Bootstrap Framework 3.3.6

[Sheytan]

Srebrenica legitimna vojna meta

Radovan Karadžić je ponovo u ponedeljak od Haškog tribunala zatražio da obaveže Nemačku, Francusku, Hrvatsku i Iran da mu dostave dokumente o naoružavanju bosanskih Muslimana od 1992. do 1995. i uzrocima eksplozija na pijaci Markale.

Predstavnici tih država odgovorili su da te dokumente nemaju ili da ih ne mogu obelodaniti zbog nacionalne bezbednosti.

Bivši predsednik Republike Srpske optužen je za genocid i zločine protiv čovečnosti nad Muslimanima i Hrvatima, kao i za uzimanje međunarodnih talaca tokom rata u BiH.

Karadžić je danas u sudnici potvrdio da je on, zajedno sa vrhom Vojske Republike Srpske, u leto 1995. doneo odluku o napadu na Srebrenicu. Za zločine počinjene u BiH rekao je da ih "nisu naredili komandanti, naredio ih je bes".

Tokom rasprave, u kojoj su učestvovali predstavnici navedenih država, Karadžić je tvrdio da su te zemlje i SAD - uz "saučesništvo" međunarodnih snaga i humanitarnih organizacija - bile umešane u organizovano snabdevanje oružjem Armije BiH, kojim je kršen embargo UN.

Na primedbu nemačkog ambasadora Tomasa Lojfera da traženi dokumenti "nisu relevantni" za optužnicu, Karadžić je uzvratio da su dokumenti vrlo bitni zato što će "pokazati da su zemlje UN kršile embargo na oružje i da je narušena neutralnost UN" time što je Unprofor podržavao jednu zaraćenu stranu.

"Odbrana će osporavati da su uniformisani i naoružani pripadnici međunarodnih snaga mogli biti taoci, zato što su njihovi komandanti istovremeno komandovali i vazdušnim napadima na Srbe", kazao je Karadžić, dodajući, međutim, da "uzimanje talaca nije bilo naređeno od države, nego spontano, u panici".

Nemačka je odbijanje da dostavi dokumente zasnovala na razlozima nacionalne bezbednosti, ali i na oceni, kako je rekao ambasador Lojfer, da se "ne treba vraćati na političke 1991-95, jer bi tada ovo bila politička vežba, a ne suđenje i Tribunal".

Sugerišući da je oružje iz Nemačke i američke baze u Ramštajnu bilo dostavljano muslimanskim snagama u Srebrenici, Karadžić je naglasio da "to ne može biti bez značaja" u svetlu optužnice koja mu na teret stavlja genocid u toj enklavi.

Tužilac Alan Tiger je tokom rasprave naznačio da prihvata da Srebrenica nije bila demilitarizovana, da je Armija BiH iz enklave napadala srpske snage i okolna sela, da je u zaštićenu zonu UN švercovano oružje i da su snage ABiH u Srebrenici bile legitimna vojna meta.

Zahvaljujući tužilaštvu na "tom priznanju", Karadžić je kazao da bi se na osnovu njega moglo zaključiti da je njegova "odluka i odluka Vojske Republike Srpske o napadu na Srebrenicu legitimna i da ne treba da bude u optužnici, a jeste".

"Potpuno je jasno da mi nismo hteli da uđemo u Srebrenicu, nego samo da muslimanske snage vratimo tamo i sprečimo dalje napade iz enklave", rekao je optuženi.

Prema Karadžiću, Nemačka bi "morala imati" i prepise njegovih presretnutih telefonskih razgovora, koji bi mu, kako je napomenuo, na suđenju išli u korist.

Francuski zastupnik Žan-Luj Floran izjavio je da je Francuska pronašla i optuženom dostavila jedan traženi dokument, a da materijale o delovanju svojih službi tokom rata u BiH ne može obelodaniti iz razloga nacionalne bezbednosti.

Podsećajući da je Francuska imala značajne snage u BiH, naročito Sarajevu, Karadžić je sugerisao da su u njihovom sastavu bili i "timovi za snajpersko delovanje, ubistva i eliminisanje snajperista".

"Francuska ima dokaze da su muslimanske vlasti ubijale svoje ljude i snajperima i eksplozivom da bi okrivile Srbe", tvrdio je optuženi, napominjući da su francuski istražitelji bili prvi na mestu eksplozija na sarajevskoj pijaci Markale.

Ambasador Hrvatske Joško Paro izjavio je da je vlada u Zagrebu dostavila Karadžiću 15 dokumenata i da "ostaje spremna" da udovolji dodatnim zahtevima odbrane, ako oni budu preciznije sročeni.

Karadžić je uzvratio da je "Hrvatska bila filter i prolazna stanica za oružje" koje je iz Irana i drugih zemalja dostavljano Armiji BiH od 1992. do 1994. godine.

"Oni znaju za sve, jer je išlo preko njih, a i uzimali su trećinu oružja za sebe", rekao je on.

Precizirao je da traži dokumente o boravku hrvatskog premijera Nikice Valdentića u Iranu 1994. i uzvratnoj poseti Zagrebu iranskog predsednika Ali Akbara Velajatija, tokom kojih su, kako je tvrdio, ugovarane isporuke oružja.

Karadžić, takođe, traži da mu Hrvatska dostavi dokumente o više susreta tadašnjeg hrvatskog predsednika Franje Tuđmana sa američkim zvaničnicima Ričardom Holbrukom, Piterom Galbrajtom i drugima.

Predstavnik Irana Ali Mokberolsafa izjavio je da je vlada u Teheranu pretražila svoje arhive, ali da nije našla nijedan dokument koji Karadžić traži.

Optuženi je tvrdio da su se tokom rata u BiH "Iran i SAD složili u poslu kršenja embarga UN" i da su mu dokumenti koje je trazio neophodni za pobijanje navoda optužnice.

"Tovari i tovari oružja iz Irana nisu mogli doći bez saučesnistva značajnih država, SAD, Hrvatske i drugih. Neka Tribunal obaveže visoke zvaničnike tih država da pod zakletvom kažu da dokumenata o tome nema... Jer, to je odredilo i naše ponašanje, i trajanje rata i zločine koje nisu naredili komandanti, naredio ih je bes", kazao je Karadžić.

Današnjoj raspravi o Karadžićevom zahtevu, kojim je obuhvaćena i Bosna i Hercegovina, predstavnici vlasti u Sarajevu nisu prisustvovali zbog čega je sudsko veće izrazilo "razočaranje".

Odluku o zahtevu Karadžića, sudsko veće će doneti naknadno.

Nastavak suđenja Karadžiću pred Haškim tribunalom zakazan je za 1. mart, kada bi optuženi, koji se zastupa sam, trebalo da održi uvodnu reč odbrane.

[Stripi]

Yashta da je legitimna.

[Sheytan]

Deklaracija o Srebrenici u martu?

Beograd - Predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović izjavila je da nije isključeno da republički parlament u martu usvoji deklaraciju o Srebrenici.

Đukić-Dejanovićeva je Tanjugu rekla da će se o tekstu te rezolucije "intenzivnije razgovarati u periodu redovnog zasedanja parlamenta", koje počinje prvog radnog dana u martu.

"Mi ćemo o donošenju te deklaracije intenzivnije razgovarati u periodu redovnog zasedanja. Nije isključeno da ćemo prekinuti prvu sednicu redovnog prolećnjeg zasedanja parlamenta ili čim se ona završi razgovarati o toj rezoluciji i izglasati je", rekla je Đukić-Dejanovićeva.

Ona je dodala da tekst rezolucije "nije sporan", ali da je tendencija predlagača tog teksta da okupi što veći broj poslanika i da se što širom podrškom izabranih predstavnika građana osudi taj težak zločin.

[Sheytan]

Karadžić: Šta se stvarno dogadjalo u BiH?

Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić, optužen za genocid nad nesrbima u BiH, izjavio je u uvodnoj reči na suđenju pred Haškim tribunalom da neće braniti svoju "malenkost", već "veličinu" srpskog naroda koji se u BiH "500 godina borio za opstanak".

Karadžić je najavio da se neće braniti prebacivanjem odgovornosti na druge, niti "tvrdnjom da nije bio važan", naznačivši da "ima dobre dokaze".

"Dokazaćemo da nije bilo ni primisli, a kamoli plana da se odstrane Muslimani", rekao je Karadžić, osvrćući se na optužbu da je bio na čelu udruženog zločinačkog poduhvata čiji je cilj bilo uklanjanje nesrba sa teritorija koje su Srbi smatrali svojim.

Karadžić je naglasio da cilj bosanskih Srba, nasuprot optužnici, nije bilo stvaranje Republike Srpske, već očuvanje Jugoslavije. "RS je stvorena iz nužde i to veoma bolno, kad već nije mogla Jugoslavija", rekao je.

Po njegovim rečima, bosanski Srbi bili su spremni i da prihvate nezavisnu BiH, ako im se osigura "srpska konstitutivna jedinica".

Karadžić je za izbijanje rata u BiH okrivio "zavereničcko jezgro Stranke demokratske akcije" koje je vodilo "ratnu politiku" u korist Muslimana, a na štetu "hrišćanske većine - Srba i Hrvata".

Osnovni cilj tog jezgra SDA bila je "fundamentalistička dominacija" i "islamistička država" stvorena "nepravnom sececijom", tvrdi Karadžić.

"Suština zahteva SDA bila je - BiH je sto odsto naša, a Srbi, pa i Hrvati su gosti i ima da slušaju", kazao je optuženi, tvrdeći da SDA i danas ostaje pri tom zahtevu i ocenio da, dok je tako, "mirne Bosne neće biti".

Sugerišući da je NATO želeo da ga likvidira, Karadžić je u sudnici pustio snimak razgovora bivše glavne tužiteljke Tribunla Karle del Ponte sa nepoznatim osobama u kojem ona kaže da ima "dobre informacije" da je postojao sporazuma Karadžića sa američkim izaslanikom Ričardom Holbrukom o imunitetu od Tribunala.

Markale su izrežirane

Karadžić je negirao krivicu za masovno stradanje civila u eksplozijama na pijaci Markale i drugim lokacijama u Sarajevu, tvrdeći da krivicu za te žrtve snose muslimanske vlasti.

Eksplozije s velikim brojem žrtava na pijaci Markale 1994-95. i u redu za hleb u sarajevskoj Ulici Vase Miskina 1992, Karadžić je nazvao "neverovatnim primerima ratnog lukavstva" vlasti u Sarajevu "koje je dovelo do kažnjavanja Srba".

"Nema tog nišandžije koji će jednom granatom pogoditi tu pijacu, na kojoj nema ni ljudi, ni robe, a onda je odjednom 200 ljudi pogođeno... Dokazaćemo da Srbi nisu počinili ni ovaj, ni sve druge incidente u kojima je bilo masovnog stradanja", rekao je Karadžić, prikazujući u sudnici snimke pijace neposredno pre i posle eksplozije.

Tvrdio je i da su tela žrtava sa pijace Markale zapravo bili "posejani" leševi muslimanskih boraca. U dve eksplozije na toj pijaci, u februaru 1994. i avgustu 1995. ubijeno je više od 200 ljudi.

Ciljanje "sopstvenog naroda" bilo je deo "ideologije" muslimanskih vlasti, sugerisao je Karadžić.

Optužbe za nezakonito pritvaranje hiljada nesrba u logore, Karadžić je negirao na primeru Trnopolja kod Prijedora, koje je nazvao "prihvatnim centrom".

"Dokazaćemo da to nije bio logor, nego prihvatni centar za ljude koji zbog borbi nisu imali gde i kojim su oni sami upravljali", rekao je Karadžić.

Rat u BiH, po rečima optuženog, bio je suprotan interesima Srba.

"Zašto bi Srbima bio potreban rat, kad su već imali ono što su želeli - Jugoslaviju, koja se mogla sačuvati jedino u miru, a nestati samo u ratu", naglasio je Karadžić.

Kao potvrdu za to, citirao je izjavu predsednika Stranke demokratske akcije i Predsedništva BiH Alije Izetbegovića da se "rat mogao izbeći da smo ostali u Jugoslaviji, ali mi smo hteli nezavisnu BiH".

"Izetbegović me je tom izjavom abolirao, viteški... Ali, haško tužilaštvo ne zanima Izetbegovićevo viteštvo", tvrdio je Karadžić, ponavljajući da je rat izazvala težnja SDA ka "suverenoj i nezavisnoj BiH, koja će biti sto odsto njihova".

Bivši predsednik RS je podsetio da je, nasuprot Izetbegoviću, on prihvatio "četiri od pet" mirovnih predloga koje su međunarodni posrednici nudili tokom rata u BiH.

"Kakav bi to srpski udruženi zločinački poduhvat mogao biti da je SDA prihvatila makar jedan od tih planova", upitao je Karadžić.

Rekavši da je u aprilu 1992. godine Izetbegović "bio ohrabren" da povuče svoj pristanak na Kutiljerov mirovni sporazum na koje su srpske i hrvatske partije već bile pristale, on je tvrdio da krivicu za izbijanje, vođenje i produžavanje rata u BiH snose i velike zapadne sile, na čelu s Nemačkom, koje su prerano priznale nezavisnost Hrvatske i BiH.

"Nemačka je predvidela rat u Jugoslaviji još za vreme Tita... Kako sada tužilaštvo može krivicu za izbijanje rata stavljati meni", zapitao je Karadžić.

Svoj govor u kojem je u oktobru 1991. u Skupštini BiH upozorio da bi u ratu mogao nestati muslimanski narod, Karadžić je nazvao "izrazito antiratnim", sugerišući da je tužilaštvo samo navedene reči istrglo iz konteksta govora.

"Srpska strana tu nudi sve varijante koje donose mir i koncesije", prokomentarisao je Karadžić, koji je u sudnici pustio snimak tog govora.

Deklaraciju o nezavisnosti BiH koja je na tom skupštinskom zasedanju usvojila muslimansko-hrvatska većina, bez prisustva srpskih poslanika, Karadžić je nazvao nelegalnom i protivustavnom.

Tezu tužilaštva da bosanski Srbi nisu želeli da žive s Muslimanima i Hrvatima, Karadžić je odbacio rečima: "Srbi su želeli da žive s Muslimanima, ali nisu i nikada neće pristati da žive pod Muslimanima".

Karadžić nastavlja uvodnu reč, koju će izlagati i sutra.

Suđenje Karadžiću počelo je pred Haškim tribunalom 26. oktobra prošle godine uvodnom rečju optužbe. Optuženi je početak suđenja bojkotovao tvrdeći da mu sud nije dao dovoljno vremena da se pripremi.

Pošto je tužilac Alan Tiger 2. novembra završio uvodnu reč, sudije su tri dana kasnije donele odluku da Karadžiću postave branioca i da suđenje bude nastavljeno 1. marta 2010, kako bi se braniocu dalo dovoljno vremena da se pripremi.

U uvodnoj reči, tužilac Tiger je naglasio da je Karadžić bio vrhovni komandant vojske koja je zločinima počinila etničko čićenje Muslimana i Hrvata u velikim delovima BiH, terorisala civile u Sarajevu i počinila genocid nad 7.000 Muslimana u Srebrenici.

"Karadžić je istovremeno bio arhitekta politike na kojima su ti zločini utemeljeni i vrhovni komandant snaga koje su te zločine počinile", rekao je tužilac Tiger.

Bivši predsednik Republike Srpske je u dve tačke optužen za genocid nad nesrbima u Srebrenici i još sedam bosanskih opština, a u preostalih devet tačaka za progon, istrebljenje, ubistva, deportacije, nehumana dela, terorisanje i nezakonite napade na civile i uzimanje međunarodnih talaca tokom rata u BiH u periodu 1992-95.

Optužnica protiv Karadžića usredsređena je na: etničko čišćenje Muslimana i Hrvata širom BiH 1992-95; kampanju terora protiv civila tokom opsade Sarajeva u istom periodu; uzimanje UN osoblja za taoce u maju i junu 1995, te genocid u Srebrenici u julu 1995.

Vlasti Srbije uhapsile su Karadžića u Beogradu u julu 2008. i izručile Tribunalu. On je u prvom pojavljivanju pred Tribunalom odbio da se izjasni o krivici po tačkama optužnice, a sudija je, potom, u skladu s pravilima, u spis uveo da se optuženi ne oseća krivim.

[Lepa Krepa]

[Vel boy]

na stranu karadzicevo sadashnje vrzmanje ne bi li sebe i njegovu politiku prikazao eto zrtvoslovnom kao i par stvari u vezi krila sda za koje mozda jeste donekle u pravu mada on itekako poznato preteruje, uvek iznova "odushevi" tj. sablazni to svojatanje smiloshevic-sheshelj ondashnje Jugoslavije kao fatalnog zakletog svesrpskog interesa bez kog bi Srba kao eto nuzno nestalo, bili porobljeni, shta li..... te njegovo tumachenje po kom bi kao trebalo verovati da su svi Srbi BiH bili za njega
uz to, pitao bih ga, pa kad je eto toliko bio protiv sda (s kojom je pak iskljuchivo i shurovao) a navodno istovremeno nije bio genocidan prema svim "Muslimanima" valjda Boshnjacima, shto onda nije radio bar na razluchivanju tih boljih Muslimana valjda Boshnjaka od loshih, umesto shto je kolektivno naredjivao ubijanja, granatiranja, muchenja, kolektivna proterivanja, silovanja itd...... svih, bilo nad gradovima koje je granatirao i bombardovao bilo tamo gde je njegova vojska zauzela teritorije?? kako to da ponajvishe ubijenih, izmuchenih, proteranih, silovanih.... Muslimana/ki valjda Boshnjaka/kinja je upravo- sekularnih, levicharskih, pro-evropskih, pro-gradjanskih Boshnjaka/kinja, ako se je navodno borio protiv islamistichkog fundamentalizma?? takodje, pitao bih ga, da je istina bash sve to shto govori u vezi nakane stvaranja islamistichke, velikoboshnjachke....shta li BiH, pa da je bash tako bilo- zar bi Medjunarodna Zajednica to dozvolila u srcu Evrope zauzimajuci se za BiH?? zar bi Evropa i Amerika to dozvolile da je to bila istina?
A on tj. rkradzic je ratovao i protiv te Medjunarodne Zajednice.
kao i- kako to da je islamistichki fundamentalizam u BiH nabujao zapravo TEK NAKON njegovih rkaradzicevih "aktivnosti u borbi protiv toga"??

ja jedino zameram shto haashka optuznica oslovljava optuznicu protiv njega nuzno rechima "genocid protiv nesrba" kada se radilo zapravo o, s njegove strane, genocidu i urbicidu protiv svih stanovnika i civila BiH bez obzira na naciju, veru, politichko opredeljenje......
a, setimo se i ondashnjih rkaradzicevih bahatih rechi samoproglashenog gospodara rata i mira, zivota i smrti, parafraziram ga u potpuno originalno-njegovom smislu : "udrite to Sarajevo, pichka im materina", "u srpskom narodu ne sme biti levih ni liberalnih tendencija", "lezbejke bih ja izlechio" itd....itd........
ma, divota od zrtve je taj rkaradzic........

[Sheytan]

Ganić uhapšen u Londonu, Srbija traži izručenje

Britanska policija potvrdila da je ratni član Predsedništva BiH uhapšen na osnovu srpske poternice. Beograd će ujutro uputiti zahtev za ekstradiciju. Ganić (63) na poternici zbog napada na kolonu JNA u Sarajevu 1992, zbog "zavere za ubistvo ... i kršenja Ženevske konvencije, prevashodno zbog ubistva ranjenih vojnika".

Ministarka pravde Srbije Snežana Malović izjavila je Tanjugu da je bivši član Predsedništva Bosne i Hercegovine Ejup Ganić večeras uhapšen na londonskom aerodromu Hitrou na osnovu poternice koju je za njim izdao beogradski Interpol.

"Ministartvo pravde će nadležnim organima Velike Britanije ujutru uputiti molbu za ekstradicju Ganića Srbiji", najavila je ministarka pravde.

Ona je precizirala da je londonski Interpol o Ganićevom hapšenju obavestio Interpol Srbije.

Britanska policija je potvrdila da je danas na međunarodnom aerodromu "Hitrou" u Londonu uhapšen Ejup Ganić, na osnovu zahteva srpskih vlasti.

Ganić (63) je zadržan na aerodromu na osnovu zahteva za izručenje zbog "zavere za ubistvo sa drugim navedenim licima i kršenja Ženevske konvencije, prevashodno zbog ubistva ranjenih vojnika", navodi se u saopštenju policije, preneo je Rojters.

Britanski ambasador u Sarajevu Majkl Tejtam kratko je prokomentarisao vest o hapšenju: "Želim da naglasim da ovaj korak na bilo koji način ne predstavlja diplomatsku ili političku izjavu britanske vlade, niti bilo koji stav vlade u vezi sa prošlošću. Ovaj korak je ispunjavanje pravnih obaveza vlasti u Ujedinjenom Kraljevstvu u skladu sa zakonima."

Tejtam je još dodao da će se Ganić uskoro pojaviti pred Osnovnim sudom Vestministera.

Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić ranije je saopštio da je Ganić privremeno zadržan na londonskom aerodromu danas oko 14 sati na osnovu srpske poternice, prilikom namere da napusti Veliku Britaniju.

Prema njegovim rečima, Ganiću je privremeno oduzet pasoš.

Portparol ambasade Velike Britanije u BiH Biljana Ristović rekla je agenciji Srna da će Ganić, koji je danas trebalo da napusti Britaniju, biti izveden" pred Osnovni sud gde će mu biti predočeni navodi koji mu se stavljaju na teret". Ona je istakla de će se Ganić pred Sudom izjasniti o navodima koji mu se stavljaju na teret, i da li se slaže sa izručenjem, nakon čega će Sud doneti odluku da li da odredi njegovo puštanje uz kauciju.

Član Predsedništva BiH Haris Silajdžić izjavio je večeras u Sarajevu da hapšenje Ganića predstavlja "suđenje otporu agresiji koja je izvršena na BiH".

Silajdžić je, obraćajući se prisutnima na prijemu povodom obeležavanja 1. marta koji se kao dan nezavisnosti BiH proslavlja samo u delu Federacije BiH sa većinskim bošnjačkim stanovništvom, rekao da hapšenje Ganića nije prvi pokušaj relativizovanja i izjednačavanja u ratu sukobljenih strana, ali da će se boriti protiv takvih pokušaja, prenela je Srna.

Silajdžić je napomenuo da je ekipa stručnjaka iz njegovog kabineta otišla u London kao bi pomogla Ejupu Ganiću.

Predsedavajući Predsedništva BiH Željko Komšić ocenio je da hapšenje Ganića ima političku pozadinu kojom se pokazuje "siledžijski odnos Srbije prema BiH". "Taman kada smo se potrudili da popravimo odnose sa Beogradom i progutamo mnoge gorke pilule na tom putu, onda Beograd načini takav potez da se odnosi vrate daleko unazad", rekao je Komšić gostujući na Federalnoj TV. On je istakao da Beograd na ovaj način pokazuje svoj odnos prema BiH, a da slučaj Ganića podseća na slučaj Ilije Jurišića. Jurišić je u Beogradu osuđen zbog napada na konvoj JNA u Tuzli maja 1992. godine kada je ubijen najmanje 51 vojnik, dok je najmanje 50 ranjeno.

Član Predsedništva BiH Nebojša Radmanović istakao je da bi se slučaju hapšenja Ganića trebalo pristupiti u smislu izvršavanja pravde, ali da se i u ovom, kao i nekim ranijim slučajevima, "cela stvar, nažalost, pokušava preneti na teren politike". "Ovo hapšenje pokazuje da međunarodni sistem saradnje policijskih i pravosudnih organa u Evropi funkcioniše i da je reč o pravosudnim standardima od kojih niko ne može biti izuzet ili zaštićen", naglasio je Radmanović.

Ganić je pušten sa aerodroma u Londonu 26. februara, posle zadržavanja, uz objašnjenje da je to urađeno iz logističkih razloga.

"Srpski Biro interpola je zbog toga zatražio zvanično objašnjenje", rekao je tada Dačić.

Sarajevo je tada odbacilo navode da je Ganić zadržavan na londonskom aerodromu kao neistinite.

Sam Ganić je za Federalnu televiziju izjavio da je ta priča "orkestrirana iz Beograda", a kabinet člana Predsedništva BiH Harisa Silajdžića saopštio je juče da je u stalnom kontaktu sa Ganićem koji, kako navode, "potpuno slobodno boravi u Londonu I nesmetano obavlja svoje aktivnosti".

MUP Srbije raspisao je početkom 2009. godine, po nalogu istražnog sudije, poternice za 19 osoba iz BiH, među kojima su ratni članovi Predsedništva BiH Ejup Ganić i Stjepan Kljuić, zbog napada na kolonu JNA u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu, u maju 1992. godine.

Pripadnici Armije BiH i Specijalne jedinice MUP-a BiH napali su 3. maja 1992. u Dobrovoljačkoj ulici kolonu Jugoslovenske narodne armije koja se povlačila iz Sarajeva prema kasarni u Lukavici. Prema podacima Centra javne bezbednosti Istočnog Sarajeva, u napadima 2. i 3. maja ubijena su 42, a ranjena 73 pripadnika JNA, dok ih je 215 zarobljeno.

[Stripi]

Kao što već neko reče negdje, Srbi u Bosni su Srbi a ovi ostali su ili pokatoličeni Srbi ili poturčeni Srbi tako da su Srbi Srbi ratovali/oslobađali ostale Srbe od drugih Srba. Poturčeni Srbi su režirali Markale i "namjerno nisu upotrebljavali silno naouržanje koje su imali u Srebrenici" (tako večeras pročittah) kako bi ispali žrtve Srba Srba a katolički Srbi su radili paradržavu koju su nazvali Hrvatska Republika Herceg Bosna kako bi parirali i provocirali Srbe Srbe. Mislim da Karadžiću ovo opće ne bi trebao biti problem dokazat na sudu.

[XanaX]

Eh, pa sretno Karadžiću s tom pričom!

Budući da svjetski eksperti za putanje izbačenih granata sumnjaju kako Markale granata nije bila "srpska", već "bošnjačka" - ja bih im rado pokazao gdje je lupila granata u sklonište u kojem sam bio, nekad davno, dok je Biljana Plavšić bila još nestašno djevojče, a Radovan Karadžić "kresao" brkove po slici Gavrila Principa.

Nisam, naravno, svjetski stručnjak za navedeno područje, no - u mom slučaju, granata je:

a) izbačena iz kasarne, nekoliko kilometara od mog kvarta
b) proletjela iznad prvog bloka zgrade (ne zabijajući se, pritome, u vodotoranj, kao mnoge prije nje)
c) u silaznoj putanji uletjela ukoso u haustor drugog, nasuprotnog, bloka zgrade
d) probila zid haustora upravo kroz maleni prozor skloništa
e) uletjela u sklonište i zabila se u bodn bez eksplozije

Želim dugu i uspješnu starost u zatvoru gospodinu Karadžiću, i ne bi bilo lijepo , a bilo bi i te kako protivhrišćanski da, kojim slučajem, Karadžić u neseseru skriva "Hautcreme mit Zyankalikapsel" po Göringovoj recepturi.

[Sheytan]

Karadžić: Lažne žrtve Srebrenice i Sarajeva

Optuženi Radovan Karadžić nazvao je danas pred Haškim tribunalom "lažnim mitovima" i "lažnim žrtvama"optužbe o masovnim ubistvima nesrba u Sarajevu i Srebrenici 1992-95.negirajući svoju odgovornost.

Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić, optužen za genocid nad nesrbima u BiH, opovrgavao je da je Sarajevo bilo u opsadi i pod terorom snaga pod njegovom kontrolom, tvrdeći da je, suprotno navodima optužnice, vojska RS bila u okruženju muslimanskih i hrvatskih snaga.

Srbi su u Sarajevu i širom BiH, po Karadžiću, kontrolisali samo svoje teritorije, a nisu ni pokušavali da zauzmu "muslimanske".

"Mermerna je istina da Sarajevo nije bilo pod srpskom opsadom, nego je bilo podeljen grad", rekao je optuženi.

Negirajući da je VRS nasumično granatirala civile u Sarajevu, Karadžić je rekao da su muslimanske snage iz mnogih civilnih objekata - poput škola, vrtića, muzeja - otvarale vatru na srpske položaje, pretvarajući ih time u legitimne vojne ciljeve. Na mapi grada je pokazao više primera

Snimak naređenja generala Ratka Mladića, često puštan pred Tribunalom, da se otvori vatra na "Velušiće zato što tamo nema Srba", Karadžić je protumačio kao nalog da se ciljaju takvi "legitimni vojni ciljevi".

Odgovornost za masovna stradanja civila u gradu, Karadžić je prebacio na muslimanske vlasti, ponavljajući da su one namerno granatirale i pucale na sopstveno stanovništvo kako bi izazvale stranu intervenciju.

Naglasio je da je "uveren da na Markalama 1 i Markalama 2 možda čak i nije bilo civilnih žrtava i da su tela podmetnuta".

Kao dokaz za tvrdnju da su muslimanske vlasti izazvale eksplozije na pijaci, u kojima su u februaru 1994. i avgustu 1995. poginule i ranjene stotine ljudi, Karadžić se pozivao na navode iz knjige tadašnjeg komandanta Unprofora Majkla Rouza (Mićael Rose) o postojanju takvih rezultata istraga.

Napominjući da je "Sarajevo bilo i srpski grad, takođe" - zato što je bilo "izgrađeno na srpskoj zemlji" i imalo srpsku većinu do Drugog svetskog rata - Karadžić je najavio da će dokazati da "Srbi nikada nisu započinjali borbe" i da im je cilj bio političko rešenje i da "sačuvaju stanovništvo".

Rekao je da je "voleo i još uvek voli" Sarajevo i da "nikada od njega nećemo odustati".

Karadžić je uvodnoj reči, takođe, predočio sudskom veću situaciju u BiH uoči proglašenja nezavisnosti i početka sukoba 90-ih.

Karadžić je najavio da će pružiti dokaze o tajnom sporazumu nekadašnjih predsednika Hrvatske, Slovenije i BiH, Franje Tuđmana, Milana Kučana i Alije Izetbegovića, o napadu na JNA, postignutom u julu 1991.

"Izetbegović se u decembru 1990. kleo u Jugoslaviju, u januaru 1991. je, posle izbora, formirana vlada, a krajem januara je počela kampanja za nezavisnost Bosne", naveo je Karadžić.

Karadžić je rekao da su bosanski Srbi u februaru 1992. godine, radi očuvanja mira, prihvatili nezavisnu BiH, pod uslovom da imaju svoju konstitutivnu jedinicu.

Opširno govoreći o genezi krize u BiH 1991-92, Karadžić je naglasio da su sve političke odluke SDA - poput formiranja posebne skupštine i republike bosanskih Srba - bile iznuđene prethodnim potezima ka nezavisnosti BiH koje su povlačile SDA i Hrvatska demokratska zajednica, zanemarujući volju Srba da ostanu u Jugoslaviji.

On je ponovio da je usvajanje deklaracije o nezavisnosti BiH u oktobru 1991. bilo nezakonito i protivustavno, bez predstavnika Srba koji su se tome protivili i napustili zasedanje.

Negirajući navod optužnice da je politički vrh Srpske demokratske stranke u jesen 1991. formirao skupštinu srpskog naroda u BiH kako bi omogućio "prisvajanje teritorija", Karadžić je rekao: "Koje teritorije Srbi treba da zauzmu? Pa, to su njihove teritorije".

Prikazujući mape, optuženi je sugerisao da su se granične linije srpskih teritorija tokom rata u BiH poklapale sa linijama fronta.

"I od tih vekovno njihovih teritorija, Srbi su bili spremni da se odreknu za mir", napomenuo je Karadžić i kao dokaz tome podvukao da je SDS u februaru 1992. prihvatila rešenje "tri Bosne u jednoj Bosni", odnosno da BiH bude nezavisna, sa tri konstitutivne jedinice.

"Srbi i Karadžić sve prihvataju... ali, nemaju šansu da sačuvaju mir", naglasio je Karadžić.

Suđenje Karadžiću počelo je pred Haškim tribunalom 26. oktobra prošle godine uvodnom rečju optužbe. Optuženi je početak suđenja bojkotovao tvrdeći da mu sud nije dao dovoljno vremena da se pripremi.

Pošto je tužilac Alan Tiger 2. novembra završio uvodnu reč, sudije su tri dana kasnije donele odluku da Karadžiću postave branioca i da suđenje bude nastavljeno 1. marta 2010, kako bi se braniocu dalo dovoljno vremena da se pripremi.

U uvodnoj reči, tužilac Tiger je naglasio da je Karadžić bio vrhovni komandant vojske koja je zločinima počinila etničko čićenje Muslimana i Hrvata u velikim delovima BiH, terorisala civile u Sarajevu i počinila genocid nad 7.000 Muslimana u Srebrenici.

Bivši predsednik Republike Srpske je u dve tačke optužen za genocid nad nesrbima u Srebrenici i još sedam bosanskih opština, a u preostalih devet tačaka za progon, istrebljenje, ubistva, deportacije, nehumana dela, terorisanje i nezakonite napade na civile i uzimanje međunarodnih talaca tokom rata u BiH 1992-95.

Optužnica protiv Karadžića usredsređena je na etničko čišćenje Muslimana i Hrvata širom BiH 1992-95; kampanju terora protiv civila tokom opsade Sarajeva u istom periodu; uzimanje UN osoblja za taoce u maju i junu 1995, kao i genocid u Srebrenici u julu 1995.

Vlasti Srbije uhapsile su Karadžića u Beogradu u julu 2008. i izručile ga Tribunalu. On je u prvom pojavljivanju pred Tribunalom odbio da se izjasni o krivici po tačkama optužnice, a sudija je, potom, u skladu s pravilima, u spis uveo da se optuženi ne oseća krivim.

[faxsimil]

Prije samo dvadesetak godina Srebrenica je bila jedno od posljednjih mjesta u Bosni u koje bi neki stranac poželio da ode. Ali, istorija je nepredvidiva. Od onih julskih dana 1995. godine Srbrenica počinje da odzvanjati našom planetom kao simbol najvećeg zločina u Evropi nakon Drugog svjetskog rata.
"Došlo je vrijeme da vas se otarasimo. Muslimani, dolaze vam crni dani, nema više Tita da čuje vaše kukanje, istrijebit ćemo vas" izjava jednog od izvršitelja srebreničkog pokolja...

Greške koji su pravili predstavnici Unprofora u BiH su bili učestala pojava, konkretno za događaje u Srebrenici važno je napomenuti ugovor o demiletarizaciji iz 1994. godine po kome su Bošnjaci u Srebrenici morali da predaju oružje, jer im je OUN zagarantovala status „Zaštićene zone“. Pored Sreberenice ovaj status su imale i: Sarajevo, Tuzla, Goražde, Bihać i Žepa. Garancije koje su dali „mirovnjaci“ bili su samo slovo na papiru. Treba dodati da je rastojanje između rezolucija donesenih u Njujorku i bosanske stvarnosti postalo toliko veliko da je povjerenje bilo izgubljeno. Tragično savršenstvo u tome postignuto je padom Srebrenice. Tu je jula 1995. izgubljeno ne samo područje koje je UN proglasio sigurnim, već je to bio i kraj političkog djelovanja koje se čini duboko nesretnim i neodgovornim, istakao je Karl Bilt, u svojim memoarima, Srebrenica je pala 11. jula 1995. godine. Ratko Mladić, je pred kamerama izjavio da je Srebrenica osvojena i da je predaje na poklon srpskom narodu. Bilanas događaja u Srebrenici je bio tragičan. Za nekoliko dana planskim i sistematski razrađenom akcijom ubijeno je preko 8.000 Bošnjaka, većinom muškaraca svih uzrasta

Četiri ipo godine nakom masakra koji je počinjen u Srebrenici, svojim Izvještajem, oglasio se generalni sekretar OUN-a Kofi Anan. U izvještaju koji je objavljen 17. novembra 1999. godine, se navodi sljedeće: “Ujedinjene nacije serijom grešaka, lošom procjenom i nesposobnošću da sagledaju dimenzije zla s kojom su bili suočeni, propustile su da obave svoj dio posla u spasavanju stanovništva Srebrenice”. Na 155. gusto kucanih stranica UN su priznale odgovornost za nepreduzimanje odgovarajuće vojne sile u odbrani navodno “Zaštićene zone” To je jedna od najmračnijih stranica ljudske historije. Poslije Drugog svjetskog rata Evropa nije vidjela masakar takvih razmjera, navodi se u saopštenju Kofija Anana.Srebrenička tragedija i agresorski pohod na Bosnu i Hercegovinu nije se smjela dogoditi. Ali se ipak dogodila. Usred moderne Evrope na pragu 21 vijeka u iščekivanju ere slobode, demokaratije i ljudskog dostojanstva. Pamtimo zbog budućnosti. I na kraju:

"Oni su ciljaji istrebljenje 40.000 bosanskih Muslimana koji su živjeli u Srebrenici. Muškim zarobljenicima oduzeli su sve osobne stvari i dokumente, te ih s namjerom i metodično poubijali samo zbog njihovog identiteta. Žalbeno vijeće s potpunim uvjerenjem izjavljuje da pravda odgovarajućim formulacijama osuđuje ogromnu i trajno nanesenu štetu i da pokolj u Srebrenici naziva njegovim pravim imenom: GENOCID. Odgovorni če nositi ovu stigmu i ona će služiti kao upozorenje za budućnost svima onima koji pomisle da počine takvo gnusno djelo"- Iz presude Radoslavu Krstiću.

Narodna skupština Republike Srbije, zarad žrtava i aktivnog učešća koje je Srbija imala u Srebrenici, dužna je usvojiti deklaraciju o izvršenom genocidu!

[Vel boy]

dok god se u ovim

Originally posted by Sheytan

Srbi su u Sarajevu i širom BiH, po Karadžiću, kontrolisali samo svoje teritorije, a nisu ni pokušavali da zauzmu "muslimanske".

"Mermerna je istina da Sarajevo nije bilo pod srpskom opsadom, nego je bilo podeljen grad", rekao je optuženi.
...............
Opširno govoreći o genezi krize u BiH 1991-92, Karadžić je naglasio da su sve političke odluke SDA - poput formiranja posebne skupštine i republike bosanskih Srba - bile iznuđene prethodnim potezima ka nezavisnosti BiH koje su povlačile SDA i Hrvatska demokratska zajednica, zanemarujući volju Srba da ostanu u Jugoslaviji.

On je ponovio da je usvajanje deklaracije o nezavisnosti BiH u oktobru 1991. bilo nezakonito i protivustavno, bez predstavnika Srba koji su se tome protivili i napustili zasedanje.

..............
Negirajući navod optužnice da je politički vrh Srpske demokratske stranke u jesen 1991. formirao skupštinu srpskog naroda u BiH kako bi omogućio "prisvajanje teritorija", Karadžić je rekao: "Koje teritorije Srbi treba da zauzmu? Pa, to su njihove teritorije".

Prikazujući mape, optuženi je sugerisao da su se granične linije srpskih teritorija tokom rata u BiH poklapale sa linijama fronta.

"Srbi i Karadžić sve prihvataju... ali, nemaju šansu da sačuvaju mir", naglasio je Karadžić.

i slichnim dabicevim oracijama, a koje nam marljivo kachi korisnik sheytan, uporno pominju iskljuchivo s njim u kontekstu svi Srbi BiH, ja cu protestovati i traziti da se chuje da NISU svi Srbi BiH bili uz njega i njegove.
rkaradzic mora da nauchi da govori u ime njegovih simpatizera tj. sds-ovaca, shesheljevaca i smiloshevicevaca te da izbegava upotrebu vlastite imenice celog jednog naroda kada pricha o svojim tj. njegovim sledbenicima.
ako to rkaradzic ne radi, onda ZAHTEVAM od korisnika sheytan-a da PREKINE kachiti ovde njegove odurne govore!!

[Cottonmouth]

Samo o Srebrenici. Stradali nevini Bosnjaci

[faxsimil]

Mislim ovaj Dabic je stvarno lud covjek. On je podijelio Sarajevo i njegova vojska je taj grad tri godine drzala pod opsadom. Stvarno je zaboravan. E, da, on kao da ima pravo da govori ekskluzivno u ime svih Srba!!!!

[Sheytan]

Tekst Deklaracije o Srebrenici

U rezoluciji o Srebrenici u uvodnom delu citirana je presuda MSP, dok se u ostatku teksta najoštrije osuđuje zločin nad Bošnjacima, piše "Blic".

Pored toga, obećava se da će se pred Sudom u Hagu naći begunac Ratko Mladić. Ipak, dodaje list, u toku je rad na još jednoj deklaraciji, koju pišu eksperti u Ministarstvu spoljnih poslova, koja je "na istom tragu“.

"Blic" je došao do teksta rezolucije koji bi uskoro trebalo da bude predstavljen socijalistima, ali i naprednjacima kao najjačoj opozicionoj partiji.

Cilj je da deklaracija o Srebrenici dobije najširu moguću podršku u parlamentu, a tekst koji je već napisan mogao bi da bude kompromisno rešenje, ocenjuje beogradski dnevnik.

Ona bi, s jedne strane, trebalo da zadovolji one koji ovaj masakr posmatraju kao zločin, poput SPS u vladajućoj koaliciji, ali i partije koje insistiraju na terminu genocid, kao što je na primer LDP.

U preambuli rezolucije, u koju je "Blic" imao uvid, podseća se da su u julu 1995. godine izvršeni "teški zločini nad Bošnjacima u Srebrenici, koji su obuhvatali masovna ubistva muškaraca i proterivanje žena, dece i starih, i koji su prema presudama MSP i Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju okvalifikovani kao genocid“.

U deklaraciji se dalje poziva na presudu MSP od 26. februara 2007, na međunarodno pravo, principe nezastarevanja zločina, pravde i tolerancije i ističe da "Narodna skupština najoštrije osuđuje zločin nad Bošnjacima u Srebrenici i izražava gnušanje nad varvarskim zverstvima“.

U drugoj tački odaje se "najdublje saučešće porodicama žrtava i počast žrtvama zločina“.

Dalje se navodi da "Skupština podržava mere kažnjavanja svih odgovornih“, te da pruža punu podršku procesuiranju ratnih zločina i naglašava rešenost da se pred Haškim tribunalom nađe begunac Ratko Mladić.

U poslednjoj petoj tački deklaracije stoji i da "Narodna skupština najoštrije osuđuje sve pokušaje negiranja i relativizovanja zločina u Srebrenici, kao i pokušaje stvaranja atmosfere nekažnjivosti i zaborava u odnosu na ove zločine“.

Izvor "Blica" tvrdi da je, prema njegovim saznanjima, i drugi tekst rezolucije, na kojem se još radi, na "istom tragu“, te da je teško zamisliti da deklaracija o Srebrenici može biti usvojena bez pozivanja na presudu Međunarodnog suda pravde.

[Sheytan]

Posle Ganića, logoraši očekaju da "padne" i Haris Silajdžić!

"Uloga Silajdžića u ratu u BiH bila je ključna kada je reč o nabavci oružja i dovođenju mudžahedina."

Ime Harisa Silajdžića, člana Predsedništva BiH, na spisku je osumnjičenih koji su počinili zločine nad Srbima u BiH, a koji je Savez logoraša Republike Srpske dostavio Specijalnom tužilaštvu za ratne zločine Srbije, rekao je Srni predsjednik ovog saveza Branislav Dukić.

Dukić je naveo da se na spisku nalaze imena više od 7.100 osumnjičenih lica bošnjačke i hrvatske nacionalnosti, koji su počinili ratne zločine nad 21.000 Srba u BiH.

On je naveo da je Silajdžić za vreme proteklog rata u BiH lično obilazio logore za Srbe, kao što su "Tarčin", "Silos" i "Čelebić", kao i ostalih 536 logora za Srbe koliko ih je bilo u Federaciji BiH.

Dukić je izrazio uverenje da će, nakon hapšenja Ejupa Ganića u Londonu i njegovog "sve izvesnijeg izručenja Srbiji", biti na redu provođenje istrage i privođenje licu pravde Harisa Silajdžića, "budući da se bliže izbori u BiH, a sa njima i prestanak zaštitnog imuniteta za bilo koga od krivičnog gonjenja za ratne zločine".

Predsednik Tima za koordinaciju aktivnosti istraživanja ratnih zločina i traženja nestalih Vlade RS Staša Košarac ranije je izjavio da je Tim MUP-a RS podneo Tužilaštvu BiH i okružnim tužilaštvima 925 prijava protiv 7.300 osoba za počinjene ratne zločine nad 23.000 Srba, ali da više od 90 odsto tih predmeta nikada nije procesuirano.

[2kune]

Originally posted by Sheytan

U preambuli rezolucije, u koju je "Blic" imao uvid, podseća se da su u julu 1995. godine izvršeni "teški zločini nad Bošnjacima u Srebrenici, koji su obuhvatali masovna ubistva muškaraca i proterivanje žena, dece i starih, i koji su prema presudama MSP i Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju okvalifikovani kao genocid“.

Zašto se pozivati na pravo i sud a ne priznavati njegovu odluku?
Daklem, ako se u svemu drugom poziva na međunarodno pravo i sud, tada bi valjalo reći da je u Srebrenici učinjen genocid u ime srpskog naroda koji Srbija nije spriječila a mogla je, a ne da su se dogodili teški zločini koji su okarakterizirani kao genocid. Jer se dogodio genocid a ne teški zločini.

[Sheytan]

Genocid (gr. genos, rod, narod, i l. accidere, ubiti), međunarodni zločin namernog potpunog ili delimičnog uništavanja nacionalnih, etničkih, rasnih i religioznih grupa. Spada u najtežu vrstu zločina protiv čovečanstva (v. nirnberška presuda). Termin Genocid usvojen je na i zasedanju Generalne skupštine UN (1946). Za razliku od etničkog čišćenja, gde je cilj da se data teritorija "očisti" od određene grupe ljudi (naglasak je na proterivanju, mada je obično zastupljeno i fizičko uništenje), kod genocida je cilj fizičko istrebljenje.

Možda najpoznatiji primer genocida je holokaust. Za srpski narod, najtragičniji je bio istovremeni genocid Srba u Drugom svetskom ratu.

Istorija poznaje mnogo primera uzajamnog istrebljivanja zavađenih rodova i plemena u doba prvobitne zajednice do najnovijih vremena, ali se oni ne mogu smatrati genocidom. Ovaj pojam počinje se upotrebljavati i postaje aktuelan u XX v. Motivi za vršenje genocida su želja za pljačkom i porobljivanjem, rasna nacionalna i verska mržnja i predrasude. Bilo je humanitarnih shvatanja koja su osuđivala takve zločine, i izvesnih propisa o njihovom kažnjavanju u unutrašnjem zakonodavstvu nekih civilizovanih zemalja, kao i filantropskih akcija u korist žrtava genocida Međunarodno ratno pravo (npr. IV Haška konvencija iz 1907) štitilo je, donekle, civilno stanovništvo od masovnih ubistava i zlostavljanja za vreme rata, ali do skoro nije bilo ni odgovarajuće definicije genocida ni međunarodnopravnih propisa za njegovo sprečavanje i kažnjavanje. Koncepcije o tome sazrevale su između dva svetska rata, zajedno sa koncepcijom o međunarodnopravnoj zaštiti nacionalnih manjina. Neposredni povod za savremeno međunarodnopravno regulisanje genocida dali su čudovišni zločini fašističkih država, naročito nacističke Nemačke, pre i za vreme Drugog svetskog rata, masovnim istrebljenjem slovenskih naroda, Jevreje, Roma i drugih. Statuti međunarodnih vojnih sudova u Nirnbergu (Nurnberg) i u Tokiju, obuhvataju neke bitne elemente Genocida., a optužnica glavnih tužilaca u Nirnbergu usvaja i sam termin.

Rezolucija br. 96 Generalne skupštine OUN od 02. XII 1946. osudila je genocid kao međunarodni zločin, pozvala državne članice da u svom zakonodavstvu donesu odgovarajuće propise protiv njega i da organizuju međunarodnu saradnju za njegovo suzbijanje. Stavila je u zadatak Ekonomsko – socijalnom savetu OUN da izradi nacrt međunarodne Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina Genocid Posle pripremnih radnji od dve godine, Konvencija je jednoglasno primljena Rezolucijom Generalne skupštine OUN decembra 1948. U njoj se G. osuđuje kao delo izvršeno u nameri da se u celosti ili delimično uništi neka nacionalna, etnička, rasna ili religiozna grupa (ubistvo članova grupe;teška povreda njihovog fizičkog ili društvenog integriteta; namerno podvrgavanje životnim uslovima koji su sračunati na potpuno ili delimično fizičko uništenje; mere za sprečavanje porođaja unutrašnje grupe; prinudno odvajanje dece iz grupe). Definicija obuhvata samo najteže vidove tzv. Fizičkog ili biološkog genocida, koji su fašisti najviše primenjivali. Genocid postoji bez obzira na broj žrtava, ako su ova dela izvršena u nameri uništenja pripadnika određenih grupa. P o klauzulama Konvencije kazniće se svi izvršioci, saučesnici i podstrekači, kao i pokušaji i udruživanja radi vršenja genocida. Države ugovornice dužne su da preduzmu zakonodavno mere za primenu Konvencije, naročito propisivanjem efikasnih krivičnih sankcija. Krivcima će suditi nadležni sudovi države na čijoj su teritoriji genocidna dela izvršena ili međunarodni krivični sud. Države ugovornice mogu pozvati nadležne organe OUN da i sa svoje strane preduzmu mere za sprečavanje i suzbijanje genocida. Nesporazumi oko tumačenja i primene Konvencije izneće se, na zahtev jedne od strana u sporu pred međunarodni sud pravde.

Konvencija predstavlja značajan napredak u razvoju međunarodnog krivičnog prava čoveka i prava manjina. Ona potvrđuje međunarodnopravnu odgovornost krivaca, bez obzira na njihovu odgovornost po unutrašnjem pravu, a istovremeno jača i međunarodni subjekivitet ličnosti. Ipak, sadrži i niz slabosti i nedostataka, koji su rezultat neizbežnih konpromisa, bez kojih se, pod datim uslovima, ne bi do nje moglo ni doći. Konvencijom, nije obuhvačen tzv. kulturni genocuid (denacionalizacija, uništavanje jezika i vere), kao ni fizičo uništavanje pripadnika političkih grupa. U pogledu kolonijalnih i drugih nesamoupravnih teritorija, državama ugovornicama ostavljeno je, manje – više, na volju da li će se u njima primenjivati konvencija (što je posebnom rezolucijo samo preporučeno).

I SFRJ se zauzimala za međunarodno definisanje genocida i za što obuhatniju Konvenciju za sprečavanje i kažnjavanje svih njegovih vidova, i među prvima je ratifikovala bez rezervi (1950.). U krivični zakonik unela je sve što je u Konvenciji bitno, s tim da je kazna za genocidna dela strogi zatvor od najmanje 5 godina ili smrtna kazna. Konvenciji je pristupio veliki broj država, ali ona još nije postala univerzalna. Neke države su je ratifikovale što znatno umanjuje njenu stvarnu obaveznost i dejstvo. Iako je konvencija važan međunarodni instrument za suzbijanje genocida, ona je samo jedna od potrebnih mera u borbi protiv njega. Konačni nestanak zločina genocida zavisiće prvenstveno od uklanjanjadruštvenih uslova iz kojih se, najčešće, rađao i rat kao sredstvo za rešavanje međunarodnih sporova. (Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije)

[Lutvo]

Tko li ih je to naparadao da usvoje reoluciju?

[2kune]

Originally posted by Sheytan

Genocid (gr. genos, rod, narod, i l. accidere, ubiti), međunarodni zločin namernog potpunog ili delimičnog uništavanja nacionalnih, etničkih, rasnih i religioznih grupa. Spada u najtežu vrstu zločina protiv čovečanstva (v. nirnberška presuda). Termin Genocid usvojen je na i zasedanju Generalne skupštine UN (1946). Za razliku od etničkog čišćenja, gde je cilj da se data teritorija "očisti" od određene grupe ljudi (naglasak je na proterivanju, mada je obično zastupljeno i fizičko uništenje), kod genocida je cilj fizičko istrebljenje.

Možda najpoznatiji primer genocida je holokaust. Za srpski narod, najtragičniji je bio istovremeni genocid Srba u Drugom svetskom ratu.

Istorija poznaje mnogo primera uzajamnog istrebljivanja zavađenih rodova i plemena u doba prvobitne zajednice do najnovijih vremena, ali se oni ne mogu smatrati genocidom. Ovaj pojam počinje se upotrebljavati i postaje aktuelan u XX v. Motivi za vršenje genocida su želja za pljačkom i porobljivanjem, rasna nacionalna i verska mržnja i predrasude. Bilo je humanitarnih shvatanja koja su osuđivala takve zločine, i izvesnih propisa o njihovom kažnjavanju u unutrašnjem zakonodavstvu nekih civilizovanih zemalja, kao i filantropskih akcija u korist žrtava genocida Međunarodno ratno pravo (npr. IV Haška konvencija iz 1907) štitilo je, donekle, civilno stanovništvo od masovnih ubistava i zlostavljanja za vreme rata, ali do skoro nije bilo ni odgovarajuće definicije genocida ni međunarodnopravnih propisa za njegovo sprečavanje i kažnjavanje. Koncepcije o tome sazrevale su između dva svetska rata, zajedno sa koncepcijom o međunarodnopravnoj zaštiti nacionalnih manjina. Neposredni povod za savremeno međunarodnopravno regulisanje genocida dali su čudovišni zločini fašističkih država, naročito nacističke Nemačke, pre i za vreme Drugog svetskog rata, masovnim istrebljenjem slovenskih naroda, Jevreje, Roma i drugih. Statuti međunarodnih vojnih sudova u Nirnbergu (Nurnberg) i u Tokiju, obuhvataju neke bitne elemente Genocida., a optužnica glavnih tužilaca u Nirnbergu usvaja i sam termin.

Rezolucija br. 96 Generalne skupštine OUN od 02. XII 1946. osudila je genocid kao međunarodni zločin, pozvala državne članice da u svom zakonodavstvu donesu odgovarajuće propise protiv njega i da organizuju međunarodnu saradnju za njegovo suzbijanje. Stavila je u zadatak Ekonomsko – socijalnom savetu OUN da izradi nacrt međunarodne Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina Genocid Posle pripremnih radnji od dve godine, Konvencija je jednoglasno primljena Rezolucijom Generalne skupštine OUN decembra 1948. U njoj se G. osuđuje kao delo izvršeno u nameri da se u celosti ili delimično uništi neka nacionalna, etnička, rasna ili religiozna grupa (ubistvo članova grupe;teška povreda njihovog fizičkog ili društvenog integriteta; namerno podvrgavanje životnim uslovima koji su sračunati na potpuno ili delimično fizičko uništenje; mere za sprečavanje porođaja unutrašnje grupe; prinudno odvajanje dece iz grupe). Definicija obuhvata samo najteže vidove tzv. Fizičkog ili biološkog genocida, koji su fašisti najviše primenjivali. Genocid postoji bez obzira na broj žrtava, ako su ova dela izvršena u nameri uništenja pripadnika određenih grupa. P o klauzulama Konvencije kazniće se svi izvršioci, saučesnici i podstrekači, kao i pokušaji i udruživanja radi vršenja genocida. Države ugovornice dužne su da preduzmu zakonodavno mere za primenu Konvencije, naročito propisivanjem efikasnih krivičnih sankcija. Krivcima će suditi nadležni sudovi države na čijoj su teritoriji genocidna dela izvršena ili međunarodni krivični sud. Države ugovornice mogu pozvati nadležne organe OUN da i sa svoje strane preduzmu mere za sprečavanje i suzbijanje genocida. Nesporazumi oko tumačenja i primene Konvencije izneće se, na zahtev jedne od strana u sporu pred međunarodni sud pravde.

Konvencija predstavlja značajan napredak u razvoju međunarodnog krivičnog prava čoveka i prava manjina. Ona potvrđuje međunarodnopravnu odgovornost krivaca, bez obzira na njihovu odgovornost po unutrašnjem pravu, a istovremeno jača i međunarodni subjekivitet ličnosti. Ipak, sadrži i niz slabosti i nedostataka, koji su rezultat neizbežnih konpromisa, bez kojih se, pod datim uslovima, ne bi do nje moglo ni doći. Konvencijom, nije obuhvačen tzv. kulturni genocuid (denacionalizacija, uništavanje jezika i vere), kao ni fizičo uništavanje pripadnika političkih grupa. U pogledu kolonijalnih i drugih nesamoupravnih teritorija, državama ugovornicama ostavljeno je, manje – više, na volju da li će se u njima primenjivati konvencija (što je posebnom rezolucijo samo preporučeno).

I SFRJ se zauzimala za međunarodno definisanje genocida i za što obuhatniju Konvenciju za sprečavanje i kažnjavanje svih njegovih vidova, i među prvima je ratifikovala bez rezervi (1950.). U krivični zakonik unela je sve što je u Konvenciji bitno, s tim da je kazna za genocidna dela strogi zatvor od najmanje 5 godina ili smrtna kazna. Konvenciji je pristupio veliki broj država, ali ona još nije postala univerzalna. Neke države su je ratifikovale što znatno umanjuje njenu stvarnu obaveznost i dejstvo. Iako je konvencija važan međunarodni instrument za suzbijanje genocida, ona je samo jedna od potrebnih mera u borbi protiv njega. Konačni nestanak zločina genocida zavisiće prvenstveno od uklanjanjadruštvenih uslova iz kojih se, najčešće, rađao i rat kao sredstvo za rešavanje međunarodnih sporova. (Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije)

Što želiš time reći?

[Sheytan]

Originally posted by 2kune

Originally posted by Sheytan

Genocid (gr. genos, rod, narod, i l. accidere, ubiti), međunarodni zločin namernog potpunog ili delimičnog uništavanja nacionalnih, etničkih, rasnih i religioznih grupa. Spada u najtežu vrstu zločina protiv čovečanstva (v. nirnberška presuda). Termin Genocid usvojen je na i zasedanju Generalne skupštine UN (1946). Za razliku od etničkog čišćenja, gde je cilj da se data teritorija "očisti" od određene grupe ljudi (naglasak je na proterivanju, mada je obično zastupljeno i fizičko uništenje), kod genocida je cilj fizičko istrebljenje.

Možda najpoznatiji primer genocida je holokaust. Za srpski narod, najtragičniji je bio istovremeni genocid Srba u Drugom svetskom ratu...

(Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije)

Što želiš time reći?

Pažljivim čitanjem šta je genocid, onako kako su to definisale UN, dobronamernom je lako zaključiti da stravični zločin u Srebrenici ne bi trebalo u rezoluciji Skupštine Srbije okvalifikovati kao genocid, jer bi se time suštinski umanjili holokaust, Jasenovac ...

[Stripi]

Da, to bi trebala biti jedina briga glede Srebrenice.

[Sheytan]

Originally posted by Stripi

Da, to bi trebala biti jedina briga glede Srebrenice.

Da. Skupština piše istoriju, a forum ne.

[Stripi]

Čemu se ti onda ovoliko trudiš?

[2kune]

Originally posted by Sheytan

Pažljivim čitanjem šta je genocid, onako kako su to definisale UN, dobronamernom je lako zaključiti da stravični zločin u Srebrenici ne bi trebalo u rezoluciji Skupštine Srbije okvalifikovati kao genocid, jer bi se time suštinski umanjili holokaust, Jasenovac ...

UN su prije svega, osim definicije genocida, napravile i sudove na kojima se genocid sudi i osuđuje. Jedan takav sud donio je punomoćnu osudu za genocid u Srebrenici. Srbija je član UN-a, suosnivač Haaškog suda i potpisnih svih mogućih i nemogućih povelja i dokumenata (među njima i definiciju genocida by UN) u kojima piše da priznaje pravorijek rečenog suda.
Daklem, ponovo pitam, zbog čega se onda ta presuda ne poštuje?
I kakve veze ima holokaust i Jasenovac s time?

[Stripi]

Pa ne daj bože da se da žrtvama iz Srebrenice ista važnost kao i ubijenim ljudima u Jasenovcu. Bože sačuvaj, ipak je tu o Muslimanima riječ, oni ne smiju imati toliku važnost.

[Sheytan]

Mnogi bi, pa i vas dvojica - Stripi, 2kune, želeli da Srbe proglase genecidnim narodom iako je dobro poznato da su Srbi žrtve genocida, a ne počinioci.

Dovoljno za razumne.

[Lepa Krepa]

ne'š verovati, ali ima ljudi koji ne razmišljaju u terminima poput "genocidnog naroda".
obično su to oni razumni.

[Stripi]

Ma ne mere ti on to pojmit. Vidi se iz dosadašnjih riječi i dijela. Simpatično je i to kako nama podmeće da mi sve Srbe trpamo u isti koš, a baš suprotno, to on radi svo vrijeme, otpužujući nas da mi sve Srbe optužujemo za genocid i da bi bilo najbolje da se svi Srbi ustanu i brane od toga što on nas optužuje da mi optužujemo sve Srbe. Suludo.

A pazi mu logiku - sud nikog nije osudio za genocid u Srebrenici pa onda genocida niti nema. A ko je bilo koga osudio za genocid nad Srbima? Onda ga niti nema, ako nema presude, zar ne?

[Sheytan]

Originally posted by Lepa Krepa

ne'š verovati, ali ima ljudi koji ne razmišljaju u terminima poput "genocidnog naroda".
obično su to oni razumni.

Verujem ja i te kako u to, ali i u ono što sam napisao!

Nepotrebno je da to detaljnije obrazlažem, jer se to jasno da zaključiti onima koji razumno čitaju ovu temu.

Da, ipak, ima dosta onih koji bi srpski narod od žrtve da pretvore u izvršioce genocida, na žalost, ima dosta elemenata. To što poneki kažu da se to ne odnosi na ceo srpski narod, samo je otrcana floskula koja u realnom ama baš ništa ne znači. Naprotiv.

Kao i uporedjenje da Srbi i Srbija smatraju da su žrtve u Srebrenici manje važne jer se radi o Muslimanima. To je toliko stupidno da se graniči sa maloumnošću.

Niko ne govori o tome na takav način. Već o moralu, istini i pravdi. A, istina je da je srpski narod žrtva genocida i etničkog čišćenja, pre svega, u Hrvatskoj i od Hrvata ustaša. Tako da kada dolaze tužbe od Hrvata i Hrvatske da su Srbi počinili genocid deluje, u najmanju ruku, licemerno i neuverljivo...