- 20 Jun 2010, 19:42
#1897528
Moje tumačenje bi bilo da si došao u onu tačku ispranosti mozga kada moraš iznova i iznova da talambasaš iluziju za koju znaš da je iluzija, ali se plašiš da učiniš korak napred, jer bi te istina katapultirala iz zone konfora zasnovane na toj iluziji.
Jer, ovako kako je, lijepo je podijeljen svijet -- s one strane "oni" koji odlučuju, svi ti neki nevaljali, bezobrazni, politički nekorektni -- a s druge "mi", koji prodajemo tante za kukuriku, koji sve znamo, sve umemo, sve volimo i delimo pravdu na nivou celog sveta, i svi srećni, savest mirna, vlast na svom mestu, a platica kaplje.
Mda.
A onda počnu da se naziru paradoksi, pukotine na vašem plavom nebu, kao u The Truman Show.
Na primer, besomučna kritika srpskog nacionalizma nekako se nikad ne osvrće na slične takve, jednako opasne ili i opasnije, strane nacionalizme: na hrvatski, ili mađarski, ili holandski, ili italijanski. Guglaj malo šta se o Srbima može čuti u mađarskom, švajcarskom ili holandskom javnom diskursu, pa onda traži od Srba da budu politički korektni. Evropska unija nije reč rekla kad su u Grčkoj lokalne vlasti htele da zabrane albanskoj devojčici da, kao najbolja učenica u klasi, nosi grčku zastavu na godišnjoj paradi. Ali ti zato jedna loša formulacija o Goodici probija uši i baca u toliki nemir da moraš da otvoriš temu na pederskom forumu.
Drugo, napadi na Srpsku pravoslavnu crkvu uvek nekako ignorišu druge crkvene organizacije sa sličnim, istim, ili još gorim mračnjaštvom. Bez da ga branim, podsetiću te da se patrijarh, koliko mi je poznato imenem Irinej, odmah sutradan izvinio zbog te nesrećne izjave. S druge strane, pravoslavlje je fizički kažnjavalo homoseksualce poslednji put u VI veku pod carem Justinijanom, a taj vrli islam koji tako nežno voliš zadužio nas je, na početku XXI veka, prizorima pogubljenja gej dečaka u Iranu, kamenovanja žena u Avganistanu, odsecanja ruku, noseva u Saudijskoj Arabiji itd. Bosanske vehabije ti ostavljam za pelcer.
Što se tiče tvoje fiksacije na Ruse, počinjem da verujem da se radi o erotskoj fascinaciji visokim, plavokosim Varjazima i njihovim širokim plećima, drukčije ne mogu da objasnim toliku opsedutost. Srpska vlada traži interes kod Rusa kao što ga traži na Zapadu, samo što u Rusiji nalazi više odziva zbog raznih faktora. I druge zemlje prihvataju rusko "prijateljstvo" jer im je u interesu, a zašto i ne bi. Srbija je previše mala i bespomoćna da bi odbijala prijateljske odnose sa bilo kojom zemljom.
A što se tiče korupcije, ona postoji svuda, samo što na Zapadu imaju mnogo više para koje su ravnomernije raspoređene, pa se manje vidi. Guglaj malo Siemens ili kako se poslednjih 30 godina menjala vlada u Italiji.
I tako stižemo do najvećeg od svih paradoksa Druge Srbije: onog da u svojoj opsednutosti "univerzalnim civilizacijskim vrednostima" -- u obliku tipično zapadnjačke hipokrizije -- neprekidno konstatuju esencijalističku razliku između Srbije i ostatka Evrope/sveta, distancirajući se od društva čiji su deo i time preuzimajući perspektivu kulturnog hegemona i kolonizatora. A Srbija se zapravo suočava sa identičnim nizom problema kao i većina evropskih zemalja -- kriza kapitalizma, porast ideoloških ektremizama, socijalno nezadovoljstvo -- samo što u njoj ima malo manje para i malo više nasilja nego drugde.
Originally posted by SimorStvarno.
I ako me sada neko pita o čemu je ova tema - nemam pojma.
Moje tumačenje bi bilo da si došao u onu tačku ispranosti mozga kada moraš iznova i iznova da talambasaš iluziju za koju znaš da je iluzija, ali se plašiš da učiniš korak napred, jer bi te istina katapultirala iz zone konfora zasnovane na toj iluziji.
Jer, ovako kako je, lijepo je podijeljen svijet -- s one strane "oni" koji odlučuju, svi ti neki nevaljali, bezobrazni, politički nekorektni -- a s druge "mi", koji prodajemo tante za kukuriku, koji sve znamo, sve umemo, sve volimo i delimo pravdu na nivou celog sveta, i svi srećni, savest mirna, vlast na svom mestu, a platica kaplje.
Mda.
A onda počnu da se naziru paradoksi, pukotine na vašem plavom nebu, kao u The Truman Show.
Na primer, besomučna kritika srpskog nacionalizma nekako se nikad ne osvrće na slične takve, jednako opasne ili i opasnije, strane nacionalizme: na hrvatski, ili mađarski, ili holandski, ili italijanski. Guglaj malo šta se o Srbima može čuti u mađarskom, švajcarskom ili holandskom javnom diskursu, pa onda traži od Srba da budu politički korektni. Evropska unija nije reč rekla kad su u Grčkoj lokalne vlasti htele da zabrane albanskoj devojčici da, kao najbolja učenica u klasi, nosi grčku zastavu na godišnjoj paradi. Ali ti zato jedna loša formulacija o Goodici probija uši i baca u toliki nemir da moraš da otvoriš temu na pederskom forumu.
Drugo, napadi na Srpsku pravoslavnu crkvu uvek nekako ignorišu druge crkvene organizacije sa sličnim, istim, ili još gorim mračnjaštvom. Bez da ga branim, podsetiću te da se patrijarh, koliko mi je poznato imenem Irinej, odmah sutradan izvinio zbog te nesrećne izjave. S druge strane, pravoslavlje je fizički kažnjavalo homoseksualce poslednji put u VI veku pod carem Justinijanom, a taj vrli islam koji tako nežno voliš zadužio nas je, na početku XXI veka, prizorima pogubljenja gej dečaka u Iranu, kamenovanja žena u Avganistanu, odsecanja ruku, noseva u Saudijskoj Arabiji itd. Bosanske vehabije ti ostavljam za pelcer.
Što se tiče tvoje fiksacije na Ruse, počinjem da verujem da se radi o erotskoj fascinaciji visokim, plavokosim Varjazima i njihovim širokim plećima, drukčije ne mogu da objasnim toliku opsedutost. Srpska vlada traži interes kod Rusa kao što ga traži na Zapadu, samo što u Rusiji nalazi više odziva zbog raznih faktora. I druge zemlje prihvataju rusko "prijateljstvo" jer im je u interesu, a zašto i ne bi. Srbija je previše mala i bespomoćna da bi odbijala prijateljske odnose sa bilo kojom zemljom.
A što se tiče korupcije, ona postoji svuda, samo što na Zapadu imaju mnogo više para koje su ravnomernije raspoređene, pa se manje vidi. Guglaj malo Siemens ili kako se poslednjih 30 godina menjala vlada u Italiji.
I tako stižemo do najvećeg od svih paradoksa Druge Srbije: onog da u svojoj opsednutosti "univerzalnim civilizacijskim vrednostima" -- u obliku tipično zapadnjačke hipokrizije -- neprekidno konstatuju esencijalističku razliku između Srbije i ostatka Evrope/sveta, distancirajući se od društva čiji su deo i time preuzimajući perspektivu kulturnog hegemona i kolonizatora. A Srbija se zapravo suočava sa identičnim nizom problema kao i većina evropskih zemalja -- kriza kapitalizma, porast ideoloških ektremizama, socijalno nezadovoljstvo -- samo što u njoj ima malo manje para i malo više nasilja nego drugde.
) drushtvu tako i u drugim narodima, verama, rasama....shodno proporciji potreba kritike i sl.
...e, sto to nisu pokusali...
dakle, ja jesam. 