Originally posted by Storm
NATO je bombardovao Srbiju 1999. Mnogo ljudi je poginulo. NATO PR je pokušao da to predstavi kao kolateralnu štetu, ali uglavnom je svima bila jasno da to spada u domen zločina. Termin „kolateralna šteta“ se danas uredno izbegava, a intelektualci koji su tada podržali agresiju relativizuju svoje tadašnje izjave.
Očekivalo bi se da građani Srbije, dakle oni koji su istrpeli ta bombardovanja, budu oštriji u osudi te agresije ili da bar prihvate realnost da se dogodila.
Postoji i određena mogućnost da se agresor tuži.
Ali o stanju duhova u Srbiji dosta govori i manihejsko polarizovanje koje se može videti i na ovoj temi. Dakle ako si protiv NATO-a, onda si za Šešelja, a ako si za NATO onda si deo jednog predivnog svetskog pokreta koji će doneti mir, prosperitet i svaku sreću celom svetu.
Što se mene tiče, ja sam već napisao da mislim da je neutralnost dobra strategija za Srbiju.
NATO jeste bombardovao Srbiju,
ali je MALO ljudi poginulo i svako ko kaže drugačije laže.
Beoograd ima oko 2 miliona ljudi,
od toga je poginulo samo 17 ljudi u celom gradu.
Njih 16 je žrtvovano kao radnici RTS-a, za koga smo svi znali da će biti gažan, a žrtvovani su da bi naši imali bolji argument protiv NATO-a.
Sedamnaesta žrtva je mala Milica Rakić, koja je poginula slučajno jer je van pažnje majke izašla na terasu, preko puta koje je gađana rafinerija. Pogodio ju je geler.
Koliko god da je to tužno, sama činjenica da svaki Beograđanin zna za njeno ime i prezime, jasno govori koliko je žrtava u stvari bilo malo.
Od 3000 bacanja projektila, čak 2 900 su pogodile ono, šta su i htele - vojne mete.
Od preostalih 100 promašaja bilo je svega par tragičnih.
Najtragičnije je prošao jedan voz kod Aleksinca i dva autobusa s Kosova, u kome su svi stradali bili albanske nacionalnosti.
Skoro da je broj žrtava Albanaca bio i veći od samih bombi.
Dakle nemojmo da se zavaramo, žrtava za jedan rat nije uopšte bilo.
U Bosni i Hercegovini stradalo je oko 240 000 ljudi, a u Srbiji nešto manje od 3 000.
Više je ljudi stradalo u svakom bosanskom ili kosovskom selu nego u celom Beogradu.
Dakle dosta s pristrasnošću.
Ovo svi dobro znamo, ali eto ... kad čovek ne zna šta bi zamerio zapadnoj civilizaciji (kao da i postoji neka savršenija i humanija) onda se seti tog bombardovanja, koje je nastalo zbog nekog predhodnog etničkog čišćenja Kosova.
U svakom slučaju da se svet nije umešao, ko zna koliko bi trajali svi balkanski ratovi.
Možda bismo još uvek bili mobilisani za Bosnu, Hrvatsku, Kosovo i još uvek imali Šešelja za ministra.
(O antidiskriminacionom zakonu i smanjenju homofobije mogli bismo samo da sanjamo)
Sva sreća što je zapad bio toliko jak i odlučan da kaže dosta.
pa tako skupljam prijatelje od koje kuda. 
pogotovo se chudim za Irsku.
