- 14 Mar 2007, 23:33
#749372
Pričali smo čini mi se u ovom potforumu o raznim strahovima. Neki strahovi mogu biti u vezi sa ljudima,npr. socijalna fobija. Ali mi je interesantno da li ste nekada detektovali da se plašite direktno ljudi; strah od ljudi kao takav. Kada sam bio mali mogao sam to ponekad jasno da osetim. Plašila su me neka ljudska lica, tj. neke njuške su mi od malena bile uznemiravajuće. Ali to nije potrajalo, mada se ponekad javi u skrivenom obliku. Kako sam rastao shvatio sam da su ljudi ponajpre smešni. Mnogo su mi pomogle Molijerove i Nušićeve komedije. Moje zaprepašćenje se sastojalo u tome da ovi pisci ni u čemu ne preteruju. Dalje mi je preostalo da se snađem sa ovom činjenicom. Ljudi najčešće nisu ono što misle da jesu i to je jedan od elemenata smešnog. Ako bas ne morate ili niste dužni da ih trpite, nekako to svarite. Neki su čak simpatično smešni.
Neki ljudi su maliciozni, neki su dobronamerni- to je sviima jasno. Izbegavate loše ljude. Jedan od načina podnošenja ljudi je odnos sa onim što oni o sebi misle, sa fantazmima koje o sebi stvaraju koje prelaze u raznorazne tipove karikatura kojih nisu svesni. Jedan od načina podnošenja je da ih prihvatite s dobronamernom ironijom svesni da ni sami niste savršeni. Možete im se smejati u sebi, a možete i javno. Pri tom imajte u vidu da su ljudi skloni da skrivaju svoje slabosti i ne vole da se vide u ogledalu. Ako im se smejete budite oprezni, smeh je u vezi sa istinom koju malo ko podnosi. Zle izbegavajte. Prema dobrima budite dobronamerni. Neka vaša ironija bude blagotvorna a ne uništavajuća. To ste dužni bar onima koje volite.
Kako izlazite na kraj sa strahom od ljudi ukoliko ga imate?
Neki ljudi su maliciozni, neki su dobronamerni- to je sviima jasno. Izbegavate loše ljude. Jedan od načina podnošenja ljudi je odnos sa onim što oni o sebi misle, sa fantazmima koje o sebi stvaraju koje prelaze u raznorazne tipove karikatura kojih nisu svesni. Jedan od načina podnošenja je da ih prihvatite s dobronamernom ironijom svesni da ni sami niste savršeni. Možete im se smejati u sebi, a možete i javno. Pri tom imajte u vidu da su ljudi skloni da skrivaju svoje slabosti i ne vole da se vide u ogledalu. Ako im se smejete budite oprezni, smeh je u vezi sa istinom koju malo ko podnosi. Zle izbegavajte. Prema dobrima budite dobronamerni. Neka vaša ironija bude blagotvorna a ne uništavajuća. To ste dužni bar onima koje volite.
Kako izlazite na kraj sa strahom od ljudi ukoliko ga imate?
jer kad bih ih tako doživljavala, ne bih mogla opušteno da radim, a svoj posao jako volim (koji je na moju "sreću" usko vezan za kontakt sa ljudima 
). 
Kod mene je to vecinom opterecenje, ne vidim druge ljude ni kao dobre, ni zle, nego imaju svoje probleme kao sto ja imam svoje. I ako sam preterano okupirana sobom onda ne mogu da jos neko opterecenje dodajem na to. Evo sad me je bas prijateljica zvala da se vidimo a ja sam odbila, da me neko pita zasto ne bih znala... Niti je ona opterecujuca toliko, imala sam i vremena da se vidim nego eto prosto mi je zamorno u ovom trenutku pa sam odlozila. Voljena osoba se naravno izuzima, njega jedva cekam da vidim. Inace, nikako se ne borim sa tim strahom, ti (Tot) si mi bas ukazao na neku vedrinu u mojoj prirodi. Mislim da kod mene bude tako, dodje i prodje, onda nastane period veselosti i druzeljubivosti, pa opet... Mozda bi trebalo da se malo pozabavim time, ali za sada to ne cinim jer imam neke druge planove za moj zivot. Ukoliko kad se ti planovi ostvare i dalje budem imala neke vece strahove od ljudi i to mi bude problem videcu... Jedan od mojih nekadasnjih snova je bio odlazak u manastir, ali nesto mi i to nije bilo bas za mene jer ne podnosim da mi neko ogranicava slobodu a i nisam neka vernica... Tako da mi ovi sadasnji plan buduceg zivota mnogo vise "lezi", mada je meni uvek bio problem sto se ni u cemu ne vidim sasvim. Sem sa samom sobom, mada ima trenutaka kad sam i samoj sebi preteska ali to je najredje. 
Inace, meni je forum dobar nacin komunikacije, kad me (fizicki) ljudi iritiraju to nije slucaj sa forumom, tu je dobro jer mogu da uskacem na teme koje su mi inspirativne i iskacem kad nisu. Ako je neka komunikacija po meni preopterecujuca izbegnem je, ako je lepa onda komuniciram... to sve ne moze u realnom zivotu.
). joj, evo i sad osećam to gadjenje 
