Zabrana za interseksualne sportiste?
Nakon letošnje kontroverze oko pola atletičarke Kaster Semenje, koja je osvojila zlato na 800 m na svetskom prvenstvu u Berlinu, Međunarodni Olimpijski Komitet objavio je podjednako kontroverznu preporuku.
Ubrzo nakon pobede Semenje, druge atletičarke osporile su njeno pravo da se takmiči kao žena zbog njenih „muških“ karakteristika. "Atletičarke sa maskulinim poremećajima toliko se razlikuju od drugih žena da njihovo učestvovanje u takmičenju nije pravedno," tvrde oni.
U sredu, MOK je objavio sledeću preporuku, preko ekspertskog panela: "Sportistkinjama koje se identifikuju kao žene ali imaju medicinske poremećaje koji im daju maskuline karakteristike treba da se ti poremećaji dijagnostikuju i leče." Eksperti su takođe rekli da treba odrediti pravila za utvrđivanje podobnosti sportistkinje da se takmiči, i da se to mora činiti zasebno za svaki slučaj – ali nisu precizirali koja to pravila treba uvesti.
Vatrene diskusije oko Kaster Semenje otkrivaju duboku nelagodnost među mnogim ljudima koji smatraju da žene koje su previše muškobanjaste ne bi smele da se takmiče kao žene. Ali ekspertski panel tvrdi da su oni zabrinuti samo za zdravlje sportistkinja, jer ono može biti ugroženo ako se njihovi poremećaji ne dijagnostikuju i ne leče. Ovo su rekli uprkos činjenici da mnogi ljudi većinu interseksualnih „poremećaja“ ne vide uopšte kao poremećaje.
Preporuka panela je, međutim, problematična na više nivoa, bez obzira na to da li je bila motivisana „brigom za zdravlje“ ili „pravičnošću“. Neki članovi panela su iskreno rekli da je nemoguće izbrisati u potpunosti „prednost“ u sportu: "Zaboravite na jednakost u sportu," rekao je Dr. Majron Genel sa Jejla. "Za mnoge od nas ovde, takvo nešto ne postoji. Čuli smo na sastanku priču o jednoj finskoj porodici koja je neverovatno uspešna u kros-kantri skijanju. Kod njih je pronađen genetski poremećaj koji im pruža viši nivo hemoglobina u krvi i zbog toga imaju superiornu sposobnost prenošenja kiseonika. Specifični genetski nedostaci mogu biti prednosti."
Ali, kada je reč o polu, izgleda da ovaj pohod za „pravičnošću“ ne seže dalje od ove arene. Ne dotiče se, na primer, dvometraških košarkaša ili odbojkaša (koji su sigurno genetski predodređeni za uspeh u tim sportovima više nego niski ljudi). Iako su preporuke panela neprecizne, stvaraju opasan presedan u tretmanu interseksualnih ljudi, terajući ih da se konformišu tačno određenim definicijama binarnog pola i roda. Osim toga, postoji mnogo interseksualnih „poremećaja“ koji nisu praćeni zdravstvenim problemima, već jednostavno čine da se telo razlikuje od norme, kao neki drugi genetski poremećaji (na primer, Marfan Sindrom, koji je možda pomogao Majklu Felpsu da se domogne svih onih zlatnih medalja).
Predlozi kako da se ovo sprovede u delo prilično su zabrinjavajući: Njujork Tajms piše da bi "sportski čelnici mogli slati fotografije sportistkinja ekspertima. Ako ekspert misli da sportistkinja može imati poremećaj u polnom razvoju, ekspert bi tad naredio dodatna ispitivanja i savetovao lečenje." Ali da li je ovo zaista doličan tretman jedne osobe: da joj se osporava rod, i da bude diskvalifikovana iz takmičenja ili da budu prinuđena na „lečenje“ zbog nečega što možda ni ne vidi kao „poremećaj“?
Druga je stvar brinuti se o zdravlju sportista i sportistkinja – ali zar nije bolje onda jasno staviti do znanja svima da su svi sportisti/kinje slobodni da se takmiče, bez obzira na to da li drugi sportisti misle kako su oni previše „muškobanjasti“ ili „feminizirani“, kako bi interseksualni sportisti/kinje mogli slobodno da istražuju svoj rod bez straha od posledica? U svakom slučaju, jedno je jasno: interseksualni sportisti/kinje predstavljaju izazov našem poimanju binarnog roda, i moramo biti otvoreni ka ovim fundamentalnim promenama u načinu na koji razmišljamo o tome šta znači biti muškarac ili žena.
Amelia Thomson-DeVeaux, Care2.com
(GSA)
http://www.gsa.org.rs/cms-run/index.php ... &Itemid=61
