- 28 Dec 2008, 19:55
#1344942
Кад је римски император Гај Јулије Цезар од чувеног александријског астронома Созигена наручио календар није ни слутио да ће бити у употреби 2050 година и поделити хришћане. Јулијанском календару данас су остале верне Јерусалимска, Руска, Српска, Грузијска, Руска православна црква и Света Гора.
Могућност да ове цркве пређу на грегоријански календар веома је осетљиво питање због могућег раскола међу православним црквама - професор Богословског факултета СПЦ протојереј Радомир Поповић. Као аутор књиге „Календарско питање – црквено мерење и рачунање времена”, Поповић каже да би прихватање грегоријанског календара увело неред међу православне цркве, што се већ и десило Грчкој, Бугарској и Румунској православној цркви где су створени покрети паралелних православних цркава – старокалендараца који не прихватају да Божић, а и друге празнике славе 13 дана раније.
Један дан на 100 година
– Грчка држава и црква су, на пример, прихватиле грегоријански календар, а последица тога је да је око милион верника пришло старокалендарцима који функционишу као засебна црква, имају свог архиепископа и читаву паралелну јерархију – објаснио је Радомир Поповић и додао да то што се о томе мало пише не значи да проблем не постоји.
Сергеј Смирнов, сарадник Главне руске астрономске опсерваторије РАН, каже да се с математичком прецизношћу може рећи да је јулијански календар уведен у употребу 1. јануара 45. године пре наше ере. Иако је овај календар унео промене у древном Риму каснија истраживања су показала да није баш тачан. Јулијанска астрономска година има највећа одступања и она је сваке године дужа за 14 минута и 14 секунди, што значи да се на сваких 128 година добије још један дан који није забележен. Од 45. године године пре нове ере до данас настала разлика износи око 13 дана.
Грегоријански календар је уведен тако што се прескочило 10 дана и од четвртка 4. октобра 1562. године прешло на петак 15. октобар. Али ни грегоријански календар о чијој је тачности створен прави мит није прецизан, јер сваких сто година изостаје за један дан.
Најпрецизнији прорачун рачунања времена дао је професор небеске механике Милутин Миланковић. На конгресу православних цркава који је сазвао васељенски патријарх Мелетије 1923. године Миланковић је предложио реформисани календар по којем одступање од тропске године износи само две секунде. То значи да је потребно да прође 400.000 година да би се накупио један дан.
Свети архијерејски сабор СПЦ је у јесен 1923. године прихватио начелно одлуке конгреса у Цариграду о реформи црквеног календара по предлогу Милутина Миланковића. Али, његова примена је остављена за касније док се о томе не усагласе све помесне православне цркве. Цариградска патријаршија је међу првима прекршила договор и исте године увела нови грегоријански календар. Исто су учиниле и Румунска и Грчка православна црква. Атински архиепископ Хризостом је то урадио са објашњењем изједначавања са грађанским календаром. Овај потез су потом следиле Александријска и Антохијска патријаршија.
Руски патријарх Тихон који се 1923. године налазио у затвору једном посланицом је саопштио да прихвата одлуке сабора у Цариграду и реформу календара. Али, када је сазнао за право стање ствари накнадно је обавестио Руску православну цркву да задржава примену јулијанског календара.
Аргументи да би преласком на нови календар дошло до зближавања хришћана, јер би сви славили Божић у исто време, нису убедљиви, јер то није само техничко питање. Српска православна црква се држи јулијанског календара, јер је такву одлуку донео Први васељенски сабор у Никеји 325. године. Један од главних разлога је такозвана пасхалија, или датум израчунавања Васкрса.
Како пише професор Радован Поповић, саборска одлука о Васкрсу се може свести на четири тачке: Васкрс се слави после пролећне равнодневице, затим хришћани не славе Васкрс када и јудеји своју Пасху (14. нисан), Васкрсење Христово се слави после пуног месеца и увек у недељу. Новим грегоријанским календаром је нарушено ово правило Васељенског сабора, као и молитвено јединство Православне цркве.
– Православни жале што су Католичка црква и све протестантске цркве то занемариле и прекршиле одлуке Првог васељенског сабора и праксу древне цркве – рекао је овај професор Богословског факултета СПЦ, нагласивши да се према јасним одлукама Сабора Васкрс не може славити у време Пасхе „ако се држимо Новог завета и хришћанства”.
После Другог светског рата поново је актуелизовано уједначавање црквеног календара. Већ је прва свеправославна конференција на Родосу 1962. године на своју дугу листу питања за будући сабор уврстила и календар. Прва предсаборска свеправославна конференција у Шамбезију је 1976. године међу десет приоритетних тема уврстила и питање заједничког календара. Пре осам година у сиријском граду Алепу покренута је иницијатива да се сви хришћани уједине око прославе главних празника Васкрса и Божића, али да за сада важи одлука Цариградске патријаршије која је уважила разлоге помесних православних цркава које су задржале јулијански као богослужбени календар, пошто реформа календара подразумева велики ризик од раскола.
Познати руски духовник архимандрит Рафаил Карелин је, поредећи два календара из угла цркве, рекао: „Јулијански календар је есхатолошки, а грегоријански утилитаран и технократичан. Јулијански календар је космичка поема, а грегоријански суво књиговодство”.