Bootstrap Framework 3.3.6

[scout_finch]

umem da budem poprilicno detinjasta.

[Dear Lucy]

Mislim da je to dečije u nama nešto što nije izuzetak već pravilo, i da mnoge, baš mnoge odrasle osobe osećaju isto. Ćale mi je rekao da je on "odrastao" kad mu je majka umrla, odnosno da je tek tada odraslo dete u njemu, valjda kroz spoznaju da više nema osobe koja je u njemu, bez obzira na njegove godine, videla dete.

[Madonna]

Originally posted by Galateja

Majka - pokroviteljski odnos, zaštitnica, bezuslovno voli...
Dete - prepuštanje, egocentričnost na momente, osećaj nesnađenosti...

pa ja sam onda 2 u 1 (trudnica )

Originally posted by bas bleu

prvo, mene uzasno pocinju da brinu шутови ispovedno-ozbiljni postovi, svaki put se strecnem.

evo prestajem

[Kittrie]

Originally posted by Hys.

Ja sam izgleda zauvek ostala ono sto sam i na samom pocetku bila-starmalo dete.

upravo.

kakve sam ja price slusala o sebi i kakve snimke imam ono nije normalno.
prvo NIKAD (ok, osim jednom) nisam napravila neku glupu detinjastu foru. uvek sam savrseno znala sta treba, sta ne treba, sta je dobro, sta lose; nista nije moralo ni da mi se govori. osim da sisanje palca nije ok, jednom mi je receno, ja pitala sto, rekli mi , ja odmah prestala.
a snimci su brate horor. sedi mala plava devojcica od 4 god, ogromne plav0-zelene oci zagledane u jednu tacku i cuti i vidi se da je duboko u nekim mislima..i tako minutima i minutima (dok se kamerman ne smori ). pa nekad i kazem o cemu sam sve mislila, o svetu, o ljudima, razmisljanja koja su pre za onaj period klasicnog samoosvescivanja u pubertetu.. izvodila razne zakljucke.. cuda neka.
da bre, vodili su me i kod psihologa malo kasnije, on rekao da sam normalna, ali sam visoko inteligentna, senzitivna, umem da se nosim sa tim i tako te stvari.. i ako se nesto promeni na gore, da me dovedu odma je l' te.

kao sto nikad nisam bila klasicno dete, nikad necu biti ni klasik odrastao covek.

[Gabriel]

Originally posted by Galateja

Na ulici i pijaci mi se obraćaju sa 'gospođo'. Za malodobne prosijake sam ranije bila 'seka', sad sam 'teta'. Ljudi me pitaju gde radim ne uzevši u obzir da sam možda student. Ne bojim se više mraka. Naučila sam da kuvam. No, sve to je samo spoljna manifestacija. Iznutra osećam da dete pulsira u meni (a nisam trudna :d). Ne želi da ode čineći od mene infantilnu odraslu osobu. Vezujem se za žene sa jakim materinskim instinktom. Kada bih mogla da biram između žene sa majčinskom aurom koja mi je osrednje privlačna i neke mlađahne lepotice, za vezu bih odabrala onu koja će u meni videti dete.

Da li vi imate dete u sebi? Da li se katkad ponašate infantilno? Kad ste shvatili da ste odrasli? Da li, uopšte, razmišljate o ovoj tematici? Da li ste vi za partnera i prijatelje 'dete' ili ste 'otac i majka'?

sto lazes da znas oko kuhinje kad je mama pravila kiflice...sto nisi ti napravila kiflice, a?

[Galateja]

^
Znam i ja da kuvam a mama se sama ponudila.

[maka]

izgleda da sam jos uvek dete.

[unic0rn]

ja svoju detetinu ne dam, ne ne!

:pali cartoon network:

[maka]

^izvini,jel imas pola kg detetine,sveze,sa ljuljaske

[Gabriel]

Originally posted by Galateja

^
Znam i ja da kuvam a mama se sama ponudila.

Ok... Ako pravis kiflice isto kao mama, ja cu da te zenim

[unic0rn]

Originally posted by maka

^izvini,jel imas pola kg detetine,sveze,sa ljuljaske

[Galateja]

@Gabriel - Može, čim odrastem.

[blenta]

Originally posted by KorvinOdAmbera

Originally posted by blenta

Originally posted by KorvinOdAmbera

Shvatiš da nisi dete onda kada konačno živiš činjenicu da niko neće biti tu da te spasava nego sam sve moraš da radiš.

sa 6 i po godina

Ti neko napredno dete....

jok
tad je krenulo izbacivanje na ulicu
i mentalno celicenje

[Shmi]

Nikad nisam to shvatila.

[jukie]

Originally posted by Galateja
Da li vi imate dete u sebi? Da li se katkad ponašate infantilno? Kad ste shvatili da ste odrasli? Da li, uopšte, razmišljate o ovoj tematici? Da li ste vi za partnera i prijatelje 'dete' ili ste 'otac i majka'?

Pa prvo bi moralo da se definišu pojmovi "dete" i "infantilno". Kada se neko ne seća vremena kada nije umeo da čita i piše, i kada se u uzrastu od 10 godina sa njim svuda hvale da sve razume i zna kao odrasli, a onda kasnije u životu samo nastavljaš da razmišljaš na isti način i i dalje sve znaš, onda je ta distinkcija vrlo mutna...

Bilo je tih perioda duboke depresije i beznađa, ali se posle nekog vremena opet vratim nazad u svoj svet igre (kada se sklonim od drugih ljudi koji su energetski vampiri)

[Dina]

Sto se drugih ljudi tice jos me relativno cesto oslove sa "ti", bas malocas jedan taksista opet... Ne znam da li mi je to smesno ili pohvalno da delujem tako mladoliko...

Sto se mog unutrasnjeg osecanja tice, slicno kao sto je opisala Kittrie - niti sam bila klasicno dete, pa nisam ni klasicno odrasla... Uglavnom ja nemam taj neki bezbrizni period detinjstva, s druge strane i sad se na neki nacin igram. Mislim da sigurno jeste preloman taj period kad roditelji umru. Koliko god znaju da mi nekad budu naporni ili da me nerviraju roditelji jesu veliki oslonac, podrska, sigurnost...

[Mage]

Meni se čini da je moja priroda nekako dualna. Mnogi mi kažu da volim dečije stvari (crtane filmove, maštanje, igranje itd), ali to ne znači da sam detinjast. Mislim da nikada nisam ni bio detinjast, samo sam posedovao tu neku dečiju nevinost i naivnost... mada mi se čini da sam i dalje takav

Mislim da je ta neka crta nevinosti u meni jedino što me spašava od potpunog mraka brutalne realnosti kojom je moj um opsednut. Većinu nas život baš i nije milovao na kraju krajeva...

[haemoglobin]

hm...meni se jos uvek obracaju sa 'dete', 'bato' i ostalo jer izgledam mnogo mladje. Sto se tice moje zrelosti, razmisljanja i nacina prosudjivanja u raznoraznim situacijama jesam tata/mama nekim svojim prijateljima. Osecam se jos uvek detetom svojih roditelja, jos uvek gledam crtace, jos uvek volim da sednem i da slazem lego kocke, da crtam, da bojim.....a opet, osecam se i dosta zrelo, mnogo zrelije nego kad sam isao u srednju. Kad sam dosao na fax zivot mi se okrenuo za 180 stepeni ali sam se snasao.
nadam se da sam odgovorio na sva pitanja

[haemoglobin]

Originally posted by Black Lady

Originally posted by elektron84

Ne ruku na dete! Ccc...

jes to meni rekla?

ako se na to dete moze dici nesto drugo, moze i ruka

[kyrgyz]

mislim da jos nisam shvatio...

[Belanos]

jos nisam shvatio iako mi to drugi stalno govore

ove godine mi se zavrsava ciklus mladosti pa cu valjda shvatiti

[bas bleu]

Originally posted by Null

[qurl=http://www.gay-serbia.com/forum/viewthread.php?viewpost=2145279#pid2145279]Originally posted by bas bleu[/i]

prvo, mene uzasno pocinju da brinu шутови ispovedno-ozbiljni postovi, svaki put se strecnem.

evo prestajem

[/quote]


it just makes me feel like this:

Originally posted by Null

postalo mi čudno da spajam postove o sexu sa ljudima koje sam upoznao.. zamišljam scene onda. i onda mi je awkward.

edit: sjebali se citati, nah...

[VikiVetar]

Nisam shvatio, i pitanje je da li ću ikada shvatiti...

[nsc]

ali ja sam jos uvek dete, evo pitaj moju mamu
nikad to necu shvatiti I may grow old, but I refuse to grow up
ljudi (nekad i mnogo mladji od mene) ne prestaju da me razocaravaju

[Speculum Columbae]

U nsc-ovom slučaju smo shvatili da nije dete, kada su prestali da koriste glinene tablice.

:čuje se udarac bubnja kada nešto nije smešno:

[svejedno]

da nisam dete shvatio sam davno. mozda i dok sam jos bio dete ,)

..

da sam odrastao...jbg. bad thing, ne svidja mi se, al nekako cenim da te snadje pre il kasnije.

lm, mene snaslo relativno skoro. pre par dina, recimo. cant pinpoint the exact time.

..

ne mislim da odrastanje ima veze sa snalazenem za sebe. to sam radio i ko potpuni klinac.
mislim da je odrasla osoba neko ko se brine i za druge, pre.

al da cak ni to nije primarno. pre je u pitanju pristup zivotu/sebi/drugima. zivotu.

..

a i ovo je tacno:

Originally posted by acid drop

kad sam shvatila da nepovratno starim. svakim uzdahom.

..mada se meni jebe za to. ali vise se ne 'razvijam', sada starim ,)


..

lm, svakako imam i to unutrasnje dete i dalje. poludeo bih da nemam i to.

[jukie]

Originally posted by Dante

U nsc-ovom slučaju smo shvatili da nije dete, kada su prestali da koriste glinene tablice.

:čuje se udarac bubnja kada nešto nije smešno:

Joj ćuti. U moje vreme nisu postojale fotokopirnice pa sam Šmajlovu zoologiju iz školske biblioteke prepisivao rukom u svesku. Potrošio sam dve sveske, i opet sam ostao bez reprodukcije Šmajlovih litoreza koja je bila cela svrha te knjige.

Sećam se kad sam popunio prvu svesku, išao sam da kupim drugu na trafici, a usput i Mikijev zabavnik, i ispostavilo se da je Mikijev zabavnik skuplji od prazne sveske, što mi nije bilo jasno, jer Mikijev zabavnik ostaje takav kakav je, a ti u toj svesci možeš da napišeš potpuno novo književno delo.

[Madonna]

Originally posted by bas bleu

it just makes me feel like this:

i know that feelin
kad mi pokvare sliku kškššš :sneg: we'll meet someday

[Mars]

Originally posted by Galateja

Da li vi imate dete u sebi? Da li se katkad ponašate infantilno? Kad ste shvatili da ste odrasli? Da li, uopšte, razmišljate o ovoj tematici? Da li ste vi za partnera i prijatelje 'dete' ili ste 'otac i majka'?

U 7 godina me roditelji stavljaju na autobus da za zimski raspust sam odem do babe i dede u Beograd, ja ih gledam kroz prozor i mislim: "To je to. Sad sam veliki" (mnogo godina kasnije sam saznao da je u busu bilo troje ljudi koji su diskretno pazili na mene...ali onaj osećaj je ostao).

U III godini oblačim svoj prvi sportski sako (kupljen prilikom jednodnevne posete Trstu iz prvomajskog boravka u Poreču)...i na putu do škole se ljudi čude "...jesi to TI?!?"

Na dalje su manifestacije zrelosti i nezrelosti komplikovanije (proces nikako nije tekao strogo uzlaznom putanjom, ima tu i dalje mnogo grananja i petlji), čemu naročito doprinosi činjenica da često umeju da budu moj odgovor na ponašanje okoline prema meni, kao i toga da u uspostavljenim (i negovanim) relacijama akteri igraju svoje uloge.

I inače u svakom od nas postoje nivoi deteta, odraslog i roditelja koji se po potrebi uključuju...i od čega zavisi kako ceo sistem funkcioniše...



Eric Berne’s Most Significant Contribution

[PlasticBrain]

Originally posted by Galateja

Da li vi imate dete u sebi? Da li se katkad ponašate infantilno? Kad ste shvatili da ste odrasli? Da li, uopšte, razmišljate o ovoj tematici? Da li ste vi za partnera i prijatelje 'dete' ili ste 'otac i majka'?

Ok, pocela sam da pisem i otisla nasiroko u samopsihoanalizu, tako da cu se cenzurisati i verovatno biti nejasna...

Za pocetak, na ulici mi se retko ko obraca , a kada se dogodi onda to jako varira. Od bate do tete. Neki bi rekli uni, ne i ja.
Kao i vecina ovde i ja imam dete u sebi ( ), i ne znam sta bih bez njega.
To je za mene nesto jako intimno, ali jako. Retko kome dopustam da upozna tu stranu moje licnosti, a ne nesto vise. Ima tu malo i sebicnosti jer mi je mnogo drago to nesto, da moras biti stvarno spesl da ja podelim to.
I na moju srecu, ta detinja crta mi se ne mesa u neke poslove gde joj nije mesto
Mozda nesto govori i to sto su mi mala deca najdivnije drustvo, liseno svih gluposti i nebuloza koje potenciraju "odrasli". Psihicki se odmorim u interakciji sa njima. Kapiram da je nekima upravo suprotno
Generalno ljudi koji me znaju kazu da sam dosta zrelija (uvek bila) od moje generacije, koji me ne znaju kazu da im izgledam mladje. Sta znam.. To bi bilo mladoliko celjade izvana, a starica iznutra
I kada sam shvatila da nisam dete? Ne mogu se setiti da sam ikada sebe dozivljavala kao dete.
Razmisljam o toj tematici utoliko sto sam svesna da onog trenutka kada prestanem da se igram ( a savrseno dobro znam kada mi je vreme i mesto za tako sta), prestacu da postojim.

Sta sam ja drugima? Huh.. Uglavnom sam ja taj dominantni faktor u svim odnosima koje imam sa ljudima iz bliske okoline. Jednostavno se pokazalo da cim pustim stvari, svom prirodnom toku ili ljudima koji nisu nadareni za drzanje situacije u normali, sve prestaje da funkcionise onako kako bi trebalo i sistem se raspada. A meni ne smeta da budem u toj poziciji, dapace. Sad.. da li bih u odnosu sa partnerkom mogla da vucem sve konce u bas svim situacijama, sumnjam, a i ne zelim takav odnos. .. evo opet sam se zanela.. dalje pisanije nije za datu temu..

Rasplinila mi se misao i sad nemam pojma da li sam ubola temu..
Sto bi ovi mladi rekli:

- It's complicated