- 07 Feb 2010, 16:28
#1775473
Preambula) Drug Dusan Maljkovic svoje uvodno izlaganje pocinje standardno - ad hominem. Ok, izgleda da se takve stvari nikada ne ispravljaju, sa tim cu morati da se pomirim. Inace, de iure savez nije znacio i de facto saradnju, ali to se u ideoloskim pometenijima uvek izgubi iz vida.
A) Katalaksija je znacajan pojam, tako da je njegova pezorativna upotreba sa aludiranjem na jedan domaci sajt signal neupucenosti druga Maljkovie et al. u veoma vazan deo drustveno-ekonomske nauke, ne prvi put.
B) Sto se tice 'neozbiljno' kao zamerke koju cesto upucujem. Dakle, sto se mene tice - nikakav problem nije pobijati takve tvrdnje. Prosto, stvari su takve kakve su, nezavisne od nase volje. Ali mene to strasno zamara, jer se radi gotovo uvek o elementarnim stvarima i to ume da bude prilicno destimulisuce, dvostruko. Prvo, jer se uglavnom sve svede na ideoloske rasprave, gde cinjenice ne budu nikakvi argumenti. I drugo, od sagovornika ocekujem odredjeno predznanje, da su neke stvari pojmovno rasclanjene. Kada se brojni argumenti tako sruce na gomilu bez ikakvog reda, meni je lakse da preskocim, i da kazem samo da je neozbiljno.
C) Sto se tice druga Marksa, priznajem, prilicno su mi detalji u vezi sa njegovim radom isparili iz glave, jer su irelevantni za ekononmsku i drustvenu nauku. Ako sam se izblamirao time sto sam kategorije neke pomesao - ok, priznajem, ne secam se. Zainteresovane koji imaju dovoljno vremena upucujem na ekonomiste (manje) neoklasicne i (vise) austrijske ekonomske skole - posebno Bem-Baverka - koji su kao savremenici Marksa demontirali njegovu teoriju do najsitnijeg detalja, toliko da je on sam odustao na pola od pisanja poslednjeg toma Kapitala. Mnogim drugovima to nije bilo bitno, pa su nastavili da citaju Marksa, a cita se i danas.
Insistiranje na matematici je bilo iskljucivo u funkciji cinjenice da je na polju gde se matematika ne koristi (austrijska skola) upravo to - deskriptivan, ne analitican, sto je i on sam priznavao. Medjutim, Marks pretenduje da lici na neoklasiku kada se bavi objasnjenjima profita i renti na primer, pa s vremena na vreme provuce pomalo matematike, a kada si u Rimu, ponasaj se kao Rimljanin – matematika je osnovni instrument neoklasicne ekonomije. I tu je takodje nula. Moguce da nisam bio jasan.
Medjutim, udarna tadasnja kritika, mnoooogo vaznija i na kojoj sam ja vise insistirao od teorije vrednosti, protiv Marksa je apsolutno na mestu - nepostojanje trzista i njegovih implikacija, ili pravilnije – nepostojanje privatne sojine i njenih implikacija. I tu se pokazuje Marksova ekonomsko-drustvena teorija kao bezvredna, apsolutno irelevantna, opasan corsokak moderne civilizacije. Mozda bi argument za forumske rasprave trebalo ojacati dodatno, ali drugom prilikom o tome.
Sporna stvar je da kada nekoga za nesto optuzite, podjete od sebe, da niste ucinili isto, prosto moze biti neozbiljno. Pa je tako, drug Maljkovic, tadasnju raspravu zapoceo falsifikovanim citatom Marksa, koji zapravo Marks nije nikada napisao, vec ga je neko u vreme krize podmetnuo u promet. Ukoliko je moje, kao kriticara, nepoznavanje detalja Marksa blamantno, utoliko je necije nepoznavanje Marksa, kao njegovog postovaoca takodje blamantno. Ali mislim da su ovakve rasprave izlisne, i drug Maljkovic ce se verovatno sa tim sloziti.
D) Sto se tice ekonomskih benefita ulaska u NATO, zamerka koju mi je drug Maljkovic uputio da nisam konzistentan (kada na jednom mestu tvrdim da je skupo, na drugom da donosi ekonomsku korist) moze biti na mestu jedino i ni pod kojim drugacijim uslovima kada bi drzava bila jedino preduzece na odredjenoj teritoriji, i kada bi konacni saldo bio jedinstven. Mada, ni tada, jer se radi o razlicitim stvarima. Dakle, to jos jednom upucuje u nepoznavanje ekonomije, njenih elementarnih kategorija i logike, od strane druga Maljkovica. Druze Maljkovicu, ekonomija i pociva na tome da je sve retko i skupo, to je osnovna premisa.
E) Sto se tice cifara, njih sada niko ne moze da ponudi, jer takva analiza nije radjena, i ako jeste, nije obnarodovana, ili je meni promakla. MEDJUTIM kod ovakvih stvari u drugom su planu cifre, koje ce se sa analizom uvek u krajnjoj instanci sloziti, a ja ih smatram potencijalno i opasnim. Radi se o sledecem: Pristupanje NATO paktu moze sa Srbiju znaciti (moze u smislu da iskoriscenost tog potencijala zavisi samo i iskljucivo od nas, koliko smo spremni da van inertnog uticaja koji ce pristupanje u svakom slucaju imati, budemo spremni sami da se smanjujemo sfere uticaja drzve na drustvo) ekonomski prosperitet, jer se ostvaruje cvrsca veza sa liberalnim zapadnim drustvima. Preuzimaju se njihovi liberalni principi na kojima se grade slobodna drustva, neodvojivo ekonomija, posebno od SAD (sto je najznacajnije, znacajnije od preuzimanja principa EU). Sto znaci vladavinu prava, vece gradjanske slobode, nuzno ekonomske, vecu ekonomsku efikasnost, ekonomsku integraciju, i vece ekonomsko blagostanje. I rezultati toga ne idu u CK jedne drzave ili u trezor Centralnog planera, kako Maljkovic misli, nego svim gradjanima. I ne podjednako svima, nego koliko je ko uspeo da zaradi, prema sposobnostima, dakle. Stvari su otprilike tak’e. Od poreza prikupljenih ce se finansirati vojska, koja je skupa, ali troskovno efikasnija koja garantuje vecu bezbednost ukoliko je clanica NATO-a.
F) Bezbednost – u pitanju je sfera gde je zajednicko delovanje drzava daleko troskovno i operativno efikasnije nego u stiuaciji kada se svaka drzava ponaosob time bavi. I clan 5, ako se ne varam, koji nudi zastitu u slucaju vojnog udara, na sta se na primer SAD pozvala 11. septembra. Ako nam ne preti vojni udar, u sta se ne razumem zaista – ne pratim izvestaje sluzbi, ne mislim da u slucaju nepostojanja i neintegracije NATO-a ne preti opasnost iz regiona, i da mi nismo nekome pretnja u regionu. U miroljubivost balkanskih drzava (tacnije drustvenih zakonitosti koje se ovde ispoljavaju) jos nisam ubedjen. Dakle, ne obazire se na drugu znacajnu funkciju NATO-a – trajna internalizacija potencijalnih ratnih sukoba suseda.
A ako treba leciti uzroke terorizma i nasilja, slazem se, samo je terapija neprimenljiva kada su fundamentalno znacajne drzave (a svaka takva jeste) van domasaja uticaja i nespremne na saradnju – rezimi u Rusiji, Iranu i Severnoj Koreji na primer. Uostalom, ne verujem da postoji i jedinstvo oko nacina lecenja uzroka, ni medju nama na forumu, ni medju za to odgovornim ljudima.
Meni je onda prica o svrsishodnosti NATO pakta sad neozbiljna, jer je vec jednom vodjena ogromna diskusija, unutar NATO-a izmedju Francuske i Britanije, i vreme je pokazalo da u uslovima koji vaze poslednjih 40 godina postojanje odbrambednog vojnog saveza nuzno – Britanija je bila u pravu. Dakle, trebalo je samo citati, da se ne zamaramo oko ovakvih stvari.
G) Spoljna politika SAD-a je van price o NATO paktu.
H) SSSR-Treci Rajh, promasena sustina, namerno ili slucajno. Jer nije SSSR udario na Treci Rajh, nego obrnuto. Dok su bili u ratnoj ljubavi, koljaci se nisu razlikovali jedni od drugih. Razumljivo, zbog bliskosti ideologija. Ne bi oni nikada ni dirali Hitlera i postali uhaj, antifasisticka zemlja, prva medju jednakima, ideal borbe protiv nacizma, da Hitler nije cackao njih. Kao i SAD. Zanemariti ovu kljucnu cinjenicu, a pozivati se na eticke standarde, i traziti od male nerazvijene drzave da se suprotstavi ogromnoj ratnoj masineriji, i iz nuznosti, ne bliskosti dominante ideologije, potpisan pakt koristiti iskljucivo u prilog fasizaciji tadasnjeg jugoslovenskog rezima je licemerno. Saradnja (pasivna) sa Hitlerom nije najsrecnije resenje, ali alternativa se desila – preko milion zrtava, a pri tom nismo bili znacajan faktor koji je doprineo rusenju nacizma u Evropi.
I) Socijalisticka izgradnja u Jugoslaviji je cist mit. Ono sto je valjalo i sto je doprinosilo koliko je moglo napretku Jugoslavije je preuzeto od liberalnih zapadnih zemalja – od ideja do tehnologije, nemaju svoje korene u socijalizmu. Ali osim sto je to po obimu bilo zanemarljivo, zbog komunistickih doktrina je bilo vestacki i neodrzivo, kao sto je i vreme pokazalo.
Civilizacijski, socijalizam u Jugoslaviji i svetu je u svakom slucaju bio tri koraka unazad.
Zakljucak) Ja sam za to da se u daljoj raspravi fokusiramo na NATO i prikljucenje Srbije NATO-u, da ne sirimo pricu, strasno umara.
Izvadiš neke troškove iz konteksta a benefit stranu zanemariš.
