Bootstrap Framework 3.3.6

[Simor]

Pre neki dan sam surfovao po netu i naišao na sajt koji prezentuje umetnost u Finskoj. Gledajući taj sajt, shvatio sam da jako malo znam o finskoj književnosti (osim ako izuzmem Kalevalu), i da smo zapravo svi manje-više čitaoci američke, latino-američke i književnosti velikih evropskih naroda (Nemci, Englezi, Francuzi), a da književna ostvarenja koja dolaze iz malih naroda često ostaju zanemarena.

Koju bi vi knjigu preporučili za čitanje, a da ne dolazi iz velikih književnih tradicija i da nije pisana na jezicima koji danas dominiraju (posebno tu mislim na engleski jezik)?

Pošto sam se oduševio sajtom o finskoj umetnosti, odlučio sam da se manem ignorancije, pa sam pročitao knjigu "Sveta beda" i "Ljudi u ljetnoj noći" Fransa Emila Silanpea*, pa je to, za početak, moja preporuka.



*čovek je dobio Nobelovu nagradu za književnost 1939. godine, a Komitet je tu nagradu obrazložio na sledeći način: "for his deep understanding of his country's peasantry and the exquisite art with which he has portrayed their way of life and their relationship with Nature".

[shishmish]

uh...
ja sam od onih "kud svi tu i mali mujo (shishmish)" i to po principu "iz ruke u ruku" tj kad procitas daj mi pa cu ja posle dati peri da procita pa nek ti on vrati...
ali svaka preporuka dobrodosla...

[Simor]

Shishmish, pa takvi smo svi, manje-više. U principu je toliko knjiga napisano i prevedeno, i onda se u toj ogromnoj svetskoj biblioteci snalaziš upravo preko preporuka (recimo, šta mi preporuče prijatelji ili dečko, ili, recimo, čitaš nekog pisca koji te oduševi, pa gledaš koji su pisci na njega uticali), i baš zato nije loše da jedni drugima ukažemo i na neka književna dela koja nemaju tu sreću da dolaze iz kultura koje mogu agresivnije da nametnu svoja umetnička ostvarenja, a koja svakako, svojim kvalitetom, zavređuju pažnju.

[shishmish]

to ti kazem
a i po knjizarama rade tak`i i kad pitas za neku preporuku dobijes spisak koji vec imas

[polarlicht4.1]

Originally posted by Simor
*čovek je dobio Nobelovu nagradu za književnost 1939. godine, a Komitet je tu nagradu obrazložio na sledeći način: "for his deep understanding of his country's peasantry and the exquisite art with which he has portrayed their way of life and their relationship with Nature".

A zašto veliko "n"?

[kal zakath]

Kad si več kod Finaca....Mika Waltari. Pisao manje više istorijske romane. Ja sam davno davno čitao Turms Nesmrtni (slovenački prevod) o Etruščanima. Ali izgleda da je njegov najpopularniji Egipčan Sinuhe...



It remained the most sold foreign novel in the US before its place was taken over by The Name of the Rose, by Umberto Eco. The Egyptian has been translated into 40 languages.

[CokoladnaBananica]

Finska knjizevnost uopste nije mala... Cuo sam za gomilu finskih knjizevnika, svih veoma kvalitetnih i priznatih..
Ono sto ja mogu da preporucim je Mina Kant(Minna Canth), doduse nisam siguran da li se moze lako naci. Ja sam poodavno procitao A worker's wife, na engleskom (nisam ni siguran da ima prevedeno na srpski...)
Odusevljen sam. Mina, kao jedna od prvih zenskih dramaturga koji su u Finskoj uspjeli nesto, ima tako ostar, jak i precizan stil... mogu da zamislim kako je to tek dobro u originalu, kad sam ja zinuo na english verziju...Nije mi bilo lako, though, jer mi tada engleski i nije bio toliko dobar kao sad, a i stil je potezak..
Uostalom, izgooglaj, prilicno mnogo ima o njoj...

[jukie]

Nature, Internet, i još neke reči se pišu velikim početnim slovom

btw u stručnim tekstovima na engleskom se imena vrsta isto pišu velikim početnim slovima: This area is known for its animals such as Blue-headed Dunkus-bofs and Sharp-tailed Beeboos-bips.

[Tot]

Sad sam se setio Nazima Hikmeta, turskog pesnika i komuniste koji je dobar deo života proveo po zatvorima. Sa njegovim pesmama me je upoznao jedan ugledni levičar, mnogo pre pojave Pamuka zbog kojega je sad turska književnost u centru pažnje.

Evo malo:

ŽIVOT

Živjeti kao stablo
pojedinačno i slobodno,
i bratski
kao neka šuma,
to je
čeznja naša!

[polarlicht4.1]

Originally posted by jukie
Nature, Internet, i još neke reči se pišu velikim početnim slovom

Mislim da je pre cilj bio nešto drugo s obzirom da se dotični spisatelj bavio "seljaštvom" ali ko zna...

[djo]

sestra mi je ostavila par knjiga nekog čuvenog albanskog pisca - kadare ili kadire, ne znam tačno, pa se nadam da ću ih uskoro pročitati

[Simor]

Originally posted by polarlicht4.1
A zašto veliko "n"?

Hmmmmm.

Recimo: "I put a capital "N" on Nature and call it god." (Frenk Lojd Rajt)

Originally posted by bananica
Finska knjizevnost uopste nije mala...

Nisam ja ni tvrdio da je mala. Više sam govorio o tome da obzirom da neke književnosti pripadaju jezicima koji nisu dominatni kao sredstvo komuniciranja diljem sveta, i obzirom na još neke druge faktore (a o kojima možemo pričati), prosto bivaju skrajnute, a šteta je da bude tako.

Doduše, meni je, priznajem, finska književnost nepoznata, mada ću da se obrazujem posle tvog i kalovog posta.

[Tot]

Originally posted by bojandjo
sestra mi je ostavila par knjiga nekog čuvenog albanskog pisca - kadare ili kadire, ne znam tačno, pa se nadam da ću ih uskoro pročitati

Ismail Kadare; kad pročitaš, javi mi kako ti se sviđa. Meni jedan poznanik reče da je "General mrtve vojske" odličan roman.

[djo]

javiću, ali neće biti skoro ... mada, ko zna
svakako ću tu knjigu pročitati prvu

[kal zakath]

Ajd da malo reklamiram Slovence - Vladimir Bartol : Alamut.


http://www.prometej.co.yu/knjige/detalj.php?id=00005021

[Dzelajza Rouz]

Originally posted by Simor
"Ljudi u ljetnoj noći" Fransa Emila Silanpea*, pa je to, za početak, moja preporuka.

Mislim da sam gledala film snimljen po toj knjizi. Bio je dosadnjikav, ali pretpostavljam da je knjiga daleko zanimljivija.

[Simor]

Film? A kako se zove? Neki drugi naziv ili baš po knjizi?

Btw, meni se više dopada "Sveta beda".

[Dzelajza Rouz]

Zove se isto kao i knjiga. Valjda nisam nesto pomesala. Skoro sasvim sam sigurna da je to dramatizacija romana. Ne secam se bas dobro radnje. Cak mislim da nije bilo nekih narocitih dramskih situacija, vec vise niz nekih lirskih momenata, ali sam upamtila glumacku igru po nepodnosljivo forsiranom patosu.

[Simor]

Originally posted by Dzelajza Rouz
niz nekih lirskih momenata, ali sam upamtila glumacku igru po nepodnosljivo forsiranom patosu.

Onda je to to.

[Dzelajza Rouz]

E, sad mi je lakse.

Googlala sam sve vreme i nikako da pronadjem koju rec o filmu. Kao da nikad nije ni snimljen.

[Simor]

Ja našao nešto: http://www.imdb.com/title/tt0040465/

"A visual poem based on a story by Nobel laureate F.E. Sillanpää. The fates of various characters become interlaced over a long and light-filled summer night in the Finnish countryside. Lumberjacks, a deer-eyed young man Nokia, a family of poor farmers, a young girl and her lover... New life is born, old life dies, man is slain in his prime, and his widow continues her life."

[Ulix]

Kako se kod nas vise ni stripovi ne citaju, to automatski iskljucuje mogucnost da se neko zainteresuje za bilo kakvo delo koje je teze od onih uvredljivo lose napisanih brosura gospodje Trejsi Sevalije, crkla dabogda. A i nuzna je i nesrecna posledica globalizacije to da sve manje ima interesa za pisce koji ne dolaze iz Amerike.

Madjarska knjizevnost je, recimo, kod nas nedovoljno poznata. Prevoda ima, jer Arpad Vicko i Sava Babic rade neumorno, samo interesa nema dovoljno. Meni se dopada jer mi odgovara taj mentalitet, za svako moje raspolozenje postoji po jedan (bar jedan) madjarski pisac. U pocetku sam znao tek za Petefi Sandora, u srednjoj skoli. Onda je Kertes dobio Nobelovu nagradu, pa sam procitao Besudbinstvo. A onda sam cuo i za Esterhazija i za plejadu sjajnih pesnika: Ferenca Juhasa, Atilu Jozefa, Adija (sjajnog Adija!), Radnotija itd. itd. Sto sam vise ucio i vise citao, to mi se vise dopadalo. Sada mi ostaje samo jos da progovorim madjarski tecno i pocnem da citam na madjarskom, jer vise ne mogu da pronadjem ono sto me interesuje. Ali to cu kad polozim radiologiju, ima vremena.

a) Kadis za nerodjeno dete, Imre Kertes - Simor mi je ovo preporucio, i ja sada imam obicaj da tu knjigu guram pod nos svakom ko pita za preporuku. Govori o logorasima posle logora. Mnogo je bolja od romana Besudbinstvo za koji je, u prvom redu, Kertes i dobio Nobelovu nagradu. Besudbinstvo je preveo dragi Tisma, inace.

b) Na grobu Atile Jozefa, Ferenc Juhas - ovo se naprosto ne moze recima opisati, dok se ne procita. Vatromet reci, sasvim jedinstven talenat. Ne znam koliko je poznat i prevodjen u Evropi, ali kod nas je bio prevodjen. Sada kada vise niko ne cita poeziju, ne verujem da ce skoro nesto da se pojavi.

c) Harmonia caelestis, Peter Esterhazi - knjiga je bezobrazno skupa i bezobrazno dugacka, ali vredna svake pare. Ja sam je ukrao prosle godine na sajmu, dobro de, ali i da sam je kupio, vredelo bi dati za nju. Kertes ima jos jednu jako lepo knjigu "Pogled grofice Han Han". Ova druga govori o Danilu Kisu mestimicno, a Harmonia caelestis ima jednu poslasticu za nas kisologe. Potrebno je samo pazljivo citati.

d) Ljubav na madjarski nacin, antologija madjarske proze (izbor i prevod Sava Babic) - objavljena je kod Derete pre par godina, ja sam letos sasvim slucajno naleteo na jedan primerak u Stubovima kulture, inace je rasprodata. Sjajan izbor madjarskih pripovedaca XX veka zacinjen tu i tamo po kojim pismom Endre Adija ili Fridjesa Karintija. Sadrzi i odlomke iz dnevnika Bele Balaza; ako neko ima ceo ovaj dnevnik preveden, ne bih se bunio da mi kaze gde ga mogu kupiti.

e) Dnevnik, Sandor Marai - Marai je daleko manje zanimljiv kao romanopisac. Po tome je slican Andre Zidu, ciji su dnevnici nesto najbolje sto je ostavio. Dnevnici su svakako vredni pomena, vise zbog sadrzaja nego zbog stila. Poceo je da ih pise u Madjarskoj i nastavio nakon emigracije. Not my cup of tea, ali daleko od toga da je lose.

f) Eksteritorijum, Laslo Vegel - procitao sam nekoliko Vegelovih romana i ovaj je daleko najbolji. Napisan surovo iskreno, bespostedno i na besprekoran nacin, u sjajnom prevodu. Govori o bombardovanju '99 i o odnosu prema nacionalnim manjinama u Vojvodini u to vreme. Vegelove drame su, takodje, zanimljive, ali bih svakako preporucio zainteresovanim da pocnu od ovog dela.

g) Pesnici: Radnoti i Adi, moja dva miljenika. U temi Poezija sam ranije postavljao nesto njihovo, siguran sam. Pogledajte i uzivajte. Poezija je, mislim, nesto najbolje sto u madjarskoj knjizevnosti moze da se nadje.

[Simor]

Šta dodati na ovo što nam je Ulixica napisala glede mađarske književnosti (bar one prevedene na srpski)? Sem što mogu da se postidim, što ja, kome je drugo ime Mađar, nisam pročitao sve autore koji su u postu navedeni (recimo, Sándora Máraia).

[Loni]

Kako sad izdeliti koji narodi su veliki, a koji mali?

Recimo da su mali narodi, oni, koji broje manje od 10 miliona stanovnika.

U tom slučaju rekao bih da sam u poslednje 2-3 godine od malih naroda čitao norveški roman spistaljice Osne Sejerštad, žene koja je živela 2 godine u Avganistanu. Napisala je remek delo ,,Knjižar iz Kabula'', zahvaljujući kom sam saznao mnogo tog o Avganistanu i učvrstio stav da su teokratke države grobnice za ljudsku psihu.

[Sunce]

Originally posted by Simor
Pre neki dan sam surfovao po netu i naišao na sajt koji prezentuje umetnost u Finskoj. Gledajući taj sajt, shvatio sam da jako malo znam o finskoj književnosti (osim ako izuzmem Kalevalu), i da smo zapravo svi manje-više čitaoci američke, latino-američke i književnosti velikih evropskih naroda (Nemci, Englezi, Francuzi), a da književna ostvarenja koja dolaze iz malih naroda često ostaju zanemarena.

Koju bi vi knjigu preporučili za čitanje, a da ne dolazi iz velikih književnih tradicija i da nije pisana na jezicima koji danas dominiraju (posebno tu mislim na engleski jezik)?

Kada je u pitanju finska književnost, izdvojio bih pripovedača Johanes Linankoskog. Pročitao sam njegovu novelu "Borba za Hejkileovu kuću".

Grčka: Margarita Karapanu - roman "Mesečar". Ovaj roman sam čitao u gimnaziji i znam da ima homoerotske elemente. Uskoro ću ponovo da čitam tu knjigu.

Norveška: Knut Hamsun - roman "Pan". Iako nije najsjajniji, po mnogim pitanjima ovaj roman mi je interesantan.

Bjernsterne Bjernson - pročitao njegovu priču "Otac".

Švedska: Kristina Falkenland - "Moja senka". Ovu knjigu planiram da pročitam.

August Strindberg - pročitao sam njegovu priču "Neprirodan izbor ili produženje rase".

Danska: Jens Peter Jakobsen - novela "Mogens".

Poljska: Marija Konopnjicka - priča "Dim".

Stefan Žeromski - priča "Ananke".

Vladislav Rejmont - "Susret".

Boleslav Prus - "Mihalko".

Češka: Božena Benešova - "Čoveku nije dozvoljeno".

Jan Neruda - "Doktor Kvariš".




...

[Galateja]

Ha! Baš dobra tema i neki postovi su bili jako korisni. Od takozvanih malih književnosti me zanimaju češka, poljska i mađarska. Planiram u bliskoj budućnosti da im se posvetim. Tako da nije zgoreg da date neki predlog.

[Ulix]

Ha! Baš dobra tema i neki postovi su bili jako korisni. Od takozvanih malih književnosti me zanimaju češka, poljska i mađarska. Planiram u bliskoj budućnosti da im se posvetim. Tako da nije zgoreg da date neki predlog.

O mađarskoj sam se gore već nalupetao, pa imaš predloga koliko ti volja. Ako te interesuje češka - Kunderu na stranu - Bohumil Hrabal je odličan; češku poeziju ne poznajem dobro, čitao sam samo Jaroslava Sajferta i mogu sa zadovoljstvom da ti ga preporučim.

A od Poljaka, ima jedno nezaobilaznog - Bruno Šulc (Republika snova, Sanatorijum pod klepsidrom, Prodavnice cimetove boje).

[Galateja]

^
Hvala, Ulix, uzeću u obzir preporuke.

[Misfit]

Paideia je ove godine izbacila Pornografiju od Gombroviča. Ako ga nisi čitala, eto ti još jedan dobar Poljak, u friškom izdanju.

A Šulcovu Prodavnicu imaš i ovde:
http://www.rastko.rs/rastko-pl/umetnost ... nice_l.php

Pa posle pogledaj animaciju braće Quay:

''

[Ulix]

Paideia je ove godine izbacila Pornografiju od Gombroviča. Ako ga nisi čitala, eto ti još jedan dobar Poljak, u friškom izdanju.

O, da...

I njegovi Dnevnici su jako zanimljivi.