- 09 Okt 2007, 12:52
#919536
(Saznao sam juče ovde na forumu da sam komunista, pa umesto da se "raskritikujem", objavljujem ovu temu)
Kubanska vlada je juče organizovala veliki skup u okviru manifestacija kojima se u toj zemlji obeležava četiri decenije od hapšenja i ubistva Če Gevare, heroja kubanske revolucije.
"Bio sam seljak i živeo nedaleko od planina Sijera Maestra. Če je tada već bio legenda u svim selima mog kraja - bio je gerilac kojem smo se divili. Mislim da je bio revolucionar u srcu - da je bio više od običnog gerilca. Za Čea je najvažnija bila bobrba za društvene promene i pravdu. U to vreme, oružana borba je bila jedini način da se to uradi. On nije bio sklon nasilju, niti je voleo da ubija - naprotiv, bio je emotivan i želeo je da gradi socijalizam. Kapitalisti to teško mogu da razumeju." - Hari Viljegas koji je bio Čeov telohranitelj
(izvor BBC Serbian)
Če Gevara je deo latinoameričkog duha, njegove snage i entuzijazma. Živ je u pesmama, tradiciji i pričama. U umetnčkoj prozi je prisutan i verujem da će se tek o njemu pisati.
Kod nas je objavljen "Dnevnik motocikliste", njegove beleške sa puta po latinskoj Americi.
Poslužio je kao inspiracija Mariju Vargasu Ljosi za jedan od najvažnijih likova u romanu "Rat za smak sveta"; po meni jedan od njegovih najboljih romana koji mi je pomogao da razumem latinoamerički duh i kulturu. Tamo se govori o važnim fenomenima tog podneblja: religija i revolucija. Često su se u istoriji javljali milenaristički pokreti, pa tako i na prelazu dva prošla veka. Jedna religiozna grupa u okviru Katoličke crkve, okupljena oko putujućeg propovednika i harizmatika, odlučuje da se povuče u planine i osnuje zajednicu koja će pobožno i u miru iščekivati hiljadugodišnje carstvo. Treba razumeti snagu religioznih podsticaja, sa jedne, i revolucionarnih, sa druge strane, a ova kombinacija na tom području nije ništa neobično. Pokret biva sve masovniji a njihova zajednica postaje novi grad sa svim obeležjima države u malom, koja svojom strukturom i magnetskom privlačnošću postaje smetnja za vlasti. Zato će ova država vernika okupljenih oko jedne religiozne ideje i njihovog vođe biti u krvi srušena ali veoma teško jer je grad dugo odolevao pritiscima.
Na tom putu pokušaja stvaranja novog društva, religiozni sanjari i fanatici sreću Gevaru i dolazi do ukrštanja njihovih snova.
Ovo je primer koliko je duboko Če Gevara ušao u duh i imaginaciju jednog podneblja.
(Saznao sam juče ovde na forumu da sam komunista, pa umesto da se "raskritikujem", objavljujem ovu temu)
Kubanska vlada je juče organizovala veliki skup u okviru manifestacija kojima se u toj zemlji obeležava četiri decenije od hapšenja i ubistva Če Gevare, heroja kubanske revolucije.
"Bio sam seljak i živeo nedaleko od planina Sijera Maestra. Če je tada već bio legenda u svim selima mog kraja - bio je gerilac kojem smo se divili. Mislim da je bio revolucionar u srcu - da je bio više od običnog gerilca. Za Čea je najvažnija bila bobrba za društvene promene i pravdu. U to vreme, oružana borba je bila jedini način da se to uradi. On nije bio sklon nasilju, niti je voleo da ubija - naprotiv, bio je emotivan i želeo je da gradi socijalizam. Kapitalisti to teško mogu da razumeju." - Hari Viljegas koji je bio Čeov telohranitelj
(izvor BBC Serbian)
Če Gevara je deo latinoameričkog duha, njegove snage i entuzijazma. Živ je u pesmama, tradiciji i pričama. U umetnčkoj prozi je prisutan i verujem da će se tek o njemu pisati.
Kod nas je objavljen "Dnevnik motocikliste", njegove beleške sa puta po latinskoj Americi.
Poslužio je kao inspiracija Mariju Vargasu Ljosi za jedan od najvažnijih likova u romanu "Rat za smak sveta"; po meni jedan od njegovih najboljih romana koji mi je pomogao da razumem latinoamerički duh i kulturu. Tamo se govori o važnim fenomenima tog podneblja: religija i revolucija. Često su se u istoriji javljali milenaristički pokreti, pa tako i na prelazu dva prošla veka. Jedna religiozna grupa u okviru Katoličke crkve, okupljena oko putujućeg propovednika i harizmatika, odlučuje da se povuče u planine i osnuje zajednicu koja će pobožno i u miru iščekivati hiljadugodišnje carstvo. Treba razumeti snagu religioznih podsticaja, sa jedne, i revolucionarnih, sa druge strane, a ova kombinacija na tom području nije ništa neobično. Pokret biva sve masovniji a njihova zajednica postaje novi grad sa svim obeležjima države u malom, koja svojom strukturom i magnetskom privlačnošću postaje smetnja za vlasti. Zato će ova država vernika okupljenih oko jedne religiozne ideje i njihovog vođe biti u krvi srušena ali veoma teško jer je grad dugo odolevao pritiscima.
Na tom putu pokušaja stvaranja novog društva, religiozni sanjari i fanatici sreću Gevaru i dolazi do ukrštanja njihovih snova.
Ovo je primer koliko je duboko Če Gevara ušao u duh i imaginaciju jednog podneblja.
Tako mi i treba...