Bootstrap Framework 3.3.6

[LordOfSex]

Originally posted by reveal
da li se plasite smrti?

Ne.

Originally posted by reveal
jednostavno je normalna... kao i rodjenje...

[IvanX]

"Smrt je privid. Ali je patnja smrtnika zbog smrti vrlo stvarna. Nijedan smrtik zapravo ne zna sta je to smrt, a ipak je se tako boji da se protiv nje bori svom svojom snagom neshvatajuci kako na taj nacin stvara ogroman nered i haos."
-Deepak Chopra

=)

[Mage]

Naravno da se plašim smrti. To je biološki, prirodno usađen strah. Svaka zdrava i normalna osoba se plaši smrti i umiranja, a onaj ko tvrdi suprotno se ili zavarava, ili nikada nije bio u smrtnoj opasnosti pa ne zna, ili ima neki mentalni poremećaj

Da se ljudi ne plaše smrti, ne bi ni evoluirali, ni preživeli. To je činjenica, a bajke koje pričamo sebi i drugima kako se ne plašimo smrti služe samo kao mehanizam odbrane od činjenice da smo protiv smrti apsolutno nemoćni (a ljudi ne vole da su nemoćni, zar ne?).

[Tungi]

Ljudi se u principu plase svega sto je za njih nepoznanica.Smrt je nista do ponovno radjanje.

[Mage]

Originally posted by Tungi

Ljudi se u principu plase svega sto je za njih nepoznanica.Smrt je nista do ponovno radjanje.

To niko ne zna. Niko se nikada nije vratio da kaže. Možda ti u to veruješ, ali to nekome drugome ne mora ama baš ništa da znači...

Činjenica jeste da je smrt svesnom umu nepojmljiva i nepoznata i samim tim i odbojna i strašna.

[krpica]

" Death is not the greatest loss in life. The greatest loss is what dies inside us while we live . " Norman Cousins

[Mage]

So true...

[Orion]

Originally posted by reveal

da li se plasite smrti?
zasto?

Iskreno, mislim da se ne plašim toliko smrti koliko se plašim načina na koji neko može sve da umre.
Smrt kao smrt mi nije strašna sve dok ne razmišljam o nekom x scenariju kako dolazi do toga.

[Mars]

U ovim sada godinama se naravno ne plašim smrti....ali ima vremena.

Pouzdano znam da je se tokom svetskih ratova nisu plašili ni isti oni ljudi koji su kasnije tokom bombardovanja na prve zvuke sirene bežali u skloništa i ostajali tamo dugo, dugo, dugo...

Sve to ide sa godinama.

Do tada se trudim da živim po ovome:
Don't be afraid of death, be afraid of the unlived life.

[Mage]

Smrt je najveći apsurd ljudskog postojanja.

[bu]

ne...pre jesam ..ali kad sam bila blizu toga..ne vise..nekom kad je sudjeno sudjeno je..ne treba se plasiti neceg sto je deo zivota

[RuznaGlupaZla]

Ne.

[Mage]

Originally posted by bu

ne...pre jesam ..ali kad sam bila blizu toga..ne vise..nekom kad je sudjeno sudjeno je..ne treba se plasiti neceg sto je deo zivota

I bol je deo života pa ga se opet plašiš Strah od smrti je prirodan, urođen.

[J...]

Originally posted by reveal

da li se plasite smrti?

Ne.

Originally posted by reveal
da li vas vise plasi to sto ne znate sta se desava posle toga... i sto gubite svoju svest koju ste imali i ljubomorno cuvali za sebe XY godina....?

Vise me plasi to sto se svest tj. licnost kod vecine ljudi na neki nacin menja i "gubi" s godinama tako da je svest jednog osamdesetogodisnjaka najcesce samo ostatak nekadasnje licnosti, unisten staroscu jer cinjenica je da mozak vise ne radi kao pre. Tako da na neki nacin mislim da osoba pocne da "umire" mnogo ranije nego sto zaista i fizicki umre. Taj proces me vise plasi nego sam trenutak smrti i kod sebe i kod dragih osoba.

Originally posted by Mage

Naravno da se plašim smrti. To je biološki, prirodno usađen strah. Svaka zdrava i normalna osoba se plaši smrti i umiranja, a onaj ko tvrdi suprotno se ili zavarava, ili nikada nije bio u smrtnoj opasnosti pa ne zna, ili ima neki mentalni poremećaj

Ne slazem se. Mislim da je ono o cemu ti ovde pricas tzv. nasilna i iznenadna smrt koje se svako plasi iz razloga jer covek za nju nije spreman i uvek joj prethodi intenzivna patnja i bol.

Verujem da je sasvim normalno da prirodne smrti, koja je posledica starosti i koja dolazi na neki nacin ocekivana i s najavom, ljudi ne treba da se plase. Da im cak dolazi i kao neka vrsta olaksanja i oslobadjanja.

[elektron84]

Mage je lepo napisao da je strah od smrti nesto prirodno.
Slozicu se sa tom konstatacijom

I ja mislim da se oni koji tvrde da se ne plase smrti samo zavaravaju ili stite.
I to je ok.

Zanimljivo je to...kad vam dodje sudnji cas, koliko god da ste zagovarali teoriju " Ja se ne plasim smrti" stvari se menjaju. Svaki minut, ma svaki sekund je bitan. I covek se grcevito bori da ostane u zivotu. Bar sam ja prisustvovala takvom scenariju. Ali, dobro...

Orion je rekao da se ne plasi toliko smrti koliko nacina na koji ce se to desiti. Potpuno se slazem. Smrt ce doci, pre ili kasnije, tu nema dileme, ali definitivno mi nije svejedno na koji nacin cu umreti.

Znaci, jedino strah od toga.

A ako budem znala kad cu umreti, posvadjacu se sa ono malo ljudi koji bi eventualno patili zbog mog odlaska, potrudicu se da me zamrze, cisto da im bude lakse

[Tungi]

Istina..Sudeci po starijoj populaciji,sto vise odmicu godine,sve vise vole zivot i plase se smrti.

[Dina]

Originally posted by J...
...
Verujem da je sasvim normalno da prirodne smrti, koja je posledica starosti i koja dolazi na neki nacin ocekivana i s najavom, ljudi ne treba da se plase. Da im cak dolazi i kao neka vrsta olaksanja i oslobadjanja.

Da, kada je o dubokoj starosti rec. Ja znam jednu zenu, pre par godina smo pricale i tada je imala 95 god. Ona je rekla bas tako da potpuno mirna ceka smrt i da je na neki nacin prizeljkuje. Jedan razlog je sto je ispunila neki zadatak koji je mislila da je imala. Odgajila je decu, pa ucestvovala i u zivotu unucica ali sad su i oni odrasli i tu su i praunucici. Drago joj je sto su svi oni dobro i zdravi ali ne vidi neku svoju dalju ulogu tu, kao da je zivot zaokruzen. Drugo je bilo sto je vecina ljudi koje je znala tokom zivota "s one strane", tu su eto samo ti potomci a oni su opet deo nekog novog vremena a ne njenog. I onda kad je tako mnogo ljudi sa kojima ste delili zivot i uspomene vec otislo onda nestaje i tog straha. A najvise mi je rekla da joj nedostaju njene prijateljice iz mladosti od kojih nema vise nijedne i niko ne pamti ni to vreme ni njihova desavanja, nema sa kim da ih podeli. Ima neke drugarice koje su recimo tada kad smo mi pricale imale 75 god i iz ove perspektive su i one stare, ali kad se pogleda u vreme kad su se one rodile ona je imala vec 20 god i iako deli vise vremena sa njima nego sa nama opet ne deli taj period detinjstva i mladosti.

[Guion Nerville]

[ultraviolet]

strah me je da ne odu pre mene svi koji su mi bitni jako. plašim se bolesti više od smrti.

[mrgud]

ne plasim se smrta, to mi drug!

[poison]

Ne bojim se smrti.
Trudim se da svaki dan uzivam , a kad sudnji dan dodje, dosao.

[Crazy_Bee]

ne!

toliko sam se navikla na to da je jednostavno neminovna, i da svakome i svacemu dodje kraj, da uopste ne vidim razlog za strah. izgubila sam previse i to prerano, i prihvatila sam to.
ne gledam vise na smrt kao nesto "strasno". ko zna zasto neko odlazi pre, a neko kasnije. ko zna zasto ne ide po redu.
ja bas u inat hocu da bude "bez najave" ... necu nikome da budem na teretu. da mucim i sebe i druge. sto brze i bezbolnije to bolje.

ne razmisljam o tome sta ide nakon zivota... sta god da je-ako je ista-snacicu se.

[sunflower5]

Ne plašim se toliko smrti,koliko se plašim života.
Svih tih neočekivanih stvari koje bi mogle neprijatno da me iznenade i upropaste život (bolesti,nesreće,smrt dragih osoba...)

Sada i ne razmišljam puno o smrti,verujem da je u starosti to češće tema za razmišljanje.Ali ako postignem sve ili bar većinu onoga što bih volela i ako budem zadovoljna životom kakav sam živela,mislim da ću lakše i da je prihvatim.

[Lucem Ferre]

Huh, baš stara tema, a ne sećam se da sam se oglasio u njoj :S

Anyway.. pisah o smrti nedavno, a rad će, na moje veliko zadovoljstvo biti i objavljen Tri puta ura za mene ... Nego, ont:

Smrti se svako plaši. Možda se ne plašimo pojma ili samog čina, ali svaki strah koji osećamo u svom dubokom ukorenju zapravo jeste strah od smrti... Smrt je mnogo šire od samog pojma koji opisuje određeni čin. Dakle, ne plašim se samog čina koliko razmišljam o onome što on povlači sa sobom..

[...Sitnicava...]

Originally posted by just_me

Možda se ne plašimo pojma ili samog čina, ali svaki strah koji osećamo u svom dubokom ukorenju zapravo jeste strah od smrti...

Kako si došao do tog zaključka?

[2kune]

umro je...

[Lucem Ferre]

Originally posted by ...Sitnicava...

Originally posted by just_me

Možda se ne plašimo pojma ili samog čina, ali svaki strah koji osećamo u svom dubokom ukorenju zapravo jeste strah od smrti...

Kako si došao do tog zaključka?

Uzroci koji izazivaju posledice... Antropologija...
Diskutujemo o tome na vežbama, predavanjima... neformalno i tako to...

[...Sitnicava...]

Aha, na vežbama se diskutuje, ovde nećeš, dobro.

[2kune]

pa umro je... velim ja...

[svejedno]

Ima skola psihologije koja tvrdi da su svi strahovi bazirani na strahu od smrhi (nestajanja, otprilike ,) i postoji skola koja se sa tim ne slaze. Ja se slazem sa ovima koji se ne slazu ,)


..

Ja se, kao i svako, svakako plasim umiranja, ali nikako ne bih voleo da ne umrem, sto sam vec napisao na ovoj temi.. pre par godina.

Same smrti... sta god bilo ko smatrao da se desava posle zivota...nemam strah. Stvarno nemam.