Znate onaj osecaj, kad jedva chekate da se vratite kuci sa posla da bi je zagrlile ? Ili onaj, kad je soba puna ljudi, prijatno vam je, a opet, najbolje bi bilo da ste same, zagrljene na kauchu, gledate film, ne treba vam niko, dovoljne jedna drugoj. Ljubav, ona gradi stabilnu vezu.
Strast, ne odvajam je od ljubavi ali necu ni da je imam samo uz ljubav. To shto godinama volim svoju zenu, ne znachi da nece da mi se svidi neka druga. Primetim je kako hoda, kako pokrece ruke, kako se nesigurno smeje i svidi mi se, i odmah bih da joj pridjem, pricham sa njom, a ako nam se energije poklope (to bi znachilo da mi pomera mozak stavovima koje ima o ovome ili onome), verovatno i da je svuchem negde
Otvorena veza je dobra stvar samo kad su ljudi odrasli i edukovani i razlikuju ljubav od zaljubljenosti. Kad kazem odrasli, mislim da ih je proshlo klinachko ludilo, daj da pojebem shto vishe da vidim kako je (znam nisu svi takvi ali vecina jeste). Edukovani, to mu dodje da su nauchili na greshkama pa vishe iste da prave nece.
Prva greshka koju prave osobe koje su sklone pustanju strasti salanca a u vezi su je skrivanje te strasti i griza savesti pri pravljenju iste. Tu greshku iskorenish chim dovoljno dobro upoznash sebe.
Druga greshka je da u jebachke pohode ne treba ici kad u vezi neshto shkripi.
Treca greshka je da se osobi sa kojom se deli strast ne kaze da si u vezi iz koje necesh da izadjesh.
E sad ljubav i zaljubljenost. Ovo drugo je tako jebeno dobro, i moze da se kontrolishe, a ovo prvo se ne kontrolishe i ne mozesh tako lako da okrenesh ljubavi ledja.
Ne verujem da makar na pola sata neko ko je u vezi nije osetio ogrooomnu leptirastu loptu u stomaku ali ne zbog partnera vec zbog neke desete nove osobe. Taj osecaj treba da se odzivi, izuziva, proprati i isprati a onda se lepo ode kuci i podeli sve sa zenom
Ako znam da volim ponekad da se poljubim, povatam, pojebem sa nekom interesantnom zenom, hocu da imam slobodu da to uradim a de me griza savesti ne pojede posle toga. Srecom, imam zenu koja je slichna meni, razume me, i nauchila me je da prihvatim sebe. Zashto trenutke strasti gushiti moralom (ochigledno laznim jer zelja postoji ) ako to uzivanje nikoga ne povredjuje ?
Najteze je prevazici ljubomoru, a ona je nishta drugodo jedna ogromna nesigurnost. Posotoji u meni uvak strah da ce ta neka druga da bude bolja ukrevetu od mene, da ce J da se zaljubi u nju i ostavi me, ali postoji i sa druge strane moja ogromna ljubav prema J koja ne dozvoljava da je sputavam i gushim i stajem na put njenoj sreci. Shto bi znachilo, ako joj je bolje pored druge, neka odmah ide, neka bude srecna. Uh ovo postade preozbiljno.
Sve u svemu, najbolje mi je kada se povatavam sa drugim zenama dok je i moja tu, pa da lepo podelimo
Razumem ljude koji ne vole da dele voljenu osobu ni sa kime, i molim ih da oni razumeju mene bez prevrtanja ochiju i pljuvanja po mom stavu i zivotnom izboru.
). 
Bitno je da mi znamo sta nas vezuje... Mada bi bilo svakako lepse kada bi postovanja razlicitosti i oko nas bilo vise...
