Originally posted by Dina
Snova je bolje resiti se na vreme... da ne bi zivot prosao u njima 
Ne, draga moja Dino. To što si napisala najvulgarnija je oda nekakvom kvazi-realizmu... Kao ne maštaj, ne sanjaj, privikni se na realnost i sl. Ali šta je realnost? Ti bi trebalo da znaš da je Kant očajavao nad činjenicom da filozofija do njega nije ponudila adekvatan dokaz postojanja "spoljnog sveta", problem koji se efikasno rešava, bar što se mene tiče, tek sa Heideggerom. Problem realiteta je takođe daleko od rešenog, bar u konsenzualnom smislu. Dodaj na to i određenje politike kao "umetnosti mogućeg", pripisane Bizmarku, koju Žižek prevodi u "umetnost nemogućeg" inspirisan revolucionarnom praksom i dobićeš da mesto "surovog realiteta" (ili pragmatizma, kako se političko često vidi) takođe može biti preobraženo snovima.
O čemu je sanjao Lenjin kada je izveo prvu uspešnu komunističku revoluciju? O boljem svetu, naravno, lišenom pre svega materijalne bede, a posledično i svih ostalih beda. I čitao je najvećeg, "apsolutnog" idealistu Hegela pred oktobarska zbivanja.
O čemu je maštao Andersen kada je pisao svoje divne bajke koje su umetničke par excellence i koje deci dobavljaju prvi susret sa art književnošću? O ljubavi, nemogućoj gej ljubavi prema izvesnom plemiću -- ime mu zaboravih! -- i od tuda imamo "Malu sirenu". Seti se: njena usta su obogaljena, a njena ljubav je love that dare not speak its name, kako reče lord Alfred Douglas za homoseksualnost svog vremena...
Čemu se nada Wilde u tamnici u Readingu? Poboljšanju uslova za decu zatvorima Njenog Veličanstva. I kada izlazi, on piše pismo novinama koje te uslove menja. I božanstvenu "Ballad of Reading Goal":
"And the bloody sweats and the wild regreats
None knew so well as I --
For he who shall live more lives than one
More deaths than one must die".
Itd.
Dakle, vlast mašti. Neka nikada niko ne prestanje da sanja. Živeo daydreaming. Živelo nemoguće. Bajka je vrhunac lične egzistencije, lepote i nežnosti. Samo tako -- kroz optiku mašte, kroz kristalnu prizmu snova -- može da se dostojanstveno živi.
Maštati o vanzemaljskim svetovima, da! Maštati o planetama iza linije vidljivog, o stvorenjima mitologija, o paralelnim svetovima duhova i utvara, o bogovima pre Boga -- Io Yog-Sothot! -- o da! Maštati o svim mogućnostima mašte bez granica, kraja i svršetka, o da!, sanjati o snovima koji su stvarni koliko i bilo šta drugo, o da!, živeti u svetovima od lične kreacije i učiniti tu kreaciju stvarnom zato da bi i čovečanstvu bilo bolje: to je jedini humanizam koji može biti stvaran samo kroz nestvarno!
