Originally posted by polarlicht4.1
Originally posted by gneeebo
sto se tice gummo, nije mi se dopao toliko, kao i neki drugi filmovi harmony korine-a, taj njegov neodredjeni, "neutralni" stav mi prerasta u voajerizam, spojen sa senzacionalistickim tretmanom teme, tako da ne uspeva da me pogodi sve to sto bi kao trebalo da bude mnogo intenzivno.
Sinoć sam pogledao i Julien Donkey-Boy i sviđa mi se mnogo više od Gummo. Ako je ikako moguće, priča je još nelinearnija a bogme i strašnija (ono što se da naslutiti). Meni se ne čini da je bilo neutralan bilo senzacionalista. To bih pre rekao za, recimo, Ulricha Seidla koji baš ima taj hladan stav prema onome što se događa u filmu a osećaj se stiče načinom kadriranja i sličnim postupcima. Takav utisak nisam stekao u Korineovim filmovima, but then again I'm naive and easily shocked. 
pa ja sam pokusavao da gledam
julien donkey-boy nekoliko puta i nikako mi nije drzao paznju. ne zbog nelinearnosti, vec bas zbog tog otudjenog tretmana teme, gde sve samo treba da ti bude mnogo "weird"... mada ne znam, morao bih jednom da ga pogledam ljudski da bih imao neku specificniju kritiku.
the prefab people (1982) od belle tara mi se mnogo dopao, mada njegovi ljubitelji kazu da mu je to jedan od slabijih filmova (tako da se radujem gledanju drugih!). govori o jednoj radnickoj porodici, pocinje sa scenom bracne svadje i odlaska muza, na neki nacin vec svima tipicna prica iz komsiluka, sa tipicnim porodicnim i ekonomskim problemima. posle toga prica se krece unazad, detaljno prolazeci kroz sve ono sto dovodi do tog sloma. sve je prikazano toliko realisticno, i sa toliko saosecanja prema junacima, da eventualna indiferentnost zbog 'vec vidjenog' nestaje pred takvim in-your-face pristupom. postoji osecaj zavirivanja u neciji intimni porodicni zivot, ali ne voajerski, bez identifikacije. svaki trenutak sam morao da se podsecam da nije u pitanju dokumentarac, jer je film sazdan od sasvim obicnih, naizgled prozaicnih situacija, ali onoliko koliko su one dosadne ili mucne, mi zajedno sa likovima prozivljavamo dosadu i mucninu.
Jako zanimljiv film 