Bootstrap Framework 3.3.6

[IMPACT]

Gay Pride-2...Paris, samedi, le 25 juin 2011...











" Парови "...








''Копакабана''...

[IMPACT]

Београђанин-1...

Дан ми је био напоран, вратих се са посла око девет увече, нешто сам на брзину презалогајио, истуширан, легох да се одморим... Два сата касније био сам будан , обукох се и одох у секс клуб.






Доста их је већ пристигло ... У овом клубу, на улазу, скидаш ствари , остајеш у патикама а одећу у кеси за ђубре предајеш на гардероби... Го си к'о од мајке рођен али сви су голи... Непријатност траје пет минута после ти је ''ок'' нису сви Аполони тако да се осећаш комотно...

У горњем делу клуба су бар и тоалети а у подрумском делу, више повезаних просторија, без кабина, или било каквих преграда и заклона који би омогућавали неки виши ниво интимности. Инимност је заправо у глави, може се бити сам са неким и када је око вас двеста људи... Може!

Одмерио сам једног, препланулог типа који ми је деловао као да је из Јужне Америке...

Пришао сам му врло слободно, ко је стидив оваква места треба да избегава... Свако може или за дупе или за курац да те привати, нема љутиш! Баш је био спреман и зрео за добро туцање... Његово се тело похотано увијало изазивајући ме да га мушки себи привучем и да тако стојећи, кренемо уз поперс у обострано уживање, што до ''мале смрти'' неминовно води... Сав стрес од посла и брига у тим тренуцима нестаје...

[alexandermagic]

Originally posted by IMPACT

Sladak klempo.

[filipkum]

E super su fotke i nacin na koji opisujes svoja poznanstva

[LeDeNa_]

Auuu ja tek sad vidim ovo

Bravo IMPACT...

Citam te danas i komentarisacu koliko veceras...nadam se i ostali.

Nastavi.

Sjajno!!!

[IMPACT]

Хвала вам што сте ме тако лепо примили!

[IMPACT]

Београђанин-2...


Оно што ме сексуално најјаче узбуђује jeсте фини, обично чист и негован прорез између два обла сплета, стажњих, меких и истовремено чврстих мишића.
Пенетрација је масажа, онај који ми своје поверење укаже и дозволи приступ у оно што му је телесно најосетљивије и најинтимније, заслужује да у томe и ужива а не да урла или да се каје што је пристао, трпећи несносан бол или пак бежећи од њега!







Неки су у томе умећу вештији од других... Нудило ми се тело коме се све ово ретко дешавало, а то сам врло брзо осетио. У мањку навике уобичајених подстицаја, оно ме је нагонски и чулно припијало к себи, истовремено процењујући руком, нервозно и гладно чврстину и постојаност моје мушкости. Међутим, занат је био испечен и секс, додуше као и вожња бицикле, никад се не заборавља!

Спонтано усклађених покрета, наизменично распаљујући врели жар страсти, разумесмо се одмах, без гестова ни речи. Дубоко у њему али и њему на неки начин, дубоко у мени, откри се истинска осмоза тела. Они што беху око нас, посматраше нас немо, занети собом, отпловисмо далеко, топећи тела своја као на сунцу у мору крупних капи зноја.

Неки од њих су завидели мени а по погледима других, процених да би радо, да су могли, бар на тренутак одменили њега ... Нико нам сметао није, јер ни за ког трећег, у том чину, поврх нас самих, места није било!

[IMPACT]

La jouissance en six photos...

Свршавање у шест слика...

[IMPACT]

Београђанин-3...


Попесмо се до тоалета, да се од зноја обришемо и колико толико умијемо, један до другог, опет сами, испред два лавабоа и великог огледала... Гледајући укосо испред себе, осмехнух се његовом двојнику ... "Баш си згодан, дечко!"

''Where do you come from?'' '' From Belgrade, Serbia'', '' Me too!'' ... После јебања нема кајања а после тог, мог ''Me too!'' гледао ме је као да сам му живом дао да се у ''Политици'' читуља објави!





Који је он џибер! Одједном је постао арогантан а и глас му се променио, наставио је и даље са мном да општи на енглеском!

О томе како је он ето директор неке банке, како стално путује по свету и како јадан мноого ради, како овај клуб у ствари по њему и није ништа нарочито... Видео је он и боља места... Итд, итд... ''Пувај се ти, само пувај'', мислим се ја, ''Добро је да ниси одмах проговорио''...

Ми се као магнети несвесно и страховито привлачимо а онда кад се упознамо, нарочито се то често у иностанству и међу геј људима дешава, почнемо ко пацови један на другог... И све оно што је било или што би могло бити ЛЕПО намерно упропастимо!

Have a nice stay in Paris, sorry, I m working tomorrow. Bye, bye!

[Casino]

[IMPACT]

Са врха Париске Опере...
Du haut de l’Opéra...

[IMPACT]

Београдски младићи-4...
Les garçons de Belgrade-4...

[IMPACT]

Златни сат...





Ретко сам одлазио на места где се по Београду геј популација окупља и мува ноћу. ''Шта се ради?'' пита ме лик наслоњен на клупу у парку, у један ујутро... "А ти?" ''Ја кружим''... ''Кружиш, али где?'' ''Па овде, где бих иначе''...
Мишко, кога су звали Румени, ''кружио'' је у парку никад не стајући, никад се не окрећући, научио је да људе гледа из профила, у пролазу, то му је било довољно да процени и изабере оног ко му у том тренутку одговара. Тако десет година... Постаде ''Златни сат''... То му дође као нека титула међу београдским теткама...
Пиш живи... Одвео ме је у свој стан на Зеленом Венцу, у дворишну кућу прислоњену уз главну зграду из Бранкове... Њен полукружни дворишни зид је у Мишковој соби био једини декоративни елемент у иначе врло скромном ентеријеру... Био је брбљив и смешан али у суштини врло стидљив и неискусан.

[IMPACT]

Миконос-1...

Лето је душу дало за изласке, нова познанства и нове почетке...

Обично се тада упознају врло интересантни људи који често живе далеко или на самом крају света, који када вам се авантура деси, баш случајно сутрадан одлазе или им авион полеће за два сата... Геј људи путују више и даље од других... Ваљда у идеји отиснућа у непознато, полетања на далека острва као и при самом смишљању дестинације и подсвесно се размишља о егзотичним и несвакидашњим познаствима. Могућности да се они које знате сретну чак и богу иза ногу су велике с обзиром на то да се увек иде у исте хотеле, клубове, ресторане, на исте плаже итд итд... То је нека врста геј ходочашћа...

На Миконосу ми се управо тако нешто и десило... Постоје три главне плаже: Paridise, Super Paridise и Elia.





Острво је вулканског порекла, обала је стрма, може се на те плаже стићи и копном, или аутобусом који је нередован или се једноставно изнајми Веспа. Обично се иде бродићем који се зауставља на свакој од ових плажа. Elia је најдаља и једнога дана одлучих да баш на њу одем да ето и то чудо видим!
Сунцобран 10, лежаљка 10, пешкир 10 све је по десет еура и све је обавезно... Нема могућности као на осталим местима да се сместиш негде са стране... Музика не трешти али углавном су ту старији типови, постројани на својим лежаљкама у изчекивању да им нешто деси и разбије монотонију минхенске или лондонске свакодневице ...

Тамо ми је било досадно ... У експрес ресторану, у подне стојим у реду и чекам... Кад ме одједном, неко, с леђа, по имену прозва ...

[IMPACT]

Mиконос-2...

Тачно се сећам да ми је пред сам пут у једном тренутку кроз главу прострујало ''А шта ако сретнем Николу?''...

Њега сам у пуној изградњи и тражењу себе, упознао на летовању у Кавали. Био је од оних познанства што нам на мукотрпном пробијању кроз живот као знак доброчинства сам Бог пошаље да нас у нашим напорима охрабри, да се мало осмелимо и стекнемо овим мигом свевишњег неопходно нам самопоуздање.

Мом самачком животу у Београду тако нешто изузетно било је преко потребно, упознавши Николу лакнуло ми је, коначно сам рекао себи, ''Ево доказа да нисам луд, да нисам једини такав какав сам на овом свету''. Сада сам знао да то што у мени постоји да то исто и друге нагриза и мучи, у ствари, у Николи сам свој лик у огледалу препознао.

Одмах смо се плешући прилепили један уз другог, у дискотеци-шатору, тик уз обалу, у којој сам успут од силног дрндања и увијања на писти под ведрим небом исчашио сам себи лигамент и онда ми је кретенски, наредних недељу дана са ногом у гипсу уместо на плажи прошло у хотелској соби у којој ни клима уређај није могао да ме спасе од несносне врућине каква само у Грчкој може да буде.





Као јаје јајету слични, блиски по узрасту, изгледу и ексцентричности и поред тога што је његов енглески био врло слаб разумели смо се тренутно, инстинктивно и потпуно, волели смо исту музику, моду, дивили се један другом, ускићени потпуном сагласноћу свих наших идентичних интересовања. Разумесмо се са мало речи, били смо пресрећни што смо заједно, мени је он постао у тих пар дана ма више него друг, прави брат кога ја заиста и имам али који ме никад није тако дубоко као он разумео ...

Наших шеснаест година није о животу знало ништа али се тражило, крчило себи пут, испробавало први стил, прве афирмације себе, додуше трапаве и склоне порузи... Од старих татиних и маминих ствари шио сам сам себи одећу у тренду енглеског ''New Wave-a'', био сам ефиминизиран јер ми је тада, тај мој и такав израстајући сензбилитет налагао да себе у те упадљиве крпице некако сместим, да се осетим живим, другачијим и вредним туђе пажње и интересовања.

Данас, када у Мареу видим, дечаке како се на улици гласно кикоћу и извештаченог понашања, женствено увијајајући куковима и наметљиво галамећи изискују да баш тако по сваку цену буду примећени, иако свима изгледају смешно мени су слатки, то блесављење ми је нормално, сасвим у складу са њиховим годинама и лудошћу одрастања кроз коју смо сви ми мање више прошли, лепо је што могу без стида да се кочопере, што их нико не малтретира, што то никоме не смета, чак им и завидим на слободи коју сам за разлику од њих само на тренутке као млад имао прилике и могућности да спознам... Они је сада имају а ми смо је отимали!

[alexandermagic]

Ne ponašaj se autistično, nego napiši još ponešto na nekoj temi kako bi se mogao približno odredit tvoj psihološki profil.

[IMPACT]

Тотално сам у ауту!

Телеграфско изражавање доскочицама је страно мом духу, за сада нећу као марсовац да у друге теме улећем, нити да намећем ћирилицу у земљи Србији, у којој је то званично писмо, пратим шта се дешава , слике, све ме интересује...

Мој психолошки профил може на основу свега овога лепо да се изучава, ништа ја не кријем и ничег се од овде написаног не стидим, стојим иза сваке запете! Јутарње ми писање прија а ко неће, тему не мора ни да отвара... Мени је ово најбоља терапија растем ко краставац испуњен лепим осећањима која не умем у три речи да сложим!

Поздрављам ја тебе, Alexandre Le Magique, тебе који ме редовно пратиш и коме азбучно писмо заправо и не смета!

[Speculum Columbae]

Шта је ово, форумска Erica Jong?

[alexandermagic]

Impact, reagirao si i na trenutak izašao iz labirinta sjećanja, valjda tvojih. LEpo.

Pratit ću dalji razvoj situacije, pa se smatraj polaskanim.

[IMPACT]

Лепо би било од тебе када би ми се убудуће обраћао пријатељскијим тоном, тиме бих заиста био поласкан ... Задовољство ми је што те моје писање не оставља равнодушним!

[IMPACT]

Originally posted by Dante

Шта је ово, форумска Erica Jong?

Изгледа да ипак ниси ти...

Originally posted by Galadriel

Je l' IMPACT Dante?

[Tungi]

Originally posted by Dante

Шта је ово, форумска Erica Jong?

Sto znaci da necemu i vredi?Ako je mogla jednog Stindberga da opljuje i kaze (parafrazirano) Jedina dobra recenica u njegovim romanima je 'Kako ste'?
Dobra je Erica:)

@IMPACT

Djasvi.Nastavi da pises.

[IMPACT]

У ''Страху од летења'' има једна феноменално описана сцена ватачине са неким типом у базену...

[IMPACT]

Никола-1...


Угледавши Николу нисам одмах ни разумео о чему се ради, када сам се коначно што од изненађења, што од неочекиваног сусрета повратио мало, и дошавши к себи схватио да је то заиста он, одмах ми се, присећањем врати, да сам на њега пред сам пут мислио.

Био сам пресрећан, тотално и дефинитивно уверен да дакле стварно нема случајности, да нешто постоји што све подеси нашим најлуђим жељама, једини дан да сам ето на овој плажи од петнаест колико сам свеукупно тамо и провео а њему од свог лета само тај викенд да је на Миконосу и баш се сретосмо у то подне, у том ресторану и на том месту.

Ја га не бих ни приметио, од како сам допутовао нисам ни једног тренутка помислио на њега, шансе су биле мале да се сретнемо а и тад, у том реду и у тој гужви и не видех га и не бих га ни видео да он није запазио мене! 10 година од последњег сусрета... А толико смо то изгледа обојца тајно прижељкивали! Ја у Француској он у Немачкој, једном ме је чак и посетио а после му се траг затро. Није било Итернета...

Испричао ми је да живи у Атини, да ради као, ''sommelier'', стручни саветник при избору вина у једном ексклузивном ресторану, слатко се и сада смејао а богме се и пролепшао, од мршавка се претворио у мишићаву мушкарчину али онако све сасвим нормално, спортски, непретерано, неисфорсирано.









Није изгледао ''гумено'' нити пребилдовано, као ови вајни и бројни позери око нас. Од силног вежбања и затезања, тотално деформисани у намери да те хормонске промене на себи што брже уновче, у трци на муштерије, међу тим call-boy-евима било их је и "from Belgrade". Нарочито су Италијани били несносни, свима нама нормалнима дојадише по васцели дан парадирајући по плажи, онако баш кројачки и упадљиво мерећи све присутне од главе до пете уз наравно сочне и гласне коментаре. Гледах их мислећи се: ''Не дао ти Бог да случајно оваквог боцнеш, па да ти се ко балон у сред акције издува''. После сам у једној стеновитој ували нашао мирну оазу и на места пастувске хајке више нисам ни залазио.

На растанку обећасмо један другом да ћемо се редовније виђати. Ја сам крив што се то није и остварило!

[IMPACT]

Са Миконоса-1...

[IMPACT]

Са Миконоса-2...

[IMPACT]

Са Миконоса-3...

[IMPACT]

Никола-2...


Остали смо у контакту редовно се дописијући. Пошто су и наредног лета моји одлучили да иду у Грчку, договорисмо се да се обавезно поново видимо.

У летовалишту подно Олимпа, на одмору који до мог одласка у Кавалу проживех као принудно зло, са татом и мамом који су највећи део времена проводили дивећи се канама што су много ''љепше и височије'' него у Београду, једину забаву у исчекивању већ припремљеног и одатле им још ненајавњеног, непознатог и прикривеног одласка, нађох у посматрању немачког геј пара који се свакога дана, пред вече, шетњом кроз цели тај бунгаловски комплекс, уздуж и попреко, експонирао слободно и поносно шепурећи се пред свима, демонстративно се грлећи и држећи за руке.






Коначно! У последњем тренутку сам родитељима саопштио да идем код Николе, успео сам да их обрлатим и да на неколико дана избегнем њиховој контроли и досади од активности и ритма парадајз туризма.

У септембру ћу поново у Солун, на Хиландар и у Кавалу, поново ћу вратити месту где ми је све и почело ... Ето жудим и сањам ово путовање, сваки дан и сваку ноћ и сад већ од тога више не могу ни да спавам.

[IMPACT]

Никола-3...


Николин је дом био невешто склепана кућа-барака коју је такву замислио и извео његов деда. Одредивши све а да ништа платио није, патријарх је сматрао ово своје ''дело'' врхунцем доброг укуса.

Силне паре су родитељи-гастарбајтери, годинама у ту сподобу улагали , не видевши је, јер живећи далеко, без могућности надгледа радова на њој, беху очито неупућени у оно што се са њиховим новцем дешава и ради, па на време нису успели ни да јој спрече или обуставе градњу...

А на Балкану се оцу никад не придичи већ му се и кад греши, љуби у руку!

Јој, јадни они! Већ јасно сам могао да осетим шлог што ће их пред тим ужасом стрефити онога дана када себи, коначни повратак из једне муке у другу, буду најзад одредили .А неимара живог више бити неће.





Спавали смо заједно као другари и са моје стране никад се према њему никаква жеља родила није.

Дуго смо ноћу причали о свему и свачему а пошто су због врућине сви прозори били широм отворени да би колико толико и најмањи дашак ветра, у просторијама прегрејаним од дневне врућине неку иоле приметну и расхладиву промају изазвао, комшилук нас је његов, ко сваки комшилук наравно чуо.

Наш тихи кикот, по мени, их је, у њиховом, објективно посматрано бучнијем хркању, ометао кварећи им сан.
Допирући из суседних зграда, из мрака, стизала су нам претећа и цичећа ућуткивања и упозорења, разумљивог смисла и намере којима је превод наравно био излишан.






У свим се језицима негодовање очито изражава сличним пискавим звуцима...
Неке разбуђене бебе, па на све то још и мачке и пси придружени општој какофонији, разгласивши се, направише општи русвај и хаос!

Замислите само сцену, у два ујутро, у уској, иначе тихој улици у којој се услед те њене скучености, у помрачини, све, ама баш све, двапут јачим звуком трештаја од силног одзвона чу...

[IMPACT]

У супермаркету за грађевински материјал 1 ...