Prefinjen enterijer, savršeni modni stilovi. Najupečatljiviji su mirisi parfema. Sjajna zabava, bez mnogo alkohola. Odmah pored Brankovog mosta, na poslednjem spratu jedne „sasvim obične zgrade“ smešteno je jedno od retkih mesta na kome beogradska gej populacija može da se slobodno okuplja i pri tom odlično zabavi.
Bio je vikend, negde oko 23 časa. Nakon što smo se popele ogromnim kružnim stepenicama, na ulazu u jedan od najpopularnijih gej klubova u Srbiji, Apartman, sa osmehom nas je dočekao momak iz obezbeđenja, očekivano krupne građe i širokih ramena. Kada smo rekle da smo novinarke i da želimo da napišemo tekst o noćnom životu gej ljudi u Beogradu, vrata stana su nam istog momenta bila širom otvorena.
Ušavši u, otprilike osmosobni, Apartman prvo smo prošle kroz predvorje gde se ostavljaju jakne i kaputi, a potom se ulazi u veću prostoriju u kojoj se nalazi i veliki šank. Ta je soba zapravo samo prolazna, jer se iz nje ulazi u glavnu prostoriju, ali vodi i do toaleta koji je, ispostaviće se kasnije, pored šankova pravo mesto za upoznavanja. Sve sobe su povezane, tako da se gosti slobodno mogu kretati po klubu, u zavisnosti od raspoloženja, jer osim centralnog prostora za ples, u drugim sobama je više „kućna“ atmosfera.
Svaka soba ima različit dekor. Jedna je tamnija, sa crnim kožnim nameštajem, a druga je „nežnija“, u bež bojama. Brzo smo se uverile da se gej mušakrcima opravdano pripisuje prefinjeni ukus. Jedini kič detalj u celom klubu bile su tigraste šank stolice na kojima smo sedele. Interesantno je da su gej klubovi po svetu, bar oni koje smo videle na Internetu, uglavnom preterano „našminkani“. Zato je i naše zadovoljstvo bilo veliko kada smo videle da se na pojedinim zidovima oljuštila boja, da su tapete prosečnog kvaliteta, kao i da je obična ljudska ruka bila faktor enterijera, a ne neki preskupi dizajneri. U prolazu nam je rečeno da svaki stranac kada dođe u klub upravo se oduševi time što Apartman izgleda potpuno opušteno.
Na nagovor veoma prijateljski nastrojenog osoblja, odabrale smo mesto na samom ulazu u „sobu za igranje“, kako bismo imale bolji pregled kluba. Nakon petnaestak minuta pojavili su se prvi gosti i to, na naše čuđenje, tri „strejt“ devojke. Kako smo znale? Pa, jednostavno se vidi... Inače, ovaj klub je poznat po tome što osim gej ljudi okuplja i heteroseksualce.
Uz pivo i pelinkovac i fenomenalnu muziku osamdesetih i devedesetih, kao što su pesme Šer, Džordža Majkla i drugih pop zvezda tog vremena, novinarke Danasa su uživale u prijatnoj atmosferi. Naglašavamo da su cene pića potpuno pristupačne. Negde oko ponoći ljudi su počeli da pristižu u većem broju. Najupečatljiviji su ipak bili mirisi parfema. Čini nam se da nigde ne miriše kao u Apartmanu. Osobe različitih godišta, od mlađih srednjoškolaca ili kako smo ih nazvale - gimnazijalaca do sredovečnih ljudi došle su tog petka u klub. Bilo je lepo videti da još postoje mesta koja okupljaju različite ljude, različitih dobi i različitih shvatanja.
Imidž gej muškaraca se može opisati „kao pod konac“, na žalost svih heteroseksualnih žena potpuno u suprotnosti od uobičajenog Balkanca. Bilo nam je zanimljivo to što niko ne preteruje u alkoholu, na šta nismo navikle u običnim kafićima. Ljudi su najviše pili energetska pića, a potom vino i pivo. Takav je slučaj bio i kod lezbejki. Ono što smo mogle da zapazimo jeste da su gej devojke bile okupljene u jednom delu glavne sobe i da su se odlično zabavljale. Znamo da su ukusi različiti, ali njihov stil biranja garderobe je nepogrešiv. Bar po ukusu novinarki Danasa.
Posle ponoći muziku je počela da pušta „di džejka“. Tada je krenula prava zabava. Svi su igrali i pevali uz moderne zvuke 21. veka. Tu mislimo na tehno, haus i remikse mnogih popularnih pesama. Pošto je poznato da pivo traži što češći odlazak u WC, jedna od novinarki je čekajući u redu za toalet upoznala nekoliko sjajnih, kreativnih ljudi. Druga novinarka je u to vreme prisustvovala najvećem oduševljenju u klubu, početku Sabrininog hita s kraja osamdesetih „Bojs, bojs“. Đuskanje je preraslo u pravu euforiju i u trenutku su svi ustali sa svojih stolica i s visoko podignutim rukama u ritmu zaigrali.
Sigurno se pitate da li je bilo puno eksplicitnih scena, što bi rekli heteroseksualci. Nijedna devojka nas nije „startovala“ (hajde da ne nagađamo zašto), poljubaca istopolnih osoba nije bilo mnogo, a na naše čuđenje dobile smo odgovor: „Pa, šta ste očekivale? Ovo je diskoteka kao i svaka druga, u kojoj ljudi dolaze da igraju i da se dobro zabavljaju“.
Iako su nam upućivani prekori van redakcije na samu ideju da napišemo tekst o noćnom životu gej ljudi u Beogradu, jer nam je rečeno da je upravo to diskriminacija i da homoseksualci nisu „vanzemaljci“, naš motiv je bio potpuno suprotan, a to je da prikažemo da su gej ljudi „isti“ kao i heteroseksualci, da su normalni, pametni i fini i da znaju dobro da se zabavljaju.
Naš zaključak: Bilo je upravo onako kako smo i očekivale, odličan prostor, još bolji provod i, što je najvažnije, fenomenalni ljudi.
Jelena Diković, Ljiljana Bukvić
(Danas)
http://www.gsa.org.rs/cms-run/index.php ... &Itemid=58
http://www.danas.rs/vesti/drustvo/provo ... _id=150004
)
