Bootstrap Framework 3.3.6

[LeDeNa_]

"Nikad neću raditi na fisiji,radiću samo na fuziji."

-Nikola Tesla-

"Ništa na znam,sve se usuđujem!"

-Božidar Mandić,
osnivač "Porodice bistrih potoka".-

[Mariška]

Originally posted by LeDeNa_

:aplauz:

Sta reci???.....

Samo....

.....

....

Hvala ti!

Ako te zanima, ovde možeš pročitati kompletnu priču i komentar:
http://www.gay-serbia.com/forum/viewthr ... pid1699428

[Mariška]

Originally posted by LeDeNa_

http://www.youtube.com/watch?v=o4YyvaePv4I

rade serbedzija - zosto nie da ne se druzime

cmok!!!

Hvala ti, Ledena!

P.S. Ali ti nisi nimalo ledena!

[Mariška]

Originally posted by LeDeNa_

Postoje stvari koje ne razumes, koje ne mozes razloziti, koje ne mozes objasniti rasclanjavanjem na sastavne delove i proucavanjem tih delova pod mikroskopom. Postoje stvari koje, jednostavno, postoje. Drhtave, nestalne, koje odlete na prvi nagovestaj pokusaja da ih uhvatis, i vracaju se sa tugom u ocima da ti pokazu, jos jedan put, da mozes samo da ih prihvatis...

Kako je ovo divno napisano...

Znas li koliko duboko je zarivena ta divlja ruza, koliko su cvrste i savijene bodlje koje su urasle u moje meso? Ne mozes je iscupati. Mozes je povuci i sa njome privuci citavu mene, iskidanu i krvavu, ali i dalje cvrsto obraslu oko nje. Omnia mea mecum porto... I to je varka. Ne nosim ja taj divlji zbun, nego on nosi mene, lista, cveta, radja svoje crvene, opore plodove hraneci se mojom nutrinom, dajuci mi, zauzvrat, svet na dlanu...

"Ne nosim ja taj divlji zbun, nego on nosi mene"

...

Jezivo dobro!

Na toliko razdvajajucih nacina smo razliciti, i toliko bolno isti... Samo sto ono sto nas cini istima ustukne uvek pred onim drugim, spasavajuci nas za jos jedan trenutak u zelji da se odlozi. Moja potreba da ti se prilagodim i tvoja da ostanes neprilagodjena, moja zelja da ostanem slobodna u svom davanju, i tvoja da ne prihvatis ono sto ti se daje, moj poriv za zivljenjem neslamanja preko kolena, i tvoj poriv da slomis i unistis da bi nesto iz rusevina moglo da iznikne, novo, cisto i poznato tvoje...

Nece nas dotuci ono sto nas razdvaja, nece nam prici svojom razarajucom moci unistenja. Razbice nas ono sto nas spaja... Sposobnost da se izgori do kraja.

Sounds so familiar...

[Mariška]

Originally posted by LeDeNa_

SvakiMarkoRadiNaopako

Hvala ti....Sad je 4:30 pa idem da legnem he

SvakiMarkoRadiNaopako

Hvala tebi!

http://www.creemaginet.com/sajt/moji-di ... atka-prica

[Mariška]

Originally posted by LeDeNa_

Ne mogu ti dati sebe
previsoki su zidovi
koji nas dele,
prejaki su ljudi
sto nas imaju.

Za tebe Nebo molim,
to pesmom cu ti reci,
sebe u tebi vidim
dok trazis puteve,
razne ces ljude sresti,
pazi na sebe
jedino moje, najdraze...

I kad nas reci pregaze
i kad nas vreme odvede
putevima drugim od ovog sad,
ima cemo ovaj tren
za sve njih izgubljen
ovaj tren samo tvoj,
samo moj...

Jedina moja ljubavi,
dah moga daha,
ima li iceg gde nisi ti?


...


Ona i Ona su iskoristili to vreme da se drze tren duze za ruke, da se pritisnu tren blize nego bi smeli. Zajedno su cuteli svoj tren ljubavi koja nikada nece postojati. tako mladi, a vec nesretni...

[LeDeNa_]

Hvala tebi SvakiMarkoRadiNaopako

Procitacu naravno....



::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

DESIDERATA:

Idi smireno kroz buku i užurbanost i seti se mira koji možeš naći u tišini.

Koliko je moguće, budi u dobrim odnosima sa svim ljudima.

Govori svoju istinu smireno i jasno i slušaj druge, čak i glupe i neuke; i oni imaju svoju priču.

Izbegavaj bučne i nasilne osobe, one su teret duhu.

Ako uporediš sebe s drugima, možeš postati ogorčen ili ponosan; jer će uvek biti većih i manjih od tebe.

Raduj se svojim dostignućima i planovima. Održi zanos za svoj lični poziv, ma koliko on skroman bio; to je prvo blago u promenljivim vremenima.

Budi oprezan u svojim poslovima; jer svet je pun prevara, ali neka te to ne ometa da vidiš vrline koliko je ima.

Mnogi ljudi teže za visokim idealima i svuda je život pun heroizma.

Budi ono što jesi. Budi svoj!

Pogotovu nemoj glumiti ljubav. A nemoj biti podrugljiv prema ljubavi, jer uprkos ogorčenosti i razočarenjima, ona je večna kao trava.

Spokojno primi iskustvo godina, skladno napustajući stvari iz mladosti.

Ali nemoj sam sebe žalostiti izmišljotinama. Mnoga strahovanja nastaju od umora i usamljenosti.

Osim održavanja zdrave stege, budi blag prema sebi.

Ti si dete svemira, ništa manje nego sto je drveće i zvezde.

Imaš pravo biti ovde.

I bilo ti to jasno ili ne, nema sumnje da se svemir razvija kako treba.

Dakle budi u miru s Bogom, ma kako ga zamisljaš, i bez obzira kakav ti je posao i čemu težiš u bučnom komešanju života, zadrži mir u svojoj duši.

Pored sve prljavštine i jadikovanja i porušenih snova, ovo je ipak divan svet.

Budi pažljiv!

Teži da budes srećan!

[tasa]

Evo me, evo drugovi divni,
mnogo ste pisali, sto me izuzetno raduje.
Mariska bwe znala sam da pises i da to mnogo lepo radis. Bravooo! I hvala ti sto si to ipak podelio sa nama. Evo citam pa cu da se bacim na komentare ustvari samo na slovo hvale jer kod tebe, Ledene, IBM, Sofije i ostalih nema slovesne mane!


Oblačje sna

Beli se oblačje
nad sitnim vezom sna

Ruke mi upliće
dok pletem nisku
za jedan odlazak
ili cvet.

[LeDeNa_]

Secanja...

Sedim ovog prohladnog jutra uz soljicu cappuccina, slusam The Cult, promatram ljude koji hodaju niz ulicu. Nema niti jednog nasmesenog lica.. Svi stisnuti u neke svoje olupine (sto odece, sto osecaja, sto misli...) bezglavo lutaju gore dole kao da je to jedina svrha njihovog postojanja. Nekako mi se cini kao da u ovom Gradu nema niti jedne osobe koja je zadovoljna svojim zivotom.
Sedim, gledam njihove male zivote kako prolaze uzaludno i pitam se koja je njihova zivotna prica? Zasto su si dopustili da im jutra prolaze bez osmeha, bez zadovoljstva? Koliko je tu ostavljenih zena, prevarenih muskaraca, zapustene i nevoljene dece? Preteska pitanja za jutro, mislim se i osmehnem se... Ako me je baka sta naucila onda je to da se nevolji nasmejem u lice.. i sto vise ona steze moj smeh je sve jaci.. odjekuje i grmi... Dokad? Nije ni bitno, zapravo.

Onda se opet vratim muzici koja svira i neodoljivo me vuce u neka druga vremena u neke druge dimenzije.......

Ponovo se setim Politikinog Zabavnika i svog detinjstva ispunjenog ljubavlju i slobodom koja danas vise nije tu. Setim se svoje zelene ponikice i koliko sam ponosna bila kada ju je deda dovezao pred moju terasu... Koliko je baba trcala za mnom dok nisam naucila voziti i oziljka od pada koji imam i danas.... No sve je to zaboravljeno kada sam se otisnula prvi puta sama. Jureci bez kocenja kao da vozim vec godinama, a ne tek par minuta, osecala sam da lebdim u zraku.. zeludac mi je trepereo, srce lupalo, mislila sam da ce iskociti i onda se to dogodilo: taj jedan osecaj spajanja sa svima, osecaj apsolutne srece, nicega i svega- Nirvana... cula su se zacepila i ........... nema i....... to je osecaj koji sam godinama kasnije trazila i samo u retkim, retkim trenucima ga zbilja osecala.....


Zaista sam imala ispunjeno djetinjstvo. Toliko sam stvari dozivela i prozivela, sto lepih, sto manje lepih da danas sa 32 godine mogu stati rame uz rame bilo kojoj osobi bez srama od svog iskustva.
Puno je osoba koji su zasluzni za to, a neki od njih vise ni nisu s nama...no svaki put kad zagrabim u kovceg sa svojim secanjima oni zive tu predivni i prekrasni kao sto su uvek i bili i cine me sretnom osobom- ponosnom mladom zenom.

[LeDeNa_]

Ako se prepoznajes

Tebi moja,

ako se prepoznajes u mojim recima,
ako si me srela nekad u svojim snovima,
ako si se ohrabrila da ucinis taj korak,

cekam te,
i ja sam spremna za tebe..

Javi se...

[LeDeNa_]

Originally posted by tasa

Evo me, evo drugovi divni,
mnogo ste pisali, sto me izuzetno raduje.
Mariska bwe znala sam da pises i da to mnogo lepo radis. Bravooo! I hvala ti sto si to ipak podelio sa nama. Evo citam pa cu da se bacim na komentare ustvari samo na slovo hvale jer kod tebe, Ledene, IBM, Sofije i ostalih nema slovesne mane!


Oblačje sna

Beli se oblačje
nad sitnim vezom sna

Ruke mi upliće
dok pletem nisku
za jedan odlazak
ili cvet.

[LeDeNa_]

Pobeda je usredsredjenost.

Cistoca je ambicija.

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Iritacija je plamen.

Unutrasnjost se dostize kroz samokontrolu.

Tajna je aktivna.

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Predaj Slobodi energiju srca.

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Poniznost je rad.

Ponizan covek radi i ne kritikuje druge.

Ono ljudsko je uvek pametno i nedovoljno aktivno.

:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Srce je put Tajne.

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Samo Ljubav je postena igra.

Aktivnost je jednostavnost.

:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

[LeDeNa_]

Prolaznost

Kao misao si proletela......

Usla mi u snove.......

Kao zelja neobuzdana......

Kao nedosanjani san.....

Pojavila se iznenada.....

Poigrala se malo......

i nestala.........

Prolaznost tek samo.....

A ja sam ostala.......

cekati............

Neki novi trenutak.....


2008

[LeDeNa_]

http://www.youtube.com/watch?v=yjvoVpOrlbM

http://www.youtube.com/watch?v=iDUbAgfrvU0

http://www.youtube.com/watch?v=qQwFHoLMti8

Michael Jackson

[LeDeNa_]

http://www.youtube.com/watch?v=PEulyxBCA6c

U istom gradu zivele su dve zene.

Prva je odisala mirnocom, skromnoscu. U drstvu se nije nametala velikim govorima, isticala se samo iskrenim osmehom, blagom recju ohrabrenja onima kojima je u ocima videla bol. Kada bi je pitali kako je, nasmesila bi se i rekla da u svetu ispunjenom gnevom i zavisti nije potrebno traziti odgovore na pitanja koja ne zele cuti. Rekla bi kako je dovoljno pogledati coveka u oci. One koji su u tisini patili, uzela bi za ruku i pokazala im jedan drugi svet koji retki opazaju da postoji. Sto joj je bilo u dusi, niko nije znao otkriti.

Druga se zena odlikovala snagom. Dozivela je blizak susret sa smrti. Bolovala je od neizlecive bolesti, svakodnevno je uzimala tablete bez kojih ne bi mogla preziveti. Malo je ljudi znalo koliko ona ceni svako jutro kad se probudi, koliko ceni sum vetra, cvrkut ptica. Smeh njenog sina zvucao joj je lepse od najlepse sonate. Udisala je zivot punim plucima, sretna, zadovoljna i neizrecivo ponosna sto joj je misterija zivota otkrila svoje cari. Kada bi naisla na nesretnog coveka, saslusala bi njegovu pricu, uzela bi ga za ruku i pokazala jedan drugi svet koji je ona toliko snazno volela. Otkud joj snaga za velike borbe, niko nije mogao spoznati.

Nikada se nisu srele, iako su deo jedna druge. Nadopunjuju se kao proslost i sadasnjost. O buducnost vam ne mogu govoriti. Mozda nju i ne trebamo jos znati.

2007


P.S.

DA BUDES VELIK

Da budes velik, budi ceo: nista svoje
ne preteruj, ne iskljuci.
Budi sav u svakoj stvari. Stavi ono sto si
i u najmanje sto cinis.
Tako nad svakim jezerom sav mesec sjaji,
jerbo visoko zivi.

Fernando Pessoa

[LeDeNa_]

San izgubljenog vremena

Bilo je 2 sata posle ponoci. Upravo se vratila kuci, umorna, zadovoljna. Ponovo se videla s Njom. Proslo je vec gotovo godinu dana otkako su se upoznali. Vec deset meseci ona se budi zeleci samo jedno: da traje vecno. Strast koju je osecala preplavljivala je u svakom trenutku. Cesto je celi radni dan lebdela vracajuci slike proslog petka, prosle subote. Izgledala je poput trinaestogodisnjeg curetka (mozda nije dobra rec)) koje je tek otkrilo zaljubljenost: pogled joj bio usmeren u neodredjenu tacku – to je bilo zato jer je videla samo Nju; usne uoblicene u izazovni smesak – jer je bio upucen Njoj. Reci koje je izgovarala nisu uspevale izvrsiti svoju svrhu – cuo se samo zavodljiv glas koji je odobravao…

Celu je sebe pretocila u Nju. Znala je da daje sve, sve sto je imala. Htela je da vreme stane, da se vise nista ne menja.

Legla je u postelju. Jos se jednom zadovoljno nasmejala i tako tiho, lagano utonula u nos. Sama. Kao i juce, kao i sutra.
Trgnula se iz naglo iz sna i pogledala u sat. Bilo je 5 sati ujutro. Jastuk je bio vlazan od znoja. Pored nje lezala je Ona, kao i juce. Kao i poslednjih 10 meseci. Bila je ovde, uz nju, brisala joj znojno celo dok je sanjala nemirne snove. Bila je tamo, uz nju i svaku vecer dok je lezala sama, opijena strascu u nepostojecoj idili zamrznutog vremena.

2006

[LeDeNa_]

http://www.youtube.com/watch?v=nEROOmxXnfc

Pesniku-pismo

Zasto ne pises, pesnice?
Ovakav je dan kao stvoren za ciscenje duse. Koji je cilj? Odrzati mir, otvorenost i predanost u svakom trenutku. O, gde li je kraj kad to imas!
Imas moc, pesnice! Moc da stvaras, bozansku osobinu.
Vidis li leptire sto igraju vani; razigrani, nevini, cisti. Pogledaj tog leptira. Ne primaj ga rukama - krhak je. Nije li on ogledalo duse deteta?
Drugo su haustori dusa. Jer odraslim ljudima trebaju predvorja. Teska su tmurna, mracna predvorja, bez bistrih prozora na uredno sredjeni vrt. Ma cak...
Cisti, suncem obasjan haustor odlika je doslednosti ka udobnosti vlastitog bica.

Pesnice, tvoj je vrt prekrasna oaza, sa krosnjom oraha u sredini, i sedalicama od trske, ispunjem mirisom ruza. Leptiri igraju svoj vilinski ples. U haustoru akt privlacnog zenskog andjela. Pored lepotice vrata su u nutrinu. Sta je onde, reci mi..

2008

[LeDeNa_]

http://www.youtube.com/watch?v=fkuOAY-S6OY

[LeDeNa_]

Bilo je to drugi put da sam bila pozvana na zabavu u Dubravkinoj kuci. Prvi put sam dosla sa Anitom, njenom koleginicom s posla, sa kojom sam tada bila u vezi. Dubravku sam onda poznavala samo iz vidjenja - sedela sam u cosku sobe celo vece i izdaleka je pratila pogledom.

Sada, tri meseca kasnije, Anita nije bila pozvana na zabavu. Nije da bi mi to smetalo, veza je bila kratka i povrsna. Ipak, bilo mi je drago sto je nije pozvala.

Ponudila sam da cu joj pomoci oko pripreme hrane, no rekla je da ne treba: "Doci ce Marijana, ona radi u poslasticarnici i donece kolace."

Dosla sam u vreme koje mi je rekla, kuca je vec bila puna gostiju. Cuo se smeh, zveckanje casa, tiha muzika. Dubravka je nosila dugu crnu haljinu i belu ogrlicu oko vrata. Pitala sam treba li pomoci, nasmesila se i odgovorila: "Ne treba, samo se ti zabavi."

Ostavila me je samu i otisla do prve grupice ljudi, cula sam je kako se smeje. Pozelela sam i ja krenuti prema toj grupici, ali nisam bila sigurna kako bih se ukljucila u razgovor. Prisla mi je jedna zena koju sam poznavala iz vidjenja. Popricale smo nakratko o sportskom dogadjaju koji je bio aktuelan. "Ja inace ne pratim atletiku," rekla sam, "ali cula sam da je bilo zanimljivo." Nastavila mi je pricati o tome.

Malo kasnije Dubravka je prosla kraj nas i obratila se zeni. "Ana sta je bilo juce sa onim poslom?"

"Ma bilo je super, bolje nego sto sam ocekivala. Cak mi se cini da ce nam produziti ugovor..."

Stajala sam zbunjeno nekoliko trenutaka, ne shvatajuci zasto me Dubravka nije ni pogledala. Njih dve su nastavile pricati o poslu ne obracajuci paznju na mene. Pocela sam se osecati nelagodno pa sam prisla stolu sa hranom.

Mali sendvici bili su prekrasno aranzirani. Muskarac i zena koji upravo napunili tanjire nasmesili su mi se, praveci mesta da prodjem. Imala sam osecaj da su me odmerili od glave do pete. U prvi tren sam pomislila na to kako mi stoji odeca koju nosim, a onda sam se zapitala znaju li nesto o meni.

Kada sam sa napunjenim tanjirom odmaknula od stola, par je bio na drugoj strani sobi i nije obracao paznju na mene. No ja sam nastavila razmisljati o tome znaju li ljudi oko nas u kakvoj smo vezi Dubravka i ja. Smatraju li me samo poznanicom, prijateljicom, ili znaju sta smo jedna drugoj. Odnosno, znaju li sta je ona meni – ni ja sama odjednom vise nisam bila sigurna sta sam ja njoj.

Ovako, na zabavi na kojoj sam bila samo jedna od gostiju, pocelo mi se ciniti da joj ne znacim nista vise od drugih. U stvari, nisam mogla biti sigurna jesu li neki od muskaraca i zena u sobi nekada bili njeni ljubavnici, ili to jos uvek jesu.

Sela sam na kauc i polako jela sendvice. Dubravka je prosla pored mene, ali nije me ni pogledala. Nervoza je pocela sve vise rasti u meni.

Iznenadilo me je pitanje: "Mogu li sesti?"

Zena je bila lepa i divno obucena. Imala je ugodan osmeh i velike smedje oci. Svideo mi se nacin na koji me gledala.

Poceli smo razgovarati o vremenu. Rekla mi je da imam prekrasan osmeh, da je podsecam na devojku u koju je bila zaljubljena.Nasmejala sam se i pitala je sta je bilo s tom devojkom. "Ostavila me je zbog jedne bogatije devojke, ali nisam je nikada zaboravila," rekla je i uzela mi casu iz ruke. "Vidim da je prazna.Drugu?

Klimnula sam glavom, ustala je sa dve case u ruci, a ja sam pogledala prema Dubravki. Stajala je u drustvu, okrenuta tako da sam joj lice videla iz profila. Nisam mogla biti sigurna vidi li da je gledam. Smejala se necemu sto je pricala zena pored nje, a onda joj stavila ruku na rame, zadrzavajuci je tamo.

Moja prijateljica he se vratila i pruzila mi vino. "Jesam li u pravu kada kazem da niko ovde nema srecu biti vasa ?" pitala je.

Nasmejala sam se, nadajuci da ce misliti da glumim neugodu koja se videla na meni. Zapitala sam se na trenutak je li u pravu, a onda odgovorila: "A sta biste vi napravili kada bih vam rekla da je to istina?"
"Odmah bih pokusala nagovoriti da odete sa mnom na kafu, i to vec sutra. I dala bih vam broj mobilnog."

Nasmejala sam se i rekla da mi se svidja odgovor. "Znas sta," nastavila je. "Necu pitati jesi li slobodna, ali cu ti dati moj broj , pa mozes kasnije odluciti zelis li sa mnom na kafu."

Izvadila sam mobilni i pustila je da mi izdiktira broj. Ovog puta sam bila sigurna da me je Dubravka videla. "Javicu se," rekla sam glasno, a zatim ustala i otisla na drugi kraj sobe.

Stajala sam kraj posluzavnika sa kolacima, sa novom casom vina u rucu, kada sam zacula Dubravkin glas: "Kako si, je li sve u redu?"

Pozelela sam joj reci da se osecam vrlo lose, da sam ljubomorna na druge goste, da me postaje srah da joj nije opste stalo do mene. I da bih jako zelela da prica sa mnom. No nesto iznutra, u meni, stisnulo se ispunjeno ljutnjom i prkosom.

"Dobro sam, naravno. Bas su ukusni ovi kolaci," rekla sam.

Klimnula je glavom i otisla. Gledala sam je kako seda na kauc pored nekoliko ljudi koji su je srdacno docekali.

Pozelela sam ucinito nesto da bih privukla njenu paznju. Vrisnuti, baciti casu u zid, baciti se na kolena pred njom pred svim gostima. Na trenutak sam se zabavljala zamisljajuci sto bi se desilo da to ucinim. Ljutnja se skupila u meni, divljajuci u mojoj krvi zajedno s alkoholom na koga nisam bila navikla. Stavila sam ruku na stoljnjak i pomakla je samo malo - tek toliko koliko je bilo potrebno da tanjir sa kolacima, koji je ionako stajao na rubu, padne na pod.

Teski stakleni tanjir ostao je nerazbijen lezati na tepihu, nakon sto se zacuo mukli zvuk. Kolaci su se rasuli po podu. Podigla sam tanjir, sa osecajem da sam na rubu necega.

Kada sam podigla glavu Dubravka je stajala pored mene, gledajuci me bez reci.

"Ispricavam se na nespretnosti," rekla sam. "Najbolje da odem kuci."

"Cekaj, idem sa tobom" rekla je.

***

Pretpostavila sam da ce me izgrditi zbog ponasanja. Znala sam da je ljuta i odjednom osetila strah. No prkos je ipak bio jaci, i odlucila sam da cu na bilo kakav prekor odgovoritit sa "Bas me briga!" Pogledom sam pocela traziti moj kaput...

No ona me nije ni pogledala, prisla je vratima na zidu desno od ulaza, otkljucala ih i otvorila, paleci svetlo unutra.

"Dodji," rekla je drzeci vrata otvorena.

Pokusavala sam shvatiti sta planira, ali s njenog lica nisam mogla nista procitati. Shvatila sam da nisam u stanju reci "ne" i da bih pristala na sve samo da se ne ljuti na mene i da budem s njom.

Prisla sam blize i kroz otvorena vrata videla drvene stepenice prema dole, te jos jedna vrata na dnu. Znala sam sta je tamo – iako nisam nikada bila u toj prostoriji. Nesto me je stegnulo u trbuhu, strah i zelja istovremeno.

Sisla je za mnom, cula sam kako iznutra zatvara vrata. Soba je izgledala sasvim uobicajeno, parketi na podu i ormari postavljeni uza zid. Nisam stigla dobro pogledati uokolo jer je Dubravka stajala kraj mene. "Svuci se," rekla je.

Ruke su mi se pocele tresti, jadva sam bila u stanju otkopcati kosulju. Stavila sam odecu preko stolice i pogledala je upitno. Pokusala sam postaviti pitanje i zapocela: "Sta...", ali me je prekinula sa "Cuti! I stani ovamo!"

Stala sam na mesto koje mi se pokazala, gledajuci je u lice. Videla sam hladnocu, udaljenost, nisam mogla otkriti o cemu razmislja. Osecala sam paniku kako raste u meni. Ipak, nisam se pokusala odupreti kada mi je uzela ruke...hehe itd...................

Sledece sto sam osetila bila je tkanina preko mojih ociju. Zazmurila sam refleksno, a trenutak kasnije nisam mogla videti niti trag svetlosti.

Cula sam njene korake kako se udaljavaju, zatvaranje vrata, korake prema gore uz stepenice i zatim tisinu.
Bilo je hladno, osecala sam kako mi se hladnoca i tama uvlace pod kozu.

Ljutnja i prkos su se ponovno vratili, puno snazniji nego pre. Nije bilo mogucnosti da ih izrazim i osetila sam se vrlo bespomocno. Postalo mi je zao sto nisam otisla kuci, sto sam joj dopustila da me veze i ostavi u ovako neudobnom i ponizavajucem polozaju.

Pitanje koje me je vec u nekoliko navrata mucilo u poslednja dva mjeseca, vratilo se u svom najgorem obliku. Zapitala sam se sto meni ovo treba, zasto dopustam toj zeni da mi ovo radi. Zasto dopusam samoj sebi takvu vezu, takve osecaje, zasto sam uopste bila tako silno ljubomorna veceras.

Obecala sam samoj sebi da cu reci Dubravki - kada se vrati - da je mrzim i da zelim da me odveze i pusti da odem, da se vise ne zelim vratiti.

No vrijeme je polako topilo moj bes i bilo mi je pomalo zao sto nestaje, jer je bilo lakse biti ljuta nego biti uplasena. Telo me je pocelo boleti, drhtala sam od straha i zime. Osluskivala sam zvukove s etaze iznad mene – nisam puno mogla cuti, samo daleko odzvanjanje glasova, nagovestaj koraka po podu hodnika. Pocela sam, bez vlastite volje, zamisljati Dubravku kako se vraca i grli me, shvatila sam da zelim njezin dodir i da opet zelim da se ne ljuti na mene.

Prevrtala sam u glavi sve dogadjaje sa zabave i stigla do trenutka kada me je pitala je li sve u redu. Pitala sam se je li ocekivala da joj priznam da sam ljubomorna. "Molim te, budi malo sa mnom..." Ili je u stvari htela videti hocu li joj to priznati.

Pokusala sam zamisliti sta bi se dogodilo da sam bila iskrena, ili da sam se uspela bolje kontrolisati do kraja veceri. "Volela bih da mi posvetis vise paznje, ali dobro sam, nacicu sebi drustvo..." Shvatila sam da me je uspela izazvati. Nisam bila sigurna je li to bila neka vrsta testa na kome sam uspela pasti, ili nesto drugo. U svakom slucaju, znala sam da sam je razocarala.


U trenutku kada sam pocela ocajnicki snazno zeleti da se Dubravka vrati, cula sam korake i otvaranje vrata.
Prvo me poljubila......jedva sam izdrzala da cutim...........................................................................

Ponekad smo se u mom rodnom gradicu, kao deca, takmicili u ronjenju. Prvi takmicar preplivao bi ispod povrsine onoliko koliko bi mogao izdrzati, a onda bi izronio i ostao na mestu. Drugi takmicarj bi imao zadatak roniti prema prvome i pokusati nastaviti jos malo, dovoljno da bude pobednik.

Uvek bi bilo neizmerno teze biti onaj prvi – zato sto prvi ne zna koliko dugo treba roniti. Probija se napred kroz vodu, pluca i misici ga bole, ali sve sto vidi je plavozelena voda. Pritisak postaje neizdrziv, ali on pokusava roniti jos malo, zamahnuti rukama jos barem jednom, dva puta, tri puta... Nadajuci se da ce biti dovoljno.
....................Pocela je grubo...

U trenutku kada sam pocela saptati "Molim te, molim te..." citavo telo mi je gorelo i cinilo mi se da sam, iznutra i izvana, razlomljena na komadice.

Kada mi je skinula povez,pitala sam se sta treba izdrzati da zasluzim da me zagrli i kaze mi da je sve u redu.

"Idi gore i istusiraj se," cula sam je kako govori. Pogledala sam prema odeci koja je stajala na stolici, zmirkajuci na jakom svetlu. Soba se vrtela oko mene, svaki pokret je boleo. Gledala me je nekoliko trenutaka, promatrajuci kako ustajem s poda, a zatim krenula uz stepenice natrag prema sobi u kojoj su jos bili gosti.

Ostala sam nepomicna dok se bol nije smanjila, a onda sam se obukla. Pitala sam se zasto mi je rekla da se istusiram, kada cu ionako morati otici kuci. Iako sam bila sva znojava, cinilo mi se jednostavnijim da se obucem i odem ravno do mog automobila koji je bio parkiran u dvoristu.

Osecala sam se previse slomljeno da bih razmisljala o mogucnosti da ne poslusam.

Ostala sam dugo pod tusem, dok se nisam potpuno smirila. Zakljucila sam da me je Dubravka poslala da se istusiram upravo zato da se smirim.

Zatvorila sam vodu, pronasla peskir i polako se obrisala.............

Obukla sam se i sisla u prizemlje, pitajuci se ocekuje li Dubravka da jednostavno odem ili da joj se javim pre toga. Zelela sam je videti, iako sam se bojala sta cu videti na njenom licu.

Srela sam je na ulazu, upravo je ispratila jednog od posljednjih gostiju. Iz dnevne sobe se jos cuo tihi zamor.

"Gde ces ti?" rekla je. "Vrati se gore u sobu."

Vratila sam se trceci prema gore po stepenicama, u panicnom naletu radosti. Usla sam u sobu i stala nasred poda, zbunjena.

Uvek do sada, kada bi me poslala da je cekam, – bilo da mi je rekla da sednem i pronadjem nesto za citanje ili da je cekam..... Sada mi nije rekla nista i osjetila sam se zbunjenom, nisam znala sta da ucinim.

Vise od toga sto nisam znala sta da ucinim, zbunjivalo me je to sto nisam mogla pogoditi sto ce se desiti kada ona dodje gore – je li jos ljuta na mene ili je kazna zavrsena.

Odlucila sam sesti na pod u odeci i cekati je da dodje. Cula sam glasove, zvuk paljenja automobila. U kuci vise nije bilo gostiju, ali Dubravka nije dolazila. Sedela sam naslonena na zid. Ljutnja i prkos poceli su se polako vracati.

Ipak, kada je konacno usla u sobu, snazno sam pozelela da mi se nasmesi.

Prosla je pored mene, gledajuci me razocaranim pogledom i otisla u kupatilo........
No nesto se podiglo u meni kao plima, ustala sam sa poda i otisla za njom..

Skidala je sminku pred ogledalom, nije se morala okrenuti da mi vidi lice.

"Nemem pojma sta zelis od mene! Nisi mi nista rekla, a sad si razocarana sa mnom – hocu da mi kazes zasto mi to radis. Koja je svhra svega ovoga danas, i na zabavi i sada..."

Pocela sam glasno, gotovo vicuci. No ljutnja se brzo istopila pred njenim smirenim pogledom. Rekla sam tiho, gotovo placnim glasom: "Molim te reci mi sta da radim."

Dovrsila je skidanje sminke, zatim se okrenula i izasla. Uzela je moju torbicu, koja je lezala na podu, izvadila kljuceve od auta i pruzila mi. Jos uvek drzeci moje kljuceve u rucu, dohvatila je telefon i nazvala taksi sluzbu.

"Taksi ce biti dole za 5 minuta. Neces voziti kuci jer si pila veceras. Sutra ujutro dodji po kjuceve i auto."

Ljutnja je bubrila u meni celim putem kuci, a kada sam izasla iz taksija jedva sam se suzdrzala da ne zalupim vratima. Usla sam u zgradu i pocela se penjati stepenicama.

Najednom sam stala, iznenadjena onime sto sam u tom trenutku shvatila.

"Kakva sam ja glupaca," pomislila sam. "Trebala sam, ako vec ne na zabavi, onda tamo u kupatilu - reci sto osecam. Reci da sam bila ljubomorna, da me je bilo strah da joj nije bilo stalo, a ne traziti objasnjenja! Nisam trebala skinuti odecu, nego..."

***

Sljedeceg dana sam otisla cvecarnicu u centru grada, jednu od retkih koje su radile nedeljom. Kupila sam jednu tamno crvenu ruzu. Prodavacica me pitala u kakav papir da je zamota. Rekla sam da ne zelim ni papir ni masnu.

"Dajte da vam je barem stavim u celofan," rekla je. "Nije bas uobicajeno ovako poklanjati cvece ovako golo."

Uverila sam je da ne zelim ni celofan.

Pozvonila sam na Dubravkina vrata s ruzom u ruci. Otvorila mi je i pozvala me unutra.

"Bila sam jako ljubomorna sinoc. Zelela sam tvoju paznju i ponasala se glupo zbog toga. Pocela sam se bojati da ti nije stalo do mene," rekla sam. Pruzila sam joj cvet i pokusala u njenim ocima procitati ljuti li se jos na mene, ali nisam mogla biti sigurna.

"Dodji, bas se spremam skuvati kafu."

Otisle smo u kuhinju, stavila je vodu da se greje, a ja sam izvadila soljice. "Donesi onu usku vazu iz sobe," rekla mi je.

Vratila sam se sa vazom u ruci, a ona me je pitala: "Ima li ova ruza neko simbolicko znacenje?"

Klimnula sam glavom. "Ima. Cvece se obicno poklanja u celofanu i sa masnom, isto kao i ljudi."

Nasmesila se. Uzela je vazu iz mojih ruku, napunila je vodom i stavila cvet unutra. Nakon toga je stavila vazu nasred stola i zagrlila me.


2007

Drugacije i skraceno malo:)

[LeDeNa_]

http://www.youtube.com/watch?v=1QP-SIW6iKY

http://www.youtube.com/watch?v=1lljBSQdlvY

metallica

[Mariška]

Originally posted by tasa

Evo me, evo drugovi divni,
mnogo ste pisali, sto me izuzetno raduje.
Mariska bwe znala sam da pises i da to mnogo lepo radis. Bravooo! I hvala ti sto si to ipak podelio sa nama. Evo citam pa cu da se bacim na komentare ustvari samo na slovo hvale jer kod tebe, Ledene, IBM, Sofije i ostalih nema slovesne mane!

Mnogo ti hvala, taso!

Pomalo mi je nelagodno što sam praktično jedino muško (kakvo-takvo...) na ovoj temi, tako da mi puno znače reči podrške i prihvatanja!

HVALA VAM, SVIMA!

Oblačje sna

Beli se oblačje
nad sitnim vezom sna

Ruke mi upliće
dok pletem nisku
za jedan odlazak
ili cvet.

[LeDeNa_]

SvakiMarkoRadiNaopako

Pomalo mi je nelagodno što sam praktično jedino muško (kakvo-takvo...) na ovoj temi, tako da mi puno znače reči podrške i prihvatanja!

HVALA VAM, SVIMA!


::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

HVALA TEBI....Kiss

[Mariška]

Originally posted by LeDeNa_

DESIDERATA:

Idi smireno kroz buku i užurbanost i seti se mira koji možeš naći u tišini.

Koliko je moguće, budi u dobrim odnosima sa svim ljudima.

Govori svoju istinu smireno i jasno i slušaj druge, čak i glupe i neuke; i oni imaju svoju priču.

Izbegavaj bučne i nasilne osobe, one su teret duhu.

Ako uporediš sebe s drugima, možeš postati ogorčen ili ponosan; jer će uvek biti većih i manjih od tebe.

Raduj se svojim dostignućima i planovima. Održi zanos za svoj lični poziv, ma koliko on skroman bio; to je prvo blago u promenljivim vremenima.

Budi oprezan u svojim poslovima; jer svet je pun prevara, ali neka te to ne ometa da vidiš vrline koliko je ima.

Mnogi ljudi teže za visokim idealima i svuda je život pun heroizma.

Budi ono što jesi. Budi svoj!

Pogotovu nemoj glumiti ljubav. A nemoj biti podrugljiv prema ljubavi, jer uprkos ogorčenosti i razočarenjima, ona je večna kao trava.

Spokojno primi iskustvo godina, skladno napustajući stvari iz mladosti.

Ali nemoj sam sebe žalostiti izmišljotinama. Mnoga strahovanja nastaju od umora i usamljenosti.

Osim održavanja zdrave stege, budi blag prema sebi.

Ti si dete svemira, ništa manje nego sto je drveće i zvezde.

Imaš pravo biti ovde.

I bilo ti to jasno ili ne, nema sumnje da se svemir razvija kako treba.

Dakle budi u miru s Bogom, ma kako ga zamisljaš, i bez obzira kakav ti je posao i čemu težiš u bučnom komešanju života, zadrži mir u svojoj duši.

Pored sve prljavštine i jadikovanja i porušenih snova, ovo je ipak divan svet.

Budi pažljiv!

Teži da budes srećan!

Hvala, Ledena!

Vrlo su lepe misli, a nisam znao za tu knjigu.

Originally posted by LeDeNa_

Sedim ovog prohladnog jutra uz soljicu cappuccina, slusam The Cult, promatram ljude koji hodaju niz ulicu. Nema niti jednog nasmesenog lica.. Svi stisnuti u neke svoje olupine (sto odece, sto osecaja, sto misli...) bezglavo lutaju gore dole kao da je to jedina svrha njihovog postojanja. Nekako mi se cini kao da u ovom Gradu nema niti jedne osobe koja je zadovoljna svojim zivotom.
Sedim, gledam njihove male zivote kako prolaze uzaludno i pitam se koja je njihova zivotna prica? Zasto su si dopustili da im jutra prolaze bez osmeha, bez zadovoljstva? Koliko je tu ostavljenih zena, prevarenih muskaraca, zapustene i nevoljene dece? Preteska pitanja za jutro, mislim se i osmehnem se... Ako me je baka sta naucila onda je to da se nevolji nasmejem u lice.. i sto vise ona steze moj smeh je sve jaci.. odjekuje i grmi... Dokad? Nije ni bitno, zapravo.

"Gledam ljude. Svuda su oko mene. Pričaju. Smiju se. Iz daljine su interesantni, kao da imaju nešto, kao da posjeduju tajnu koja je meni zabranjena. Široki osmjesi, tapšanje po ramenu. Uživaju jedni u drugima. Volim posmatrati ljude. Priđem bliže. Htio bih da znam. Htio bih da znam šta to ljude čini tako sretnim. Eno ih, ono dvoje- ljube se. Ona je plava, nosi simpatični šešir s kratkim obodom, slatka je i svjesna aure koja mađija vazduh oko nje. I on je voli. I ona voli što je on voli. I ja mislim, o Bože, kako se oni samo vole…"

Na prvi pogled sve je tako idilično...

Originally posted by LeDeNa_

Ako se prepoznajes

Tebi moja,

ako se prepoznajes u mojim recima,
ako si me srela nekad u svojim snovima,
ako si se ohrabrila da ucinis taj korak,

cekam te,
i ja sam spremna za tebe..

Javi se...

...

Originally posted by LeDeNa_

"Trebala sam, ako vec ne na zabavi, onda tamo u kupatilu - reci sto osecam. Reci da sam bila ljubomorna, da me je bilo strah da joj nije bilo stalo, a ne traziti objasnjenja! Nisam trebala skinuti odecu, nego..."

***

"Ima li ova ruza neko simbolicko znacenje?"

Klimnula sam glavom. "Ima. Cvece se obicno poklanja u celofanu i sa masnom, isto kao i ljudi."

[LeDeNa_]

SvakiMarkoRadiNaopako



Iznenadim se jer izaberes meni najdraze:)

Kisss

[LeDeNa_]

Volja treba da ide u pravcu osecanja.

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Tisina je velika ispovest.

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Srce nije put tela.

Slabost nije milost.

Srce je magnet Volje.

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Ljubav je lepota i perverzija.

Ljubav je neodoljiva.

Bas zbog toga, i pre svega zbog toga...Kontrolisi svoje srce.

[LeDeNa_]

Moj je stav kako tolerancija sama po sebi nije pozitivna, vec joj je potrebno nadograditi na sledeci nacin:

Razumevanje -> Prihvatanje -> VOLJA -> snaga -> cin = obogacivanje ideje

LeDeNa.....

:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

[LeDeNa_]

http://www.youtube.com/watch?v=h9_ZB6jdCh4

Van Gogh - Polje snova

Samo sklopi oci, tonemo
poljem snova toplih daleko
da, da mogu zna da bih
od sebe pustio je

Kao list da leti usamljena
nebom hladnih tudjih uzdaha
da, da mogu zna da bih
od sebe pustio je

Mozda bas sad je u
mislima nekim samo glad
njeni su dani mastilo
bez boje nadanja

Ref.
Divlje su oci zelje, kao
pustinjska zedj ona zna
da krade poslednju kap sa usana
koje duvaju u jedra ljubavi
ona je moja pustinjska zedj
ona sme da krade
poslednju kap sa usana
koje duvaju u jedra ljubavi

Ti samo spavaj, spavaj
spavaj tako izgubljena
poljem snova topla daleka
da, da moze znas da bi
iz tebe nestalo sve

Ref.


:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Ne volim ih nesto ali je ova pesma sjajna

[LeDeNa_]

Vidimo se za par dana...



Lepi dani idu....zelim da ih provedete...

[LeDeNa_]

Volja je sljunak.
Malter, ...Namera.

:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Porok je prepustanje.
--------------------
Joga je obuzdavanje.

Snaga je akcija Volje a ne akcija tame.

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Tisina je dar nemog jutra...Toplota i osmeh.

Budi jak. Budi ono sto jesi.

Postoji jedan jedini dozivljaj tebe. U tebi.

[LeDeNa_]

In this world- Moby

Prelep spot