Bootstrap Framework 3.3.6

[...Sitnicava...]

Danas se farbaju jaja, a ne traži ozbiljnost u šali, Marsiću.

[Mars]

Danas nema šale

Danas nema smeha, nema glasnog razgovora, vesele muzike....nema seckanja, bockanja, ekserisanja....Sve tiho, smireno...sabrano u mislima...

[...Sitnicava...]

Ma, to ti sabotiraš jer nemaš sreće sa bojama.

[deran]

Originally posted by dukkehjem

Onda bi mogao da kažeš i "sad ću da zagriŽem jabuku". xD

a ovo za nazale je skroz logično i ne vidim ništa smešno

[/quote]

PA NARAVNO DA NE VIDIŠ (tonom mire karanović ) od tih silnih bilabijalnih okluziva...

a možda ne bih mogao da kaŽem,nego kaZem...mislim i logika je relativna...


eh,lepo naše srpska jezik...

[dukkehjem]

Originally posted by deran

Originally posted by dukkehjem

Onda bi mogao da kažeš i "sad ću da zagriŽem jabuku". xD

a ovo za nazale je skroz logično i ne vidim ništa smešno

PA NARAVNO DA NE VIDIŠ (tonom mire karanović ) od tih silnih bilabijalnih okluziva...

a možda ne bih mogao da kaŽem,nego kaZem...mislim i logika je relativna...


eh,lepo naše srpska jezik...

[/quote]

Pa kazati je nepravilan glagol...

[Mars]

Gle. I naš jezik ima nepravilne glagole?!

[Anhedonie]

Originally posted by Nescafe

Originally posted by Vetur úlfur

Originally posted by dukkehjem

ne vidim ništa smešno

E evo jedne moje nedoumice. Ovo mi je oduvek bilo nelogicno, jer kad god kazes "ne vidim nista..." to znaci da vidis sve (moja matematicka logika ) i kad god krenem to da kazem ispravim se u "Ne vidim ista ____".
Jesam li prso?

Nisi prso, sa stanovišta matematičke logike, ali paradoksalno, upravo će ti ta matematička logika pomoći da shvatiš jednu zanimljivu osobinu srpskog jezika.

Naime, u većini drugih jezika, kad se prave odrične rečenice, negde pri početku umetne se jedno "ne" i podrazumeva se da ono dejstvuje na celu rečenicu.

Srpski jezik pak ima "distributivnu" negaciju: to "ne" zapravo "ulazi u zagradu" i "množi se" sa svim rečima koje gramatički mogu da prime negaciju, pa ponekad imaš i "višestruke" negacije, ne samo "dvostruke":

ne x (nekad sam nekome nešto rekao) = (ne x nekad) (ne x sam) (ne x nekome) (ne x nešto) (ne x rekao) = nikad nisam nikome ništa rekao

Aaa vidi ti to
Samo jedno mi nije jasno, "ne" uz "rekao" ti je nestalo, mada rekao je rec koja sama po sebi nema tu vrstu negacije, je li tako?
U svakom slucaju, skapirao sam sta hoces da kazes Hvala

[Nescafe]

Originally posted by Vetur úlfur

Originally posted by Nescafe

Originally posted by Vetur úlfur

Originally posted by dukkehjem

ne vidim ništa smešno

E evo jedne moje nedoumice. Ovo mi je oduvek bilo nelogicno, jer kad god kazes "ne vidim nista..." to znaci da vidis sve (moja matematicka logika ) i kad god krenem to da kazem ispravim se u "Ne vidim ista ____".
Jesam li prso?

Nisi prso, sa stanovišta matematičke logike, ali paradoksalno, upravo će ti ta matematička logika pomoći da shvatiš jednu zanimljivu osobinu srpskog jezika.

Naime, u većini drugih jezika, kad se prave odrične rečenice, negde pri početku umetne se jedno "ne" i podrazumeva se da ono dejstvuje na celu rečenicu.

Srpski jezik pak ima "distributivnu" negaciju: to "ne" zapravo "ulazi u zagradu" i "množi se" sa svim rečima koje gramatički mogu da prime negaciju, pa ponekad imaš i "višestruke" negacije, ne samo "dvostruke":

ne x (nekad sam nekome nešto rekao) = (ne x nekad) (ne x sam) (ne x nekome) (ne x nešto) (ne x rekao) = nikad nisam nikome ništa rekao

Aaa vidi ti to
Samo jedno mi nije jasno, "ne" uz "rekao" ti je nestalo, mada rekao je rec koja sama po sebi nema tu vrstu negacije, je li tako?
U svakom slucaju, skapirao sam sta hoces da kazes Hvala

Baš tako. Kazao sam gore: "...koje gramatički mogu da prime negaciju." Reč "rekao" gramatički ne može da primi negaciju, pa ostaje invarijantno u odnosu na datu izometrijsku transformaciju

[Anhedonie]

Joj, izvini, malo sam

Drago mi je da nisam jedini koji sve posmatra kroz matematiku

[dukkehjem]

Originally posted by Mars

Gle. I naš jezik ima nepravilne glagole?!

Pa da... mislim, ako pogledas kako se prezent gradi, a ako je infinitiv KAZATI, a menja se Kazhem, Kazhesh, Kazhe... ocigledno da ima. Mislim, mozda ja gresim, ali sumnjam.

[Nescafe]

Taman posla da su to nepravilni glagoli. U srpskom postoji osam različitih grupa konjugacije, i neki glagoli imaju sufikse gde ima jotovanja, a drugi imaju sufikse gde ih nema - a razlikuju se i sami vokali u sufiksima: spavAti - spavAm, ali stavLJAti - stavLJAm (nema jotovanja - ima jotovanja).

Nepravilni su glagoli "moći", "hteti" i "biti", jer im se konjugacije ne uklapaju ni u jednu od grupa pravilnih glagola (mogu, hoću, budem). Defektni su glagoli "jesam", "nemoj" i "hajde", čije su konjugacije krnje (neka vremena i/ili načini ne postoje).

[dukkehjem]

Originally posted by Nescafe

Taman posla da su to nepravilni glagoli. U srpskom postoji osam različitih grupa konjugacije, i neki glagoli imaju sufikse gde ima jotovanja, a drugi imaju sufikse gde ih nema - a razlikuju se i sami vokali u sufiksima: spavAti - spavAm, ali stavLJAti - stavLJAm (nema jotovanja - ima jotovanja).

Nepravilni su glagoli "moći", "hteti" i "biti", jer im se konjugacije ne uklapaju ni u jednu od grupa pravilnih glagola (mogu, hoću, budem). Defektni su glagoli "jesam", "nemoj" i "hajde", čije su konjugacije krnje (neka vremena i/ili načini ne postoje).

rekoh, nisam siguran...
ali ovo ipak znaci da je opravdano reci odgriZen i kaZHem?

[dharmox]

Originally posted by dukkehjem


rekoh, nisam siguran...
ali ovo ipak znaci da je opravdano reci odgriZen i kaZHem?

Uvek kažem 'odgriZen' jer mi je Ž pregrubo u datoj situaciji. Sad će još ispasti da sam u pravu

[Nescafe]

rekoh, nisam siguran...
ali ovo ipak znaci da je opravdano reci odgriZen i kaZHem?

Svakako - ne da je opravdano, nego je i jedino pravilno.

Priručno pravilo za slične situacije: glagoli koji se u infinitivu završavaju na -sti nikad nemaju jotovanje u prezentu:

izvesti (od "vez") - izvezem (dugouzlazni akcenat); trpni pridev - izvezen
izvesti (od "izvoz") - izvezem (kratkouzlazni akcenat) (isto i: prevezem, odvezem, dovezem itd.); trpni pridev - izvezen
zagristi - zagrizem (isto i: pregrizem, izgrizem itd.); trpni pridev - zagrizen

Kod ovog glagola treba dati napomenu: postoji pridev "zagrižen", ali on po poreklu nema veze s glagolom, a i po značenju se s njim ne uklapa: "zagrižen = vatren, nepokolebljiv", kao u izrazu "zagriženi pobornik".

[AngraMaina]

Originally posted by Nescafe

Taman posla da su to nepravilni glagoli. U srpskom postoji osam različitih grupa konjugacije, i neki glagoli imaju sufikse gde ima jotovanja, a drugi imaju sufikse gde ih nema - a razlikuju se i sami vokali u sufiksima: spavAti - spavAm, ali stavLJAti - stavLJAm (nema jotovanja - ima jotovanja).

Nepravilni su glagoli "moći", "hteti" i "biti", jer im se konjugacije ne uklapaju ni u jednu od grupa pravilnih glagola (mogu, hoću, budem). Defektni su glagoli "jesam", "nemoj" i "hajde", čije su konjugacije krnje (neka vremena i/ili načini ne postoje).

Ne bih da teram mak na konac, ali moram.

Konjugacija iliti sprezanje (coniungere = upregnuti) jeste način na koji se glagol morfološki modifikuje, i u srpskoj gramatici se zove glagolska vrsta (a ne "grupa konjugacije"). U srpskom postoji osam konjugacija, iliti glagolskih vrsti.

Nemam kod sebe srpsku gramatiku sada pa ne mogu da se pravim pametan, ali znam da završetak* za trpni glagolski pridev (vulgo: pasivni particip) može da bude ili -N ili -EN (pored -T naravno). Do jotovanja u tim slučajevima dolazi kada se osnova glagola završava na -i, koje pred vokalom očvrsne i pređe u -j.

казни-ти > казни-ен > казнј-ен > казњен > кажњен (prvo jotovanje pa jednačenje po mestu tvorbe)
загриз-ти > загриз-ен > загризен
носи-ти > носи-ен > носј-ен > ношен
поне(с)-ти > понес-ен > понесен

i sl.
______________
*Molim razlikovati sufiks i završetak. Sufiksi za glagolski pridev trpni su -n i -t.

Originally posted by dukkehjem

Pa da... mislim, ako pogledas kako se prezent gradi, a ako je infinitiv KAZATI, a menja se Kazhem, Kazhesh, Kazhe... ocigledno da ima. Mislim, mozda ja gresim, ali sumnjam.

Primer "kažem" spada u sasvim drugu morfološku kategoriju i tiče se načina izvođenja prezentske osnove iz glagolske. U ovom slučaju radi se o jota-prezentu (postoji i u drugim indoevropskim jezicima): glagolska osnova каз-, infinitiv каз-а-ти, prezentska osnova каз-ј-е-ш > казјеш > кажеш. Ali glagol je pravilan.

Te formacije su se odigrale u ranijem periodu jezičkog razvoja u odnosu na one sa participom i često više nisu razaznatljive jer su ih prekrile razne glasovne promene, ili pak način na koji su izvedene više nije produktivan u jezičkom sistemu (apofonija, nazalni infiksi itd).

[dukkehjem]

He, he, he, nesam strucnjak, no se ipak radujem sto sam intuitivno govorio kako valja hahah xD:lizalica:

[Nescafe]

Originally posted by AngraMaina

Originally posted by Nescafe

Taman posla da su to nepravilni glagoli. U srpskom postoji osam različitih grupa konjugacije, i neki glagoli imaju sufikse gde ima jotovanja, a drugi imaju sufikse gde ih nema - a razlikuju se i sami vokali u sufiksima: spavAti - spavAm, ali stavLJAti - stavLJAm (nema jotovanja - ima jotovanja).

Nepravilni su glagoli "moći", "hteti" i "biti", jer im se konjugacije ne uklapaju ni u jednu od grupa pravilnih glagola (mogu, hoću, budem). Defektni su glagoli "jesam", "nemoj" i "hajde", čije su konjugacije krnje (neka vremena i/ili načini ne postoje).

Ne bih da teram mak na konac, ali moram.

Konjugacija iliti sprezanje (coniungere = upregnuti) jeste način na koji se glagol morfološki modifikuje, i u srpskoj gramatici se zove glagolska vrsta (a ne "grupa konjugacije"). U srpskom postoji osam konjugacija, iliti glagolskih vrsti.

Nemam kod sebe srpsku gramatiku sada pa ne mogu da se pravim pametan, ali znam da završetak* za trpni glagolski pridev (vulgo: pasivni particip) može da bude ili -N ili -EN (pored -T naravno). Do jotovanja u tim slučajevima dolazi kada se osnova glagola završava na -i, koje pred vokalom očvrsne i pređe u -j.

казни-ти > казни-ен > казнј-ен > казњен > кажњен (prvo jotovanje pa jednačenje po mestu tvorbe)
загриз-ти > загриз-ен > загризен
носи-ти > носи-ен > носј-ен > ношен
поне(с)-ти > понес-ен > понесен

i sl.
______________
*Molim razlikovati sufiks i završetak. Sufiksi za glagolski pridev trpni su -n i -t.

Originally posted by dukkehjem

Pa da... mislim, ako pogledas kako se prezent gradi, a ako je infinitiv KAZATI, a menja se Kazhem, Kazhesh, Kazhe... ocigledno da ima. Mislim, mozda ja gresim, ali sumnjam.

Primer "kažem" spada u sasvim drugu morfološku kategoriju i tiče se načina izvođenja prezentske osnove iz glagolske. U ovom slučaju radi se o jota-prezentu (postoji i u drugim indoevropskim jezicima): glagolska osnova каз-, infinitiv каз-а-ти, prezentska osnova каз-ј-е-ш > казјеш > кажеш. Ali glagol je pravilan.

Te formacije su se odigrale u ranijem periodu jezičkog razvoja u odnosu na one sa participom i često više nisu razaznatljive jer su ih prekrile razne glasovne promene, ili pak način na koji su izvedene više nije produktivan u jezičkom sistemu (apofonija, nazalni infiksi itd).

Ne bih da teram mak na konac, ali moram.

Imenice ženskog roda na -a koje na kraju imaju suglasničku grupu, grade genitiv množine na -a, a ne na -i: (nekoliko) vrsta, lista, gošća, brazda, zvezda.

*Molim naučiti elementarne deklinacije (oh, da li se i to nekako drugačije zove na srpskom? Daj još neko zrno maka...)

[deran]

vrlo fala angra-ja razumeo...

a sad,sujetu...e to već teže...

[AngraMaina]

Originally posted by Nescafe

Ne bih da teram mak na konac, ali moram.

Imenice ženskog roda na -a koje na kraju imaju suglasničku grupu, grade genitiv množine na -a, a ne na -i: (nekoliko) vrsta, lista, gošća, brazda, zvezda.

*Molim naučiti elementarne deklinacije (oh, da li se i to nekako drugačije zove na srpskom? Daj još neko zrno maka...)

*Molim smiriti povređenu sujetu.

Deklinacija se na srpskom zove imenička vrsta, i ima ih četiri (plus zamenička i pridevska promena): 1. čovek-čoveka, 2. žena-žene, 3. kost-kosti, 4. vreme-vremena.

[Nescafe]

Originally posted by AngraMaina

Originally posted by Nescafe

Ne bih da teram mak na konac, ali moram.

Imenice ženskog roda na -a koje na kraju imaju suglasničku grupu, grade genitiv množine na -a, a ne na -i: (nekoliko) vrsta, lista, gošća, brazda, zvezda.

*Molim naučiti elementarne deklinacije (oh, da li se i to nekako drugačije zove na srpskom? Daj još neko zrno maka...)

*Molim smiriti povređenu sujetu.

Deklinacija se na srpskom zove imenička vrsta, i ima ih četiri (plus zamenička i pridevska promena): 1. čovek-čoveka, 2. žena-žene, 3. kost-kosti, 4. vreme-vremena.

Divno si to pročitao u udžbenicima te nam ovde prezentirao, sad još i da naučiš...

Uzgred, nisi baš ni lepo pročitao: "deklinacija" se ne zove "imenička vrsta" nego "promena imenica". A ona "konjugacija" odozgo zove se "promena glagola".

*Molim ne folirati se da si autoritet.

[AngraMaina]

Kad kažeš "srpski ima četiri deklinacije" onda misliš "ima četiri imeničke vrste", a kad kažeš "ima osam konjugacija", onda misliš "ima osam glagolskih vrsti". U opštem smislu, kao morfološka kategorija, deklinacija i konjugacija se mogu prevesti kao "promena imenica i glagola", ili "imenička i glagolska fleksija", ali ne u ovom slučaju. Ne možeš da kažeš "srpski ima četiri promene imenica".

Četiri deklinacije se sećam zato sto su iste kao u staroslovenskom, kojim sam se nedavno intenzivnije bavio. Kroz maglu se sećam da ih neki srpski gramatičari zovu i "tipovima", i to je takođe opravdano i smisleno, ali izraz "grupa konjugacije" jednostavno nema smisla. Nepoznavanje razlike između sufiksa i završetka je, s druge strane, uobičajeno kod ljudi koji se bave maternjim jezikom pa nemaju potrebe da dublje ulaze u morfološku strukturu reči.

Ne foliram se da sam autoritet -- moja znanja i autoritet su priznati tamo gde treba da budu priznati, i neću da prelazim na nivo ličnih kvalifikacija i napada ad personam. Ne vidim šta je problem u tome da se pogreši, pa se uoči greška kad nam neko na nju skrene pažnju.

[Nescafe]

Originally posted by AngraMaina

Kad kažeš "srpski ima četiri deklinacije" onda misliš "ima četiri imeničke vrste", a kad kažeš "ima osam konjugacija", onda misliš "ima osam glagolskih vrsta". U opštem smislu, kao morfološka kategorija, deklinacija i konjugacija se mogu prevesti kao "promena imenica i glagola", ili "imenička i glagolska fleksija", ali ne u ovom slučaju. Ne možeš da kažeš "srpski ima četiri promene imenica".

Četiri deklinacije se sećam zato sto su iste kao u staroslovenskom, kojim sam se nedavno intenzivnije bavio. Kroz maglu se sećam da ih neki srpski gramatičari zovu i "tipovima", i to je takođe opravdano i smisleno, ali izraz "grupa konjugacije" jednostavno nema smisla. Nepoznavanje razlike između sufiksa i završetka je, s druge strane, uobičajeno kod ljudi koji se bave maternjim jezikom pa nemaju potrebe da dublje ulaze u morfološku strukturu reči.

Ne foliram se da sam autoritet -- moja znanja i autoritet su priznati tamo gde treba da budu priznati, i neću da prelazim na nivo ličnih kvalifikacija i napada ad personam. Ne vidim šta je problem u tome da se pogreši, pa se uoči greška kad nam neko na nju skrene pažnju.

Vidiš da treba malo više da se posvetiš sinhronijskom pristupu srpskom jeziku, jer će biti da si od klasične filologije, staroslovenskog i praindoevropskog ostao malo "neažuriran". Ukoliko sam dobro shvatio na šta ukazuješ (mada je i to ostalo pomalo mutno): gramatičari su - ima tome već podosta - ispravili prilično banalnu metodološku nelogičnost, te sad npr. nekadašnji dvodelni entitet "-a+ti" u glagolu "spavati" nije "sufiks+završetak", nego je aktuelni jednodelni entitet "-ati" sufiks.

Izgleda da je nepoznavanje raznih razlika uobičajenije kod ljudi koji se ne bave maternjim jezikom nego vole tu i tamo da prospu...

[AngraMaina]

Izvor?

Ovako kako si to predstavio potvrdio si moju slutnju da ne znaš tačno o čemu govoriš, tj. da ne znaš razliku između sufiksa i završetka. Biće da si mislio na "nastavak za oblik", što je samo drugi naziv za flektivni sufiks.

U "spavati", sufiks za infinitiv je -ti, dok je ovo -a- zapravo samo deo sufiksa -va- koji nosi značenje trajnosti (za razliku od [za]spati). To nije nikakva metodološka nelogičnost nego najobičnija morfološka analiza:

root + (link) + suffix + suffix = stem + ending
sp- (<*supn-, cf. hypnos) -a-va-ti = spava-ti


Najprostiji primer: grad, mn. gradovi: strogo govoreći, -ov- je interfiks a -i je sufiks, ali je završetak -ovi.


Nije u redu, a ni po pravilniku, da opisuješ ovde čime se bavim, tačnije čime sam se nekada bavio, kao što se ni ja ne bavim tvojom (pri)učenošću.

Tako, a sad idem sp-a-va-ti.


P.S. Ne znam ko koristi termin "entitet" u nauci o jeziku, pa bih i za to molio izvor.

[Nescafe]

Originally posted by AngraMaina

Izvor?

Ovako kako si to predstavio potvrdio si moju slutnju da ne znaš tačno o čemu govoriš, tj. da ne znaš razliku između sufiksa i završetka. Biće da si mislio na "nastavak za oblik", što je samo drugi naziv za flektivni sufiks.

U "spavati", sufiks za infinitiv je -ti, dok je ovo -a- zapravo samo deo sufiksa -va- koji nosi značenje trajnosti (za razliku od [za]spati). To nije nikakva metodološka nelogičnost nego najobičnija morfološka analiza:

root + (link) + suffix + suffix = stem + ending
sp- (<*supn-, cf. hypnos) -a-va-ti = spava-ti


Najprostiji primer: grad, mn. gradovi: strogo govoreći, -ov- je interfiks a -i je sufiks, ali je završetak -ovi.


Nije u redu, a ni po pravilniku, da opisuješ ovde čime se bavim, tačnije čime sam se nekada bavio, kao što se ni ja ne bavim tvojom (pri)učenošću.

Tako, a sad idem sp-a-va-ti.


P.S. Ne znam ko koristi termin "entitet" u nauci o jeziku, pa bih i za to molio izvor.

Ne baš. Pošto postoje i izvedeni deminutivni glagoli "spavkati", "spavuckati", osnova je spav-, a sufiks je -ati (odn. u navedenim primerima -kati, -uckati) - govorim ovde o savremenoj gramatici koja se ne obazire naročito na indoevropsko korenje.

A izvore možeš naći i sam, nije teško.

[dukkehjem]

...na zemlji mir i medju ljudima dobra volja...

[bern]

Gejevi se tuku oko sufiksa! OMG, to je bolje od gikova i svađe oko toga ko je prvi pucao u Zvjezdnaim ratovima

[Marvin]

[Ulix]

Ostavite ih, neka se svađaju, ja baš uživam.

[dharmox]

Originally posted by Ulix

Ostavite ih, neka se svađaju, ja baš uživam.

I ja.

[AngraMaina]

Originally posted by Nescafe

Ne baš. Pošto postoje i izvedeni deminutivni glagoli "spavkati", "spavuckati", osnova je spav-, a sufiks je -ati (odn. u navedenim primerima -kati, -uckati) - govorim ovde o savremenoj gramatici koja se ne obazire naročito na indoevropsko korenje.

A izvore možeš naći i sam, nije teško.

Teško je, a interesantan sam znati. Naročito za ovo "entitet" što je iz više razloga protivno osnovama strukturalne lingvistike, pa bih voleo da znam ko to upotrebljava.