mOwbid
________________________________________________________________________________________________________________________________
POGLED IZNAD
Objektivna misao je pogled Iznad. Slobodan pogled onoga ko vidi. Bez ovog pogleda postavljenog na mene i koji me vidi, moj život je život slepog čoveka, koji se kreće bilo gde da ga impuls gura, bez znanja zašto ili kako. Bez ovog pogleda postavljenog na mene, Ja ne mogu da znam da postojim.
Ja imam snagu da uzdignem sebe i da vidim sebe slobodno … da budem viđena. Imam moć da moja misao ne bude porobljena. Zbog toga, ona mora da pusti sve asocijacije koje je drže zarobljenom, pasivnom. Ona mora da preseče sve niti koje je vezuju za sve ove slike, za sve ove oblike, ona mora da oslobodi sebe od neprekidnog povlačenja emocija. Ona mora da oseti njenu moć da bi mogla da se odupre ovom povlačenju, da vidi sebe dok se čvrsto uzdiže iznad nje same. U ovom pokretu misao postaje aktivna; ona postaje aktivna u aktu pročišćenja sebe; i na ovaj način ona dostiže cilj, pojedinačni cilj: da misli “Ja”, da spozna “ko sam Ja”, da uđe u misteriju.
Sa druge strane, misli su samo objekti, prilike za ropstvo, zamke u kojima stvarna misao gubi njenu snagu objektivnosti i voljne akcije. Uznemirena rečima, slikama, oblicima koji je privlače, stvarna misao gubi svoju sposobnost viđenja. Ona gubi osećanje Ja. Onda ja nisam ništa više od organizma nošenog strujom. Tela bez inteligencije. U odsustvu ovog pogleda, ja sam prisiljena da se vratim automatizmu i zakonu slučajnosti.
Ovaj pogled me u isto vreme i stabilizuje i oslobađa. I u najboljim trenucima pribranosti, ja ulazim u stanje gde mi je dato da znam, da osetim dobrotu ovog pogleda koji se spušta na mene, koji me obgrljuje. Ja osećam sebe obasjanu zračenjem ovog pogleda.
Svaki put, prvi korak je prepoznavanje nedostatka. Osećam neophodnost misli. Potrebu za slobodnom mišlju okrenutoj ka sebi, tako da mogu stvarno da postanem svesna moje egzistencije. Za aktivnom mišlju čiji je jedini objekat Ja … da nađe Ja ponovo.
Ovo je moja borba: borba protiv pasivnosti moje misli. Borba bez koje ništa svesnije ne može naći prostor, ne može biti rođeno. To je borba da napustim iluziju “Ja” u kojoj živim, da bih prišla još bliže stvarnijem viđenju. U srcu ove borbe red je stvoren iz haosa, hijerarhija: dva nivoa su otkrivena, dva sveta. Sve dok postoji samo jedan nivo, ne može postojati viđenje. Prepoznavanje drugog nivoa – to je buđenje Misli.
Bez ovog napora, misao pada natrag u san naseljen rečima, slikama, skupovima utisaka, približnim znanjem, snovima i različitim uznemirenjima. Ovo je misao čoveka bez inteligencije. Užasno je iznenada shvatiti da on živi bez svoje vlastite nezavisne misli. Bez inteligencije. Bez bilo čega što bi videlo ono što je stvarno. I tako, bez povezanosti sa svetom Iznad.
U mojoj je suštini, da se ponovo sjedinim sa onom koja vidi. Ako bih mogla da ostanem tamo, bila bi na izvoru nečeg jedinstvenog, nečeg postojanog, na izvoru onog što se ne može promeniti.
Žan de Salcman
::::::::::::::::::::::::::::
Zapostavila sam ovo....Moracu neku pricu uskoro....
Do tada kisss
!
ostala sam bez teksta.,.,
