Bootstrap Framework 3.3.6

Over a dozen reusable components built to provide iconography, dropdowns, input groups, navigation, alerts, and much more...

Ljubi, ljubi al glavu ne gubi

Moderatori: KorvinOdAmbera, Moderators

Korisnikov avatar
By IMPACT
#2335758
"Љубав је чежња за нашом властитом изгубљеном половином"
Милан Кундера (Неподношљива лакоћа постојања)


Моји су се родитељи волели са пуно нежности и сусретљиве пажње. Тата је увек био велики џентлмен и каваљер, никад га не чух да је глас на неког повисио, никад мами равноправност у браку није ничим ускраћена била. Она је била тиха и сама, рођена у ћелији, затворској, манастирској без решетака али скученог простора, примарног и скромног без шарма. Нас је накнадно желела и волела, пошто се помирила са тим да девојчићу више неће моћи да роди.

Обоје су рано остали без родитеља, познајући ту празнину, трудили су се да мом брату и мени љубав ничим не буде ускраћена, ако сам геј то је наравно део процеса личне психолошке изградње донео и изродио али та половина мене што на неки чудан начин у мом брату живи, та моја половина што удаљена од свог корена је сада део његовог тела је заправо љубав према њему кога никад поред мене није било, у свим облицима тражена, под свим могућим обрасцима, само да једном буде ту, да сјаји, да греје, да бодри...

Slika

Та половина мене, од мог ребра одваљена, што је сад неко друго биће, што никад са мном није сем крвне имало било какву другу везу дакле уствари ни не постоји, то је та чежња које се чак и у великим љубавима мог живота никад нисам успео да ослободим, повратка у рај не би као ни пришића тог одваљеног ребра.
Као што код других страх од материјалне беде постоји, страх од нестанка љубави и пажње у мени непрекидно пред унутрашњим очима титра, због тог другог јајета, због те изпражњене слике среће.

Slika

У прошлости ми она ствараше и велике нерационалне страхове одбачаја, усамљености и стања без смисла,без ослонца, без ваздуха живота, стања изумирања без пропадања као у вакуму.
Стално је биће то требало каналисати, сводити, прећуткивати, скрнавити и заташкивати. Најважнију ствар на свету, сву моју стабилност, тај дах мој, храну духа мог, таманио сам постиђен, тимарећи јој изливе непресушне... Онда сам, да бих колико толико живео мирно, део те природе вешто пррикривао тражећи њене изразе ван себе. Понекад је радост само привид био који је дојио непресахли извор грчи. Нема те пажње која моју не завређиваше кроз знаке, блиске, далеке, реалне, уметничке..

Slika

Емоције лових свуда, волећи велика платна из срца, романе већ кроз мирис папира, статуе изроном из полумрачних сала музеја у светлост њихових облина, филмове одгледане уваљен у дрвену фотељу кинотеке као да су нешто више од звука и титраја светла на платну. Уносио сам се у дела, живео у њима данима и месецима, цртао романе и писао слике, ликове и представе из њих резао у свести, утопљивао се у живи песак, ваљао као у блату, спавао у воњу пре него ли у чистој постељини, сањао не идеал већ дух , истину појма љубав, суштину идеје о њој, мисао о пранастанку преноса таласних дужина међу нама, у пећини, у лову, лутао ноћима кроз пусте улице тражећи лик, осмех, искључиво мени упућен, у тој магли мислио сам да ће се из жеље саме изродити отелотворење.

Slika

Љубећи ледене усне Мештровићевог Рибара, пренеражен што се од мојих ватрених пољубаца он у тело што ме заиста грли не претвара, разочаран стварношћу, у повици на себе самог срљах кроз копрену тврђаве у очај своје самоће да ме не види нико, тако јадног себи као што ми изгледаше Бланше у полумраку свог собичка ''Трамваја звани жеља''.
Korisnikov avatar
By Sanja Steppenwolfin
#2339636
Noći su najteže.. Nemam sna. Preko dana je lakše.. posao, društvo, malo na vazduh.. ali noću..
I dalje pri svakom šumu ispred vrata pomislim da si ti.. da si se opet iskrala iz kuće i došla noćnim..
Svaki put kad neko pritisne zvonce.. pa čak i kada se vraćam kući i koračam ulicom, kroz glavu mi prodje da ću te mozda zateći kako me tu negde čekaš.. Prolaze dani i nedelje.. mnoge će jos proci. Znam da se nećes vratiti. Ne bi ni valjalo. I kad bi došla, rekla bih ti da odeš. Ovo jednostavno nije za nas..
Bolje rečeno, nisam ja za tebe.
I znam da ću te jos dugo tražiti pogledom kada prodjem kroz kapiju, znam da ću ti se uvek nadati, ali ako sam ja slaba, ti bar nemoj biti. Razočaraćeš mene, a pogazićeš svoju reč. Ovo jednostavno nije za nas.

Slika
Korisnikov avatar
By Sanja Steppenwolfin
#2340456
:kiss:

evo jednog od omiljenih citata

"Setio sam se svojih zaboravljenih mladićkih godina - koliko sam voleo ovakve mračne, mutne večeri u poznu jesen ili zimu, kako sam, opijen, žudno uvlačio u sebe raspoloženje usamljenosti i melanholije kada sam do ponoći, uvijen u svoj kaput, trčao po kiši i vetru kroz neprijateljsku prirodu punu opalog lišća, već i tada usamljen, ali ispunjen dubokim uživanjem i pesmama, koje sam kasnije zapisivao pri svetlosti sveće. To je prošlo, taj pehar je popijen i više se nije punio. Da li je trebalo žaliti za tim? Nije. Ne treba žaliti ni za čim što je prošlo. Žaliti treba za Sada i za Danas, za svim onim nebrojenim danima koje sam izgubio, koji su mi protekli ne donevši mi darove ni uzbudjenja."
#2342773
Поново у Београду...

Ето ме где слећем, није ми више најбитније да попушим онако журно, ону прву из џепа извучену и згужвану тек извађену, на брзину, у устима врућег укуса цигарету, на хладном сурчинском ветру, чекајући аутобус испред старе аеродромске зграде.
Колико ли сам само пута свих ових година чекао тај исти, стари, сада већ бивши, у полураспаду, раскупусани и процепаних седишта исфуцане пресвлаке ''Јатов'' аутобус, што ме је водио у град моје куће!
Већ у њему је почињао београдски штимунг грохотног смеха помешаног са виспреним доскочицама заливених сочним и сликовитим псовкама. У центар, не слушајући ко то тамо пева, на Славију, испред још отрцанијег и још пропалијег истоименог хотела стизао сам сам без родитеља, без пратње, без дочека, без свирке. Уживах у том првом, анонимном сусрету са оним кога у ствари највише и волим.
Овај град, овај ваздух, ову атмосферу, овде се све враћа, мир и спокојство кроз одрастања на бетону на коме сам рођен. Сваку кућу и сваку улицу старога центра памтим и знам.

Усамљености из младости више нема, умањена беше и тад непрестаном шетњом и обиласком посрнулог и успаваног велеграда. А Београд јесте велеград, то се одмах прилазом још са Газеле види. Редовно долазим, јер волим, јер сам ту, јер да није било рата... Не бих ни отишао, не бих се ни отиснуо у беспућа печалбе, страних ми акцената и другачијег менталитета, мени непознатих и неприхватљивих, често немуштих речи и мисли.

Овде ја заиста живим, овде се у мени све поново буди, обнавља и духовно храни, све оно што је Запад успавао, све оно што ме је натерао да у неку накнадно ископану дубину своју похраним, сакријем и прикријем њему, господару данашњег времена, одређивачу тупом и безкомпромисном оног што је битно а што у ствари и њему самом, губитнику осећаја за меру, више није ни јасно у чему је то стално наметање једнообразности постало ''другима'' проблем.
И он, тај и такав Запад, не препознајући више ни себе самог, већ бесомучно, ради неких виших идеја, неких важнијих принципа, који су постали толико виши, значајни и битни да су без могућности поређења намерно избегнутог сада доспели у домен, апстрактни и бесмислени, полако губи он сад, сам од себе и оно мало од некадашњег сјаја и неприметно и нечујно у очима мојим као дунавска лађа тоне.
#2348212
Мала сала Народног Позоришта, улаз из француске, није премијера али је зато вече мирно и бесхладно. Унутра је већ пуно света, неки су и од познаника ту. Загледамо се без нервозе. Понеком уделим осмех. Спуштам се свијеним степеништем у подрум сале. Купио сам најбоља места. Нису била скупа. То ме је пријатно изненадило. Треба ићи у позоришта, они што могу оно их ни не занима, осталима је цена карата важна. У сали чији вам свод дуби теме трешти ''Техно'' музика, чудно и неубичајено, за сад, баш је топло а постаће временом и вруће, неко обучен у Индијца са турбаном на глави поставља сто, на средини бине, под јарким љубичастим светлом, други се излежавајући врпољи на дивану у десном углу сцене. Не видим га добро сувише ми је далек. А публика тек почиње да седа у неудобне фотеље са наслонима од црног, лакованог дрвета.

Без најаве представа почиње... Као да ће се извести модеран балет. Два глумца плешу без гласа у мимоходу. Музика и дање бруји. Критике су добре, одагњам из мисли појављену стрепњу да је у питању нека спрдња.
Један од те двојце врло је висок, стасит и тром... Кућна хаљина на њему, дугачка је попут краљевског огртача и женскога кроја лебди свилено лака у ваздуху кроз покрет сценски. Под светлом рефлектора упретог и на њих усресређеног, по њој бњеште златној, исликане, црвене руже.
Глумац заиста личи на Оскара Вајлда, уверљива је сличност саме његове појаве и тог њима заједничког великог и округлог лица. У чело му уметнуше чак и скривену шналу да придржава лажне шишке које неприродно ревносним падом на образ заклањају погледу његово десно око.

И онда из сале улете један ђаволак на сцену и тек тад отпоче права позоришна гозба...
Korisnikov avatar
By Galateja
#2348699
RUKE

Umorna od trnja nacrtala sam srce u fotošopu, slomila usne u osmeh i živela jednolično i predvidivo kao gif animacija. Sagorevala sam u ponavljanju, isparila, svojim postojanim nepostojanjem kupala vazduh, drveće, životinje i ljude, a da šetači nisu ni znali da imaju miličestice mene na sebi. A onda sam videla sebe u potpunoj suprotnosti oličenoj u ženi satkanoj od daljine, kao u ogledalu. Isijavala sam vatru na svih deset prstiju, na jeziku i ušima. Pružila sam ruke ka tom bezdnu i one su počele da rastu hranjene žudnjom. Nadrasle su i mene, i prozore, i dalje rastu. Ruke sam u vatri koje svetle kao džinovski svitac.

#2348723
Од Славије се горе ка Чубури пентрам Макензијевом улицом полако истом оном што се некад звала Маршала Толбухина, на углу Зоркине односно Ивана Милутиновића, покојни Риста, татин друг из војске, држао је на месту садашње, плавих стаклених окна још недовршене зграде, посластичарницу у приземној згради у коју смо ишли на чашу бозе и 100 грама жита са шлагом. Код њега смо наручивали то исто за Славу наравно у много већој количини као и све остале колаче, нарочито мињоне. Риста је увек одбијао да му мој отац плати. Љутио се чак, инсистирао, бранио од новца, било је смешно и забавно гледати их како се препиру са моје дечачке висине. Перцепција моја не разумеваше зашто се, прво радујући један другом, сада та два одрасла човека скоро посвађаше одједном и тако рећи из чиста мира.
Нешто даље на углу са Катанићевом, на другој страни тротоара, налазила се радња у којој се куповала сода у флашама позајмљиваним на кауцију необичног облика , које су разнобојне стајале као једини украс излога у коме су, онако лепе, на старој дрвеној полици биле уредно поређане.

У трошној уџерици у којој се нађе више особља неголи муштерија и где се већ годинама цена услузи не мења, 300 динара шишање за све а за пензионере и децу 150, у том салону ради један наочит младић, у женском окружењу лако приметан, вешт, окретан, уметник сече мушке и фарбања женске косе.
Сада је то већ постао ритуал... Он ме најављеног сачекује на вратима са осмехом, чврсто ми пружајући руку, заваљујем се у праву предратну фризерску фотељу а за то време он гледа моју косу и шта би са њом да ради, масирајући ми у исто време енергичним покретима руку и меко моје натегнуте вратне мишиће... Посматрам га у огледалу испред себе тражећи знак промене на њему или неку новину... Овога пута се мало угојио и то му врло добро стоји.Док ме шиша и док ми глава на доле виси шарам погледом патос покривен косом.
#2348730
Најчешће загледам његове ноге и покрете бутина које гипко свија кружећи око мене, задижући ми косу маказицама час са једне час са друге стране ...Ја буљим у то тело што се кроз припијене и тесне фармерке назире, у његов набрекли рајфлешлус попут заобљеног меког кожног новчаника пуног ситнине и када ме из профила брија или када ми неосетно праменови по белом прекривачу падају исечени, опуштено и полако пратећи му померања уходим на облинама што подрхтавају у покрету цику утегнутих задњих џепова спремних да од све те силне напучености дрекну и тако распуштени на моја колена седну.

Спуштам у глави шапе на тај џинс и ноктима огромним попут канџи у њега се урезујем и у њега дерући га качим се и не пуштајући га да макне и све оно што под њим очима откривам или наслућујем у полету том опипавам заиста, мишиће и кожу и све ја то гладно и чврсто стискам, месим и гњечим. Он можда и види али не зна зашто га гледам, не зна да уз мене привијен управо стење, јер су му руке и очи мојом косом заузети или можда неком девојком што му се у глави врти. Он ћути и ради, само га чујем где тихо дише и свежина његовог непушачког даха до мојих ноздрва допире изазовна, подпаљујући жар те узавреле страсти коју ненамерно подстиче, прећутно допушта и које сигуран сам, тако буктеће у мени, није ни свестан.

Док ми причамо како је у Паризу и док ме он са осмехом слуша ја гледам његове усне и очи и руке. Загледан у ту дијамантску минћушу што му на левом увету блиста, слободно га шармирам бројећи му по врату младеже и ситне и крупне и он мене некако другачије гледа али у томе нема ничег ружног, ничег наметљивог јер су ствари међу нама јасне, недоречене, неизговорене, у ваздуху лебде неокарактерисане, без потребе за изрицањем ни именом.

Знам да га интересују само жене и начин на који ми о њима прича је џентлеменски. Осећам дасу сигурног у себе, заводника који око срца поиграва, јер је добар, чулан, не повређује али је и неухватљив. Ћутљиви срцеломац...Да му моје друштво годи нема сумње јер је то јасно и одмах.Павле каже ''геј људи'', јер смо и такве теме његовом иницијативом дотакли, тај дечко поштује различитост и ја то од њега примам и ценим.
Годинама у зачетку мушко пријатељство се наше полако рачва на горе и доћи ће дан када ће он коначно отићи у Париз у салон свога брата да тамо настави да ради а ја ћу и наредног пута наравно свратити до њега, на више од шишања и више од приче, на тренутак пријатног сањарења о томе шта би било кад би било, о нечему до чега доћи међу нама никад неће.
Korisnikov avatar
By Markiza
#2348853
[url=http://www.gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2348699#p2348699]Galateja napisao:[/url]RUKE

Umorna od trnja nacrtala sam srce u fotošopu, slomila usne u osmeh i živela jednolično i predvidivo kao gif animacija. Sagorevala sam u ponavljanju, isparila, svojim postojanim nepostojanjem kupala vazduh, drveće, životinje i ljude, a da šetači nisu ni znali da imaju miličestice mene na sebi. A onda sam videla sebe u potpunoj suprotnosti oličenoj u ženi satkanoj od daljine, kao u ogledalu. Isijavala sam vatru na svih deset prstiju, na jeziku i ušima. Pružila sam ruke ka tom bezdnu i one su počele da rastu hranjene žudnjom. Nadrasle su i mene, i prozore, i dalje rastu. Ruke sam u vatri koje svetle kao džinovski svitac.

:love: :love: :love:
#2352519
Написао је као молитву у нади за личном срећом мени као извору те могућности упућеној у честитци коју ми је за Нову годину послао:

''Волео бих да ми се у 2012 години деси да те поново сретнем''


Slika


Каква песма, каква женска, какав глас а тек хаљина!!! :snob:

http://youtu.be/NhhF7ZfM2uU" target="_blank
#2352544
Пишем овде већ шест месеци непрекидно и сав овај труд који као такав не осетих већ као олакшање,као подстрек нади у срећу,као позив Вама упућен да ме пратите да ме читате!

Slika

Опет заљубљен!Новим соком нахрањен и регенерисан,новим полетом прожет! Нико и ништа...Нисам нико и ништа већ само још једна кап у мору људских судбина што ће и једном као таква неминовно испарити некуд... Један прамичак међу вама,један откуцај срца.

Slika

Писање ме је ослободило туге,лепа сећања су ми повратила пољуљано поверење не у себе, не у друге већ у трајност спокоја! Њему тежим свим бићем својим,стварима обичним које се граде и деле у двоје.На наш начин,на општи увид у оно што све људе дотиче и свако вредност те неопипљиве суштине може и зна да разуме и цени.

Slika
Korisnikov avatar
By IMPACT
#2354985
Пролазе дани брзо а и полако, како кад, сустижу се и преплићу тренуци...
Све је ново, нисам одлетео, нисам одлепио, нисам се изгубио... Примам и дајем и не мерим, не марим за време. Једноставно сам се препустио, оставио оклоп и заштитнике потребне у неком другом животу, у некој другој причи...
Са сваком он почиње из почетка. Имати неког у глави речи спокој душу осликава.

Slika

Стопили смо се у једно и како дигнем поглед тако видим његове очи и себе у њиховим раширеним зеницама. Корачам лаганог хода, не стрепим од речи које поред мене у атмосферу ледену кроз дим се извијајући крећу ка мом уху. Од њих оно бриди од задовољства црвено.

Slika

Светлим изнутра обасјан умешаних тонова сплином, трперим и не чезнем, не сањам већ живим, живим своју као љубав других која ми се некад привлачном и јачом од једне моје прошле чинила, имам оно вредно што поседују а сад ми та поређења више нису ни битна ...

Slika

Све почиње, све се буди и дисати дубоко поприма сав свој смисао и значај.
#2358134
Ко је глумац, чему служи његова уметност?

Slika

Све време сам себи постављао баш то питање гледајући где као чаробњак, средњег раста и витке спортске грађе, младић одевен у шљаштећих боја често мењана одела спретно се окрећући по сцени трчи, виче, урла, плеше па одједном тихо говори, певуши, пренемаже се или измотава, претерује у свему или је ненадно умерен, плаче, подсмева се другима или се они њему подругљују, лети некуд у мрак, слеће ниодкуд у светло, ћути, зуји наоколо недоречен у свом исказу, кука изнемогао од те јурњаве...

Slika

Углавном, ни једног тренутка није престајала да зрачи из тог бића невероватна, далекосежна и омамљива енергија и љубав. Љубав према свом позиву, према тексту, према публици, према себи...

Slika

Каква вештина! Изићи из себе и бити неко други, непостојећи или нежив.
Од речи стварити дух, од пар цртица које у тексту указују и помажу у тој конструкцији, у том замишљању, у том обликовању извајати живог човека и учинити да дође до поистовећења лика кога глумац тумачи и њега самог у глави посматрача у публици !
Учинити да се заборави место где се све то одиграва, да се испусти из свести повод доласка баш ту, баш то вече као у потрази за нечим, као у нади за одговором на своја преиспитивања ... Поведен чаролијом комада одлута се онда некуд далеко у неку своју улогу, у неки свој привид!

Slika

Глумац може да изговори све, многе истине чуте у позоришту мање боле него у животу јер граница између ње и лажи никад овде није јасно дефинисана. Истина излеће случајно, опече накадно, прикривена у маси речи својом оштрином избије на видело изненада и препозната помаже, зацељује ране кроз смех или сузе зависно од онога што у нама самима дотакне.

Slika

Волети позориште је немати страх од суочавања са самим собом .
Korisnikov avatar
By IMPACT
#2358340
Данас сам мом пријатељу који се сели помагао да спакује ствари у картоне пре него што сутрадан дође превозник да их однесе у његов нови стан.
У близини трга Трокадеро, одмах ту иза, скрене се у авенију Клебер и на углу улице Лоншон на петом спрату са погледом на врх Ајфелове куле живео је он осам година са својим сада већ бившим дечком у ''Османовском'' типичном париском стану са краја 19-тог века.

Slika

Међу књигама набасах и на ''Степског вука'' кога сам прво тражио у татиној библиотеци знајући да је има али је на њеном месту стајала празнина, неко ју је недавно отуд некуд однео. Књиге не треба позајмљивати људи их никад не враћају.
Једна далека рођака за коју знам да пуно чита, понудила ми ју је на пар дана знајући да је негде код себе има, да ће је пронаћи и донети ми је док сам још у Београду, али је нажалост њена ћерка наркоманка као и већину осталих вредних књига то изгледа одавно продала.
Иначе у књижарама нисам успео да је купим, нигде, нигде није могла да се набави.
Пре годину дана иста је ствар била са Андрићевим збиркама приповедака, овога пута су књижаре њима биле преплављене.

Ево сад је имам и вечерас ћу је прочитати пре него што легнем.
  • 1
  • 5
  • 6
  • 7
  • 8
  • 9
  • 26
long long title how many chars? lets see 123 ok more? yes 60

We have created lots of YouTube videos just so you can achieve [...]

Another post test yes yes yes or no, maybe ni? :-/

The best flat phpBB theme around. Period. Fine craftmanship and [...]

Do you need a super MOD? Well here it is. chew on this

All you need is right here. Content tag, SEO, listing, Pizza and spaghetti [...]

Lasagna on me this time ok? I got plenty of cash

this should be fantastic. but what about links,images, bbcodes etc etc? [...]

Swap-in out addons, use only what you really need!