Bootstrap Framework 3.3.6

[Wilhelmina]

Bla, postala slavna kao zena koja je popalila sve crkve u Novom Sadu.
Salu na stranu, zavisi od dijagnoze, posto postoje tipovi kancera koji se lece (recimo, moja nana je imala rak dojke, odstranili su joj jednu dojku i podpazusne limfne zlezde, dobijala je terapiju i umrla 20 godina kasnije od bolesti nevezane za rak dojke, baba takodje rak na debelom crevu, ali su se pojavile metastaze citavih osam godina kasnije na jetri, s'tim da je bila izrazito nedisciplinovana po pitanju hrane i alkohola), tako da nije svejedno da li to produzavanje vremena znaci dva meseca ili dvadeset godina.
Za mesec dana se uglavnom ne moze uraditi bog zna sta, verovatno bih pripremila bliske za ono sto sledi. Nemam neki panican strah od smrti, niti smatram da cu ista vazno propustiti...

[Blady]

Ja svaki dan prozivljavam kao da mi je poslednji... ali po pitanju raka.... ostajem bez komentara, jel sam gledala to live... ne znam koliko bi bila u stanju da partijam.. uzas...

[Zoe]

Gledala sam i ja live.....

[horus.]

i ja sam gledao live...

[Blady]

I bas zbog toga, sto ne znam koliko mi je vremena jos ostalo.. da li su to sati, minuti... godine.. ili mozda bas sada.... trudim se da svoj zivot, ucinim zanimljivijim, i da budem maximalno ispunjena i srecna... za ostalo me zabole, ali dovoljno mi je da znam, da sam svoj zivot ispunila sa onako kako sam JA zelela, i sa osmehom.... Zapravo nikad ne znam, kada.. kada... i ne zelim da razmisljam o tome, kada bude moralo, tada ce i biti... ali ne, necu da izazivam sudbinu, sa takvim mislima... mislicu pozitivno, i samo pozitivno.....

[Zoe]

Ne boj se nece ti nista biti - evo ja je izazivam i izazivam a nista....pfffff........

[Blady]

Ne bojim se... nekad se jedino bojim sebe, i onoga za sta sam sposobna....

[Dina]

Originally posted by jukie
Bila je slična tema, pri čemu je većina ljudi rekla da bi otišla na tropsko ostrvo i tamo se sunčala, ili išla na put oko sveta. Onda sam ja napomenuo da bi verovatno veći deo preostalog života trpeli vrlo jake bolove, pa im ne bi bilo ni do sunčanja ni do putovanja, na šta je odgovor bio da nisam dobro pročitao uvodnik, i da se u toj temi radi o situaciji da imaš paranormalne moći i da znaš da će kroz mesec dana meteorit da pogodi Zemlju (ili nešto slično) a ne o situaciji sa bolesnima od raka.

Pa da, to je razlika izmedju ove i one teme Ovde tesko da bi moglo biti moguce da se osobe provode do zadnjeg dana Ali svejedno, ja ni tamo nisam napisala da bih bilo sta drugacije radila nego inace. Zadovoljna sam mojim zivotom, sto sam htela da prozivim i dozivim ka tome sam i isla, sto nisam htela necu hteti ni u tih preostalih mesec dana. Jedino je razlika od one do ove teme sto bih se borila, lecila ako to moze... dok zivim nada postoji...

[Hys.]

Usrala bih se od straha.
Za ostalo ne znam.

[fazza]

Nishta.

[Cubana_boy]

verovatno bi otisao u Manastir i zamonasio se,mozda nekim cudom bi i ozdravio.

[4NY K3Y]

Originally posted by Zoe
Sta je sa vama ljudi? Zasto to ne radite SADA i ODMAH?

Kad si postavila ovo pitanje, prvo sto sam pomislila bilo je: Kako zasto ne radim to sada - pa, zato sto mi je frka da ne sprzim mozak, a to mi je jedan od omiljenih organa.

A onda sam se setila onoga:

Life should NOT be a journey to the grave with the intention of arriving safely in an attractive and well preserved body, but rather to skid in sideways, chocolate in one hand, wine in the other, body thoroughly used up, totally worn out and screaming "WOO HOO what a ride!"

I tako...

[Sixto]

Sta bi radio?

Okrenuo par brojeva, nekom rekao da ga volim, neke oterao u pizdu materinu i s rancem na ledjima krenuo niz bivsi put svile pa gde me zadesi!

[shishmish]

isto...
(ne racunajuci poslednjih 20-ak dana)

[Sutekh]

Originally posted by KissQueen
...jos samo npr, mesec dana zivota?

Mnogo ljudi oko mene u poslednje vreme ima nekog u rodbini ko sa relativno bezveznim simptomima ode kod lekara i posle kraceg vremena dobije dijagnozu karcinoma sa metastazama. I prognoza koja nije vesela.

Sta bi uradili da se tako nesto desi vama? Prihvatali lecenje ili ne?


I sta bi radili u tom vremenu?

ne bih se lechio, jer nema poente produzhivanje sopstvene agonije i muchenje drugih, dragih mi ljudi u okruzhenju ne bi doshlo u obzir.

rekao bih svim ljudima kojima sam precjutao to koliko mi znache i koliko ih volim. verovatno bih uchinio i neshto humanitarne prirode. onda bih spakovao kofere i otishao bih da vidim par mesta koja zaista zhelim da posetim..
a onda.. who cares. ne bih umro od bolova i raspadanja, to je sigurno (ubio bih se nechim).

[shishmish]

Originally posted by Sutekh

Originally posted by KissQueen
...jos samo npr, mesec dana zivota?

Mnogo ljudi oko mene u poslednje vreme ima nekog u rodbini ko sa relativno bezveznim simptomima ode kod lekara i posle kraceg vremena dobije dijagnozu karcinoma sa metastazama. I prognoza koja nije vesela.

Sta bi uradili da se tako nesto desi vama? Prihvatali lecenje ili ne?


I sta bi radili u tom vremenu?

ne bih se lechio, jer nema poente produzhivanje agonije sebe i drugih ljudi u mom okruzhenju mi nije cilj

agonije?

ne mora da znaci...
licni izbor, nekome agonija, neko ce taj period iskoristiti da uziva sa bliskim ljudima...
moj brat je imao 10 god dijagnozu tumor na oku...
da ne detaljisem... pre tri godine mu se stanje jako pogrosalo i to mesec dana pre nego sto ce da postane otac...
lekari su ga operisali iako su davali male sanse...
preziveo je i doziveo da vidi sina ...
i da se igra s njim...
posle toga je imao jos 4-5 teskih operacija...
posle godinu dana od tada je umro...
agonija? ne...

[Sutekh]

agonija, da.
mislim, lechio bih se u svakom sluchaju ako bih znao da postoji barem ich shanse za izlechenje.

moja majka je 6 godina imala dijagnozu kvadriplegije sa bolovima u celom telu 00-24. bolovi su bili tako veseli, da su pametni doktori na vma hteli da joj ugrade kateter u kichmu kroz koji bi ishao morfijum. centar za termoregulaciju joj je bio u haosu. leti nam je radila grejalica, a zimi smo otvarali prozore. to shto sam ja prezhiveo ne bih pozheleo nikome, tako da se moj komentar o produzhivanju agonije odnosio na to

[shishmish]

oki...
rekoh od slucaja do slucaja...

moj brat je bio jako srecan iako je trpeo jake bolove...

[Sutekh]

to mogu da razumem. tad bi me usrecjilo samo da jasno i glasno kazhem tim dragim ljudima to shto imam i da odleprsham negde. da imam decu, verovatno bih se drugachije postavio... i dunno.

[shishmish]

bas tako...

[leobg]

Pokusao bih da sredim sve sto nisam zavrsio. Ako bolest nije zarazna, zavestao bih organe, sastavio testament u kome bih stan ostavio nekom koga sam jako voleo i volim jos uvek.Pozdravio se sa svima koji mi nesto znace u zivotu i otisao na neku planinu da u miru provedem poslednje dane.

[Manon]

verovatno bih se strasno potresla u trenutku saznanja a onda bi se pribrala i pokusala danastavim zivot kao da se nista nece desiti.

[Myself]

Uh, bas tesko pitanje.
Imala sam pre kratkog vremena problem sa zdravljem i nisam mogla da verujem da moj organizam proizvodi to sto proizvodi. Dok sam cekala rezultate, da li je maligno ili ne, razmisljala sam koliko sam mislila da je zdravlje nesto sto se podrazumeva (a, ne podrazumeva se). Ovu godinu sam 'razlozila' od pocetka do tada i zakljucila da sva ta frka i vijanje koje cega, me je i dovelo do toga.
Mnogo je strasno misliti da mozda umires, a toliko toga zelis da uradis i vidis.
Zato, na ovo pitanje nemam odgovor. Verovatno bih se ispozdravljala sa svima i cekala da umrem. Eto.

[pčelica]

Originally posted by KissQueen
...jos samo npr, mesec dana zivota?

Mnogo ljudi oko mene u poslednje vreme ima nekog u rodbini ko sa relativno bezveznim simptomima ode kod lekara i posle kraceg vremena dobije dijagnozu karcinoma sa metastazama. I prognoza koja nije vesela.

Sta bi uradili da se tako nesto desi vama? Prihvatali lecenje ili ne?


I sta bi radili u tom vremenu?

Na onoj sličnoj temi ( ) sam napisala
da bih se pozdravila sa svima i otišla
da gledam, slušam i mirišem more.

Tvoje pitanje je...fuf... moguće donekle povezati
sa diskusijom koja se davno vodila o eutanaziji.
Iz ove pozicije sada pretpostavljam da bi mi ideja vodilja
u rešavanju takve situacije bio kvalitet budućeg života.

Međutim, to je samo moje mudroseravanje...ne znam
kako bih zaista odreagovala; dal' bih imala tako
jak nagon za življenjem da mi ništa drugo ne bi bilo
bitno...

[Blady]

Vec sam odgovarala ovde... huh... bas mi neobicno kada citam sada to...


ONT: Potrosila bih sve pare, i gledala da sebi napravim sto veci ugodjaj, mada tako i sada zivim

[crni90]

Originally posted by 4NY K3Y

...jos samo npr, mesec dana zivota?

Mnogo ljudi oko mene u poslednje vreme ima nekog u rodbini ko sa relativno bezveznim simptomima ode kod lekara i posle kraceg vremena dobije dijagnozu karcinoma sa metastazama. I prognoza koja nije vesela.

Sta bi uradili da se tako nesto desi vama? Prihvatali lecenje ili ne?


I sta bi radili u tom vremenu?

Ne bih pokušao da se lečim. Dva sata po dobijanju dijagnoze prosvirao bih sebi mozak ili srce.

U takvoj situaciji bih razmišljao ovako;
ja ću jednog dana svakako umreti. smrt je kraj - nema te više. jednu sekundu, deset minuta, 40 godina, 100 godina, ili koliko već posle moje smrti, svakako će mi biti svejedno da li sam živeo 10 godina, 50 godina, 80 godina ili 120 godina.
Vreme brzo prolazi, pa će brzo doći moja smrt.

Btw. http://www.liveleak.com/view?i=860c9b9f3b

[Loreley]

Ja bih podigla neki enorman kredit, i otišla na put oko sveta U međuvremenu bih se zabavljala, i radila sve ono što sam planirala da uradim u narednih 10-tak godina (a uključuje provod i zajebanciju). Drugim rečima, uopšte se ne bih štedela, niti imala razloga da bilo šta odlažem!