Originally posted by Blond Brat
Sta je problem u vasoj vezi, koji su "kamencici" u pitanju?
Da sam na tvom mestu i da ljubav postoji, ja bih se uvek trudila da odrzim vezu...
Ne bih mogla ovde i sada da pisem o tim problemima konkretnije. Ne mislim da su nebitni, da priroda problema ne bi bacilli novo svetlo na pricu, ali ne bih sada o tome.
Ljubav postoji, ali veza nije moguca. Ako bih se opet vracala u tu vezu, pobegla bih vristeci pre nego sto bih stigla, cemu sve onda? Problem mi je sto nisam ranije prepoznala da je prica nemoguca za nastaviti, i time sprecila skoro 2 godine bavljenja jednim problemom. Verujem da bi se retko ko trudio i toliko. Nisam zelela da odustanem lako i bas sam preterala.Volela bih da sem se bolje poznavla, da sam bila pametnija, konciznija u mislima i ponasanju, ali nije mi zao. Nazad se vracam samo zbog sredjivanja misli za ubuduce.
Originally posted by Null
prvo, ne znam da li volim. ne umem da definišem to stanje a voleo bih da mi je jasno kao dan, kad nekog počnem da volim. volim svoje ali ih i mrzim. da li to znači da ih ne volim? ili je to neka druga vrsta ljubavi koja se ne može porediti sa ovom iz teme gde realno ima way out dok je veza sa roditeljima ili bratom/sestrom nešto više(ili nije? kontam da mogu da odem od njih... al opet ceo život sam proveo uz njih pa i to ima uticaja na jačinu odnosa. ili nema?) ili su te dve emocije odvojene? a možda i nisu nem pojma. poenta je da sam zbunjen oko reči voleti. volim da jedem, volim da slušam muziku... bolje je reći priijaš mi. a ako neko prestane da mi prija onda ga ili izbegavam ili se u meni javi netrpeljivost, bes, ružne emocije koje ostavljaju posledice ili po mene ili po objekat iako bih voleo da to nije tako.
Prvi put kada sam cula o toj nedoumici, da li volim ili ne volim, mislila sam da pricam sa zagrizenim skeptikom i da je mnogo uvezbavanja misli bilo potrebno da se posumnja u nesto tako bazicno. Uskoro sam se i sama pitala isto i promenila misljenje o ucestalosti tog pitanja.
Resenje koje sam ja nasalza ovo pitanje je izgleda resenje i za moj problem u temi, a nece se samo tu zadrzati, bas sam ga uopstila. To je problem brkanja emocija i logike. Ne treba emocije preduhitriti pitanjima, niti ih pozurivati jer se stvara kontraekefak, ugusis ih mislima i ispitivanjima. Tacnije, ugusis svoju sposobnost da ih osetis. i po principu negativne povratne sprege, resavanjem emocija kao tautologije, ubijas emocije. Stvarno mislim da je kljucno ne pitati se i JEDNOSTAVNO znati… Smiris se i sacekas.
( Kada sam procitala ostatak tvog posta, izgubila sam osecaj da treba ovako nesto da napisem, ali vec jesam, pa neka ostane.)
Osobe ne mogu tako trenutno prestati da prijaju. Mozes uociti novu osobinu koja te nervira, koja inicira netrpeljivost. Ali ako je prepoznas, mozes to prevazici, pre nego da pobegnes od celog coveka jer hrce nocu(jeste karikiram). Ja odem u drugu krajnost.
Originally posted by Null
e sad zašto uopšte postoji ta definicija veze kojom se svi vode, sranje je jer odmah po ''ulasku'' stvara granice i okove koji se lakše podnose tako što smo svesni da možemo to prekinuti u svakom trenutku. a baš taj way out (pored tih okova i stega) je meni problem, nesigurnost na samom startu što znači da postoji šansa da budem povređen. a pošto ništa ne traje večno i toga sam uvek svestan, to me saplete i dođem do zaključka da nema svrhe išta i počinjati.
Ne volim da pocnem vezu “objavljivanjem” veze i da je zavrsim istresanjem raskida na sto. Prirodnija mi je postepenost, jer postoji spektar odnosa i odnoscica koje ne zelim da guram u ono sto za mene oznacava pojam veze. Ne ulazim u to olako, ne izlazim iz nje olako i ume da me zbuni/uplasi kada druga strana ima drucaiji pristup. Ako uporedimo moji tvoj pristup “vezivanju” nije problem pocetka veze u definisanju veze, vec u teskim pocetcima i neizvesnosti upoznavanja, sta li vec.
Originally posted by Null
raskid as in reći raskidamo je lak ali ono, raskinuti vezu i sve što je tu vezu činilo tačnije preboleti je teže ukoliko je odnos jači, razloga za kraj ima uvek ti razlozi su samo maska i služe kao nešto opipljiviije za šta se uvek možemo uhvatiti, dok je glavno ono čega ponekad i nismo svesni i teško je baratati s tim, imoušns end staf. promenljivo. onda ko što ti kažeš dođu one fino uspomenice i emocije koje maskiraju ove prve koje su glavni razlog prekida, prestane da bprija. ala ne priiija. odnos ispunjava ali da li ispunjava kad te sitnice prave rusvaj? ne. dakle nešto u srži odnosa je bolesno i jebiga. računica je prostija kada se ono glavno tj te (nekom) konfuzne emocije udalje i prestanu da obuzimaju i mešaju se u razumov poso. i upravo to što te razum vrati u vezu znači da nije samo razum radio na problemu. isto tako da si mogla da se potrudiš ti bi se potrudila. za sve je kriv taj deo koji obuzma i muti razum.
Jos da je lako razdvojiti razum i emocije na particije, da se ne zbunjuju medjusobno. Fascinatno mi je kako nekima to uspeva, naizgled prelako! Ne znam da li sam ljubmorna ili ih mrzim.
Originally posted by Null
ne znam da li ću se boriti. probam ako mi se proba. ako osećam da treba da probam. život je sada definitivno prekratak za sve ove nove informacije /drama. ima riba ali nisu sve jestive, neko se plaši vode, neko pojeo otrovnu i tako dalje. to je tek priča za sebe. koliko ima ružnih ribetina.. koliko nekome ne odgovara način na koji plivaju... koliko je ribetina koje su ustvari kanibali? /drama itd. uvek sam za razum ali je teško da radi svoj poso a da se ovaj drugi moron ne umeša, a i razum ponekad kaže da ostaneš a ne samo da bežiš. lakše je ne gledati nazad. ali neko mora da gleda iza sebe i da gleda. i da gleda... dok se ne uveri da nije ostavio nešto behind. a uvek je ostavio. a u a od svega navedenog, svega ima i još mnogo toga... ne mirim se jer ne umem, voleo bih da umem i mogu. pa pitaj bona, im in the mood.
Originally posted by Null
E AL IMAM ZAKKLJUČAK!
here goes:
keep it simple. čim počne da se komplikuje, RUN!
(ovaj zaključak je odobrilo udruženje kukavica srbije i regiona)
Mislim da se u zakljucku ne postavljamo na isto mesto na skali bezanje/ostajanje. Ipak biram ostati, ali uz bolje poznavanje svojih granica i mogucnosti i sta su zapravo stvari na kojima mozemo raditi, a sta nepromenljiv deo, koji nas cini onim sto jesmo.
Hvala bolan na iskrenosti i odgovoru. Drago mi je sto nije bilo potrebno par godina da dodje do toga
:*
Originally posted by Kragi
Joj kako komplikujete bespotrebno 
Cemu prenemaganja ako se uopste kalkulise u jednom takvom odnosu (?)
Kalkulisanje? Da je u pitanju proracunatost i kalkulacija, ne bi doslo do prenemaganja, kako ga vec dozivljavas. Mislim da je to dovoljno puta istaknuto.
, ali to nece naciniti tvoj odnos sa nekim nista vrednijim, uzvisenijim ili potpunijim u odnosu na bilo koji drugi. Samo ce znaciti da ste kao jedinke nemocniji. Da zastitite sebe, nastavite dalje, umirite svoj ego, strast osecanja, ...
