Vijesti
BEOGRAD, 7. ožujka 2008.
Eksponati kao dokazi ljubavnih brodoloma
Autor: T. spasić - M. vukelić | 08.03.2008 - 06:15
Neobična izložba „Muzej prekinutih veza“ autora Olinke Vištice i Dražena Grubišića, koja je u poslednje dve godine proputovala dobar deo Evrope, otvorena je preksinoć u galeriji „Magacin“. Izložba je smišljena tako da posetioci mogu da ostave predmete koji ih podsećaju na nekadašnje ljubavi, sa objašnjenjem kakva je njegova uloga u propaloj romansi. U „Magacinu“ je juče bila prilična gužva, a stočić na ulazu, namenjen novim eksponatima, bio je zatrpan dokazima ljubavnih brodoloma. Izložba traje do 18. marta, do kada se i primaju novi eksponati-uspomene.
„I šta ja sad da radim s njegovom četkicom za zube?“ Ovo je jedna Beograđanka napisala ispod svog eksponata-uspomene na propalu vezu iz 2003. godine. Inače, izloženo je oko 250 eksponata, među kojima su i jedan par upadljivo uskih muških gaća iz Splita („Male mu bile, a srcu mile“), sarajevski halteri („Nikad ih nisam obukla, a veza bi možda duže trajala da jesam“), sasušene latice od sto ruža u jednom akvarijumu iz Zagreba („Mo’š bacit!“), ali i jedan ultrazvučni snimak embriona iz Beograda („Više nismo muž i žena, ali ostajemo roditelji zauvek“)... S druge strane, neki eksponati više govore o vezama kojih nije ni bilo, poput jedne žirafe iz Sarajeva („Veza nije pošteno ni počela“) ili znaka „mercedesa“ otkinutog s nekog automobila u Splitu („Ni bilo vrimena za ostatak“). Uz eksponate iz devet evropskih gradova u kojima je izložba dosad gostovala (od Berlina do Sarajeva), na sledećoj stanici (Stavanger u Norveškoj) naći će se, tako, i prilozi iz Srbije.
Olinka Vištica i Dražen Grubišić su „Muzej prekinutih veza“ napravili nakon raspada njihove ljubavne veze, a u razgovoru za „Blic“ kažu da su ovom idejom verovatno pogodili u žicu, jer s njom svako može nekako da se poistoveti. „Zapravo smo i mi počeli od ličnog iskustva“, kaže Olinka Vištica. „Kreneš razmišljati šta ćeš nakon prekida: nismo se mogli odlučiti na koji način podijelit stvari, šta je tu sad moje, tvoje, kad toliko godina provedeš u nekoj vezi i kad se te granice gube. I onda nam je pala na pamet ideja - pa, bilo bi genijalno da te stvari možemo jednostavno negdje spremiti, recimo u neku vrstu muzeja za čuvanje emocija. Jer u predmetima je zapravo sačuvana nekakva energija tih trenutaka koji su nekad bili lijepi, a kojima sam kontekst bolnog prekida daje negativnu konotaciju, pa ih se želimo riješiti. Onda smo na Guglu ukucali ‘prekinuta veza’ i ‘broken relationship’ i dobili smo niz instrukcija kako se riješiti tog tereta - sve spaliti, baciti... Nama se taj način terapije, nazovimo to tako, činio dosta agresivan, destruktivan. Pomislili smo da neke ljubavi - samo zbog toga što su bivše - ne zaslužuju da ih se tek tako zaboravi, nego da ta ljudska emotivna baština zaslužuje neko mjesto gdje se može sačuvati.“
Na pitanje da li misli da je ljudima ova izložba zanimljiva samo sa umetničke tačke gledišta ili zaista može da ima i terapeutski efekat, Dražen Grubišić za „Blic“ kaže: „To i jeste umjetnost, zato što ima terapeutski efekat i izaziva neku emociju. Ona nije ista kod svakoga, ovisi u kakvom si stanju kada ideš gledati izložbu. Sretne zaljubljene parove izložba razveseli i nasmije, ali neko ko je na izložbu došao u osjetljivom razdoblju svog života, izađe s grčem u želucu“. Grubišić kaže da nema naročito velikih razlika u eksponatima koji dolaze iz raznih sredina, ali da su neke razlike - recimo između Zagreba i Splita - ipak uočljive. „Zagreb je relativno kul, dok u Splitu ima toliko ironije, bezobraznosti. Jednoj djevojci kažemo: ‘Znaš, to je anonimno, ne moraš pisati ime’, a ona će: ‘Ma šta anonimno, napisat ću mu i ime i broj telefona i adresu...’ Sve u svemu, javljali su se i strejt i gej parovi, čak i neke velike zvijezde“, kaže Grubišić.
Veliku zainteresovanost za izložbu ljudi najrazličitijih profila, Grubišić ovako objašnjava: „Umetnici poslednjih dvadesetak godina misle samo o tome šta bi moglo proći kod publike i šta je u trendu. Međutim, ovo je vrlo jednostavna, vrlo jasna i vrlo iskrena ideja sa kojom se svako može identificirati. O tome kako ova izložba od naizgled tipične lokalne ljubavne priče može da napravi umetnički eksponat par excellence, možda najbolje govori prilog koji se preksinoć našao na stočiću na ulazu u „Magacin“: pored jedne majice „dolce&gabanna“ jedna samodefinisana klinka je ispisala dirljivu istoriju svoje fatalne ljubavi s jednim fudbalerom iz Crne Gore.
Kako je počelo
Olinka Vištica i Dražen Grubišić su sa idejom o Muzeju prekinutih veza prošli na na konkursu Zagrebačkog salona primjenjene umjetnosti. „Tada smo poslali mejl prijateljima i dobili smo super reakcije - za tjedan dana smo skupili gotovo pedesetak predmeta koji su sačinjavali tu prvu postavku u Zagrebu (2006). I onda se dogodilo nešto što stvarno nismo očekivali - ‘Rojters’ je napravio reportažu, poslije čega je krenula ta medijska pomama, mejlove smo dobijali sa svih strana svijeta, od Indije, preko Vijetnama, Japana... Ljudi su imali potrebu podijeliti te neke stvari. Onda smo krenuli na putovanje sa izložbom - bili smo u Splitu, pa u Ljubljani, Mariboru, Sarajevu, Berlinu, Puli i evo nas sada u Beogradu. Nakon Beograda idemo u Stavanger u Norvešku, a u planu su i London, Brisel, Singapur i San Francisko. Raspored je stvarno gust i nekad nam je teško pratiti. I Dražen i ja se bavimo drugim stvarima; ja filmskom produkcijom, a Dražen je umjetnik.“
http://rs.mvp.hr/?mh=337&mv=1943
pa sam stalno dobijao pokloncice 
a meni je bio bas ogroooman cim da to uradim sama od sebe. 
mada ne znam koji ce joj <ne as in ne pere zube nego as in ionako sve koristimo zajednicko 
>
