- 02 Jun 2007, 21:04
#814720
Ne znam odakle da pocnem.
Nisam suvise dobar u verbalizovanju svojih emocija posebno ne pred ljudima koje i ne poznajem dobro.
Radim ovo zato sto mislim da ce mi mozda pomoci, da ce neko videti nesto sto ja ne vidim i reci mi u cemu gresim i da li uopste gresim.
Ponovo sam puko. To mi se sve cesce desava.
Opet sam u fazi "Mrzim muskarce" a to debelo pocinje da mi smeta jer znam da mi skodi posto svaki put i posle svakog sloma sve je teze dopreti do mene.
Elem, radi se o ljubavi.
Jedna osoba mi je jednom rekla "ja sam emotivno sakat" i pomislio sam boze kako adekvatan termin, i to ne samo za njega vec i za mene.
Da li imam visoke kriterijume? Meni se cini da nemam. A i zasto da trazim nekog ko me ne zasluzuje? Nekog ko je ispod mojih kriterijuma? Svaki put kada to uradim (a i to sam pokusavao, zapravo cini mi se da sam sve pokusao) samo se pokajem jer shvatim da ja jednostavno ne mogu, ne mogu da budem sa nekim ako mi nesto fali, ne zelim da stojim iza maske i smeskam se i pravim se da je sve ok kada mi nesto smeta. Opet, prihvatam tudje mane, svi ih imamo no ne pricam o tome.
Pogledam oko sebe i vidim veliku gomilu tipova koji bi i bili sa mnom, ali sta mi to znaci?
Zadovoljavam se nekad nekim kratkim semama i vezicama koje traju po par nedelja samo da bih shvatio da sam opet poceo bez "leptirica" i da jednostavno od toga nece ni biti nicega.Zadovoljavam se povrsnim upoznavanjima koja se zasnivaju na seksu na jedno vece i onda se posle osecam kao da sam izdao sve ono za sta sam se borio.Osetim se prljavo.
Uvek tezim NJEMU...nekom NJEMU...A bilo ih je par.
Oni su ostavili trag na moj zivot tako sto su u njega usli i potom nestali ostavljajuci oziljak i naterali me da se ponovo zatvorim. Neki su doduse jos u mom zivotu, pojave se na tren cisto kao podsetnik da su tu, da ipak postoje oni koji bi mogli da budu Mr.Pravi ali da njih ili ja ne zanimam i tu me opet ubiju i bace na zemlju. I vratim se u potragu, ustanem sa zemlje, skupim snagu, kazem sebi da sam survivor i ponovo...
Kada kazem nema veze, pokusacu mozda sa ovim, i budem ja, otvorim se, dopustim da budem ranjiv, oni to uvek iskoriste na los nacin i onda opet celivam rane pljujuci sebe sto sam ponovo ispao naivan.
Ice Queen u meni polako preuzima i igra se sa njima kao sto su se oni nekada igrali sa mnom, i prija naravno, imaginarna osveta i generalizacija "Vi ste meni-sada cu ja vama"
I opet, nista...Osecam se prazno...
Trebaju mi zajednicka jutra, oni mali trenutci i pogledi,romantika,vece drzanja za ruku i gledanje filmova...Treba mi ljubav...
Izgleda da ja njoj ne trebam.
Nisam suvise dobar u verbalizovanju svojih emocija posebno ne pred ljudima koje i ne poznajem dobro.
Radim ovo zato sto mislim da ce mi mozda pomoci, da ce neko videti nesto sto ja ne vidim i reci mi u cemu gresim i da li uopste gresim.
Ponovo sam puko. To mi se sve cesce desava.
Opet sam u fazi "Mrzim muskarce" a to debelo pocinje da mi smeta jer znam da mi skodi posto svaki put i posle svakog sloma sve je teze dopreti do mene.
Elem, radi se o ljubavi.
Jedna osoba mi je jednom rekla "ja sam emotivno sakat" i pomislio sam boze kako adekvatan termin, i to ne samo za njega vec i za mene.
Da li imam visoke kriterijume? Meni se cini da nemam. A i zasto da trazim nekog ko me ne zasluzuje? Nekog ko je ispod mojih kriterijuma? Svaki put kada to uradim (a i to sam pokusavao, zapravo cini mi se da sam sve pokusao) samo se pokajem jer shvatim da ja jednostavno ne mogu, ne mogu da budem sa nekim ako mi nesto fali, ne zelim da stojim iza maske i smeskam se i pravim se da je sve ok kada mi nesto smeta. Opet, prihvatam tudje mane, svi ih imamo no ne pricam o tome.
Pogledam oko sebe i vidim veliku gomilu tipova koji bi i bili sa mnom, ali sta mi to znaci?
Zadovoljavam se nekad nekim kratkim semama i vezicama koje traju po par nedelja samo da bih shvatio da sam opet poceo bez "leptirica" i da jednostavno od toga nece ni biti nicega.Zadovoljavam se povrsnim upoznavanjima koja se zasnivaju na seksu na jedno vece i onda se posle osecam kao da sam izdao sve ono za sta sam se borio.Osetim se prljavo.
Uvek tezim NJEMU...nekom NJEMU...A bilo ih je par.
Oni su ostavili trag na moj zivot tako sto su u njega usli i potom nestali ostavljajuci oziljak i naterali me da se ponovo zatvorim. Neki su doduse jos u mom zivotu, pojave se na tren cisto kao podsetnik da su tu, da ipak postoje oni koji bi mogli da budu Mr.Pravi ali da njih ili ja ne zanimam i tu me opet ubiju i bace na zemlju. I vratim se u potragu, ustanem sa zemlje, skupim snagu, kazem sebi da sam survivor i ponovo...
Kada kazem nema veze, pokusacu mozda sa ovim, i budem ja, otvorim se, dopustim da budem ranjiv, oni to uvek iskoriste na los nacin i onda opet celivam rane pljujuci sebe sto sam ponovo ispao naivan.
Ice Queen u meni polako preuzima i igra se sa njima kao sto su se oni nekada igrali sa mnom, i prija naravno, imaginarna osveta i generalizacija "Vi ste meni-sada cu ja vama"
I opet, nista...Osecam se prazno...
Trebaju mi zajednicka jutra, oni mali trenutci i pogledi,romantika,vece drzanja za ruku i gledanje filmova...Treba mi ljubav...
Izgleda da ja njoj ne trebam.
nisi ni svestan koliko razumem sve to i koliko se pronalazim u svakoj `ebenoj reci...
ili da li cu mozda postati frigidna aseksualna kucka 
