Originally posted by the1whowished
Океј, океј, океј,.... да растерам мало ствари на чистину овде...
Не ради се о привођењу неке девојке (још увек не схватам жене трофејно...), нити се ради о цимању у смислу морања или претпостављаног него баш о... о пажњи, просто.
Линк са Кристијаном очигледно је био веома неуспео покушај хумора и молим да га изузмете као меродаван или као неки повод за тему.
Ја волим да се исцимам за девојку. И за још неке људе у свом животу, свакако, али овде је реч о девојкама.
Jbt, ne razumem, naravno da cu devojci da posvetim tone paznje, pa to mi nekako dodje prirodno a ne cimanje, moranje stagod. Tu ne pricam o muvanju uopste, nego i o vezi na duge staze posle xy vremena. Mislim ja nista od toga u tom stilu i ne dozivljavam kao cimanje, i kontam da zato i nisam skontala o cemu se radi. Pa bila sam sa cicom iz NS-a, mislis da mi je bilo cimanje da putujem tamo vamo? Jok, da sam mogla trcala bih. Tu mi nista nije cimanje...
Pazi neko je ili vredan tvoje paznje, vremena, inspirise te da joj pruzas manja ili veca zadovoljstva, volis da je obradujes nekom sitnicom, i naravno poklanjas joj brdo nepodeljene paznje (uprkos ADHD-u lol), i to je meni sasvim normalno.
Meni je cimanje kad me neko uopste ne inspirise nego ocekuje, to otkantam od sebe tipa odmah.
Mislim ne razumem sta bi tu trebalo da je cimanje? Razumes, ako se probudim neko jutro zeljna da joj napravim kolac, napravicu ga iz cistog entuzijazma. Ako vidim usput u gradu neku sitnicu kupicu je. Kad planiram svoje vreme mislim o njoj isto tako, kad planiram svoj zivot imam nju u vidu, kad odem u shopping gledam i stvari koje bi njoj stajale ili joj se dopale, i to sve mi je sasvim normalno. Naravno da takve stvari ne radim tipa posle 2. dejta, ali ako je negde pomenula da voli tipa gumene bombone, na trecem cu se pojaviti s istima...
I to uopste en dozivljavam kao bilo kakvo cimanje.
Cimanje su mi ribe koje ne zavredjuju paznju a insistiraju na njoj, ljubavnce koje je nezahvalno slusati (ne zato sto su glupe, nego zato sto kukaju), a hoce da brbljaju satima i nece da se jebu dok ih ne saslusas, ribe kojima se ocigledno jako svidjas i progutale bi te u zalogaju a prave se hladne i distancirane i ne kontaju da si izvalila da su popusile paklo pljuga za prvih sat izlaska. Meni su cimanje svi ti ustogljeni, natripovani, nesigurni,isfolirani i nespontani ljudi, to tupi moje nerve, gubi moje vreme i uzasno me odbija.
ali ako osjetim da je "gnjavim" nekako kao da se uplasim i povucem, a poslije mi je prilicno tesko uspostaviti neku ravnotezu jer me stalno prati osjecaj da cu je smoriti...
tako da se savrseno uklapa 
(mozda je to zbog onog linka 
