Bootstrap Framework 3.3.6

[iWanna]

ZenaBezImena

[Nocturnal]

ZenaBezImena
Jako me je zainteresovala ova tema i vidim da ste imali razna iskustva i razlicite reakcije, pa sam pomislila kako mi nisu jasni roditelji koji na iskrenost svoje dece, ma koliko god oni godina imali, pocnu da placu, ili u jos gorem slucaju da besne, da vriste itd itd
Mozda ne mogu da se stavim u bas neku realnu situaciju roditelja, s obzirom da nemam decu, ali sam cvrstog ubedjenja da bih svom detetu - bilo musko ili zensko - pruzila najvecu podrsku na svetu, jer ako kod mene to nema kod koga ce imati....Ako je moje dete dovoljno iskreno i meni veruje da podeli samnom takvu vrstu informacije onda ga samo zbog toga mogu vise voleti.Tako da - da ste zivi, zdravi i srecni, a ostali neka vade metlu iz guzice...

Dobrodosla, bezimena . Hajde da probamo da ti objasnimo (onako kako ja kontam stvari).
Prva stvar, koja je po meni najkljucnija, je specificni odnos roditelji-deca. Roditelji imaju izvesna ocekivanja od svoje dece. To je u ovoj zemlji prilicno ukalupljena slika, takoreci procedura, kroz koju svi MORAMO da prodjemo a koja se obicno zavrsava sa 2 stavke: brak i potomostvo. Lisi svoje mogucnosti da ti igraju na svadbi i da cupkaju unucice u krilu i to je gore nego da si im noz u srce nabio. Nebitno koliko bi ti u toj ukalupljenoj slici bio nesrecan/na. Mislim da je ovo pogotovo izrazeno u manjim sredinama.
Druga stvar je cinjenica da se ljudi obicno ne bave temama o kojima nemaju potrebe da razmisljaju (prosecna st8 osoba u ovoj zemlji verovatno ne razmislja o gay populaciji, ni roditelji nisu izuzetak), dok ih ta potreba ne sustigne u vidu toga da im se out-uje neka bliska osoba. Do tog momenta, dok ne razmisljaju svojom glavom o toj temi (zato sto nisu imali potrebe) ljudi obicno preuzimaju gotove stavove drustva o odredjenoj temi, koji su obicno neutemeljeni, zasnovani na predrasudama i prilicno negativni.
Na drugu stavku bih nadovezao trecu. Nasi roditelji su starija generacija. Odnos prema gay populaciji se polako menja nabolje vremenom (na ovim prostorima pogotovo izuzetno sporo), tako da kad su nasi roditelji bili mladji taj odnos je sigurno bio gori. Ukombinuj drugu i trecu stavku (znaci roditelje koji ne znaju nista o gay populaciji i koji su u periodu formiranja stavova ziveli u homofobicnije vreme nego danas) i slika postaje prilicno jasna. Kako mali Perica zamislja tipicnog srpskog roditelja .
Pritom bih se delimicno ogradio od svojih generalizacija zato sto tu postoji i individualni faktor koji kaze da razlicite osobe imaju razlicite kapacitete za prihvatanje i razlicite prioritete (da li je bitnije to sto je MOJE DETE gay ili to da je GAY moje dete). Znaci tu postoji citav dijapazon rekacija zavisno od tipa licnosti roditelja.

NOX

[ZenaBezImena]

Originally posted by iWanna
ZenaBezImena

[ZenaBezImena]

Originally posted by Nocturnal

ZenaBezImena
Jako me je zainteresovala ova tema i vidim da ste imali razna iskustva i razlicite reakcije, pa sam pomislila kako mi nisu jasni roditelji koji na iskrenost svoje dece, ma koliko god oni godina imali, pocnu da placu, ili u jos gorem slucaju da besne, da vriste itd itd
Mozda ne mogu da se stavim u bas neku realnu situaciju roditelja, s obzirom da nemam decu, ali sam cvrstog ubedjenja da bih svom detetu - bilo musko ili zensko - pruzila najvecu podrsku na svetu, jer ako kod mene to nema kod koga ce imati....Ako je moje dete dovoljno iskreno i meni veruje da podeli samnom takvu vrstu informacije onda ga samo zbog toga mogu vise voleti.Tako da - da ste zivi, zdravi i srecni, a ostali neka vade metlu iz guzice...

Dobrodosla, bezimena . Hajde da probamo da ti objasnimo (onako kako ja kontam stvari).
Prva stvar, koja je po meni najkljucnija, je specificni odnos roditelji-deca. Roditelji imaju izvesna ocekivanja od svoje dece. To je u ovoj zemlji prilicno ukalupljena slika, takoreci procedura, kroz koju svi MORAMO da prodjemo a koja se obicno zavrsava sa 2 stavke: brak i potomostvo. Lisi svoje mogucnosti da ti igraju na svadbi i da cupkaju unucice u krilu i to je gore nego da si im noz u srce nabio. Nebitno koliko bi ti u toj ukalupljenoj slici bio nesrecan/na. Mislim da je ovo pogotovo izrazeno u manjim sredinama.
Druga stvar je cinjenica da se ljudi obicno ne bave temama o kojima nemaju potrebe da razmisljaju (prosecna st8 osoba u ovoj zemlji verovatno ne razmislja o gay populaciji, ni roditelji nisu izuzetak), dok ih ta potreba ne sustigne u vidu toga da im se out-uje neka bliska osoba. Do tog momenta, dok ne razmisljaju svojom glavom o toj temi (zato sto nisu imali potrebe) ljudi obicno preuzimaju gotove stavove drustva o odredjenoj temi, koji su obicno neutemeljeni, zasnovani na predrasudama i prilicno negativni.
Na drugu stavku bih nadovezao trecu. Nasi roditelji su starija generacija. Odnos prema gay populaciji se polako menja nabolje vremenom (na ovim prostorima pogotovo izuzetno sporo), tako da kad su nasi roditelji bili mladji taj odnos je sigurno bio gori. Ukombinuj drugu i trecu stavku (znaci roditelje koji ne znaju nista o gay populaciji i koji su u periodu formiranja stavova ziveli u homofobicnije vreme nego danas) i slika postaje prilicno jasna. Kako mali Perica zamislja tipicnog srpskog roditelja .
Pritom bih se delimicno ogradio od svojih generalizacija zato sto tu postoji i individualni faktor koji kaze da razlicite osobe imaju razlicite kapacitete za prihvatanje i razlicite prioritete (da li je bitnije to sto je MOJE DETE gay ili to da je GAY moje dete). Znaci tu postoji citav dijapazon rekacija zavisno od tipa licnosti roditelja.

NOX

Jako lepo sroceno, i tacno, ali tuzan mi je taj momenat sebicnosti kod roditelja gde oni samo razmisljaju o tome kako nece nunati unicice i najvise o svojoj guzici, kad tako vec moram da se izrazim, a posle toga sve ostalo ( dobro - to je sigurno ishitrena reakcija u trenutku ne razmisljanja kod nekih - da li je? ne bih znala sta se ljudima mota u glavi ). Vrlo mi je zao zbog toga, jer propustaju vecu sliku, a to je da im je dete srecno i u tom trenutku jednim velikim delom rastereceno samim cinom priznavanja dela svog zivota od znacaja, a ruku na srce to nije imperativ - svako ima pravo da zivi svoj zivot kako hoce, bez potrebe da se nekom pravda.
Sta u stvari hocu da kazem - ja bih bila ponosna i srecna da moje dete mene zeli na taj nacin da ukljuci u svoj zivot kakav god on bio...
Eto, toliko od mene
Svima puno srece sa roditeljima, i opet kazem - bitno da ste mi vi srecni i zadovoljni, puno poljubaca, preslatki ste mi

[Inner-Smile]

Mozda sam trebala da pishem u temi Zashto je bitno autovati se, jer je meni bilo bitno da se autujem da bih planove koje imam ostvarila. Nije bash jednostavno reci roditeljima da planirash da zatrudnish a da nemaju pojma da imash zenu i da ce tata biti odabran iz kataloga Tako da sam u januaru konachno rekla tati da moja zena i ja nismo samo drugarice na shta je on rekao da zna godinama za nas da nije hteo da se mesha ili pita bilo shta jer je to moj zivot a onda je krenuo da pricha kako ga je u vosci muvao neki tip i posle toga pocheo da se zali na sadshnju devojku Toliko o mom strahu da ce me se odreci, chovek se vec godinama navikavao na to da mu je cerka gay i sad kad zna da planiramo porodicu sve mu je ok ALI da njegovi prijatelji ne saznaju Uvek postoji neko ali ALI to je vec njegov zivot ne moj
Mami planiram da se autujem shto pre, znam da me se nece odreci ali jedino o chemu mogu da mislim je njen pritisak i moguci shlog znam da je blesavo... Mada bolje da prezivi vest sad nego da i nju prvo upoznajem sa tatom iz kataloga

[Dina]

Inner Smile,
super za tatinu reakciju Nadam se da ce mamina biti slicna takva

Ma ja mislim da je jedan od bitnih faktora sto roditelji negativno reaguju "lisenost da unucice cupkaju u krilu" kako je Nocturnal lepo opisao gore... a posto ce kod vas dve unuceta biti, nemaju takav razlog za nezadovoljstvo.

Kad planirate bebicu?

[Inner-Smile]

Prepadnuto vodolijiski odogovaram Sledece godine, posle venchanja sve po redu

[Hans]

Originally posted by Inner-Smile
Prepadnuto vodolijiski odogovaram Sledece godine, posle venchanja sve po redu

Wow!! Hrabre sreca prati.

[Dina]

Originally posted by Inner-Smile
Prepadnuto vodolijiski odogovaram Sledece godine, posle venchanja sve po redu

Naravno, takav je red, prvo vencanje, pa beba... pa onda da citamo na gay roditeljstvu sta radi, sta je rekla itd

[*STATUS*]

Moji roditelji ne znaju da sam gej

[jenny]

Kapiram da znaju ali da poriču ili da se nadaju da će da me prođe..

Bratu sam pre neki dan rekla jer me je saterao u ćošak, prvo se smorio, a onda je počeo da mi daje savete

[MILENA-otrovnica]

Nisam im se out-ovala jos uvek zato sto su izuzetno homofobicni.Inace,ja sam bisex i nemam pojma sta oni misle o mojoj sex. orjentaciji koju ne krijem.Verovatno im je najlakse da se prave neupuceni i da se nadaju da cu se uskoro udati.

[toni79]

rjesili ove zime. proslo ok. relativno jel. majka sibnula apaurin, rakiju i pola kutije cigara. tata je kralj. zakljucak je da oni mene vole najvise na svijetu, da sam im odma treba reci (yeah, right...), i da obavezno svejedno moram imati svoje djete

[RuznaGlupaZla]

Znaju vec 6 godina, ali ne obracaju paznju, ne razgovaramo o tome.

[Çâðê_DUP]

mislim da je tata sebi potvrdio juche
nisam mu do sada nishta govorila al sam ubedjena da zna
plus mi je juche spremao sobu,nakon mog spektakla slamanja noge,ja shlogirana od lekova zaspala
a on chini mi se gledao moj i njen foto album...

volim moje ukucane svi me neshto kontaju:D

[beodecko]

ne znaju... ili im je lakse da se prave da ne znaju... u svakom slucaju, ne pitaju, a ja sam ne govorim jer bi reakcija isla od totalnog besa i destrukcije (tata) do bedacenja i sazaljevanja sebe i mene (mama), tako da kroz to stvarno ne mogu da prolazim...

kada sam bio na stubu sramna pre dve godine, nakon sto su procitali neke sms poruke koje nisu trebali, napravili mi opsti skandal i doveli me do lekova za smirenje, pozvao sam svoju "devojku" i ma koliko prica tada bila smesna i neuverljiva, njih je ucutkala... sada redovno imam neke "devojke" koje dosetaju tu i tamo do mene, u medjuvremenu pijemo kafe i smejemo se citavoj ludoj i glupoj situaciji koju moramo da foliramo... oni mirni, lakse im tako nego da pogledaju istini u oci, mada je istina ocigledna, ja miran jer konacno mogu da izlazim i budem srecan sa svojim deckom bez 1001 podpitanja u stilu "gde ces", "a od kada se vas dvojica druzite", "mislis li ti da nadjes devojku" i slicno...

zivot je sranje, ali uz pravi osvezivac, cak ne mora ni tako strasno da smrdi

[RuznaGlupaZla]

Meni kad su saznali (nisam im ja svojom voljom rekla vec su primjetili da moj odnos sa djevojkom i nije bas drugarski, pa su shvatili sve) bilo je i bijesa i suza i svadja i sazaljevanja i samosazaljevanja i kod mene i kod njih, i zabrane izlazaka i stalne kontrole gdje sam (da nisam mozda sa djevojkom - sto je opet imalo neke druge posljedice)... pa onda povremeno smirenje pa opet isto. Mislim da je ta neka agonija i napetost u porodici, trajala oko godinu dana. U svakom slucaju, ja sam se tvrdoglavo drzala svoga, ali nisam pravila nikakve scene, histeriju i sl. drzala se mirno, po principu, vi pricajte sta hocete, ali ja cu po svom raditi, kada me neko nesto pita ja iskreno odgovorim, zato me bas i nisu htjeli puno pitati oko toga, valjda im je bilo tesko, zapravo bilo im je tesko. Svakom prilikom bih, ako mi neko spomene decka rekla da mi decko ne treba i da se ne planiram udavati. U par situacija je bilo da se dopadam nekom decku i da zivka kuci (i sva ta patetika, ajme mene) i da to saznaju, (decki nemaju takta) ali nisam nikad htjela biti s nekim deckom da bih eto zamaskirala situaciju, mislim da sam i odgovorila na pitanje u vezi jednog da necu biti s njim zato sto mi se ne svidjaju decki, vec djevojke.
Vremenom se sve to nekako smiri. Mislim da je meni najvise po tom pitanju koristilo to sto sam prilicno (relativno)uspjesna pa sam nekako vise "svoj covjek" i da su oni shvatili da ne mogu vrsiti pritisak na mene bilo kakav cak i sve i da hoce.
Posle te prve godine famoznog "velikog saznanja" sam i pokusavala mnogo puta u toku naredne dvije-tri godine pokrenuti razgovor o tome, ali sam uvijek nailazila na sutnju kod roditelja. Sestru sam gnjavila daleko vise jer sa njom zivim pa je u poslednje dvije godine isto kao i da sam heteroseksualne orijentacije, i ne da podrzava samo mene, vec je uopste po pitanju homoseksualnosti ne samo tolerantna, vec se iznervira svaki put kad cuje neku homofobicnu glupost.
S roditeljima ne pokusavam vise razgovarati o tome, em sto nemam potrebu pricati o tome vise bilo kome, pa ni njima, em sto su mi u nekoliko navrata jasno uputili da zivim svoj zivot, gledam svoja posla i trudim biti sretna. Da imam neka ogranicenja sa njihove strane u vezi toga, borila bih se i objasnjavala, a kako nemam, ne vidim razlog da nekog gnjavim necim sto ga ocigledno ne interesuje.
Al' se raspisaaaaah....

[Madonna]

pola mojih roditelja zna
drugoj polovini cu reci ove godine



citajuci ovu temu sam se izdeprimirao, kolike pizdurine roditelji mogu da budu

[Zwezdica]

Za mamu ne znam... Mozda sluti, ali mudro cuti...

Sto se tiche sestara i njihovih momaka oni me redovnoj zajebavaju na tu temu, ali redovno, narocito za moju sadasnju devojku.. Tako da kontam da su ti momci shvatili pre nego moje sestre, a ni ja se ne trudim da ih demantujem, samo se uvek iscepam od smeha na rechenice tipa: Gde ti je devojka? Ides sa devojkom?

[cornflakeboy]

ne znaju, mada mislim da sumnjaju, pogotovu keva. ne planiram jos uvek nista da im kazem, ima vremena za tako nesto.
sada mi sasvim odgovara ovakva situacija.
a inace kuci su mi svi UZASNO homofobicni, i jako se plasim njihove reakcije

[RuznaGlupaZla]

ja ne vidim poentu outovanja roditeljima za koje se pretpostavlja da ce to tesko podnijeti ako njihovo ponasanje ne ogranicava covjeka da zivi svoj zivot na miru i bez njihovog znanja...
ja svojima ne bih rekla, al' sta mogu kad su sami shvatili

[Madonna]

Originally posted by RuznaGlupaZla...
ja ne vidim poentu outovanja roditeljima za koje se pretpostavlja da ce to tesko podnijeti ako njihovo ponasanje ne ogranicava covjeka da zivi svoj zivot na miru i bez njihovog znanja...

ali ja jos nisam cuo za primer da njihovo ponasanje ne ogranicava...

[antibiotic]

Prva reakcija roditelja je uglavnom "sta smo to pogresno ucinili?". Mnogi, nazalost, smatraju velikim porazom to sto im je dete gay, gore nego da je neki kriminalac ili da je , ne daj boze, bolestan.
Medjutim, verujem da se i oni najzadrtiji homofobi od roditelja vremenom mogu omeksati i pronaci svoj put kakvog takvog prihvatanja. Jer od momenta outovanja roditelj konacno pocinje da razmislja o tome, mnogi se cak i trude da razumeju. Medjutim, vecina zeli da veruje da je to prolazna faza ili sl.

Moji roditelji vec duze vremena znaju, imamo dobru komunikaciju, ali ne pricamo o tome, jako retko i nesigurno, obostrano izbegavamo temu, jer ne pricamo puno o nasim osecanjima, nazalost, a kad nesto o tome bude na TVu onda se pravimo da ne slusamo i ne gledamo.

Moj cale mi je, u jednom trenutku posle nekoliko spriceva, sam priznao da je bio sa muskarcem (!!),
dajuci mi indirektno do znanja da imati seks sa muskarcem ne znaci potpuno se opredeliti za njih, jer je najbolje sa zenom i da je zenski polni organ stvoren za to da bi primio muski.

[Madonna]

Originally posted by antibiotic
zenski polni organ stvoren za to da bi primio muski.

zato i samo zato

[antibiotic]

Originally posted by shut

Originally posted by antibiotic
zenski polni organ stvoren za to da bi primio muski.

zato i samo zato

ma ne, kao, sto se seksa tice

[RuznaGlupaZla]

Originally posted by shut

Originally posted by RuznaGlupaZla...
ja ne vidim poentu outovanja roditeljima za koje se pretpostavlja da ce to tesko podnijeti ako njihovo ponasanje ne ogranicava covjeka da zivi svoj zivot na miru i bez njihovog znanja...

ali ja jos nisam cuo za primer da njihovo ponasanje ne ogranicava...

mozda sam se pogresno izrazila,

ako ce stepen ogranicenja biti veci nego sto je bio

[***JL***]

Mislim da znaju al se prave ludi i misle da ce proci.

[Mikili73]

Pokojni otac je nesto naslutio i napravio kevi skandal 2006-godine, ali meni ništa nije rekao, i imali smo skoro godinu dana prekid komunikacije, jer sam ja kao bio "uvređen" kako tako nešto može i da misli o meni , a kevi sam naravno objasnio da "ta osoba s kojom se družim nije bolesna u glavu i nastrana" kako je ćale nazvao dotičnog (u fazonu da je on kao čuo i da zna da je ta osoba nastrana). Mislim da sam ja najviše doprineo svemu tome, jer sam ga ja malo prečesto pominjao u razgovoru da idem kao kod druga za vikend na pecanje itd i samim time navukao očevu sumnju na sebe. Uh, svašta čovek preživi i prođe, zbog toga što mora da se skriva pred homofobičnim roditeljima ili okruženjem. Uglavnom keva i ako sluti nešto, ne bi mi to ni rekla, mada sam joj rekao da brak nije za mene i ona me za sada ostavila na miru i čak mi kaže u nekim momentima "nemoj ni da se ženiš, ali ipak bi trebalo nekoga da imaš da ne ostaneš sam...." itd.

[Tomek]

Nemam pojma...

Mislim da se prave se da ne znaju...

[Çâðê_DUP]

cale sebi potvrdio pre pet minuta....
vishe nisam u dnu shpilje, vau...