- 18 Feb 2007, 18:38
#730449
Na naslovnoj stranici GS.com imate jedan interesantan tekst koji se bavi delom "Filosofija palanke" Radomira Konstantinovića, čije je prvo izdanje objavljeno još 1969. godine u časopisu "Treći program", ali, kako se i u pomenutom tekstu pominje, nikada do kraja nije pročitano. No, ono što mene ovde zanima jeste jedna druga stvar - to je teza Nenada Dakovića koja se pojavljuje na kraju teksta a kojoj se, recimo, suprotstavlja Zagorka Golubović u poslednjem broju lista "Republika".
Nenad Daković: "Filozofija se potiskuje sa evropskih katedri, nju sad zamenjuju takozvane kulturne studije. Nema ontologije, umesto klasične etike uči se primenjena etika... To je pitanje koje me lično interesuje, i koje me opredeljuje da nakon postmoderne filozofije danas govorim o postfilozofiji. Pošto filozofi, kako kažu Delez i Gatari, ništa drugo ne rade nego izmišljaju pojmove, ja sam izmislio pojam postfilozofija. Time sam se bavio u knjizi Varalice (Plato, 2005), a sad završavam Knjigu o postfilozofu, nazvanu po ugledu na uredničku konstrukciju Ničeove Knjige o filozofu. Termin, naravno, nema hronološko značenje, reč je samo o tome da je mesto filozofije prazno, iako se ona i dalje predaje u školama. Svet se radikalno promenio, to nije više svet pojmova i tu filozofija nema šta da traži... Ovo je svet slika bez pojmova."
Zagorka Golubović: "A ako se, pri tom, odbacuju moralni principi iz filozofskog diskursa i to u vremenu devastacije moralnih vrednosti u savremenom svetu, pitam se da li se takav diskurs uopšte može nazvati filozofskim ako nema šta da nam kaže o vremenu u kojem živimo; i dalje, ako se kritička filozofija (a Kant je još tvrdio da je kritička refleksija bit filozofskog rezonovanja) zamenjuje epistemologijom kao jedino vrednom oblašću filozofskog diskursa, nestaju problemi čoveka iz filozofije i može se govoriti o izvesnoj ideološkoj funkciji takve "filozofije", koja neće da se bavi sve akutnijim problemima opstanka ljudskog roda, što se može protumačiti i kao konzervativizam, jer se implicite poriče mogućnost promene u modernom društvu. Drugim rečima, ako pitanja filozofije nisu ni čovek, ni međuljudska komunikacija, ni sloboda, ni zajedništvo, ni protivrečnosti savremenog sveta, mislim da onda treba priznati da je filozofija ukinuta, ali je veliko pitanje da li "priča" ili "pismo", ili tekstualna analiza mogu da budu zamena za filozofiju, iako sigurno nije sporno da se i pristup i metodi analize filozofskih pojmova moraju koncipirati na moderniji način.
Ali napred rečeno podrazumeva da se i novi filozofski idoli moraju staviti pod lupu dekonstrukcije, da se teorije modernih filozofa ne bi pretvorile u nove "izme", a to nije daleko od novih ideologija ili fundamentalizma. Zamenom starog "marks-izma" jednim ne manje nametljivim i obavezujućim postmodern-izmom nije moguće staviti tačku na filozofiju, ali se time i sami autori od kojih se prave idoli, a čiju vrednost ne treba poricati, devastiraju, jer se u nerefleksivnom čitanju istih gubi ono što je doista vredno da ostane u okviru filozofske baštine, kada se svaka reč uzima kao "vjeruju" i time pravi zbrka između značajnih ideja moderne filozofije i onih koje vode u ćorsokak stvarno filozofskog rezonovanja."
Dakle, ja nisam filozof po obrazovanju, ali me zanima: možemo li da stavimo tačku na filozofiju? Ima li filozofije? Ima li šta filozofija da traži danas? Koja joj je funkcija?
Nenad Daković: "Filozofija se potiskuje sa evropskih katedri, nju sad zamenjuju takozvane kulturne studije. Nema ontologije, umesto klasične etike uči se primenjena etika... To je pitanje koje me lično interesuje, i koje me opredeljuje da nakon postmoderne filozofije danas govorim o postfilozofiji. Pošto filozofi, kako kažu Delez i Gatari, ništa drugo ne rade nego izmišljaju pojmove, ja sam izmislio pojam postfilozofija. Time sam se bavio u knjizi Varalice (Plato, 2005), a sad završavam Knjigu o postfilozofu, nazvanu po ugledu na uredničku konstrukciju Ničeove Knjige o filozofu. Termin, naravno, nema hronološko značenje, reč je samo o tome da je mesto filozofije prazno, iako se ona i dalje predaje u školama. Svet se radikalno promenio, to nije više svet pojmova i tu filozofija nema šta da traži... Ovo je svet slika bez pojmova."
Zagorka Golubović: "A ako se, pri tom, odbacuju moralni principi iz filozofskog diskursa i to u vremenu devastacije moralnih vrednosti u savremenom svetu, pitam se da li se takav diskurs uopšte može nazvati filozofskim ako nema šta da nam kaže o vremenu u kojem živimo; i dalje, ako se kritička filozofija (a Kant je još tvrdio da je kritička refleksija bit filozofskog rezonovanja) zamenjuje epistemologijom kao jedino vrednom oblašću filozofskog diskursa, nestaju problemi čoveka iz filozofije i može se govoriti o izvesnoj ideološkoj funkciji takve "filozofije", koja neće da se bavi sve akutnijim problemima opstanka ljudskog roda, što se može protumačiti i kao konzervativizam, jer se implicite poriče mogućnost promene u modernom društvu. Drugim rečima, ako pitanja filozofije nisu ni čovek, ni međuljudska komunikacija, ni sloboda, ni zajedništvo, ni protivrečnosti savremenog sveta, mislim da onda treba priznati da je filozofija ukinuta, ali je veliko pitanje da li "priča" ili "pismo", ili tekstualna analiza mogu da budu zamena za filozofiju, iako sigurno nije sporno da se i pristup i metodi analize filozofskih pojmova moraju koncipirati na moderniji način.
Ali napred rečeno podrazumeva da se i novi filozofski idoli moraju staviti pod lupu dekonstrukcije, da se teorije modernih filozofa ne bi pretvorile u nove "izme", a to nije daleko od novih ideologija ili fundamentalizma. Zamenom starog "marks-izma" jednim ne manje nametljivim i obavezujućim postmodern-izmom nije moguće staviti tačku na filozofiju, ali se time i sami autori od kojih se prave idoli, a čiju vrednost ne treba poricati, devastiraju, jer se u nerefleksivnom čitanju istih gubi ono što je doista vredno da ostane u okviru filozofske baštine, kada se svaka reč uzima kao "vjeruju" i time pravi zbrka između značajnih ideja moderne filozofije i onih koje vode u ćorsokak stvarno filozofskog rezonovanja."
Dakle, ja nisam filozof po obrazovanju, ali me zanima: možemo li da stavimo tačku na filozofiju? Ima li filozofije? Ima li šta filozofija da traži danas? Koja joj je funkcija?
