stranci nas izgleda bolje brane od nas samih i bolje umeju da objasne da je i nad SRBIJOM UCINJEN RATNI ZLOCIN
DZONATAN DIMBLBI: Da li je ta kampanja, kampanja koja je trajala 78 dana bombardovanja iz vazduha, kampanja na koju ste nedvosmisleno ponosni?
LORD ROBERTSON: Pa, srecan sam da smo uradili pravu stvar. Naucili smo puno lekcija iz toga, nismo zeleli to da uradimo jer bi diplomatija bila bolja, bilo bi mnogo bolje da je u Rambujeu Milosevic potpisao nesto sto bi dalo autonomiju i bezbednost kosovskim Albancima i da smo zbog toga mogli da izbegnemo vojnu akciju, ali posto smo je preduzeli, to je bila prava stvar koja je trebalo da se uradi i mi smo koristili sredstva koja su nam bila na raspolaganju, to nije bio rat, mislim da bi ljudi trebalo da se sete toga.
DZONATAN DIMBLBI: To je bio rat ako ste bili na strani koja je trpela.
LORD ROBERTSON: Pa, ne, nije bio rat.
DZONATAN DIMBLBI: Hajde da se ne cepidlacimo oko reci (termina).
LORD ROBERTSON: Ne, velika je razlika. Da je bilo rata protiv Slobodana Milosevica, da je to bio rat protiv Srbije, on bi bio zavrsen prvog dana. To je bila jedna operacija, vojna operacija, sa ciljem da onemoguci nasilje koje se odigravalo na Kosovu i da se degradira vojna masinerija koja je sprovodila to nasilje. E sad, to je znacilo unistavanje protivavionske odbrane koju je Milosevic imao. To je znacilo napadanje vojnih objekata i samo vojnih objekata a to je trajalo duze nego sto bi trajao bilo koji pravi konflikt. E sada, zbog toga je to trajalo 78 dana, ali je bilo uspesno.
DZONATAN DIMBLBI: Ali iskreno, tu je i Vijetnamski rat o kome su recene slicne stvari, ratovi se mogu voditi na izvestan broj nacina, ali hajde da predjemo na cinjenicu da je, kao sto dobro znate, bilo puno kritika na racun vodjenja tog rata, kao i onih koji su ga podrzavali. Medju tim kritikama jedna od najnovijih je i ona od strane Amnesty International. Samo pre nego sto udjemo u detalje toga, zelim da vas pitam da li postujete Amnesty International kao organizaciju?
LORD ROBERTSON: Kao organizaciju koja se bavi politickim zatvorenicima i koja vodi kampanju za gradjanska prava naroda, da. Nisam bas sasvim zadovoljan sto moze da ispituje zlocine protiv covecnosti.
DZONATAN DIMBLBI: Ali vi ste javno u proslosti, zajedno sa drugima odobravali njen rad i pomagali njen rad.
LORD ROBERTSON: Oh apsolutno, ali je njen rad u proslosti uglavnom bio vezan za politicke zatvorenike, vodili su kampanje za njih i za gradjanska prava onih koji su progonjeni zbog svojih politickih uverenja. Ona nikada nije bila umesana u nesto kao kljucna pravna organizacija, koja izdaje optuznice za zlocine protiv covecnosti.
DZONATAN DIMBLBI: Pa, kako stvari stoje, ona jeste izdavala optuznice u proslosti, ne samo protiv Kine, Rusije, Iraka, vec i protiv ponasanja Slobodana Milosevica u Srbiji, a mogu da mislim da biste vi odobrili bukvalno svaku rec koju su oni rekli o tome?
LORD ROBERTSON: Pa ono cime se oni bave, ispitivanjem slucajeva krsenja ljudskih prava i prava ljudi da imaju politicka uverenja, oni su dobra organizacija i ja sam i sam clan Amnesty International, ali opet naglasavam, oni nemaju jurisdikciju da se bave ispitivanjem ratnih zlocina protiv covecnosti, vec postoji organizacija koju su Ujedinjene nacije ustanovile da se bave time. Medjunarodni Tribunal za ratne zlocine za bivsu Jugoslaviju su ustanovile Ujedinjene nacije, da precizno razmotri ove stvari. On je razmotrio izvestaj Amnesty International, ali je ipak zakljucio vrlo crvsto da NATO nije delovao van Medjunarodnog prava, da NATO nije gadjao civile i da zato nece sprovesti nikakvu istragu o njegovim ratnim zlocinima. On jeste uzeo izvestaj Amnesty, ali to je organizacija koju je ovlastila UN i ima veoma visoku reputaciju i mislim da treba to da slusamo.
DZONATAN DIMBLBI: Jeste. Medjutim, nekim ljudima ce biti cudno da Amnesty ne moze pogresiti, osim kad su u pitanju akti za koje ste vi delom odgovorni, kada iznenada ona prica gluposti.
LORD ROBERTSON: Pa, ja ne koristim rec gluposti.
DZONATAN DIMBLBI: Pa kazete da je to bez osnova i zasnovano na pogresnim stvarima.
LORD ROBERTSON: Da.
DZONATAN DIMBLBI: Sto je neka vrsta finog nacina da se kaze gluposti.
LORD ROBERTSON: Ne, nije. To su reci, to su reci koje imaju neku jacinu znacenja u sebi, ja sam procitao taj izvestaj, ali procitala ga je i Glavni tuzilac Medjunarodnog Tribunala za ratne zlocine, Karla del Ponte. I ona je zakljucila u svom izvestaju za Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija da se ne moze podici optuznica protiv NATO-a zbog tih zlocina. Sada, to je Tribunal za ratne zlocine koga su Ujedinjene nacije ustanovile da to radi, tako...
DZONATAN DIMBLBI: Hajde samo da pogledamo...
LORD ROBERTSON: ... tako da Amnesty ima pravo na svoje misljenje, ali se medjunarodni Tribunal za ratne zlocine, kao ni ja, ne slaze sa onim sto oni kazu.
DZONATAN DIMBLBI: Ima tu oblasti koje su prouzrokovale probleme, ima ih vise, koje su istrazivali Tribunal i Amnesty, kao i posmatraci na licu mesta, oni se odnose na infrastrukturu, civile pojedince koji su poginuli i takozvane civilne mete. Ja bih hteo da pogledamo jednu od ovih, onu koja je izazvala najvise kontroverzi. Prema priznanju portparola NATO, NATO avioni su namerno bombardovali jednu TV stanicu, 16 ljudi je poginulo kao posledica toga, a jos puno njih je povredjeno. NATO je sledeceg dana to opravdao time da su bombarderi gadjali, vasa fraza, NATO fraza, sposobnost rezima, citiram, da prenosi svoju verziju vesti. Pitam vas da li to cini raniji ratni zlocin ili ne, da li je ubijanje civila sto prenose vladinu propagandu opravdani ratni cin?
LORD ROBERTSON: Pa to je na Medjunarodnom Tribunalu za ratne zlocine da odluci, a on ce vrlo uskoro, mislim, objaviti svoj puni izvestaj. Zakljucke tog izvestaja je glavni tuzilac Del Ponte vec navela u kratkim crtama.
DZONATAN DIMBLBI: Ali ova meta je namerno izabrana, to se priznaje?
LORD ROBERTSON: Da, da.
DZONATAN DIMBLBI: I civili su morali poginuti, to se priznaje?
LORD ROBERTSON: Ne, jer nije bilo stranih novinara tamo, svi strani novinari u toj zgradi su bili povuceni.
DZONATAN DIMBLBI: Znaci domaci (novinari) se ne racunaju?
LORD ROBERTSON: Ne, samo trenutak, ne, ne, ne, nisam to rekao Dzonatane. Ocekivalo se da taj kompleks, koji nije obuhvatao samo civilnog televizijskog proizvodjaca, vec je ukljucivao vojne objekte, to je bio jedan od nervnih centara Miloseviceve ratne masinerije, moglo se s razlogom ocekivati da ce to biti meta i zato su sve strane medijske kompanije izvukle svoje ljude odatle. Secam se da sam gledao TV program u kome su neki ljudi cije su familije pogodjene krivili Milosevica sto nije izvukao ljude iz tog kompleksa. To je bio deo Miloseviceve vojne strukture i prema tome sasvim legitimna meta.
DZONATAN DIMBLBI: Znaci, vi to opisujete ne kao ratnu, vec legitimnu metu, pri cemu je relevantno reci da to nije bio ratni zlocin?
LORD ROBERTSON: Pa, ne, to nije ratni zlocin, jer je Medjunarodni tribunal za ratne zlocine rekao da to nije ratni zlocin, a ne ja. Ali mi smo preduzeli ogromne predostrozne mere da izbegnemo civilne zrtve, ali smo sve vreme govorili da ce biti gadjana vojna infrastruktura, da ce biti gadjani vojni objekti, bilo da su u pitanju kasarne, bilo da su u pitanju komunikacije, radio releji - to je bilo to. A sada je siroko prihvaceno da je to bio deo vojne infrastrukture, bilo je korisceno, ta zgrada je bila koriscena da komunicira vojne instrukcije na teren. I setite se onog ubijanja koje se odigravalo, pored toga. Zaboravite na trenutak ono nasilje koje se odigravalo na Kosovu: znate, na hiljade ljudi je ubijeno, ljude su silovali i mucili, a preko milion ljudi je isterano iz svoje zemlje sa ciljem da se nikada vise ne vrate. To se desavalo, a mi smo se umesali da to zaustavimo.
DZONATAN DIMBLBI: Prihvatamo da ste se umesali da biste to zaustavili, a vi mi govorite da bi NATO opet uradio istu stvar, da su televizijske stanice koje se koriste za propagandu, internu ili eksternu, legitimne mete?
LORD ROBERTSON: One,... samo da naglasim, ona je bila koriscena za propagandu, da.
DZONATAN DIMBLBI: I to je bio deo opravdanja.
LORD ROBERTSON: Ne, cekajte malo.
ceo TRANSKRIPT
