- 11 Mar 2010, 17:55
#1802020
http://www.youtube.com/watch?v=ILJxICUIbCY
Bozicni poklon
Jasna je volela dane pre Bozica. Ne toliko svetla, poklone i blagdansko veselje, koliko neki slatki osecaj iscekivanja. Kada je bila dete iscekivala je igracke. Sada se retko kojega Bozica desavalo da dobije nesto sto zeli, ali osecaj iscekivanja je ostao.
Ingrid je napisala da ce biti u gradu samo dva sata. "Putujem i presedam u tvom gradu, imam dva sata izmedju autobusa. Volela bih te videti ako imas vremena."
Naravno da je imala vremena. Isplatilo bi se odgoditi bilo koji posao zbog Ingrid.
Dva sata sa njom - na autobusnoj stanici i uz kaficu, u centru grada. Jasna je bila istovremeno ushicena i razocarana.
http://www.youtube.com/watch?v=sknDfB3pJB8
Mnogo puta je zamisljala prvi susret. Zamisljala je da se susrecu u nepoznatom gradu, na ogromnom zeleznickom kolodvoru, provode vikend u hotelu - dugi sati za polagano upoznavanje, predavanje, otkrivanje.
Dva sata u centru grada bila su tako malo u usporedbi
s onime o cemu je mastala. Ali, bili su i neocekivano puno.
Stajala je na autobusnoj stanici i cekala medjugradski autobus, promatrajuci treperava svetla na trgu. Velika jelka na sredini trga bila je okicena crvenim kuglicama, kasno zimsko popodne vec je odavno nalikovalo na noc.
Iz autobusa je izaslo puno ljudi. Pozelela je da ima vise svetla, pokusala je prepoznati zenu koju je vidjela samo na fotografijama.
Gomila putnika okupila se oko vozaca koji je otvorio prtljaznik. Jasna je stajala podalje, sa nervozom koja je prerastala u osecaj bespomocnosti jer nije uspevala prepoznati Ingrid.
"Hej malena, tu sam," cula je prisan, iako potpuno nepoznat glas. Okrenula se i susrela pogled druge zene, osecajuci kako se nesto otapa u njoj. Lice joj se bez ikakve svesne kontrole razvuklo u osmeh.
Ingrid je nosila crnu jaknu i svetli sal, nasmejala se i stavila torbu na tlo. Ispruzila je ruke i zakoracila prema Jasni. Ona je odgovorila istim pokretom i u sledecem su se trenutku nasle u zagrljaju.
Bilo je cudno i predivno, potpuno novo a opet nekako poznato. Ingrid joj je stavila ruke na ramena i malo je odmaknula od sebe. Promatrala ju je neko vreme smeseci se, a onda rekla: "Izgledas bas kao na slikama."
"I ti isto," odgovorila je Jasna. To je bilo tacno, a opet sasvim pogresno. Nijedna fotografija nije je mogla pripremiti na nacin na koji su je gledale ove oci: duboko, dopiruci nekamo unutar nje.
Narucile su kafu u obliznjem kaficu. Jasna je pustila svoju kafu da se hladi, jer su joj ruke drhtale.
Razgovarale su o putovanju i ona se trudila koncentrisati na Ingridine reci. Ipak, razmisljala je o tome kako u prostoru oko nje oseca nesto prekrasno i snazno - energiju i toplinu. I kako jako zeli ostati u tom prostoru. Gledala je njene ruke kako drze solju sa kafom i pokrecu se u razgovoru, a zatim lice, osmeh i prodoran pogled.
Ingrid je ispruzila ruku i presla kaziprstom lagano preko Jasninih usana. "Svidja mi se ovo sto vidim u tvojim ocima," rekla je.
Nasmesila se, ne znajuci sta da odgovori.
"Nisi ovako zamisljala nas prvi susret, zar ne?"
Jasna je slegnula ramenima. "Nisam ga nikako zamisljala. Samo sam mastala..."
"Da imam vremena odvela bih te nekamo i ucinila ti sve ono o cemu smo pricale, i puno vise od toga. Ali dovoljno mi je i ovo da osetim da si moja."
Gledala ju je bez treptanja i Jasna nije bila u stanju odvojiti pogled od njenih ociju. "Hoces li mi to sve jednom uciniti?" pitala je tiho.
"Naravno da hocu. Ne mogu ti obecati kada ce to biti, ali hocu." Dotaknula je Jasnin obraz a njezinim telom su prosli trnci.
Kada joj je Ingrid rekla da ce polako morati krenuti prema stanici, Jasna se setila da je donijela nesto za nju. Izvadila je paketic iz torbe i pruzila ga sramezljivo. "Nisam znala sta da ti kupim, pa sam se odlucila za najjednostavnije. Rekla si da volis tamnu colokladu - ova je sa lesnicima,...."
Ingrid se nasmesila i uzela cokoladu, milujuci usput prstima Jasninu ruku.
"Imam i ja nesto za tebe. Necu ti reci sta je unutra, ne smes sada otvoriti."
Izvadila je iz torbice mali paketic, umotam u zlatni papir i pruzila ga. Bio je tezak, iako dovoljno malen da stane na Jasnin dlan. Drzala ga je u ruci trenutak, s nekim neobicnim, gotovo fizickim zadovoljstvom, a onda ga stavila u dzep kaputa.
"Moram li cekati do Bozica?"
"Ne, ne moras toliko cekati, mozes ga otvoriti cim ja odem."
Ispred ulaza u autobus Ingrid je stavila dlanove na Jasnine obraze i poljubila je nezno, zatvorenih usana. Jasna joj je stavila ruke oko struka i stisnula sakama tkaninu njezine jakne. Na trenutak joj se ucinilo da nece biti u stanju popustiti stisak i pustiti je da ode.
"Napisi mi pismo kada otvoris poklon," rekla je Ingrid.
"Hocu."
"Vidimo se!"
Kada je autobus otisao stajala je jos neko vrijeme nepomicna, na osvetljenoj ulici. Stavila je ruke u dzepove i desnom sakom obuhvatila mali paketic. Milovala je prstima mala izbocenja na ukrasnom papiru, uzivajuci u glatkoci, sitnim naborima i rebrastoj pruzi vrpce.
Nije ga zelela otvoriti, ne odmah. Doci ce vrijeme za to. Za sada, radovalo ju je drzati ga u ruci.
Krenula je polako prema stanici lokalnog autobusa. Blagdanska svetla su osvetljavala trg, ispunjavajuci ga radosnim treperenjem.
2007
Bozicni poklon
Jasna je volela dane pre Bozica. Ne toliko svetla, poklone i blagdansko veselje, koliko neki slatki osecaj iscekivanja. Kada je bila dete iscekivala je igracke. Sada se retko kojega Bozica desavalo da dobije nesto sto zeli, ali osecaj iscekivanja je ostao.
Ingrid je napisala da ce biti u gradu samo dva sata. "Putujem i presedam u tvom gradu, imam dva sata izmedju autobusa. Volela bih te videti ako imas vremena."
Naravno da je imala vremena. Isplatilo bi se odgoditi bilo koji posao zbog Ingrid.
Dva sata sa njom - na autobusnoj stanici i uz kaficu, u centru grada. Jasna je bila istovremeno ushicena i razocarana.
http://www.youtube.com/watch?v=sknDfB3pJB8
Mnogo puta je zamisljala prvi susret. Zamisljala je da se susrecu u nepoznatom gradu, na ogromnom zeleznickom kolodvoru, provode vikend u hotelu - dugi sati za polagano upoznavanje, predavanje, otkrivanje.
Dva sata u centru grada bila su tako malo u usporedbi
s onime o cemu je mastala. Ali, bili su i neocekivano puno.Stajala je na autobusnoj stanici i cekala medjugradski autobus, promatrajuci treperava svetla na trgu. Velika jelka na sredini trga bila je okicena crvenim kuglicama, kasno zimsko popodne vec je odavno nalikovalo na noc.
Iz autobusa je izaslo puno ljudi. Pozelela je da ima vise svetla, pokusala je prepoznati zenu koju je vidjela samo na fotografijama.
Gomila putnika okupila se oko vozaca koji je otvorio prtljaznik. Jasna je stajala podalje, sa nervozom koja je prerastala u osecaj bespomocnosti jer nije uspevala prepoznati Ingrid.
"Hej malena, tu sam," cula je prisan, iako potpuno nepoznat glas. Okrenula se i susrela pogled druge zene, osecajuci kako se nesto otapa u njoj. Lice joj se bez ikakve svesne kontrole razvuklo u osmeh.
Ingrid je nosila crnu jaknu i svetli sal, nasmejala se i stavila torbu na tlo. Ispruzila je ruke i zakoracila prema Jasni. Ona je odgovorila istim pokretom i u sledecem su se trenutku nasle u zagrljaju.
Bilo je cudno i predivno, potpuno novo a opet nekako poznato. Ingrid joj je stavila ruke na ramena i malo je odmaknula od sebe. Promatrala ju je neko vreme smeseci se, a onda rekla: "Izgledas bas kao na slikama."
"I ti isto," odgovorila je Jasna. To je bilo tacno, a opet sasvim pogresno. Nijedna fotografija nije je mogla pripremiti na nacin na koji su je gledale ove oci: duboko, dopiruci nekamo unutar nje.
Narucile su kafu u obliznjem kaficu. Jasna je pustila svoju kafu da se hladi, jer su joj ruke drhtale.
Razgovarale su o putovanju i ona se trudila koncentrisati na Ingridine reci. Ipak, razmisljala je o tome kako u prostoru oko nje oseca nesto prekrasno i snazno - energiju i toplinu. I kako jako zeli ostati u tom prostoru. Gledala je njene ruke kako drze solju sa kafom i pokrecu se u razgovoru, a zatim lice, osmeh i prodoran pogled.
Ingrid je ispruzila ruku i presla kaziprstom lagano preko Jasninih usana. "Svidja mi se ovo sto vidim u tvojim ocima," rekla je.
Nasmesila se, ne znajuci sta da odgovori.
"Nisi ovako zamisljala nas prvi susret, zar ne?"
Jasna je slegnula ramenima. "Nisam ga nikako zamisljala. Samo sam mastala..."
"Da imam vremena odvela bih te nekamo i ucinila ti sve ono o cemu smo pricale, i puno vise od toga. Ali dovoljno mi je i ovo da osetim da si moja."
Gledala ju je bez treptanja i Jasna nije bila u stanju odvojiti pogled od njenih ociju. "Hoces li mi to sve jednom uciniti?" pitala je tiho.
"Naravno da hocu. Ne mogu ti obecati kada ce to biti, ali hocu." Dotaknula je Jasnin obraz a njezinim telom su prosli trnci.
Kada joj je Ingrid rekla da ce polako morati krenuti prema stanici, Jasna se setila da je donijela nesto za nju. Izvadila je paketic iz torbe i pruzila ga sramezljivo. "Nisam znala sta da ti kupim, pa sam se odlucila za najjednostavnije. Rekla si da volis tamnu colokladu - ova je sa lesnicima,...."
Ingrid se nasmesila i uzela cokoladu, milujuci usput prstima Jasninu ruku.
"Imam i ja nesto za tebe. Necu ti reci sta je unutra, ne smes sada otvoriti."
Izvadila je iz torbice mali paketic, umotam u zlatni papir i pruzila ga. Bio je tezak, iako dovoljno malen da stane na Jasnin dlan. Drzala ga je u ruci trenutak, s nekim neobicnim, gotovo fizickim zadovoljstvom, a onda ga stavila u dzep kaputa.
"Moram li cekati do Bozica?"
"Ne, ne moras toliko cekati, mozes ga otvoriti cim ja odem."
Ispred ulaza u autobus Ingrid je stavila dlanove na Jasnine obraze i poljubila je nezno, zatvorenih usana. Jasna joj je stavila ruke oko struka i stisnula sakama tkaninu njezine jakne. Na trenutak joj se ucinilo da nece biti u stanju popustiti stisak i pustiti je da ode.
"Napisi mi pismo kada otvoris poklon," rekla je Ingrid.
"Hocu."
"Vidimo se!"
Kada je autobus otisao stajala je jos neko vrijeme nepomicna, na osvetljenoj ulici. Stavila je ruke u dzepove i desnom sakom obuhvatila mali paketic. Milovala je prstima mala izbocenja na ukrasnom papiru, uzivajuci u glatkoci, sitnim naborima i rebrastoj pruzi vrpce.
Nije ga zelela otvoriti, ne odmah. Doci ce vrijeme za to. Za sada, radovalo ju je drzati ga u ruci.
Krenula je polako prema stanici lokalnog autobusa. Blagdanska svetla su osvetljavala trg, ispunjavajuci ga radosnim treperenjem.
2007
nemoj mi te slike.,, 
