Bootstrap Framework 3.3.6

[malecka]

dakle, kako pomoci samo-destruktivnoj osobi? (pri tome takvu osobu ne treba mesati sa suicidnim osobama jer uglavnom takva osoba voli zivot i to sve)

znam da je ponekad tesko suociti se sa svetom, problemima i gomilom stvari koje sa sobom nose bol... ali postoje osobe koje su previse osetljive, previse emotivne i onda rado menjaju "dusevnu bol" za fizicku (i to rade na jako jezive nacine). takve osobe se u sustini tesko otvaraju, i tako nekoj osobi je jako tesko pribliziti se i dokazati da ti stvarno mnogo znaci...
sa gomilom ljudi sam pricala o tome, ali nikako da prihvatim neko resenje kao dobro i koje stvarno moze da pomogne nekom.
zanima me vase misljenje, tako da ne preporucujete strucnu pomoc i sl...

[V25]

Postoji jako puno podvrsta samodestruktivnih osoba... Npr. postoje osobe koje ne umeju da cene svoj zivot niti zivote ljudi oko sebe. Imaju probleme koje vrlo cesto ne zele ni sa kim da podele, pa samim tim zbunjuju ljude oko sebe. Obicno tada nastaju veliki sukobi te osobe sa okolinom jer biva neshvacena. Prosto kao da ima poriv da unistava sve sto vredi u njenom zivotu iz nekog straha... To je najcesci slucaj. Osobe koje pak same proizvode probleme u svojim umovima ne bi li se na njih obratila paznja su osobe na koje u proslosti nije obracana paznja u dovoljnoj meri. Takve osobe cesto umeju i da nanose fizicke povrede sebi. Potrebno je da osoba koja je sklona samodestrukciji nadje oslonac u nekome sa kime moze barem da pokusa da resi problem(e). Medju osobama koje vole da unistavaju svoju psihu imate i osobe koje kada se posvadjaju drze do svog ponosa i ne bi popustile ni za zivu glavu iako bi sa osobom sa kojom su u svadji zeleli da komuniciraju. Naravno, u sebi pate. Cesto su to vrlo istrajne osobe pa cekaju da ostecena strana prizna gresku. Nazalost, znam dosta takvih osoba, i jako im je tesko pomoci iz prostog razloga sto sebi znaju najvise da odmognu...

[Deksi]

uh...bio am takav.....i to do pre mozda malo manje od godinu dana....
Posle toga sam resio da batalim sve to.....oziljci mi ne trebaju,resavam probleme na drugi nacin....mada ponekad se toliko toga skupi da jedino takav nacin mogu da izbacim iz sebe sve to....
Ali dobro je....vec godinu dana nisam doziveo takve situacije....

[malecka]

Originally posted by Beogradjanin18
Postoji jako puno podvrsta samodestruktivnih osoba... Npr. postoje osobe koje ne umeju da cene svoj zivot niti zivote ljudi oko sebe. Imaju probleme koje vrlo cesto ne zele ni sa kim da podele, pa samim tim zbunjuju ljude oko sebe. Obicno tada nastaju veliki sukobi te osobe sa okolinom jer biva neshvacena. Prosto kao da ima poriv da unistava sve sto vredi u njenom zivotu iz nekog straha... To je najcesci slucaj. Osobe koje pak same proizvode probleme u svojim umovima ne bi li se na njih obratila paznja su osobe na koje u proslosti nije obracana paznja u dovoljnoj meri. Takve osobe cesto umeju i da nanose fizicke povrede sebi. Potrebno je da osoba koja je sklona samodestrukciji nadje oslonac u nekome sa kime moze barem da pokusa da resi problem(e). Medju osobama koje vole da unistavaju svoju psihu imate i osobe koje kada se posvadjaju drze do svog ponosa i ne bi popustile ni za zivu glavu iako bi sa osobom sa kojom su u svadji zeleli da komuniciraju. Naravno, u sebi pate. Cesto su to vrlo istrajne osobe pa cekaju da ostecena strana prizna gresku. Nazalost, znam dosta takvih osoba, i jako im je tesko pomoci iz prostog razloga sto sebi znaju najvise da odmognu...

da... zaboravila sam da napomenem da ona jako puno voli zivot (jako puna pozitivne energije i cesto jako vesela). davno je radila tako nesto sebi pa prestala... i sasvim slucajno sam videla da je opet pocela. u sustini, ja sam joj jedna od retkih bliskih ljudi kojima moze da prica neke stvari... a i ona meni jako puno znaci i mnogo mi je krivo da vidim tako nesto. ima tako periode kad se izdvoji iz drustva, ali je inace skroz ok... mislim, svakom treba neko vreme da bude sam.
znam da u njenom slucaju nije strah - vise je smanjivanje (kao sto sam vec spomenula) "dusevne boli", ubijanje osecaja... znam da je, kad joj je jako draga osoba tragicno zavrsila zivot, krivila sebe (bez razloga naravno), i onda je krenula na taj nacin da smanjuje bol koju oseca. i to sto radi jako vesto krije od drugih, tako da ne radi to da bi privukla paznju...
i skroz sam u bzvz raspolozenju kad sam saznala...

Originally posted by Deksi
uh...bio am takav.....i to do pre mozda malo manje od godinu dana....
Posle toga sam resio da batalim sve to.....oziljci mi ne trebaju,resavam probleme na drugi nacin....mada ponekad se toliko toga skupi da jedino takav nacin mogu da izbacim iz sebe sve to....
Ali dobro je....vec godinu dana nisam doziveo takve situacije....

kako si se izborio sa tim?? tek tako si batalio??
ja ti se najozbiljnije divim... i podrzavam te da se nikad ne vratis povredjivanju sebe...

[Deksi]

Originally posted by malecka

Originally posted by Deksi
uh...bio am takav.....i to do pre mozda malo manje od godinu dana....
Posle toga sam resio da batalim sve to.....oziljci mi ne trebaju,resavam probleme na drugi nacin....mada ponekad se toliko toga skupi da jedino takav nacin mogu da izbacim iz sebe sve to....
Ali dobro je....vec godinu dana nisam doziveo takve situacije....

kako si se izborio sa tim?? tek tako si batalio??
ja ti se najozbiljnije divim... i podrzavam te da se nikad ne vratis povredjivanju sebe...

pa zato sto sam doziveo svetlije trenutke posle toga.....a i shvatio sam da ne zelim da nosim zavoje oko zglobova ili dozivotno majice dugih rukava ne bi li prekrio oziljke....
Ali to sam tek shvatio kasnije.....kad je sa seckanja preslo na redovno kaznjavanje sebe samog zbog pokazivanja emocija i neke slbosti u trenutcima.....kasnije sam pokusavao i da se roknem..ali kad vec nisam uspeo....ne bi da pokusavam ponovo..ionako cu umreti jednog dana....
Mislim malo sam kasno shvatio da ne treba to da radim ali jbg. sad imam neka ruzna secanja na ranije periode.....ali sta te ne slomi to te ojaca.....
Ljudi kad su culi za to sto sam radio ostali su zgranuti,jer inace jedam pozitivna osoba i kazu da zracim....
Mada me niko u zivotu sem roditelja nije video koliko duboko mogu da potonem....
U svakom slucaju dosta pomazu stvari koje ce te okupirati na neki nacin,novo drustvo,izlasci i nove stvari sprecavaju razmisljanje o takvim stvarima....to je recimo meni pomoglo u nekoj meri

[Adenim]

Originally posted by malecka
dakle, kako pomoci samo-destruktivnoj osobi? (pri tome takvu osobu ne treba mesati sa suicidnim osobama jer uglavnom takva osoba voli zivot i to sve)

znam da je ponekad tesko suociti se sa svetom, problemima i gomilom stvari koje sa sobom nose bol... ali postoje osobe koje su previse osetljive, previse emotivne i onda rado menjaju "dusevnu bol" za fizicku (i to rade na jako jezive nacine). takve osobe se u sustini tesko otvaraju, i tako nekoj osobi je jako tesko pribliziti se i dokazati da ti stvarno mnogo znaci...
sa gomilom ljudi sam pricala o tome, ali nikako da prihvatim neko resenje kao dobro i koje stvarno moze da pomogne nekom.
zanima me vase misljenje, tako da ne preporucujete strucnu pomoc i sl...

Vrlo jednostavno - psiholog ili psihijatar. Sumnjam da bilo ko od prijatelja i porodice moze dovoljno kriticki i nesubjektivno prici samodestruktivnoj osobi.

[jugoslovenka]

Originally posted by Adenim
Vrlo jednostavno - psiholog ili psihijatar. Sumnjam da bilo ko od prijatelja i porodice moze dovoljno kriticki i nesubjektivno prici samodestruktivnoj osobi.

Slazem se

[malecka]

ona ne bi isla kod psihologa ni psihijatra ni pod kojim okolnostima... tako da bi to bilo samo gubljenje vremena. jer ako joj samoj ne sine da ima problem nikad nece prihvatiti to, a samim tim i nikad nece pricati sa psihologom... samo ce sedeti tamo bzvz.

thanx deksi!!

[Adenim]

Originally posted by malecka
ona ne bi isla kod psihologa ni psihijatra ni pod kojim okolnostima... tako da bi to bilo samo gubljenje vremena. jer ako joj samoj ne sine da ima problem nikad nece prihvatiti to, a samim tim i nikad nece pricati sa psihologom... samo ce sedeti tamo bzvz.

thanx deksi!!

cim nece da ide to je znak da se plasi suocavanja sa svojim duhovima. sigurno od njih pravi nesto strasno ne shvatajuci da ih svi imamo, manje ili vise. Ti, kao njen prijatelj, bi trebalo da polako i pazljivo ukljucis opciju razgovora sa strucnim licem, skoro svima je pomoglo, zasto ne bi njoj? To se zove rad na sebi...

[Deksi]

Originally posted by malecka
ona ne bi isla kod psihologa ni psihijatra ni pod kojim okolnostima... tako da bi to bilo samo gubljenje vremena. jer ako joj samoj ne sine da ima problem nikad nece prihvatiti to, a samim tim i nikad nece pricati sa psihologom... samo ce sedeti tamo bzvz.

thanx deksi!!

Mislim da je neces ubediti da ode kod psihologa ili tako nesto 100%
Njoj bi mogao da pomogne razgovor sa osobama koje prolaze ili su prolazile kroz isto sto i ona...
Znaci potrebni su joj ljudi u slicnim situacijama.....tek onda ce mozda moci da shvati da moze da prestane to da radi ili bar napravi prvi korak sa kontrolisanjem sebe same u nekim momentima...

[malecka]

naravno da psiholog moze da pomogne, ali je takve osobe tesko ubediti... zato sam i rekla da se ne preporucuje strucna pomoc (kao da vec nisam probala mali milon puta... cak sam probala da i odem sa njom, ali nije htela). a i ona mi je ladno rekla da ne bi progovorila rec jer je strah sta sve moze psiholog da otkrije o njoj (a da to ona ne zna, ili nije provalila) i da ne zeli da bude svrstana u neki prototip kao sto to psiholozi obicno rade...
i pricam ja sa njom (bila sam nekad u slicnoj situaciji, pa to koristim da nekako pomognem), ali... ne znam... nekako ne uspeva...

[Tot]

Pa, verovatno pomaze neka vrsta empatije i kako vidim ti to uspevas buduci da si jedna od retkih kojoj se poverava. Mada za to je potrebno prema takvoj osobi imati dosta ljubavi. Ono što mislim da je svakako pogrešno, to je pristupiti nekom tipu ubeđivanja pomešanim sa pretnjama i ili eventualno moralistickom pricom, tipa: "jesi li svesna sta radis, to je glupo, uništavaš sebe, opameti se" itd. Mislim da to ništa ne pomaže. To su situacije kada treba ispoljiti samo razumevanje. Jednostavno, volja da saslušaš tu osobu ne osuđujući je može mnogo više pomoći. I onda kada si ulozila mnogo truda u slusanje pokusati lagano da joj sugerises nesto sto bi joj pomoglo da opet zavoli život.

Situacija koju si opisala je neka vrsta bega. Njeno odbijanje da se suoci sa nekim gubitkom, pomanjkanje volje za zivotom, strah itd. To svakako nije resenje, ali ako shvati da ima oko nje ljudi koji je vole iskreno mozda ce razumeti i njihovu brigu i smoći snagu da se suoči sa problemima. Dakle u najkraćem: nenametljiva podrška bez osuđivanja.

[Skyen]

pa upravo si rekla kljucne stvari: ona kaznjava sebe i iz nekog razloga ne moze da prihvati sebe kao takvu kakva jeste (sta god ona mislila da je to strasno u vezi nje). a opet, iako si joj ti prijatelj, ona ima strah da je ni ti neces prihvatiti ako je potpuno upoznas. i verovatno je zatvorena kada prica o svojim problemima i pusta te da joj pridjes samo do odredjenog mesta, do onog koje je pravi problem. verujem da ti nikada nije potpuno rekla o cemu se tu zapravo radi, ispravi me ako gresim.

ako je ova hipoteza tacna, ti joj jedino mozes pruziti ljubav i staviti joj do znanja da je bzuslovno prihvatas takvu kakva je, da je ne krivis i ne osudjujes ni za sta (zasta god ona misli da bi mogla da je osudjujes). naravno, kljucno pitanje je i koliko ima godina. to moze dosta toga reci.
nekada se desava da se osoba suoci sama sa sobom (kada se potpuno psihicki iscrpi i shvati da sta god da je problem nije toliko strasno, katastrofalno i tragicno). nekada je potrebna strucna pomoc. naravno, ja uvek preporucujem strucnu pomoc, jer moze da ustedi vreme i spreci eventualne jos vece komplikacije. ali ne verujem da ona ima poverenja u bilo koga, pa i razumem taj strah. jedino sto ti ostaje je da je volis i pratis situaciju. ipak smo mi svi odgovorni pre svega za sebe, ti vise od toga ne mozes da joj das.

[2Q2Bstr8]

to je uglavnom ona priča o neraščićenim uspomenama iz prošlosti zbog kojih ona "mrzi" sebe. psiholog joj ne može odmoći.

[Deksi]

Originally posted by malecka
naravno da psiholog moze da pomogne, ali je takve osobe tesko ubediti... zato sam i rekla da se ne preporucuje strucna pomoc (kao da vec nisam probala mali milon puta... cak sam probala da i odem sa njom, ali nije htela). a i ona mi je ladno rekla da ne bi progovorila rec jer je strah sta sve moze psiholog da otkrije o njoj (a da to ona ne zna, ili nije provalila) i da ne zeli da bude svrstana u neki prototip kao sto to psiholozi obicno rade...
i pricam ja sa njom (bila sam nekad u slicnoj situaciji, pa to koristim da nekako pomognem), ali... ne znam... nekako ne uspeva...

ne znam sta da ti kazem sem da budes uz nju i pruzis joj svu mogucu podrsku....znam koliko ona znaci u takvim trenutcima,ja je nisam imao ali znam koliko mi je bila potrebna tada.....
Drzi se i ne napustaj je.....potrebna joj je pomoc!

[malecka]

thanx...
videcu kako ce sve da napreduje... za sad je opet ok. valjda je ovoga puta za stalno (barem ona tako prica).
inace, nas odnos je malo cudan (suvise blizak, suvise... ne znam)... i naravno da necu da je napadam, a i nisam od osoba koja prica nekom "kako to mozes da radis, bla, bla, bla...". ona je u sutini kad smo nas dve same jako otvorena osoba... i koliko sam primetila prica mi veliki deo onoga sto joj se desava (mislim, normalno je da se neke stvari precute)... do sad bi trebala da ukapira da moze sve da mi kaze i da mogu sve da razumem.

btw. ima 18 godina...

[Deksi]

Originally posted by malecka
thanx...
videcu kako ce sve da napreduje... za sad je opet ok. valjda je ovoga puta za stalno (barem ona tako prica).
inace, nas odnos je malo cudan (suvise blizak, suvise... ne znam)... i naravno da necu da je napadam, a i nisam od osoba koja prica nekom "kako to mozes da radis, bla, bla, bla...". ona je u sutini kad smo nas dve same jako otvorena osoba... i koliko sam primetila prica mi veliki deo onoga sto joj se desava (mislim, normalno je da se neke stvari precute)... do sad bi trebala da ukapira da moze sve da mi kaze i da mogu sve da razumem.

btw. ima 18 godina...

znam da je ponekad tesko skapirati osobe s takvim problemima....ali njima zaista treba pomoci a ne okretati im ledja.....
Moja drugarica koja ima manicnu depresiju je jedna od osoba na kojoj se bas primecuje koliko moze biti samo-destruktivna s vremena na vreme....
Sto je najgore ljudi se ne trude da imaju bar malo razumevanja prema takvim osobama....najcesce im okrecu ledja kad im treba pomoc.
Ja i jos jedna devojka smo jedini bili tu za nasu drugaricu kad joj je bilo najteze,prisustvovali smo zaista nenormalnim situacijama tada ali se bar ja ne kajem....svi njeni "najbolji" prijatelji su otisli ili nisu mogli da se pojave tu za nju tada....
Tako da samo-destruktivnim osobama treba prijateljstvo i paznja....sad to zavisi od tebe...da li si spremna da se toliko posvetis nekom....

S obzirom da sam prolazio kroz fazu mazohizma ranije(doduse i sad je imam ali ZNATNO manjoj meri nego pre) trudim se da se nadjem takvim osobama i podelim neko svoje misljenje i iskustvo....

[klara]

diskusije na tu temu su me podstakle da sebi priznam neke stvari i.....suocim sa samom sobom...nimalo lako...

[Deksi]

Originally posted by klara
diskusije na tu temu su me podstakle da sebi priznam neke stvari i.....suocim sa samom sobom...nimalo lako...

ja prepoznao sebe od pre 2-3 godine u ovoj temi.....ali vise ne u toj meri