Bootstrap Framework 3.3.6

[polarlicht4.1]

Originally posted by Ulix
Mislim da brkaš Klinefelterov sindrom i interseksualnost. Greška je govoriti o XXY muškarcima kao o interseksualnim.

Moguće. Ali evo šta kaže [/quote]Intersex Society of Northern America: "Humans decide whether a person with XXY chromosomes or XY chromosomes and androgen insensitivity will count as intersex." Ne bih rekao da je baš tako jasno kao što ti kažeš, mada ovo zaključujem kao laik.

Originally posted by Ulix
A Klinefelterov sindrom jeste zdravstveni problem, osim ako - naravno - ne misliš da su razni endokrinološki problemi, reumatoidni artritis, karcinomi dojke, testisa, afazija i svi drugi problemi koji se javljaju veoma često kod ovih osoba, sve sami konstrukti, te da oni umiru od nekakvih društevno konstruisanih metastaza u mozgu ili kostima.

Ne vidim zašto oduzimaš realiet društveno konstruisanim kategorijama pa sve i da nemaju istu ontološku težinu kao materijalnost tela, mada po meni imaju jer se nekako trudim da ne mislim u nature/nurture dihotomiji. Recimo, postoji knjiga "Beyond the Natural Body: An Archaeology of Sex Hormones" koja govori o društvenoj konstrukciji hormona kad si ih već pomenuo (ima je na G-pediji, ako hoćeš proslediću ti link). Tu je onda i Thomas Laqueur koji je pisao o društvenoj konstrukciji pola (ne roda), itd.

Originally posted by Ulix
Razumem da se operacija prilagođavanja pola može gledati kao poraz pred jednim veoma ograničenim sistemom. I to jeste tako, bez sumnje. Ali objasni ti Anđeliki da ne može da ide na operaciju da ne bi podilazila heteronormativnosti? Prosto imam utisak da zanemaruješ grozne probleme kroz koje transseksualci prolaze.

Pogrešan utisak.

Nisam nigde ni napisao ni podrazumevao da trans/queer ljudi ne treba da prolaze kroz tranziciju kako ne bi odslikavali heteronormativ. Ako iko onda su to upravo ti ljudi koji dovode u pitanje heteronormativno shvatanje tela, pola, roda, itd., kao nečeg nepromenljivog. Ono što sam zamerio Andjeliki je naturalizacija roda tj. svođenje roda na pol. Tim potezom se gubi kritička strana razlikovanja roda i pola koju su razvile feministkinje. Ali pre svega, tim potezom se ponašanje (rod) koje je društveno konstruisano dovodi na nivo nečeg materijalnog u najosnovnijem smislu (pol). Meni je zvučalo kao da kaže da fetus već ima strogo definisanu rodnu ulogu upisanu u telo i sa kojom se rađa a to mi je jednostavno neprihvatljivo jer bi to značilo da se u heteronormativnim društvima (koje nije?) isključivo rađaju "muškarci" i "žene". Otkud onda queer i bilo koje ne-heteronormativno ponašanje?

[_MARKO_]

Ne kapiram..zasto neko jednostavno ne moze da promeni pol, bude ono sto je zeleo/zelela i ponasa se onako kako zeli. Ako neko zeli da sledi heteronormativ, neka sledi, njen odnosno njegov izbor.

Sto se tice termina promena pola ili prilagodjavanje, sasvim je svejedno.
Promenom pola se prilagodjava organizam onome kako se ta osoba oseca, i dovode se rod i pol u ravnotezu.

Promena je ipak promena..jer niko nema muski ili zenski pol (onaj koji zeli) koliko se god osecao/osecala kao muskarac ili zena,ukoliko je rodjen/rodjena u suprotnom telu od onoga sto zeli. S toga menja pol radi prilagodjavanja tela rodu.

[Zvonce87]

Mare je potpuno u pravu. Podrzavam termin "Prilagodjavanje....", ali svejedno je to nekakva promena i oni ti, bukvalno, fizicki menjaju polni organ i druge polne karakteristike iz muskih u zenske i obrnuto, tako da je potpuno svejedno koji termin koristis, promena je promena....

[KosmickaCestica]

Jako lep termin je i korekcija pola,
jer se radi korektivna hirurgija...


Ja i dalje stojim da je rec "promena" losa, jer to znaci da neko ko je musko
postaje zesnko i obratno...a nije tako, nije ni blizu tako...


Zena sa teskim hormonskim poremecajem dovodi sebe u red,
i muskarac sa teskim hormoskim poremecajem dobodi sebe u red...

[RACABG]

dodje mu isto i totalno je nebitno kako ce se zvati , vazno je da osoba na kraju bude zadovoljna ucinjenim.

@andjelika ako budes stalno lupala glavu ovako nevaznim stvarima (kako se naziva ili kako nazvati) propustices gomilu stvari oko sebe a da neces biti svesna da su protutnjale pored tebe.
zato uzivaj i nemoj se opterecivati trivijalnim stvarima, bitan je krajnji ishod.

[Wilhelmina]

Originally posted by Zvonce87
Mare je potpuno u pravu. Podrzavam termin "Prilagodjavanje....", ali svejedno je to nekakva promena i oni ti, bukvalno, fizicki menjaju polni organ i druge polne karakteristike iz muskih u zenske i obrnuto, tako da je potpuno svejedno koji termin koristis, promena je promena....

Poenta onoga sto Andjelika pise je da osobu cine i njen psihicki odredjen rod, kao i onaj fizicki.

Recimo, osoba u telu muskarca je zena. Iznutra se tako oseca, sebe dozivljava kao zenu sa fizickom manom.
Tada je operacija te fizicke mane prilagodjavanje pola. Tj. psihicka zena postaje fizicka zena.

Opet, mozda negde postoji neki muskarac koji je resio iz cista mira da postane zena, tj. zeli zensko telo (iz drugih razloga, a ne zbog toga sto sebe percipira kao zenu) i onda mozemo da razgovaramo o promeni pola.

[KosmickaCestica]

Originally posted by Wilhelmina

Originally posted by Zvonce87
Mare je potpuno u pravu. Podrzavam termin "Prilagodjavanje....", ali svejedno je to nekakva promena i oni ti, bukvalno, fizicki menjaju polni organ i druge polne karakteristike iz muskih u zenske i obrnuto, tako da je potpuno svejedno koji termin koristis, promena je promena....

Poenta onoga sto Andjelika pise je da osobu cine i njen psihicki odredjen rod, kao i onaj fizicki.

Recimo, osoba u telu muskarca je zena. Iznutra se tako oseca, sebe dozivljava kao zenu sa fizickom manom.
Tada je operacija te fizicke mane prilagodjavanje pola. Tj. psihicka zena postaje fizicka zena.

Opet, mozda negde postoji neki muskarac koji je resio iz cista mira da postane zena, tj. zeli zensko telo (iz drugih razloga, a ne zbog toga sto sebe percipira kao zenu) i onda mozemo da razgovaramo o promeni pola.

Mislim da si potpuno pogodila sustinu. I rec jeste o jednom teskom defektu,
koji se resava medicinskim putem, i time se bukvalno produzuje zivot toj
osobi. Ovo lecenje se primenjuje od tridesetih godina proslog veka, a
postoje istorijski zapisi da su slicne stvari radjenje mnogo, mnogo ranije
primenom fito (biljnih) hormona.


A.. taj muskarac koji bi "resio" da iz cista mira postane zena, prvo sto
ne bi nikada prosao psihijatrijske i ostale testove, a i ako bi nekako
uspeo da prodje i prevari sve to, onda ne bi mogao da zivi sa tom
promenom ni mesec dana... Osecaj je slican kao kad obucete tudju
prljavu garderobu, koja vam se pritom ni malo ne dopada, i tako izadjete
na ulici... samo mnoogo agresivnije po pitanju mozga...


Ujedno to i jeste slicna emocija kako se osobe rodjene sa ovim fizickim
deformitetom, jer medicina to i tretira kao fizicki deformitet, osecaju dugi
niz godina i kako tonu u svojoj depresiji, sve dok im lekari ne pomognu da
se rese te tudje i neprikladne garderobe...


Wilhelmina, nemam reci na senzibilitetu koji posedujes
(ne slihtam se, samo sam iskrena)

[_MARKO_]

Slazem se za sve termine.. korekcija je najbolji... jer mi ne prilagodjavamo pol rodu jer nam pol nikad nece biti jednak rodu..nikad necemo moci sve ono sto su bioloski muskarac/zena mogu.. ali mozemo da ga korigujemo do neke mere da postane blizu onome kako se osecamo.. jer ko ocekuje idealno..sigurno ce se razocarati.........zato sam ovo i napisao..

[Wilhelmina]

Originally posted by _MARKO_
Slazem se za sve termine.. korekcija je najbolji... jer mi ne prilagodjavamo pol rodu jer nam pol nikad nece biti jednak rodu..nikad necemo moci sve ono sto su bioloski muskarac/zena mogu.. ali mozemo da ga korigujemo do neke mere da postane blizu onome kako se osecamo.. jer ko ocekuje idealno..sigurno ce se razocarati.........zato sam ovo i napisao..

Pol je binaran (muski/zenski), ali rod nije (tj. niko od nas nije programiran da se ponasa i da radi samo ono svojstveno svom polu, da razmislja samo u skladu sa svojom biologijom, niti bi bilo dobro da je tako. Svako nosi makar primesu drugog pola u sebi, bar ja tako to vidim, kao onaj znak za jin i jang).
Mislim da je greska hvatati se iskljucivo za genetiku, tj. za polne hromozome i generalizovati stvari. Idealno je da pruzamo od sebe najvise sto mozemo, sta god bili po definiciji, a ne zavideti nikome. Savrsenstvo ne postoji, ni u jednoj kategoriji.

Originally posted by Andjelika
Wilhelmina, nemam reci na senzibilitetu koji posedujes
(ne slihtam se, samo sam iskrena)

Hvala draga, trudim se.

[_MARKO_]

Ne govorim o savrsenstvu i ne generalizujem samo navodim da treba biti svestan svojih mogucnosti (fizickih). Nisam rekao da neko mora biti potpuno musko ili zensko...

[Madonna]

sve je jasno...

[Momo]

Originally posted by Wilhelmina

Pol je binaran (muski/zenski), ali rod nije (tj. niko od nas nije programiran da se ponasa i da radi samo ono svojstveno svom polu, da razmislja samo u skladu sa svojom biologijom, niti bi bilo dobro da je tako. Svako nosi makar primesu drugog pola u sebi, bar ja tako to vidim, kao onaj znak za jin i jang).
Mislim da je greska hvatati se iskljucivo za genetiku, tj. za polne hromozome i generalizovati stvari. Idealno je da pruzamo od sebe najvise sto mozemo, sta god bili po definiciji, a ne zavideti nikome. Savrsenstvo ne postoji, ni u jednoj kategoriji.

Ja se ne bih slozio bas da je pol binaran. Isto kao i rod i pol je konstrukt.
Zahvaljujuci misljenjima da postoje samo "muski" i "zenski" pol (naravno karakteristike oba odredjuju medicinski "strucnjaci" tj vec su odredili i definisali sta je ispravno a sta ne kad se beba rodi) krse se najosnovnija ljudska prava i deca se po rodjenju trpaju u jednu ili drugu kutiju a ona koja ne zadovoljavaju kriterijume se podrgavaju operacijama.

Citiracu jedan deo teksta iz brosure: "Kreacija spola? Roda?"

"Pri rodjenju djeteta spol se utvrdjuje na osnovu vanjskih spolnih organa. U vecini slucajeva utvrdjeni spola je "zenski" ili "muski" a u nekim slucajevima se, primarno na osnovu vanjskih spolnih organa utvrdjuje "poremecaj" spolnog razvoja te se shodno tome (u pojedinim slucajevima) rade odredjene medicinske intervencije.
Deca koja se rode sa (medicinski) nedefinisanim vanjskim spolnim organima prolaze kroz "falometricki" test. U slucaju odstupanja dolazi do korektivne kiruske operacije kako bi spolni organi bili u sklopu standardno prihvatljivog pensa ili klitorisa. Ovaj test se koristio i jos uvek se koristi u drzavama zapadne kulturne tradicije.

"Normalizacija" spola uglavnom nije medicinski neophodna vec se tice uklanjanja drustvene stigme i nekomotnosti koristenjem heteroseksualnog obrasca seksualnosti i drustveno prihvacenih normi samo dva spola"

Ovu brosuru mozete pogledati u pdf formatu na stranici:

http://zenskasoba.hr/index.php?option=c ... &Itemid=29

Originally posted by Andjelika
I rec jeste o jednom teskom defektu,
koji se resava medicinskim putem, i time se bukvalno produzuje zivot toj
osobi. Ovo lecenje se primenjuje od tridesetih godina proslog veka, a
postoje istorijski zapisi da su slicne stvari radjenje mnogo, mnogo ranije
primenom fito (biljnih) hormona.

Takodje ne znam da li mogu da se slozim sa Andjelom da je u pitanju defekt kada pol i rod nisu u "skladu". Duboko verujem u konstruisanost roda te stoga ako bih prihvatio da je jedino resenje prilagoditi svoj bioloski po svom rodu onda bih na neki nacin prihvatio konstrukt kao nesto ispravno.

Mislim da drustvo i drustveno prihvacene "ispravne kategorije" jako uticu na mene te stoga zelim da se tome prilagodim. Kao transseksualac daleko se prijatnije osecam u drustvu queer osoba dok se recimo jako neprijatno i pritisnuto (da odaberem jedan pol/rod) osecam u okruzenju koje prihvata samo dva pola tj dva roda (pritom ne mislim na okruzenje koje ima tendenciju da me fizicki ugrozi ili diskriminise.... to okruzenje nije cak ni svesno da me u stvari ugnjetava i gazi samom svojom svesti o samo dva pola i pritom mislim i na heteroseksualne i na LGB pa i na trans ljude koj i znaju da budu najzagrizeniji/e zastupnici/e i branitelji/ke konstruisanosti pola i roda)

[KosmickaCestica]

To jeste stvar pristupa.

Nekome ko ne razume, nekome koje prost str8as, najlakse je reci
da je to defekt koji se desio pre rodjenja. Postoji jos sindroma pored
Harry Benjaminovog, laksih ili tezih, ali u ondosu na mainstram svakako
smo drugaciji. Kad to kazem mislim na celu LGBTIQ populaciju...

E sad, ako odemo u teoretisanje, koje meni licno prija, i pogledamo
prirodu kao jedan sistem, jedan veliki algoritam, onda sagledavamo
da svi mi imamo neko "potrebno" mesto u tom sistemu, da bi taj
veliki sistem kao takav funkcionisao normalno. Ajde da odem u metaforu,
i da kazem da mu mu dodjem kao neka frsta sredstva za podmazivanje
celog tog grubog sistema, kako bi on lakse funkcionisao...

(znam da ce neki zlobnici reci da ova metafora ima seksualnu pozadinu,
ali mi nije bilo to na umu dok sam pisala)

Ako hocete, gledajte ljudsku vrsti i zivot uopste kao tok jedne reke,
a mi, razliciti smo padine koje tu reku usmeravaju...

[_MARKO_]

slazem se sa tobom momo u potpunosti

[polarlicht4.1]

Originally posted by Momo
...daleko se prijatnije osecam u drustvu queer osoba dok se recimo jako neprijatno i pritisnuto (da odaberem jedan pol/rod) osecam u okruzenju koje prihvata samo dva pola tj dva roda (pritom ne mislim na okruzenje koje ima tendenciju da me fizicki ugrozi ili diskriminise.... to okruzenje nije cak ni svesno da me u stvari ugnjetava i gazi samom svojom svesti o samo dva pola i pritom mislim i na heteroseksualne i na LGB pa i na trans ljude koj i znaju da budu najzagrizeniji/e zastupnici/e i branitelji/ke konstruisanosti pola i roda)

Momo...

[Mariška]

Originally posted by Andjelika
... e sada ono najbitnije. Uvek su mi se svidjale devojke, otuda i nastaje ceo kolaps sistema.
Kada sam bila u vezama sa str8 zenama, one su prosto bezale od mene posle bilo kakvog
pokusaja seksa... jer moj seksualne ideje i nagoni nisu bili "heteroseksualno" prihvatljivi... sa
gledista moje tadasnje morgologije.

Je l' može to malko detaljnije? Možda da daš neki primer? Bilo ovde, bilo na nekom drugom forumu (npr. Golicljive stvari, Estrogen fix i sl.), bili na u2u? Please...

Originally posted by Andjelika
I naravno da rod nije binarna komponenta. Ja sam tipican primer toga.
Binarna je samo na osnovu vaspitanja i predrasuda. ( da ne potezem sada
veronauku )

Zato sam i pocela ovu temu... Ako postavimo rodnu skalu od 1 - 100,
a uzmemo, da je pol dvojna koponenta.... Ako je 1 na skali total fem fem,
a 100 macho - macho.. sta god to nekome znacilo..

Onda bi to znacilo da transeksualne zene se nalaze na skali od 1 - 50,
samo sa pogresnom morfologijom (pogresnim polom u svakom smislu),
a transekualni muskarci bi bili na skali izmedju 50 - 100, takodje sa
rodjeni sa pogresnim organom..

Uf, a gde se nalazim ja?

Andjelika, kada sam došao na ovaj forum (21.9.2009) mislio sam da otprilike znam svoje mesto na toj skali. Mislio sam da imam jedan jedini identitet koji me emotivno zadovoljava, i da se on na toj rodnoj skali nalazi tu negde oko brojke 60 (kao neki "baletan", trajno oslobođen brade i malja, našminkan, u hulahopkama, dakle, s jedne strane kao žensko, ali s druge strane snažan, što bi bila kao neka odlika muškosti). Imao sam u rezervi još jedan muški identitet, za nuždu, "zlu ne trebalo", a taj identitet bi verovatno bio negde oko brojke 80 (to bi bio kao neki "kaluđer", ili nekakav indijski "samana", što bi bio veoma, da ne kažem anoreksično, mršav muškarac, sa maljama, obrastao u dugačku bradu - imao sam svojedobno i takve periode, kada mi je bilo teško).

Ali onda sam, po preporuci nsBeckie, pročitao knjigu "Veronika je odlučila da umre" Paula Koelja. Na jednom mestu u toj knjizi govorilo se kako ne treba zazirati od svojih seksualnih fantazija, kako bi trebalo saznati šta smo sve u stanju da doživimo, ma kako te naše fantazije izgledale "ludo". I ja sam onda gvirnuo u onaj forum Estrogen fix, od kojeg sam inače zazirao. I pogledao sam par klipova iz tamošnje teme Najuzbudljivije erotske scene iz lez filmova i serija.

I onda sam se setio... Setio sam se da su mi se u erotskim filmovima sviđale samo scene lezbo seksa i lezbo ljubavi, da sam imao, i još uvek u stvari imam, fantazije da sam devojka i da kao takva vodim lezbo ljubav sa drugom devojkom. Ali su poslednjih godina te moje lezbo fantazije bile gurnute u stranu, takoreći zaboravljene. Glavna moja fantazija bila je ona o meni kao "baletanu" koji je našao "ženu svog života". A zašto je to bila moja glavna fantazija? Pa, kako shvatih na ovom forumu, zato što se uklapala u kakav-takav heteronormativ, za razliku od mojih lezbo fantazija.

I onda sam shvatio da ja, osim mog identiteta kao "baletana" (koji se nalazi negde oko "kote" 60 na onoj rodnoj skali), u stvari imam još jedan identitet koji me zadovoljava - a to je moj lezbo identitet. On je tu negde oko brojke 40, ako ne i koji broj više - definitivno nisam u nekom femme ili, kako to Beckie reče, lejdi fazonu (suknje, haljine, visoke štikle). Ali ako bih se zaista našao u ozbiljnoj vezi sa nekom lezbejkom, rado bih, ako ona to želi, izvršio kompletnu promenu pola (namerno koristim termin "promena pola", jer ne znam da li se izraz "prilagođenje pola" može primeniti i u mom slučaju). Naime, ja za promenom pola ne osećam potrebu, ali s druge strane nisam vezan ni za svoj muški identitet. Jednostavno, lepo mi je na tački 60 (kao "baletan"), ali mi je isto tako lepo i na tački 40 (kao "lezbejka").

Pri tome, na tački 40 osećam se opuštenije, jer u njoj nemam potrebu za (muškom) snagom. Kada sam došao na ovaj forum osećao sam kao neku obavezu da steknem snagu potrebnu da bih bio na tački 60. Bivanje na tački 40 osećao sam kao "ludost". (Nisam transseksualac, nemam potrebu za promenom pola, pa kako onda to da se osećam kao žensko?) Sada, oslobođen heteronormativa, a pretpostavljam i zaostale transfobije, ne osećam više tu obavezu da zadobijem mušku snagu - sasvim bi bilo OK i ako bih do kraja života ostao na četrdesetici. Kad rekoh "ostao", iz toga implicitno proizilazi da se ja u ovom momentu, a u stvari već godinama (samo što sam bežao od toga), zapravo u mojem ličnom poimanju samoga sebe nalazim na toj "koti". Naravno da me drugi ljudi tako ne doživljavaju, u telesnom pogledu ja verovatno nikada ne padam ispod 70, ali sam sebe doživljavam na 40. Uf, komplikovano...

Elem, u svojoj mašti ja doživljavam sebe na 40, ali nemam potrebu da zaista tako i fizički izgledam (tj. nemam potrebu za promenom pola). Jedino želim da se trajno oslobodim brade i malja - to je zajedničko za tačku 40 i za tačku 60. Ali kota 40 ima sličnosti i sa kotom 80. Naime, i u jednoj i u drugoj želim da budem mršav. S tim što se u koti 40 ne vidim kao "kaluđer", već kao visoka, mršava devojka - otprilike kao one manekenke za koje kažu kako u njima nema truna ženstvenosti pošto su tako mršave. Šta ja znam, za mene je prava mera ona Filipa Hamilton, koja je, sa svojim BMI od 17.2, dobila otkaz od Ralf Lorena kao "predebela".


A htedoh još nešto da te pitam, kao moderatorku ovog foruma. Da li smem da na ovom forumu ubuduće pišem u ženskom rodu, ne znam baš da li uvek, ali ponekad, kad mi dođe?


P.S.
Ako ti je tako zgodnije, možeš me zvati Mariška.
Tako me je zvao jedan kolega s posla, sve sa obraćanjem u ženskom rodu.
Skapirao valjda čovek da sa mnom nije baš sve čisto...

[Mariška]

Elem, pročitah i drugu Koeljovu knjigu koju mi je Beckie preporučila: Na obali reke Pjedre sedela sam i plakala. Pa mi se neke stvari malo razbistriše.

Naime, u knjizi se spominje nekakva religija Velike Majke, čije je jedno od ovaploćenja i Isusova mati, Bogorodica Marija. Ali se takođe spominju i druga ovaploćenja Velike Majke, npr. boginja Kibela iz Male Azije, koja se poštovala i u doba Rimskog carstva.

E sad, jedna od meni interesantnih stvari u vezi sa pomenutom boginjom Kibelom, jeste da u njenom kultu nisu postojali sveštenici (muškarci) nego samo sveštenice (žene). Muškarci koji su želeli da postanu sveštenicE te religije morali su prvo, u ekstatičkoj ceremoniji, da se samokastriraju. Nakon toga bi dobijali žensku odeću i ženski identitet i mogli su postati sveštenice Kibelinog religijskog kulta. Pretpostavljam da su u pitanju bili MTF transseksualci, koji su se na taj način odricali od, odnosno oslobađali, svoje muškosti, prilagođavajući svoj pol svom rodnom identitetu. (Drugi muškarci, sledbenici Kibelinog kulta, koji nisu želeli da idu toliko daleko, prilikom tih rituala bi samo prinosili simboličnu žrtvu u vidu bikovskih "belih bubrega".)

To se u Koeljovoj knjizi dakako ne spominje; ona je ipak pisana za mainstream čitalačku publiku. No, i u toj knjizi pominje se jedan detalj o odricanju, s obzirom da u jednom momentu saputnik glavne junjakinje moli Bogorodicu, Veliku Majku, da mu oduzme sposobnost isceljivanja, koju mu je bila podarila.

Ako smem da primetim, i ja se svojim opredeljenjem za tačku 40 na rodnoj skali na neki način odričem svoje muškosti. Nisam spreman da platim odgovarajuću cenu. (Prema Koeljovoj knjizi, sasvim u skladu sa mainstream filozofijom "Muškarci su sa Marsa, žene sa Venere", muškarac mora da plati odgovarajuću cenu: inicijativu. Jer je cena koju žena plaća znatno viša: predavanje.) Nisam spreman da svoju muškost, pa makar bila i samo na koti 60, doživljavam kao obavezu. Ne treba mi to. "Našto to i čemu?" Ako ikada zadobijem mušku snagu, želim da to dođe kao rezultat moje želje, a ne kao rezultat nekakve obaveze koju ispunjavam, bilo prema društvu, bilo prema prirodi (biologiji).

Ako nekada dođem na kotu 60, želim da me tamo dovede moj unutarnji nemir. Ali on me sada tamo ne vodi. On me je doveo na ovaj forum da bih mogao da uvidim da kota 60 nije moj cilj. Doveo me je ovde da napokon prihvatim da se nalazim na koti 40, da to nije "ludost", da je to moje stanje, da je to ono kako se osećam.

Možda će me moj unutarnji nemir nekada odvesti i na kotu 60. Možda i neće. To nije ni bitno. Bitno je samo da ga osluškujem kada se javi, i da mu se prepustim, da ne bežim od njega, da mu se ne suprotstavljam.

To bi otprilike bilo to.

U ovom momentu.

I hvala svima na ovom forumu.

A i na drugim forumima na ovom sajtu.

Iskreno. Najiskrenije.


Marko (aka Mariška )




P.S. A što se tiče one Anđelikine opaske da njene seksualne ideje i nagoni nisu bili "heteroseksualno" prihvatljivi... sa gledišta njene tadašnje morfologije, nije mi baš jasno o čemu govori. Jedino znam za sebe da ja jednostavno nisam u stanju ni da zamislim "pravi", dakle, kako bih rekao, "penetrativni" seksualni odnos u kojem bih ja bio aktivna strana, u kojem bih imao inicijativu. To mi je, naprosto, odvratno. To nije moj život, to nisam ja. A ne želim da glumim, ne želim da statiram u nečijem filmu, samo da bih, eto, ispoštovao nečije kvazifilozofske tlapnje o tome kako su muškarci sa Marsa, a žene sa Venere, pa se shodno tome trebaju i ponašati. Jednostavno, jedini "penetrativni" seksualni odnos u kojem mogu sebe da zamislim jeste onaj "tantrički", u kojem je žena aktivna, a muškarac pasivan, potpuno nepomičan. (Eh, izgleda i previše crnogorske krvi teče mojim venama... )

[KosmickaCestica]

Originally posted by SvakiMarkoRadiNaopako



P.S. A što se tiče one Anđelikine opaske da njene seksualne ideje i nagoni nisu bili "heteroseksualno" prihvatljivi... sa gledišta njene tadašnje morfologije, nije mi baš jasno o čemu govori. Jedino znam za sebe da ja jednostavno nisam u stanju ni da zamislim "pravi", dakle, kako bih rekao, "penetrativni" seksualni odnos u kojem bih ja bio aktivna strana, u kojem bih imao inicijativu. To mi je, naprosto, odvratno. To nije moj život, to nisam ja. A ne želim da glumim, ne želim da statiram u nečijem filmu, samo da bih, eto, ispoštovao nečije kvazifilozofske tlapnje o tome kako su muškarci sa Marsa, a žene sa Venere, pa se shodno tome trebaju i ponašati. Jednostavno, jedini "penetrativni" seksualni odnos u kojem mogu sebe da zamislim jeste onaj "tantrički", u kojem je žena aktivna, a muškarac pasivan, potpuno nepomičan. (Eh, izgleda i previše crnogorske krvi teče mojim venama... )

Marko (aka Mariška )

To i jeste istina, jer je u pitanju stvar karaktera. Koliko si spreman/na da
radis stvari koje ti se ne dopadaju ili mozda cak i gade. Da li je to mazohizam
ili ne, ne mogu da cenim, ali svakako ima nekih elemenata...

Veoma cenim i postujem to sto si napisao, jer ces tako lakse i brze doci
do cilja i do onoga sto zapravo i jesi. Nije retko da transeksualne zene
imaju decu iz EX hetero brakova i veza... sto govori samo o njihovim
karakterima, ni o cemu drugom, i o idejama veza, davanja i slicno..
Naravno, onda trenutak "pucanja" bude jaci i daleko tezi, ako se ovako
otezu stvari, koje se moraju resavati...

[Mariška]

Originally posted by Andjelika
Nije retko da transeksualne zene
imaju decu iz EX hetero brakova i veza... sto govori samo o njihovim
karakterima, ni o cemu drugom, i o idejama veza, davanja i slicno..
Naravno, onda trenutak "pucanja" bude jaci i daleko tezi, ako se ovako
otezu stvari, koje se moraju resavati...

Mislim da razumem šta želiš da kažeš: da ne bi bilo dobro da dobijem dete, pa da onda "puknem", da onda osetim da jednostavno moram da idem u tranziciju i promenim, odnosno prilagodim pol, kako god to nazvale.

Ali moj trenutni problem, barem u meri u kojoj sam sposobna da ga sagledam, nije u tome što sam ja transseksualna "žena zarobljena u muškom telu". Moj problem je u tome što imam, makar potencijalno, više rodnih identiteta, a ne samo jedan . Moj rodni identitet nije čvrsto fiksiran za jednu tačku na rodnoj skali. Naime, iako se moj rodni identitet trenutno, u stvari već više godina, nalazi na tački 40, ja znam, osećam, da bi i tačka 60 na rodnoj skali bila mesto na kojem bih se sasvim lepo osećala. Razlog što se ne nalazim u tački 60, međutim, leži u nekoj mojoj predstavi o tome kakav bih u toj tački trebalo da budem. Jer moja vizija tačke 60 simbolično je predstavljena baletskom scenom u kojoj baletan podiže i nosi balerinu. U tački 60 morao bih dakle imati snagu da podignem i ponesem svoju partnerku, da ona u meni može da ima čvrst oslonac, da ima u mene poverenje. A ja takvu snagu nažalost u sebi ne nalazim. S druge strane, tačka 51, u kojoj bih bio kakav "baletmajstor-korepetitor", koji ne podiže, već samo malo pridržava svoju partnerku (slično ulozi svetog Josifa, "zemaljskog" supruga Bogorodice Marije), mene ne zadovoljava, ne ispunjava. Radije se opredeljujem za tačku 40, u kojoj je sve čisto, ne postoje nikakva samopodrazumevajuća očekivanja. OK, možda je to moje opredeljenje za tačku 40 zaista neki oblik gender slumming-a, ne mogu sa sigurnošću da tvrdim da nije, ali to je moje osećanje, moj unutarnji nemir doveo me je do te tačke, a ja od svojih osećanja ne želim (više) da bežim!

E sad, činjenica je da ja sebe rodno doživljavam u tački 40 na rodnoj skali, ali je isto tako činjenica da nemam potrebu da i svoj pol prilagodim svome rodu, dakle ne osećam potrebu da krenem u tranziciju, u smislu uzimanja ženskih hormona, a zatim i odgovarajućih operacija. Što znači da postoji (makar samo teoretska) mogućnost da dobijem decu, pa da onda "puknem", u smislu da osetim duboku potrebu za prilagođavanjem pola mome rodu, baš kao što si me upozorila. Ali ja, Anđelika, jednostavno, u ovom momentu ne osećam potrebu za prilagođenjem pola, nemam uopšte osećanje da otežem stvari, koje se moraju rešavati. Mislim, ja otežem sa rešavanjem mnogih stvari, koje se moraju rešavati, ali prilagođenje pola nije jedna od tih stvari, naprosto stoga što ja za time uopšte ne osećam potrebu. A kad za sve ove godine godina nisam osetila potrebu za prilagođenjem pola, onda, iskreno, i ne verujem da će se ta potreba javiti kad dobijem decu.

Uopšte, jedan od razloga što pišem na ovom (pod)forumu, jeste da bih ukazala na to da svako ima svoju posebnu priču, svoje specifične probleme, da rešenje koje odgovara jednoj osobi, ne mora biti i rešenje koje odgovara nekoj drugoj osobi, sa možda veoma sličnom, ali ipak različitom životnom pričom i, shodno tome, ipak drugačijim problemima.

Nadam se da ne smaram previše.

Iskreno vaša,

Mariška (brodska kuvarica )


P.S. Hvala, Anđelika!

[Mariška]

Originally posted by SvakiMarkoRadiNaopako
P.S. A što se tiče one Anđelikine opaske da njene seksualne ideje i nagoni nisu bili "heteroseksualno" prihvatljivi... sa gledišta njene tadašnje morfologije, nije mi baš jasno o čemu govori. Jedino znam za sebe da ja jednostavno nisam u stanju ni da zamislim "pravi", dakle, kako bih rekao, "penetrativni" seksualni odnos u kojem bih ja bio aktivna strana, u kojem bih imao inicijativu. To mi je, naprosto, odvratno. To nije moj život, to nisam ja. A ne želim da glumim, ne želim da statiram u nečijem filmu, samo da bih, eto, ispoštovao nečije kvazifilozofske tlapnje o tome kako su muškarci sa Marsa, a žene sa Venere, pa se shodno tome trebaju i ponašati. Jednostavno, jedini "penetrativni" seksualni odnos u kojem mogu sebe da zamislim jeste onaj "tantrički", u kojem je žena aktivna, a muškarac pasivan, potpuno nepomičan. (Eh, izgleda i previše crnogorske krvi teče mojim venama... )

Hm, moram da se ispravim!
Naime, pročitah temu Dominantna ili submisivna na Estrogen fix forumu, pa shvatih da ipak mogu da sa zamislim i u aktivnoj ulozi.
Jer aktivna uloga ne mora da znači dominaciju, inicijativu, da ne kažem i agresiju, dakle sve te stvari koje ne volim.
Eto, čovek se uči dok je živ.

[KosmickaCestica]

Mislim da operativni zahvat rekonstrukcije polnih organa stvarni niti ide u prilog niti protiv
heteronormativnosti... To je samo jedan nacin da se nastavi zivot, i da se smanje patnje
osobama sa ovakvim sindromom...

Uvek me je fasciniralo koliko je jak u stvari taj heteronormativ i binarnost cak i kad su u pitanju
transeksualne osobe. Uglavnom, cak i ako ljudi razumeju u cemu je problem, ocekuju da ta
osoba ide iz krajnosti u krajnosti. (dakle podrazumeva se da ce M2F transexualna zena da
nosi stikle i mini suknje, da fura napadnu sminku i da bude plavusa..., sto je potpuni nonsens)

Najlakse mi je da se vezem za svoj primer. Ja jesam zena, rodjena kao zena, sa teskim fizickim
defektom, koji je resen operaivnim zahvatom... ali ne samo njim. Izuzuzetno je bitna hormonska
terapija, i u stvari hormonska terapija je ono sto je osnov i lecenje celog problema..

E sad iz hormonskog ugla, postoji binarnost, jer imamo dva hormona, testosteron i estrogen,
koji diktiraju na mnogo nacina nase seksualne karakteristike, ali nemaju nikakvog uticaja
na seksualnu orijentaciju... A sigurno je da razlicite doze, to jest nivoi ovih hormona, kao
i broj receptora su kljucni za razbijanje iste te binarnosti.

Ocecaj primena se ne moze prepricati nikome ko nije kroz ovo sve prosao, ali da pokusam da
kazem da je to stvarni, pravi pubertet, da mozak dobija iste signalne kao u prvom pubertetu,
samo sto je ovaj sada u saglasnosti sa morfologijom mozga. Osecaj je kao da imate ponovo
12 godina.. da vam je sve novo, a opet se svesni sebe.. Potpuno nadrealan, vanzemaljaski
osecaj, koji nama, koji imamo ovaj problem donosi neizmernu radost..

Znam sta je iza mene, i znam, na svojoj kozi kolika je moc hormona, koliko uticu na mnogo
toga, na odluke, na ukus hrane, vidjenje boja, mirisa u stvari na kompletnu nasu licnost..

Znam kako se osecam sada, i znam kako se osecaju moji prijatelji koji su kroz sve ovo
prosli... Osecati se kao zesnko ili kao musko je nesto duboko u nama, a sve ostalo je razdrada
i nije binarno.. ali biti zensko svim svojim bicem, je jednostavno tako... a onda na tu osnovu
gradite sve ostalo, dodajete svoj karakter, osobine licnosti, sta volite, koga volite i sve ostalo..
Kao da imate izbor izmedju cokoladne i vocne torte... u osnovi.. kore za tortu, a onda sami
smisljate kakav slag zelite da stavite, izaberete boju, fil, ukrase, pa cak i tanjir za serviranje...
Ali u osnovi je cokolada, ili voce...

Zato i pricam o tome, da ako se rodite kao cokoladna torta, a ljudi vas vide kao vocnu,
jer licite na vocnu... i zbog toga imate strasne traume i probleme u detinjstvu, tokom
skolovanja i odrastanja... resenje je otici u poslasticarnicu i promeniti fil, slag i sve ostalo,
da bi i to bilo u skladu sa vasom cokoladnom osnovom...

... onda ste spremni za jelo!

[KosmickaCestica]

Dakle, i sto se tice mog licnog osecaja, ja sebe od rodjenja, tj. od kada znam za
sebe dozivljavam kao devojcicu, devojku kojoj se svidjaju i koja se zaljubljuje u
druge devojke... ali nisam fem, nisam u fazonu da nosim bilo sta sto je u skladu
sa nekim normativima koji su vezani za binarnost oblacenja...

Tu i tamo isforsiram neki detalj, koji pokazuje da sam slobodnija i da nisam usko
uskladnjena... zato je za mene veci problem cela ova tranzicija, jer je iskreno
rec o fine-tuningu.. dakle finom stelovanju...

Prelazak sa levo na desno je svakako daleko laksi, sto se tice opste percepcije
drugih..

[Mariška]

Ti si divna, Andjelika! Treća osoba sa ovog foruma za koju to kažem (pored Dine i Lonija)!

Ja sam tek na ovom forumu, i to preko tvog primera, napokon koliko-toliko shvatio transseksualnost... Znaš, svakom se čini da je njegov problem najteži. Tako se i meni činilo da je moj problem, problem transrodnosti, neuklapanje u rodne binarne normative, daleko teži od problema koji imaju transseksualci, koji, eto, samo izvrše promenu pola i sve je OK, uklopljeni su u normativ. Ali video sam, posebno na ovoj temi, da to nije baš tako, da i kada se izvrši prilagođenje pola, to ne znači da će i rod biti uklopljen u binarni normativ.

Ali bar postoji ta neka tačka na rodnoj skali u kojoj si "ukotvila" svoj rodni identitet. Kod mene međutim, kao što rekoh u prethodnim postovima na ovu temu, postoje bar tri tačke na rodnoj skali oko kojih moj rodni identitet oscilira, u zavisnosti od toga kako se u kojem momentu osećam. Ja, jednostavno, nemam neki fiksan, odnosno fiksiran, rodni identitet oko kojega bih samo vršio neko fino štelovanje. Ti si imala jednu vrstu problema, najvećim delom si ih razrešila, ostalo ti je samo još da napraviš fine-tuning. Ali ja imam drugačiju vrstu problema.

Ne kažem da i ja ne bih mogao da se "ukotvim" na jednoj tački. Mogao bih, ali uz određene preduslove. Npr. u tački 60 mogao bih da se usidrim kada bih osećao neophodnu snagu, koju međutim sada ne osećam... U tački 80 mogao bih da se ukotvim kada bi okolnosti bile toliko loše da bi mi jedina alternativa bila samoubistvo, a sa samoubistvom sam već jednom raščistio - ne želim da se ubijem.

I u tački 40 mogao bih da se ustalim, mogao bih da izvršim i operaciju promene pola, pa ma šta ti o tome mislila:

Originally posted by Andjelika
A.. taj muskarac koji bi "resio" da iz cista mira postane zena, prvo sto
ne bi nikada prosao psihijatrijske i ostale testove, a i ako bi nekako
uspeo da prodje i prevari sve to, onda ne bi mogao da zivi sa tom
promenom ni mesec dana...

Ja znam da bih mogao da živim sa tom promenom, baš kao što znam da za takvom promenom ne osećam u sebi potrebu.

Potrebu za takvom promenom mogla bih osetiti samo iz ljubavi. Ako bih se zaljubila u neku lezbejku, ako bismo se zavolele, i ako bih znala da je to jedini način da ostanemo zajedno.

(Što bi rekli: "Sve za ljubav!" )

Samo se ti, Andjelika, smej, ali pre tačno dva meseca (16.9.2009) ja se jesam zaljubio u jednu lezbejku (ko-urednicu tvog sajta). Zaljubljenost me je i dovela na ovaj forum. Otada su se u meni dogodile mnoge promene, koje ja uopšte nisam očekivao. A u pitanju je bila samo zaljubljenost, a ne ljubav, i to zaljubljenost koja je trajala svega nedelju dana. Šta li bi se sve sa mnom izdešavalo kada bih umesto obične zaljubljenosti osetio istinsku ljubav? Misliš da onda ne bih bila u stanju da prođem kroz MTF tranziciju, zar zaista misliš da ne bih mogla da živim sa tom promenom?

Toliko.

I hvala ti, još jednom!

[KosmickaCestica]

To sto kazes da se "ukotvis" na nekom mestu, to jeste tako ako posmatras
rodni identitet kao jednu pravu, dakle jednodimenziono...
... cela prica postaje daleko komplikovanija ako se uvede jos jedna dimenzija...

Cisto vizuelno pricam, a da unesemo u raspravu geometrijske elemente..

Ukoliko tretiramo jednu osu kao zensku, a drugu osu kao musku, mozes svoj
rodni identitet nacrtati kao krivu, to jest kao funkciju f(x), gde X moze da
predstavlja vreme, ali i ne mora, vec neki, recimo, emotivni protok...
Ovakvim grafickim prikazom, mislim da se olaksava stvar, upravo to sto ti pricas...

Ukoliko bi dodali jos jednu osu, koja predstavlja seksulanu orijentaciju...
imali bi jednu prostornu liniju koja moze da determinise svakog od nas na ovome forumu.
Recimo da su vrednosti ispod nule zenska privlacnost, a vrednosti iznad nule muska priclacnost,
sto se tice te trece ose.

(eto, matematika lepo sve opise i objasni, sada je samo ostalo da svako od nas
nadje svoj f(x) i da ga prati )


A sto se tice tranzicije, moras da znas da to nije samo operacija, u stvari najmanje je
do operacije... Mozak "pliva" u seksualnim hormonima, i neki ga hrane, a neki ga kvare..
Iz licnog iskustva znam kakav je "ukus" oba hormona i znam kako deluje na mozak, a to
je ono cega najveci deo ljudi nije ni svestan, jer da bi starno shvatili nivo delovanja
hormona na mozak, moramo pomeriti mesto posmatranja, a to je upravo ono sto se
desava kod terapija osoba sa teskom rodnon disforijom.

Upravo zato znam koliko je testosteron pogubno delovao na mene, na moj mozak,
na moje postupke, ponasanje, cak i na nacin razmisljanja, libido, zelje... puno toga,
i kad sam ga se resila, i kad je moja hormonska struktura postala ono sto je i trebalo
da bude, to jest ono sto je bilo u jednom trenutku u majcinoj utrobi, shvatila sam
koliki je to uticaj...
I to nije nesto sto je trenutno, to je proces od 4-5 godina, balansiranja, spoznaje,
novih mirisa, novih boja...
... nije prosto jedan - dva

Zato ti kazem da mora da bude stvarno strucna psihijatrijska ekspertiza kada se krece
sa lecenjem.
Nekada su lekari davali hormone, pa su nakon mesec, dva dana, kada bi videli kako se
osoba ponasa pod terapijom, ili nastavljali ili prekidali terapiju.
Osoba koja ima musko telo, i ima muski mozak (duboko odredjen svojom strukturom kao takav),
ne moze da bude tretirana zenskim hormonima... u stvari moze, ali to dovodi upravo
do transeksualnosti, to jest, to je obrnuti proces od lecenja, proces vestackog stvaranja
transeksualne osobe (ako me razumes)

[Mariška]

Originally posted by Andjelika

(eto, matematika lepo sve opise i objasni, sada je samo ostalo da svako od nas
nadje svoj f(x) i da ga prati )

Jako mi se sviđa ovaj tvoj matematički model!!!

Osoba koja ima musko telo, i ima muski mozak (duboko odredjen svojom strukturom kao takav),
ne moze da bude tretirana zenskim hormonima... u stvari moze, ali to dovodi upravo
do transeksualnosti, to jest, to je obrnuti proces od lecenja, proces vestackog stvaranja
transeksualne osobe (ako me razumes)

Ne znam da li te razumem.

Ako sam te pravilno razumeo, ti misliš da ako bih uzimao ženske hormone, ako bi mi hormonska struktura postala kao kod ženske osobe, da bih se, s obzirom da imam muški mozak, osećao kao FTM transseksualac, otprilike kao dennyboy ili MAX pre tranzicije, s tom razlikom što bih umesto vagine imao neki mali penisčić. I da bih tada, umesto želje da nastavim sa MTF tranzicijom, dakle da odem na odgovarajuće SRS operacije (orchiectomy, penectomy, vaginoplasty...), imao neizdrživu potrebu da prestanem sa MTF tranzicijom i ponovo uspostavim u svome telu mušku hormonsku strukturu.

Ne znam, možda si u pravu, možda bih se zaista tako osećao. Ali dozvolićeš da mi je veoma teško da u to poverujem...

Možda da mi daš neki matematički model?

[KosmickaCestica]

Vidi,

kada bi str8 muskraca, dakle osobu sa muskim mozgom i muskim telom,
tretirao zenskim hormonima, prvo sto ne bi izdrzala ni mesec, dva dana,
pocela bi da ludi, a promene na telu (rast grudi, promena mirisa, koze,
i sve sto to prati) bi za tu osobu bile katastorfalne..

Dakle od obicnog muskarca bi napravili pseudotranseksualnu osobu..

Razumes sada? Dakle to je suprotno od lecenja...

Nekada je provera da neko ima ovaj sindrom upravo bila tretiranje horminima,
pa ako osoba oseti sklad i mir posle mesec, dva, tri terapije... to je resenje...

Mozak ili prihtvata ili ne prihvata terapiju... E sada, na osnovu ovoga, mozes
samo da zamislis kako je osobama koje imaju jedan mozak, a od puberteta
dobijaju pogresan hormon iz pogresnih zlezda... Naravno da lude, polako,
i postaje im vremenom sve teze i teze...


OK?

[Mariška]

OK.

Osim što ja nisam str8 muškarac.

A ne znam ni da li mi je mozak zaista muški. Jer ja ne mislim da je kada se dete rodi mozak u potpunosti polno određen. Ako nije problem, samocitirao bih se:

Originally posted by SvakiMarkoRadiNaopako
MOJA "HIPOTEZA" O TRANSRODNOSTI (MOG TIPA)
Ja mislim da je u mom embrionalnom razvoju moj mozak bio izložen testosteronu, da sam rođen sa muškim mozgom, u muškom telu. Međutim, moja "hipoteza" je ta da mozak tek rođenog deteta baš nije ni sasvim ženski ni sasvim muški, već vuče malo ka interseksualnom. Zaista "muškim", odnosno "ženskim" postaje socijalizacijom, kada u toku ranog detinjstva dođe do "identifikacije sa roditeljem istog pola". Desi se neki "klik" i osoba zadobije rodni identitet u skladu sa telesnim polom, u mozgu se stvore određene sinapse, čime mozak gubi svoje stanje otklona ka interseksualnosti i postaje u potpunosti muški, odnosno ženski. U mom slučaju "identifikacija sa ocem" nije (u dovoljnoj meri) uspela, moj mozak je, vrlo verovatno, ostao na tom nekom otklonu ka interseksualnosti.

U svakom slučaju, hvala ti, Andjelika!

[KosmickaCestica]

Juuuhuuuu!

Ja ni jednog trenutka nisam spominjala tebe! Niti sam to nameravala
niti razmisljala u tom smeru...

Samo sam pokusala sta bi se desilo kad bi se desilo...

Nemoj sebe da poredis sa bilo cime ovde, jer ti si ti... aman!

Otkud ti takva ideja?

[Mariška]

Originally posted by Andjelika

Juuuhuuuu!

Ja ni jednog trenutka nisam spominjala tebe! Niti sam to nameravala
niti razmisljala u tom smeru...

Samo sam pokusala sta bi se desilo kad bi se desilo...

Nemoj sebe da poredis sa bilo cime ovde, jer ti si ti... aman!

Otkud ti takva ideja?

Otkud mi takva ideja?

Evo odavde:

Originally posted by Andjelika
Ne volim da pravim razlike, ali je ogromna razlika izmedju transexualne osobe i travestita i ostalih transrodnih oblika.

Ja mislim da ta razlika postoji, ali ne bih rekla da je baš ogromna...

Osim toga, znaš kako se kaže: Bog svakome da onoliki teret koliki može da ponese.

Pa ako je tebi objektivno dao teži teret nego meni, to ne znači da je meni puno lakše da nosim moj (objektivno lakši) teret nego što je tebi da nosiš tvoj...

Zato me zaboli kada tako, s oproštenjem, pljuneš na probleme nas "ostalih", koji nismo transseksualni nego "samo" transrodni...

I sve što kažeš ja doživljavam kroz tu vizuru: sa jedne strane je Anđelika i ostali transseksualci, s druge strane smo mi ostali transrodni oblici, koji smo otprilike samo nešto umislili...

I setim se grimase mog doktora kada sam mu rekao da bih želeo da trajno uklonim dlake sa lica i tela.

Verovatno se i on pitao šta će mi to kad nisam transseksualac?

Eto i Paki je postavio neku deklaraciju protiv diskriminacije trans-osoba.
Ali ja se i u ovom (pod)forumu na momente osetim diskriminisano kad pročitam da postoji tako neka ogromna razlika...

A u stvari, kao što rodni identitet nije binaran, tako isto između normalnih str8 muškaraca sa jedne, i transžena (MTF transseksualaca), sa druge strane, postoji takođe čitav jedan kontinuum različitih transrodnih oblika.

A da se izrazim matematički, u kontinuumu ne postoji nigde neka "ogromna razlika", neki nepremostivi ambis, koji bi razdvajao transseksualce od ostalih... (Skup racionalnih brojeva (Q) je prebrojiv, kardinaliteta alef-nula, postoji bijekcija (tzv. "zmijasta funkcija") između skupa racionalnih brojeva i skupa prirodnih brojeva (N), a poznato je da su elementi skupa N diskretni, jasno razdvojeni jedan od drugog, postoji ogromna razlika između svakog od njih - koja se očituje u tome da između dva susedna prirodna broja (n i n+1) ne postoji nijedan prirodni broj koji bi se mogao umetnuti između njih. S druge strane, skup iracionalnih brojeva (I) je neprebrojiv, kardinaliteta c (continuum), on se ne može svesti na skup N, na koji god skup da ga preslikamo uvek će između dva elementa, ma koliko blizu jedan drugom bili, biti bezbroj drugih elemenata, jer elementi skupa I leže u kontinuumu, u kontinuitetu, i tu ne postoji nikakva "ogromna razlika". E, ovo što ti pričaš o hormonima, to je racionalna priča, kao priča o skupu racionalnih brojeva (Q). Ali ljubav nije racionalna, ona je iracionalna, kao skup I, i ona može od transrodne osobe napraviti transseksualnu osobu, ona može kao od šale preskočiti taj "nepremostivi ambis", jednim potezom izbrisati tu "ogromnu razliku", i tu ne pomažu racionalna objašnjena, ta priča o hormonina itd. Jer ljubav nije racionalna. Život nije racionalan...)

To bi otprilike bilo to.

Ako me razumeš...

[KosmickaCestica]

Ja ne znam odakle ti ideja da tako protumacis ono sto sam pisala,
ali ja ni jednog trenutka nisam nikoga omalovazavala ili rekla
da je nekome teze ili lakse...

... ali sam rekla da postoji ogromna razlika, a to potkrepljujem
nekim statistikama koje su radjene sirom EU, a i sveta sto se
tice zivota svih oblika rodno disforicnih bica..

Stopa samoubistava transseksualih osoba, je i dalje velika,
i istina je da lecenje pomaze, i da od kad se ove terapije
sprovode, je ta stopa drasticno smanjena... Zato i govorim
o transeksualnosti na taj nacin...
... drugi nivo je socijalna prihvacenost ili ne prihvacenost
koju imaju sve transrodne osobe, pa i transeksualne i pre
i posle terapije.

I niko ne umislja da ima rodni problem, jer cim pocnu takve
ideje ili misli, i krenes da se bavis svojim rodnim idenitetom,
vec duze vreme jesi transrodna osoba..

... a osim svega ovoga, ova tema je direktno vezana za operativni cin
i terapijsko lecenje transeksualnih osoba, i pogresnu terminologiju koja
je senzacionalisticki promovisana od strane pojedinih medija...