- 04 Jul 2007, 15:57
#840009
U poslednjih nedelju dana Gej-strejt alijansa je registrovala dva slučaja diskriminacije gejeva dobrovoljnih davalaca krvi od strane Instituta za transfuziju krvi Srbije.
Dana 28. juna 2007. godine član GSA Nenad Rosić je nakon polaganja prijemnog ispita odlučio da dâ krv na Trgu republike u Beogradu.
Oko 12.30 stigao je do autobusa Instituta gde je zatekao veliku gužvu, pošto je tu bila prisutna ekipa TV B92 koja je radila kampanju sa poznatim ličnostima.
Popunio je upitnik i na pitanje “Da li ste imali seksualni odnos sa osobom koja je imala analni seks u poslednjih šest meseci?” odgovorio je potvrdno.
Nakon dužeg čekanja ekipa Instituta ga je pozvala u autobus gde mu je urađen test hemoglobina. Sačekao je pet minuta na razgovor sa lekarkom.
Lekarka je pogledala upitnik i tražila od Rosića da obrazloži svoj odgovor na pomenuto pitanje. On je rekao da je imao oralni seks sa osobom koja je imala analni odnos u poslednjih šest meseci.
Lekarka ga je pitala da li je to devojka, na šta je odgovorio negativno i rekao da je u pitanju dečko. Ona mu je odmah rekla da ne može dobrovoljno dati krv jer spada u rizičnu grupu.
Nije pomoglo ni ubeđivanje u to da više ne postoje rizične grupe, već rizično ponašanje. Rekla je da to nije do nje, već da izričito ne sme da dopusti uzimanje krvi od homoseksualaca, tj. osoba koje upražnjavaju analni seks, pošto je u takvim situacijama najveći rizik od infekcije HIV virusom.
Nakon toga, lekarka je objasnila Rosiću da je sluznica rektuma izuzetno osetljiva i sklona pucanju. Razgovor je zaključila izjavom da davaoc može da dođe ponovo, ali kada promeni seksualnu orijentaciju.
Pet dana kasnije, 3. jula 2007. godine član GSA Lazar Pavlović otišao je u zgradu Instituta za transfuziju krvi Srbije sa namerom da dobrovoljno da krv.
Nakon ponovljene procedure kao i u slučaju Rosića, ušao je u ordinaciju gde je lekarka obavila kratak rutinski pregled, da bi prešla na analizu odgovorenih pitanja u upitniku.
Zastala je kod dva pitanja koja se odnose na seksualne navike, gde je Pavlović potvrdio da je u poslednjih šest meseci imao seksualne odnose sa osobom koja je imala analne odnose i da je on lično imao analni odnos u poslednjih šest meseci.
Lekarka je pored ta dva pitanja unela tekst “seks sa zaštitom” i zamolila Pavlovića da stavi svoje inicijale ispod tog teksta.
Lekarka je ovaj zahtev obrazložila time da je to Institutu potrebno radi evidencije, odbivši da objasni o kakvoj se evidenciji radi.
Na pitanje Pavlovića zašto u upitniku ne postoje pitanja o rizičnosti seksualnog ponašanja, već pitanja koja manje ili više direktno ispituju seksualnu orijentaciju davaoca, lekarka je slegla ramenima.
Nakon ovoga, ona je zamolila Pavlovića da zatvori vrata ordinacije i postavila mu pitanje koje je seksualne orijentacije.
Pošto je odgovorio da je gej, lekarka mu je saopštila da mora da ga odbije. Kao obrazloženje za ovu odluku pokazala mu je šifrarnik na njenom stolu u kojem pod šifrom 0041 stoji “Visoko rizično seksualno ponašanje: homo, biseks, promiskuitet...”
Pavlović je protestovao protiv ove odluke, dajući argument da je pre petnaest godina Svetska zdravstvena organizacija ukinula koncept rizičnih grupa i uvela koncept rizičnog ponašanja u smislu korišćenja zaštite tokom seksualnog odnosa, bez ikakvog naglaska na prirodu tog odnosa.
Lekarka je rekla da ona zna za to i da bi mu, što se nje tiče, dozvolila da dâ krv. Zatim ga je još nekoliko puta pitala da li je uvek koristio zaštitu pri seksualnom odnosu. Svaki put joj je potvrdno odgovorio i rekao da ima stalnog partnera.
Pavlović je upitao lekarku da li u toj meri maltretiraju i heteroseksualne osobe, i zbog čega neka osoba, koja se izjasnila kao heteroseksualna, a imala je zaštićene analne odnose, kao i zaštićene odnose sa nekom osobom koja je prethodno imala analne odnose, može biti davalac samo zato što je heteroseksualna, a on ne može jer je homoseksualac.
Lekarka je ponovila da tako stoji u propisu koji ima, kao i da načelnica Instituta za transfuziju krvi Srbije ne dozvoljava uzimanje krvi od homoseksualnih osoba.
Pavlović je nakon toga izrazio želju da porazgovara sa načelnicom Instituta, ali lekarka je rekla da ona nije tu.
Sugerisao je lekarki da se pred svoja prethodna dva davanja krvi nije izjašnjavao kao gej i da mu je oba puta uzeta krv, želeći time da joj ukaže da je besmisleno diskriminatorno ponašanje prema homoseksualnim osobama.
Lekarka je zatim pitala Pavlovića da li se slaže da ona pozove načelnicu Instituta i konsultuje se sa njom, sa čim se on složio. Lekarka je napustila prostoriju i bila van nje oko jedan minut. Vratila se i saopštila mu da je načelnica odobrila da mu se uzme krv.
Iz ova dva događaja zaključujemo:
- Institut za transfuziju krvi Srbije i dalje diskriminiše gejeve kao dobrovoljne davaoce krvi kršeći time sva etička načela i pravila lekarske profesije, zakone Srbije, međunarodno pravo i stručni stav Svetske zdravstvene organizacije.
- Očigledno se ne radi o pojedinačnim slučajevima diskriminacije, koji se mogu pripisati lekaru na terenu koji uzima krv od dobrovoljnog davaoca, već o sistemskoj politici koja je formirana na državnom nivou.
- Institut za transfuziju krvi Srbije neovlašćeno prikuplja podatke o lezbejkama, gejevima i biseksualnim osobama u Srbiji, tako što na svaki upitnik stavlja šifru kojom označava pripadnika LGBT populacije i zatim pravi evidenciju, kršeći time jedno od fundamentalnih ljudskih prava, pravo na privatnost.
GSA zahteva od Instituta za transfuziju krvi Srbije i Ministarstva zdravlja Srbije da prekine sa diskriminatorskom politikom prema LGBT osobama. Takođe, zahtevamo od Vlade Srbije da odgovori na pitanje ko sve od državnih organa u Srbiji prikuplja evidenciju o LGBT osobama, te da nakon odgovora na ovo pitanje uništi sve dosijee ove vrste. Seksualnost građana je njihova privatna stvar i niko nema pravo da prikuplja informacije o tome.
Dana 28. juna 2007. godine član GSA Nenad Rosić je nakon polaganja prijemnog ispita odlučio da dâ krv na Trgu republike u Beogradu.
Oko 12.30 stigao je do autobusa Instituta gde je zatekao veliku gužvu, pošto je tu bila prisutna ekipa TV B92 koja je radila kampanju sa poznatim ličnostima.
Popunio je upitnik i na pitanje “Da li ste imali seksualni odnos sa osobom koja je imala analni seks u poslednjih šest meseci?” odgovorio je potvrdno.
Nakon dužeg čekanja ekipa Instituta ga je pozvala u autobus gde mu je urađen test hemoglobina. Sačekao je pet minuta na razgovor sa lekarkom.
Lekarka je pogledala upitnik i tražila od Rosića da obrazloži svoj odgovor na pomenuto pitanje. On je rekao da je imao oralni seks sa osobom koja je imala analni odnos u poslednjih šest meseci.
Lekarka ga je pitala da li je to devojka, na šta je odgovorio negativno i rekao da je u pitanju dečko. Ona mu je odmah rekla da ne može dobrovoljno dati krv jer spada u rizičnu grupu.
Nije pomoglo ni ubeđivanje u to da više ne postoje rizične grupe, već rizično ponašanje. Rekla je da to nije do nje, već da izričito ne sme da dopusti uzimanje krvi od homoseksualaca, tj. osoba koje upražnjavaju analni seks, pošto je u takvim situacijama najveći rizik od infekcije HIV virusom.
Nakon toga, lekarka je objasnila Rosiću da je sluznica rektuma izuzetno osetljiva i sklona pucanju. Razgovor je zaključila izjavom da davaoc može da dođe ponovo, ali kada promeni seksualnu orijentaciju.
Pet dana kasnije, 3. jula 2007. godine član GSA Lazar Pavlović otišao je u zgradu Instituta za transfuziju krvi Srbije sa namerom da dobrovoljno da krv.
Nakon ponovljene procedure kao i u slučaju Rosića, ušao je u ordinaciju gde je lekarka obavila kratak rutinski pregled, da bi prešla na analizu odgovorenih pitanja u upitniku.
Zastala je kod dva pitanja koja se odnose na seksualne navike, gde je Pavlović potvrdio da je u poslednjih šest meseci imao seksualne odnose sa osobom koja je imala analne odnose i da je on lično imao analni odnos u poslednjih šest meseci.
Lekarka je pored ta dva pitanja unela tekst “seks sa zaštitom” i zamolila Pavlovića da stavi svoje inicijale ispod tog teksta.
Lekarka je ovaj zahtev obrazložila time da je to Institutu potrebno radi evidencije, odbivši da objasni o kakvoj se evidenciji radi.
Na pitanje Pavlovića zašto u upitniku ne postoje pitanja o rizičnosti seksualnog ponašanja, već pitanja koja manje ili više direktno ispituju seksualnu orijentaciju davaoca, lekarka je slegla ramenima.
Nakon ovoga, ona je zamolila Pavlovića da zatvori vrata ordinacije i postavila mu pitanje koje je seksualne orijentacije.
Pošto je odgovorio da je gej, lekarka mu je saopštila da mora da ga odbije. Kao obrazloženje za ovu odluku pokazala mu je šifrarnik na njenom stolu u kojem pod šifrom 0041 stoji “Visoko rizično seksualno ponašanje: homo, biseks, promiskuitet...”
Pavlović je protestovao protiv ove odluke, dajući argument da je pre petnaest godina Svetska zdravstvena organizacija ukinula koncept rizičnih grupa i uvela koncept rizičnog ponašanja u smislu korišćenja zaštite tokom seksualnog odnosa, bez ikakvog naglaska na prirodu tog odnosa.
Lekarka je rekla da ona zna za to i da bi mu, što se nje tiče, dozvolila da dâ krv. Zatim ga je još nekoliko puta pitala da li je uvek koristio zaštitu pri seksualnom odnosu. Svaki put joj je potvrdno odgovorio i rekao da ima stalnog partnera.
Pavlović je upitao lekarku da li u toj meri maltretiraju i heteroseksualne osobe, i zbog čega neka osoba, koja se izjasnila kao heteroseksualna, a imala je zaštićene analne odnose, kao i zaštićene odnose sa nekom osobom koja je prethodno imala analne odnose, može biti davalac samo zato što je heteroseksualna, a on ne može jer je homoseksualac.
Lekarka je ponovila da tako stoji u propisu koji ima, kao i da načelnica Instituta za transfuziju krvi Srbije ne dozvoljava uzimanje krvi od homoseksualnih osoba.
Pavlović je nakon toga izrazio želju da porazgovara sa načelnicom Instituta, ali lekarka je rekla da ona nije tu.
Sugerisao je lekarki da se pred svoja prethodna dva davanja krvi nije izjašnjavao kao gej i da mu je oba puta uzeta krv, želeći time da joj ukaže da je besmisleno diskriminatorno ponašanje prema homoseksualnim osobama.
Lekarka je zatim pitala Pavlovića da li se slaže da ona pozove načelnicu Instituta i konsultuje se sa njom, sa čim se on složio. Lekarka je napustila prostoriju i bila van nje oko jedan minut. Vratila se i saopštila mu da je načelnica odobrila da mu se uzme krv.
Iz ova dva događaja zaključujemo:
- Institut za transfuziju krvi Srbije i dalje diskriminiše gejeve kao dobrovoljne davaoce krvi kršeći time sva etička načela i pravila lekarske profesije, zakone Srbije, međunarodno pravo i stručni stav Svetske zdravstvene organizacije.
- Očigledno se ne radi o pojedinačnim slučajevima diskriminacije, koji se mogu pripisati lekaru na terenu koji uzima krv od dobrovoljnog davaoca, već o sistemskoj politici koja je formirana na državnom nivou.
- Institut za transfuziju krvi Srbije neovlašćeno prikuplja podatke o lezbejkama, gejevima i biseksualnim osobama u Srbiji, tako što na svaki upitnik stavlja šifru kojom označava pripadnika LGBT populacije i zatim pravi evidenciju, kršeći time jedno od fundamentalnih ljudskih prava, pravo na privatnost.
GSA zahteva od Instituta za transfuziju krvi Srbije i Ministarstva zdravlja Srbije da prekine sa diskriminatorskom politikom prema LGBT osobama. Takođe, zahtevamo od Vlade Srbije da odgovori na pitanje ko sve od državnih organa u Srbiji prikuplja evidenciju o LGBT osobama, te da nakon odgovora na ovo pitanje uništi sve dosijee ove vrste. Seksualnost građana je njihova privatna stvar i niko nema pravo da prikuplja informacije o tome.
