет никакав. И њој сам се испричала када је видела фотографије и питала ко је то. Од тада ја имам само један пут, један процес и још сам на њему.Грешим ли или откривам или обоје ја и даље не знам. Нисам више убеђена да је и важно. Ко зна?
Застаћу овде. Да ли ће уопште неко да чита.
Имам 50 и кусур и нешто транс јесам. По науци, најпре ће бити да сам из травестије (а откуд то!)„еволуирала“ у жељу за потпуном променом свега, рода, пола, личности, имена,секса, навика, мишљења, осећања, става, свега у суштини, свега у форми, свега што човек има. Ако нешто мењам значи нешто сам била. Била сам оно што се очекивало да будем – имаш китицу, бићеш мушко. И била сам. Или, научила сам да будем. Била... или научила да будем, е то не знам. Не знам, о мени се ради а не знам, како не знам, зашто не знам, не знам. То основно питање нема одговор тако да не знам ни да ли се ја сада МЕЊАМ или „само“ БРИШЕМ НЕУСПЕО ПОКУШАЈ (који је болео и боли познатим болом) и ВРАЋАМ СЕ ИСКРЕНОСТИ (што такође боли и болеће још неким новим болом). Детињство - била сам некакво мушко, фудбал и сличне грубости, гледање и заљубљивање у девојчице, љубав као итд. Бар сам се понашала као мушко. Рана младост - старија сестра, њене другарице, седамдесете, минићи... лудела сам од неке потребе да будем близу њих и свега тога. Да ли је то била мушка или женска потреба? Мени се чинила мушка. Хтела сам нешто као мушкарац а нисам умела, могла? Не знам. Углавном, једнога дана ја у своју собу а преко столице јакница, жакетић једне од њих. Диван мирис, принесем лицу да осетим скроз и у следећем тренутку био је на мени!!! Грешка или откриће? Да ли сам од себе хтела направити њу, предмет сопствене жеље? Зар? А одкуд идеја за тако нешто, зар то не значи да сам већ била по мало она? Све је то жестоко дискутабилно.Да ли је то прво што сам обукла? Не знам али би се кладила да јесте. Имала сам и сестрин одбачени горњи део купаћег костима који сам крила и повремено облачила и онанисала (баш јадно). Једном сам, пред доста људи у кући, затечена са лоше скинутом маскаром. Набацујем оно што памтим али редослед догађања не знам. Упоредо са том активношћу која води на женску страну (сматрала сам то безазленим и увек после „сеансе“ мислила проћи ће), идем и путем којим дечаци одрастају у мушкарце (наизглед се нисам разликовала од других, мада се могло чути „леп као девојчица“). Младост (средња, факултет и мало после) – памтим црвени кармин у излогу парфимерије и ватре којом сам изгарала од жеље за њим, забављања и спавања са девојкама(то бих могла описати као обављен посао који прија и у коме се ослободим нечега али...ја би још нешто... као да увек нешто недостаје). Са њима спавам а у самоћи облачим њихове сукњице и друго и користим шминку. Снови двојаки, кад сањам мушкарце сањам секс, кад сањам жене сањам романтичне односе. Права збрка осећања и потреба. Тако је трајало све до пре неколико година. Сањала сам себе у прелепом вешу, нисам више могла издржати терет скривања, обукла сам најлепше гаћице и показала жени са којом живим . Мало по мало престала сам да спавам са њом али смо остале заједно. Пробала сам још једном са другом женом, велики залет а домет никакав. И њој сам се испричала када је видела фотографије и питала ко је то. Од тада ја имам само један пут, један процес и још сам на њему.Грешим ли или откривам или обоје ја и даље не знам. Нисам више убеђена да је и важно. Ко зна?
Застаћу овде. Да ли ће уопште неко да чита.