Bootstrap Framework 3.3.6

[Dina]

Kada bih ponovno mogla odgajati svoje dijete


Kada bih ponovno mogla odgajati svoje dijete,više bih bojala prstima, a manje upirala prstom.

Manje bih ga ispravljala, a više s njim veze uspostavljala.

Skinula bih pogled sa sata, a više bacala pogled na njega.

Pobrinula bih se da manje znam, a da mi više bude stalo.

Išla bih na više izleta i puštala više zmajeva.

Prestala bih izigravati ozbiljnost i ozbiljno bih se igrala.

Trčala bih kroz više polja i gledala u više zvijezda.

Više bih ga grlila, a manje vukla.

Rjeđe bih bila stroga, a puno bih mu više toga priznavala.

Najprije bih mu gradila samopouzdanje, a kasnije kuću.

Manje bih ga poučavala ljubavi prema moći, a više o moći ljubavi.


Diane Loomans


Kakav je vas odnos sa decom koju imate ili kako zamisljate da ce on biti kada ih budete imali? Sta vam se ne dopada u odnosu ljudi oko vas prema deci i mislite li da cete vi to uspeti da ne cinite? I sta vam se dopada? Da li mislite da samo vi vaspitavate decu ili i ona menjaju vas?

[Adenim]

Sinovima cu kupovati barbike, cerkama fudbalske lopte, pa ako se djoraju zivecu sa tim da su mi deca strejtasi...

[jukie]

btw Dina pročitao sam ali neću da ti kvarim temu

[Dina]

Jukie,
ma slobodno, sad sam tek radoznala, mada uglavnom znam tvoje stavove o deci...

[Dina]

E da naravno, tema je i za one koji ne zele svoju decu a imaju ideje o odgajanju. Nego sam ja tako postavila temu jer sam posla od sebe. Dugo nisam imala nikakvu zelju za decom pa me ni odgajanje istih uglavnom nije zanimalo. Jedino sam se uvek javljala na teme kao protivnik batina kao metoda vaspitanja.

[EYA]

ja sam sa svojom decom u drugarskim odnosima.
cesto se igramo, penjemo po drvecu ili zidicima, skacemo i skakucemo, vrtimo se, golicamo, trkamo, vristimo... igramo mice, covece ne ljuti se, monopola, rizika, frizbija, noznog tenisa, asocijacija, kaladonta ... crtamo zajedno, plesemo, pevamo karaoke, igramo i volimo iste igrice na kompu... letos smo kampovali u satoru u nasem dvoristu, na moru plivali i izranjali skoljke, istrazivali neku sumu, izvodili ekscentricne skokove u vodu... delimo odgovornosti i zajednicki planiramo, kuvamo i spremamo kucu, sirimo ves zajedno, i ostale kucne aktivnosti obavljamo uz igru i zabavu (osim spremanja njihove sobe, tu nikad nismo uspeli pronaci carobnu formulu, tako da su igracke uvek u nekom haosu. a zanimljivo je da nisu neuredne kad su knjige u pitanju i sve sto se tice skole)
autoritativnu poziciju zauzimam samo u zaista neophodnim situacijama, kada smatram da je vazno da im se na nesto obrati paznja i to isto zabrani ili naredi.
za sve ostale slucajeve primenjujem zajednicku komunikaciju, pa onda, nakon sto svi mozemo da pricamo zasto je nesto dobro ili lose, da li i zasto tako treba, i sta svi mislimo o tome, mozemo zajednicki da donesemo i odluku. znaci nema: ˝moras u prodavnicu da mi kupis... !˝ ili ˝dodji ovamo zato sto ja kazem!˝ ili ˝tisina! ovde samo ja postavljam pitanja!˝
nego se potrudim da uvek objasnim zasto nesto hocu ili jednostavno pitam: ˝da li neko hoce u prodavnicu da kupi...?˝

a priznajem da cesto zna biti veoma tesko preci iz ˝drugarske˝ u ˝autoritativnu˝ ulogu jer one uopste ne skapiraju da sam ozbiljna pa se smeskaju i gledaju me trepcuci i neverujuci pa sam za te situacije osmislila specijalnu tehniku ˝odbrojavanja˝ , pocnem da brojim ozbiljnim glasom od 1-3 , s tim da im izmedju ubacim 2 i po, 2 3/4 ako zatreba da ima dam jos malo vremena i posle toga se zna : ako kazem 3 onda su ga najebali
mada vec odavno nisam stigla dalje od 2 i po jer cim pocnem da brojim one pocnu da izvrsavaju

i tako to... bas sam se nahvalila

najiskrenije priznajem da sam mnogo divnih stvari naucila od svoje dece. deca su veliki ljudi u malim telima, neverovatno su kreativni i ostroumni, pre svega divno iskreni i puni ljubavi

[Dina]

Eyo sjajno

I ja bih volela da imam slican odnos sa detetom. Upravo mi se zato dopala pesma koju sam navela. Mada mi ne deluje mnogo originalno jer podseca na jednu Borhesovu pesmu, sam sadrzaj je jako lep i oslikava ono sto mislim.

Cesto mi kod ljudi zasmeta sto kukaju na decu kao da su ne znam kakva muka. Pa ako su takva muka zasto su ih radjali? Onda gledaju deci samo nesto da propisu, da ih ukrote i dresiraju. Jedni moji rodjaci su na zid zalepili pravila pa ako ih se deca pridrzavaju dobijaju nagradu, ako ne kaznu. I onda na drugom listu pisu sta su deca ispunila a sta ne, kao neka javna objava Meni je to bilo katastrofalno, pogotovo sto su neka od tih pravila zaista bila upitna. Roditelji kao Bogovi koji sve znaju a dete samo da bespogovorno slusa. Sigurno necu detetu dozvoljavati da stavlja ruke u stekere ili da pipa peglu i sporet, mada cu i to nastojati da mu objasnim. Ali zasto ono ne bi moglo da odluci da ne spava u 20h nego u 21 h ili da ne ide negde ako mu se ne ide i sl .

Ono sto mi se dopada to je odnos moje kume prema detetu, ono je jos bebiron pa ne znam da li ce mi se i kasnije dopadati. Ali samo zbog njega sam postala ocarana bebama. Ona je skroz opustena sa njim, ja dodjem kod nje pa pricamo satima, pa ga malo drzim ja, malo ona. Onda kad se beba kupa ona ga skine, skace ono, voli da bude golo, ona ga pusti, dira ono pisu, zabolo rucice u kremu, nas dve se samo cerekamo, onda se i dete odusevljeno smeje. Posle smo ga kupale pa se slikale, poziramo mi, pozira i beba... i tako skroz slatko... Moja majka kad je videla slike sve vice da nismo normalne, moglo je dete da se nahladi i slicno, ali morala je da prizna de beba deluje skroz zadovoljno. E to mi se dopalo, a kad vidim histericne roditelje koji su samo u panici da li je dete sve obavilo na vreme, da se slucajno ne igra vise nego sto bi trebalo, brzo pobegnem.

I naravno mislim da je odnos sa detetom povratan, ono je sasvim nova osoba. Mene je vec moje kumce promenilo, na mnoge stvari gledam drugacije otkako je ono tu. Verovatno ce to i jos u vecoj meri biti sa mojim detetom...

[EYA]

ja sam imala citavu filozofiju o tome kako zelim da vaspitavam dacu i uglavnom sam zadovoljna onim sto sam uspela.
naravno, nisam uvek bila u pravu, neke stvari su se pokazale kao pogresne ili neodrzive... ima stvari koje zelim da poravim, i to cu sigurno ucini sa sledecim detetom.
poenta je da sam ucila zajedno sa njima. i to ne samo o vaspitanju! ucila sam i o sebi, mnogo toga.
neke od najdivnijih stvari koje sam naucila su: da priznam kad nisam u pravu i da se izvinim, i da ne moram sve da znam vec mogu zajedno sa njima da to naucim (posebno kad se radi o odgovorima na nekih od milion pitanja koja deca postavljaju)
prvi korak ka znanju je priznati da ne znas

[anche]

kad ih budem imala, trckarace oko mojih nogu dok piskaram po forumu

[EYA]

Originally posted by anche
kad ih budem imala, trckarace oko mojih nogu dok piskaram po forumu

hvala ti sto si me podsetila
zaboravila sam da navedem kako obe moje cerke vole smajlice sa ovog sajta... cak sam skinula neki program koji sluzi za pravljenje istih, pa se malo igraju i prave sopstvene gif image.
nekoliko puta su chatovale na #gayserbia-lesbians kanalu, htele da vide sta je meni zanimljivo kad chatujem naravno da sam zamolila par prijateljica, koje poznajem i druzim se sa njima, da malo vremena odvoje i ˝popricaju˝ sa njima, cisto da deca nauce i taj vid komunikacije... trebace im (inace mislim sve najbolje o chatovanju, ako imas dovoljno pameti da ne verujes svemu sto procitas).
i ono najvaznije sam zaboravila: moja deca obozavaju moju devojku i ona njih

[CokoladnaBananica]

eyo, usvoji me!:sweet:

[Egon]

mene ne brinu toliko moja (buduca) deca, koliko njihovi vrshnjaci ...


tu vec ne bih mogao da se uplicjem i da im biram prijatelje

hocju, mogu i zhelim da im pruzhim sve sto je potrebno ( i ljubav i podrshku i sve sve sve) i znam da cje im biti super zabavno

ali opet taj momenat njihovog suochavanja sa svetom oko sebe me najvishe brine od svega ...

[Dina]

Ja vec skoro zaboravila na ovu moju temu pa se iznenadih kada je ugledah...

Ja se isto malo plasim tog kontakta sa vrsnjacima, tj. plasim se da on ne dodje prerano. Bas sam sa Devokicom i Seamanom o tome pricala na jednom drugom topicu. Ne bih volela da moje dete krene u kolektiv pre predskolskog. Jedan od razloga za to je sto ce imati slobodnije vaspitanje od uobicajenog u nasoj sredini. A na kolektiv donekle mora da se prilagodjava. Pa ne zelim da usvoji razne predrasude koje ovde vladaju. Kada je malo starije ono vec samo zna da razdvoji te stvari i da se snadje. Dotle moze da se igra sa decom nasih prijatelja, eventualno ispred zgrade. Naravno, ne mislim ni ja da mu biram prijatelje, ko mu se manje svidja manje cemo ga vidjati. Ali roditelj sam mu, moram da ga usmerim u nekom pravcu za koji ja mislim da je dobar...

[Dina]

I posto je Egon vec izdigao ovu temu jedno dodatno pitanje o kome sam zucno raspravljala sa nekim osobama prethodnih dana: sta mislite o batinama kao metodu "vaspitanja"? Ja sam izrazito protiv batina (sto se vec zna sa raznih drugih topica). Ali to vazi u svim situacijama, bez izuzetka. I pitanje za ljude koji zive u inostranstvu, tj. zapadnim zemljama. Cula sam da se tamo za udaranje dece ista oduzimaju. Znate li vise o tome, kako to tacno ide? I ovde je donet zakon protiv batinjanja dece i obaveza da se prijavi ako se za batinjanje zna. Ali ne postoje sankcije za onog ko ne prijavi a i batinjanje dece je ovde toliko "normalno" da se niko o primeni zakona ne interesuje. Valjda ce zaziveti jednog dana

[Seaman]

Mogu samo da kazem da sam siguran da ce Dina biti izvrsna majka.Nadam se uskoro.

Malo sam ovih dana osjetljiv na ovu temu, pa cu opsirinije pisati nekom drugom prilikom.

[Dina]

Hvala Seamane, nadam se da ce biti tako kao sto kazes

Znam da si osetljiv ovih dana... ali nadam se da ce to ubrzo proci pa se onda javi na temu...

[4NY K3Y]

Jedino cega se plasim je da ih ne razmazim, ako ih ikada budem imala...

[Dionysus]

Eya seems to be a really nice parent
Slazem se oko toga svega sa drugarskim odnosom, ali deci je itekako potrebna i disciplina (da bi stekli radne navike, osamostalili se i slicno, ne bi radili neprilicne stvari i slicno). Ja mislim da bih bila dobar roditelj (u kobinaciji sa mojojm devojkom - sigurno). Ali, bi tu definitivno postojao jedan problem. Naime, ja ne volim buku, ciku, vrisku i galamu, kao dete sam bila mirna i UOPSTE nemam niti razumevanja , niti Toerancija za nemirnu decu, an ni za moje vrsnjake (18) koji se deru kao magarci i jure se po ucionici. A pritom, ti isti mladi ljudi imaju pravo glasa, imaju decke seksualno su aktvini, kada izlaze te devojke su ekstra sredjene, sto je sve super, ali mi nekako uz takvoodraslo ponasanje , ne ide decje kreveljenje, cicanje, vrstanje i jurnjava po ucionici.
:penzioner:

[Dina]

KissQueen,
nadam se da hoces Ja sam nocas sanjala da imam dvoje dece. Ako ne bih imala moju decu, usvojila bih. Mozda bih najvise volela da imam jedno moje i jedno usvojeno... ali dobro - ja verujem u neku sudbinu... pa bice kako iz nekog razloga treba da bude...



Ja se ne plasim razmazivanja. Moj profesor psihologije je govorio da se ne plasimo da razmazimo decu. Pod tim je mislio na bas malu decu pa ono sto se govori da ne treba puno da se nose, da je bolje da placu itd... On kaze da to nista nije tacno i da je bolje sto vise nositi decu, sigurnost koju tako mala dobiju nista im kasnije ne moze oduzeti. Mada, mozda se ja ne plasim jer mislim da imam neki usadjeni osecaj za pravednost - sve ljude tolerisem do jedne granice i ako ima razloga, a ako je to neki bezobrazluk - e to nece proci. I to mi prosto ne zavisi od toga koliko volim osobu, mozda samo delimicno... Ali nikako ne mogu sebe da zamislim kao nekog kome se dete bas penje na glavu.

[KiWi]

Eyo mi te volimo

[SeoskiLola]

Eto bas tako kako pesma kaze (a i eya)

potpuno se slazem sa tvojim profesorom. Ne drzim za razmazeno dete ono koje je nezno, voli da se mazi itd vec ono koje se bacaka po prodavnici jer nece da mu kupe zvaku(znam da za njega kazu da je samo besno). Dete mora osetiti da je voljeno, da ima nekoga ko je tu za njega, ko ga voli i brine o njemu kako bi kasnije bilo sigurno u sebe, svoje mogucnosti, sigurno u to da ima kome da se vrati i pozali i ako mu nesto ne ide kako je htelo, ako je pogresio itd. Zato sam uvek za Pa i ako bude osetljivije od svojih drugara, so what! Maze su bas slatke A opet, bio sam u kontaktu i sa detetom koje nije dobijalo takvu vrstu paznje. Kad sam krenuo da ga pomazim po glavici mali se trgao. Jednostavno nije znao sta da ocekuje, verovatno je pomislio na samar. Nemas pojma kako sam se grozno osetio u tom trenutku.
A to je upravo posledica tih "vaspitnih" batina. Nikako nisam za to. Sve se moze objasniti i lepo reci. Svakako je bolje nego imati dete sa takvim posledicama, dete koje se streca...Moji nikada nisu digli ruku na mene i sestru. Uvek je bilo dovoljno da kazu, objasne....
Sa druge strane postoji opasnost i da dete jednostavno ogugla na batine. Dobije ih i opet tera svoje. To mi je tek grozno. Secam se reci sestre od tetke, koju su njeni lesili od batina, kad smo nesto bili bas ozbiljno zeznuli i pretili nam batinama...ja placem a ona mrtva ladna: ajde bre nemoj da places, to boli pa prodje.
Ako treba da me slusaju samo zato sto ih lemam, sto me se plase - onda bolje i da ih nemam.

A sta sa obrazovanjem dece? Koliko daleko ici u tome, gurati ih u raznorazne skole jezika, klavira, fudbala...
Treba naci i granicu u tome. Neki toliko zapostave klince da je zalosno, a opet se secam i jedne setnje kad smo isli za jednim prof. filosofije(ok, prisluskivali smo razgovor ) koji je pricao sa cerkicom od nekih 7 godina kao da drzi predavanje na faksu. Mala je bila tako tuzna. Svakako to nije to sto joj je trebalo od njega u tom trenutku(a i uzrastu).

uff sve je to tako zamrseno

[Zoe]

@Eya: sve sto si napisala o tvom odnosu sa decom je upravo ono sto i ja cinim i cemu neprekidno tezim

@Dina: slazem se za batine - nikome dobra nisu donele
Takodje, maziti decu, grliti ih, ljubiti, dodirivati je APSOLUTNO pozeljno; tako se razvija osecaj sigurnosti, samopouzdanja i prihvacenosti.
Ja svog sina koji ima 10 godina, i koji izlazi iz fazona ljubljenja i mazenja, bukvalno DAVIM i gnjavim neznostima.....ljubim ga neprekidno i nikad mi nije dosta, nikad.
Ej, ljudi, sto ja mogu ljubiti to dete.........

[CokoladnaBananica]

pa, svojoj cerkici cu pruziti sve sto ja nisam imao - odracu kicmu ako treba, ali ona ce imati sve sto pozeli.
Pored materijalnog, mislim i na sve momente koji su meni trebali,a nisam ih dozivio.
Potrudicu se da kad ona bude imala 20, moze reci da iza sebe ima srecno djetinjstvo, i da sebe smatra srecnom djevojkom.
takodje, I'll do my best, da je nikada ne odgurnem od sebe, ali ni da je zadrzavam duze nego sto zeli.
sve u svemu - bicu sve ono sto nisam imao.
I learned from the best.

[V25]

Nabaviću lažnu sisu poput Roberta De Nira u "Meet the Fockers" i natapati dete mlekom iz iste:beba:

[vanillapuff]

Nemam mnogo godina, ali sto one vise odmicu, moram priznati da sve vise razmisljam o deci...

Bas pre neko jutro razmisljam, ne bih volela da imam samo jedno dete.. Ja sam odrasla kao jedino dete i ne mogu da kazem da mi je nesto nedostajalo, ne, nikako - mada se secam da sam negde do svoje desete godine intenzivno zelela brata ili sestru videvsi veselu guzvu u domovima mojih drugova i drugarica, i secam se da mi nikako nije bilo jasno zasto moji roditelji imaju samo mene...

Slazem se da vise dece nije garancija da ce oni u zivotu jedni drugima biti podrska, ali i dalje u svom domu ne mogu da zamislim tihu atmosferu koja se pre ili kasnije pojavi kada je samo jedno dete tu.. I zelela bih da dete od najranijih dana ima dodir sa svojim vrsnjakom, i tu bi doticna braca/sestre odigrale savrsenu ulogu, jer zaista, kako kaze Dina, plasim se da bi deca prerano, u kontaktu sa spoljasnjim svetom, bila u iskusenju da tako malena, kada jos nisu sasvim sigurna u sopstvene utiske i neki maleni stav, podlegnu predrasudama i spoljasnjim uticajima...

Na ovaj nacin, sa recimo, troje dece, oni bi imali mogucnost da zajedno budu jaci, da razvijaju timski duh, saradnju, toleranciju, da nauce da dele, da nauce da postuju druge, ali da ne zapostavljaju ni postovanje prema sebi, jednostavno - u startu bi bili jedna mala zajednica, tim i jedni drugima bi, nadam se, do kraja i bili i braca i sestre i prijatelji i podrska...

Mada, kao sto rekoh, sve ovo nije garant sigurnosti i sloge, ali, valjda i vaspitanje tu nesto moze da uradi...

Veliki sam protivnik batina, i nekako verujem da svaki nesporazum moze da se resi ozbiljnim, blagim, zrelim razgovorom na relaciji roditelji-dete. Ne bih mogla da udarim svoje dete, kao sto niti jednu drugu osobu ne mogu da udarim, niti to smatram efektnim metodom komunikacije (osim u nekim teskim slucajevima samoodbrane, naravno!..)...

Elem, volela bih da deca imaju oba roditelja, moju zenu i mene, znaci, jer... Ohh, to bi bilo taaaako lepo!!!

Subjektivna odusevljenja na stranu , zaista mislim da bi bilo sjajno da deca odrastaju sa nama obema, naravno (u tom smislu ne bih volela da budem prinudjena da se odlucim na dete ukoliko vec nisam u vezi sa osobom sa kojom bih volela da tu decu i odgajam), pre svega da bi deca od malena videla nasu porodicu kao i sve ostale porodice, da bi shvatila razliku izmedju predrasuda i realnosti i da bi, konacno, osetila ljubav i senzibilitete nas obe, a nezanemarljiv i nezamenljiv je kvalitet emocija i poruke koju bi ka deci odasiljala ljubav, neznost i medjusobno postovanje izmedju nas dve...

Naravno, iako ja planiram da rodim, ta deca bi bila SASVIM JEDNAKO njena koliko i moja...

Sasvim spontano, sasvim jednostavno, sasvim prirodno... Eto tako!!

[Dina]

Originally posted by blabla-baby
...A sta sa obrazovanjem dece? Koliko daleko ici u tome, gurati ih u raznorazne skole jezika, klavira, fudbala...
Treba naci i granicu u tome. Neki toliko zapostave klince da je zalosno, a opet se secam i jedne setnje kad smo isli za jednim prof. filosofije(ok, prisluskivali smo razgovor ) koji je pricao sa cerkicom od nekih 7 godina kao da drzi predavanje na faksu. Mala je bila tako tuzna. Svakako to nije to sto joj je trebalo od njega u tom trenutku(a i uzrastu).

uff sve je to tako zamrseno

Jao to za obrazovanje ja nekad bas pomislim... Moji su bili ambiciozni roditelji tako da sam vec pre skole isla na balet i na engleski. Ranije sam im to zamerala, nisam imala nikad period da se igram... a opet ispala sam jako ambiciozna i borbena osoba i pitam se da li bi tako bilo da nisam tako i ucena od malena. Slicno je i sa mojim partnerom... Tako da vec vidim dete kako krece na glumu, engleski, spanski, balet... sve u najranijim danima Salim se, ali zaista tu nisam sigurna, mozda zavisi i od deteta i njegovih interesovanja... Sto se razgovora tice, ja sam opet zadovoljna s mojim roditeljima sto su me pustali da razne stvari gledam, slusam, imali beskrajno strpljenje za moja pitanja... Po meni treba motivisati dete da saznaje, ako mu je nesto nerazumljivo neka se trudi da razume. Ili je bar to bilo tako kod mene pa ja to tako gledam, mozda zavisi i to od deteta.

[Dina]

Vanilice,
slazem se to za vise dece. I mislim da jesu najcesce jedni drugima podrska u zivotu. Tacno se secam mog sna o dvoje dece, sto sam ga ovde spomenula. Ali u realnom zivotu ce verovatno biti jedno...

[Zoe]

Originally posted by bananica
pa, svojoj cerkici cu pruziti sve sto ja nisam imao

Kako znas da ces imati cerkicu?

Ili sam ja nesto propustila.....?

[Swanheart]

deca...
ako budem u solidnoj materijalnoj situaciji da mogu jos nekom da obezbedim srecno detinjstvo usvojicu devojcicu...
odgajanje...pa koliko to bude bilo moguce posveticu joj svu paznju ovog sveta...od prvog zuba,prve reci ,prvih koraka...da ne nabrajam vishe...
ko zna sta nosi dan a sta noc...toliko za sada...a o ostalom kad bude doslo vreme...

[Dina]

Da li ste za to da jedan roditelj ne radi dok je dete malo? Ja sam uvek bila protiv toga, secam se da sam sa Devokicom u kaficu pricala oko toga i tvrdila da cu da se vratim na posao kad dete bude imalo cetiri meseca. A danas mi dosla fix ideja da ne radim dok dete ne krene u predskolsko Nekako mi se cini da ce dete vec kao malo krenuti od nemila do nedraga, da li u obdaniste gde ce se zarazivati jednom pa drugom bolescu ili ce ga deca maltretirati ili ce morati da ga cuvaju babe, a i njima je vec dovoljno sopstvene dece. A ja cu da jurim po poslu i vracam se nervozna i iscrpljena. Ovako, budem ja sa njim, ko ce ga bolje cuvati od majke (ne racunajuci oca, ali on mora na posao ), a i za dete i mene to ce biti jedini period kad smo ono bas zajedno. Naravno, to mi je sveza ideja od jutros pa mozda nece potrajati... Ali nikad nisam ni razmisljala u tom pravcu pa mi zanimljivo da razmisljam kako bi to bilo...