Bootstrap Framework 3.3.6

[Ulix]

Meni se najvise dopadaju BIGZ, Usce, Albanija, generalstab u Nemanjinoj.

Eh da - obozavam blokove na Novom Beogradu. Call me crazy, al su veoma impresivni.

A vama?

[Stripi]

BIGZ-ok
Albanija-
Blokovi- pogotovi ovi

[Ulix]

Da, da, da!
Raspamecen sam tim zgradama.

[djo]

dobro, albanija je stvarno najlepsa
pored svega sto je ulix naveo ja dodajem:
muzej savremene umetnosti, par ampir zgrada u zemunu (molim aleksandra da me ispravi ako ne postoji ampir u arhitekturi mislim na zgrade s pocetka XIX veka)

jedna zgrada na terazijama izme]u balkana i zgrade gde je british counsil, par 'aerodinamicnih' vila iz 30ih u zemunu, zgrada siv-a, one besmisleno kitnjaste zgrade kod hotela bristol, hotel metropol, ma ima gomila zgrada koje obozavam

[djo]

e da, fabrika motora rakovica, onda crkva svetog antuna (by plechnik), pa ceo kompleks doma sindikata, muzej istorije jugoslavije, zgrada jata na pocetku bulevara...

[Ulix]

Originally posted by bojandjo
muzej savremene umetnosti,

SIV je isto veoma lep. Jedino mi nije jasna ona fontana ispred. Cenim da je bila velicanstvena kad je radila, ali ono malo-malo pisanje stvarno deluje smesno.

[djo]

od zgrade siv-a pa sve do zeleznicke stanice na novom beogradu (dakle preko blokova na kojima su sad gradiliste, arena, buvljak itd) je trebao da se prostire glavni prospekt, centar novog beograda, po prvom urbanistickom resenju. mislim da je ceo taj prospekt trebao da ima slicne vodoskoke... naravno cela stvar je u medjuvremenu bila zaboravljena jer je postalo urgentnije zidati stambene blokove...

[Sunce]

Hotel "Moskva", palata "Albanija", Narodni muzej, Narodno pozoriste, Savezna skupstina, Kapetan Misino zdanje, Muzej savremene umetnosti, mnoge zgrade u Knez Mihailovoj, Krunskoj i Ulici kralja Milana...i Botanicka basta "Jevremovac"!

[Escobar]

CK

[Storm]

Zgrada robne kuće u Kralja Petra broj 16.
To se valjda zvalo "Grateks", sada je tu Eurosalon.

[Escobar]

Beograd.....

[Sunce]

Dopada mi se i Vukova zaduzbina na Terazijama, zgrada u Karadjordjevoj ulici (ne znam kako se zove), stepenice na Kalemegdanu...A omiljeni kutak u Beogradu mi je Andricev venac (spomenik, fontana, klupe, krosnje lipa).

[djo]

Originally posted by Storm
Zgrada robne kuće u Kralja Petra broj 16.
To se valjda zvalo "Grateks", sada je tu Eurosalon.

jedina prava secesija u beogradu (potpuno staklena fasada + gvožđe) - ako mislimo na istu

[djo]

da, andrićev venac... divno mesto

[Dušan Maljković]

Obožavam Novi Beograd, taj futuristički hram podignut opskurnom božamstvu gvožđa i betona. Tako marinetijevski, tako pesoovski...

[Storm]

Originally posted by bojandjo

Originally posted by Storm
Zgrada robne kuće u Kralja Petra broj 16.
To se valjda zvalo "Grateks", sada je tu Eurosalon.

jedina prava secesija u beogradu (potpuno staklena fasada + gvožđe) - ako mislimo na istu

Jeste, baš sam tražio sliku po netu, ali uzalud...

[djo]

ma dobro, lako ju je spaziti uzivo

[2Q2Bstr8]

je l' to ona sa zelenim pločicama? znam da ima neka u K. Petra, levo iz Kneza. nešto su o tome pisali u YC vodiču pre par meseci.

ma, Beograd je prejeben! koliko god je ceo taj soc-real period u arhitekturi doneo govana, toliko je ovo po centru BG-a ispalo savršeno. evo već u centru NS-a osim zgrade I.V. nema ništa lepo na oko iz tog perioda.

ne znam šta bih stavio na ovaj spisak... kad šetam gradom, obožavam da zurim u zgrade, ali do sada još nisam bio u prilici da me neki dobar poznavalac sprovede ili pak da satima šetam sam i istražujem. možda neka literatura bude od pomoći...

[greenwich]

čini mi se da oni misle na zgradu nekadašnjeg Robnog magazina koja je blizu ugla sa Knez Mihailovom, preko puta kafića coffe dream.
a ta na koju ti misliš je Kuća trgovca Stamenkovića, tzv. Kuća sa zelenim pločicama. Obe su prelepe, a super je i zgradica odmah do nje
Preporučujem ti knjigu Branka Vujovića - Beograd prošlost i sadašnjost, mada postoji i jedan fin vodič (IPS) za upola para. Saznaću kako se zove pa ti javljam.

naravno ako ti i Lunja želite u šetnju, ja sam uvek za

[Ахасвер]

Пошао бих од грађевина које, на жалост, више не постоје, и чији недопустиви губитак треба свима да послужи као опомена. Опомена стручној јавности, као и грађанима који су ћутке и незаинтересовано посматрали како се један град безразложно и свирепо затире, да би никао један нов, по мери нових властодржаца и једне нове, новокомпоноване елите. Та снисходљивост према ауторитету и крајња индиференција према свему што превазилази делокруг домазлука спадају у најогавније домаће особине. Ћутали су када је Павле Крат уништио једну од најоригиналнијих и најживописнијих београдских палата - Пошту број 2 на Савском тргу. Накарадна реконструкција ове палате за српску архитектуру представља један од највећих губитака. Јавност је ћутала, Крат је рушио. Несрећни Момир Коруновић, чија су најбоља остварења порушена како у рату, тако и после рата, овај је губитак поднео тешко, али достојанствено. Обукли су јој ново одело, био је његов коментар на данашњи изглед Поште бр. 2.

Такође су сви ћутали када је група фрустрираних београдских архитеката у свом санкилотском жару буквално девастирала Дворски комплекс у Краљ-Милановој улици. Прво је наложено рушење прекрасне дворске ограде и великих зиданих капија (нема више ограда између народа и народне власти!), а онда је Брашован са Старог двора уклонио велика кубета надвишена монументалним крунама, огулио и прекомпоновао фасаду, а ентеријер опустошио и обезличио до непрепознавања (уништено је јединствено степениште - ремек дело дрворезбарства, нестала је изузетна византијска капела, знаменита зимска башта, скупоцена штукатура са зидова, као и намештај). Затрпали су водоскок, уништили перивоје са ретким и пробраним биљем, под бетоном су нестали подијуми на којима се одвијала смена дворске гарде и њено недељно музицирање. Напослетку, срушили су лучну зграду дворског Маршалата, грађевину која је остваривала неопходну комуникацију између Старог и Новог двора, повезујући их у јединствену амбијенталну целину велике вредности. Чак је и сам Добровић био против рушења Маршалата, сматрајући да лучна зграда са остала два крила објекта представља једини досад архитектонски уоквирен простор у старом Београду. Додуше, он би испод ње подвукао тунел и пролазе, те тиме повезао тадашњу Титову улицу са булеваром... Некадашњи дворски комплекс је данас толико неугледан, те пролазник ни нема утисак да промиче покрај бивших резиденција српских краљева, и да је на месту оне иритирајуће празнине између њих некада била љупка зграда Маршалата. Барем да су били темељни и све са земљом сравнили, боље би било.

Треба поменути и зграду Народне библиотеке, срушену у бомбардовању '41. Недопустиво, али недопустиво је да на том месту већ деценијама зјапи рупа. Рупа као опомена? Није него. И разрована дрезденска палата Цвингер била би једнака опомена, али Немци такву глупост себи нису дозволили. Ратна пустошења су увек згодан изговор, али истина је да град свој данашњи изглед дугује пре свега немару одговорних, али и немару и незаинтересованости сопствених грађана. Послератне власти пропустиле су прилику да Београд из пепела подигну по угледу, рецимо, на Варшаву, чије је разарање било много веће, али је реконструкција градског језгра била таква да данас служи за пример.

Кад смо код остварења која су Београду давала посебан печат, издвојио бих и Александров мост, од ког су остали само прекрасни пилони у српско-византијском стилу са јужнословенским средњовековним хералдичким симболима, на које је потом насађен Бранков мост. Мост у спомен на Краља Ујединитеља, иначе веома лепо остварење, имао је да носи четири велика постамента са оријашким коњичким фигурама наших владара - краља Петра Првог и цара Душана на страни ка граду, и краљева Александра Првог и Твртка Котроманића ка новоприкљученим земљама с ону страну реке. Мештровић, на жалост, није стигао да одговори овом задатку, а рат је ставио тачку на све. Па и на судбину моста.

Стара палата Српске краљевске академије наука и уметности у ондашњој Господској, а садашњој Бранковој улици.
Само је малоумник могао да поруши ову изванредну грађевину у којој је у пероду 1909-1950. било седиште Академије. Зграда је позната по свом ванредном ентеријеру. Скупоцени салони, француски молерај из деветнаестог века, подни мозаици у дрвету и слоновачи - право ремек дело бечких ебониста! Зграда је нестала као да је није ни било, а да нико није подигао глас.

Навешћу још и Теразије, јер је уклањањем фонтане (зарад демонстрације војне моћи нове власти) простор изгубио своју основну одлику - да не представља нити трг нити улицу. Корњаче из те рокајне фонтане данас се налазе расуте по вртовима вила некадашње црвене буржоазије од Охрида па до Бледа. Баш као и фрагменти ограде која се до рата налазила око Народне скупштине. Тужно, заиста.


Од грађевина које су, барем за сада, преживеле, навешћу неколицину. Сасвим субјективно и без нарочитог реда:

- Народна банка Србије.
- Црква светог Александра Невског.
- Стари (Краљев) двор на Дедињу.
- Дом ваздухопловства у Земуну.
- Некадашња зграда Аграрне банке (на Тргу Николе Пашића).
- Зграда Аеро-клуба.
- Зграда некадашње Београдске берзе (данашњи Етнографски музеј).
- Амбасада Француске Републике.
- Вукова задужбина.
- Хотел Москва.
- Игуманова палата. Само још када би јој на чело вратили првобитну скулпторалну групу!

Originally posted by bojandjo
...molim aleksandra da me ispravi ako ne postoji ampir u arhitekturi mislim na zgrade s pocetka XIX veka)

Анпир стил свакако постоји у архитектури. Али у Београду, колико ми је познато, не постоји чист еmpire, већ се на многим јавним грађевинама јавља много касније и узгред, тек у виду мотива. Можда акантов лист, по која сфинга или орлови нокти (када је у питању анпир Првог царства), или препознатљива мансарда (ако је реч о анпиру Другог царства). Има мало од анпира и на теразијском Старом двору, Железничкој станици, на оној згради на углу Немањине и Ресавске улице (будући Музеј града Београда)... Претпостављам да је анпир присутнији на приватним кућама и вилама, можда која вила енглеског типа на Дедињу.

[2Q2Bstr8]

divna si, greenwich!!! javim se prilikom sledeće posete BG-u! hvala!!!!!

[Storm]

Originally posted by Александар
...Ћутали су када је Павле Крат уништио једну од најоригиналнијих и најживописнијих београдских палата - Пошту број 2 на Савском тргу. Накарадна реконструкција ове палате за српску архитектуру представља један од највећих губитака. Јавност је ћутала, Крат је рушио. Несрећни Момир Коруновић, чија су најбоља остварења порушена како у рату, тако и после рата, овај је губитак поднео тешко, али достојанствено. Обукли су јој ново одело, био је његов коментар на данашњи изглед Поште бр. 2. ...

Dakle ta Pošta br 2, tj njen nekadašnji izgled, polako postaje urbana legenda.
Mislim da sam video neke nacrte i planove te zgrade i to je sve bilo potpuno fenomenalno!
Ali nije mi do kraja jasno o kojoj zgradi se radi. Jel to ona velika pošta na železničkoj stanici, na ivici Savskog trga? Jer ta zgrada je potpuno soc-realistički gola. Znači "partizani" su svu tu neverovatnu fasadu oljuštili?!
Stvarno neverovatno.

[Ахасвер]

Originally posted by Storm
Dakle ta Pošta br 2, tj njen nekadašnji izgled, polako postaje urbana legenda.
Mislim da sam video neke nacrte i planove te zgrade i to je sve bilo potpuno fenomenalno!
Ali nije mi do kraja jasno o kojoj zgradi se radi. Jel to ona velika pošta na železničkoj stanici, na ivici Savskog trga? Jer ta zgrada je potpuno soc-realistički gola. Znači "partizani" su svu tu neverovatnu fasadu oljuštili?!
Stvarno neverovatno.

Да, реч је управо о тој згради. Пројекат је био изузетно маштовит. Коруновић се окренуо прошлости, српском средњовековном градитељству и народном неимарству, као и европском романтичарском наслеђу, сецесији и експресионизму, не би ли остварио сасвим оригиналну и стилски вишеслојну фасаду Поште; фасаду богате зидне пластике и врло изражајног изгледа. Зграда је оштећена у бомбардовању '44. и после рата се приступило њеној реконструкцији. Коруновић притом није био ни консултован. Зграда је буквално "ољуштена" да би се добило данашње решење. Злочин, ето шта је то.

[djo]

Originally posted by Александар

Originally posted by bojandjo
...molim aleksandra da me ispravi ako ne postoji ampir u arhitekturi mislim na zgrade s pocetka XIX veka)

Анпир стил свакако постоји у архитектури. Али у Београду, колико ми је познато, не постоји чист еmpire, већ се на многим јавним грађевинама јавља много касније и узгред, тек у виду мотива. Можда акантов лист, по која сфинга или орлови нокти (када је у питању анпир Првог царства), или препознатљива мансарда (ако је реч о анпиру Другог царства). Има мало од анпира и на теразијском Старом двору, Железничкој станици, на оној згради на углу Немањине и Ресавске улице (будући Музеј града Београда)... Претпостављам да је анпир присутнији на приватним кућама и вилама, можда која вила енглеског типа на Дедињу.

ali ja govorim o zemunu o zgradii sa suncanim satom i o zgradi gde se nalazi knjizara varijant

mada je to veravatno neka provincijska mesavina... ali svakako su lepe

[djo]

Originally posted by greenwich
čini mi se da oni misle na zgradu nekadašnjeg Robnog magazina koja je blizu ugla sa Knez Mihailovom, preko puta kafića coffe dream.

jeste
a ta na koju ti misliš je Kuća trgovca Stamenkovića, tzv. Kuća sa zelenim pločicama. Obe su prelepe, a super je i zgradica odmah do nje
Preporučujem ti knjigu Branka Vujovića - Beograd prošlost i sadašnjost, mada postoji i jedan fin vodič (IPS) za upola para. Saznaću kako se zove pa ti javljam.
[/quote]
ja ti nikako ne preporucujem knjigu branka vujovica,a ovaj ilustrovani iz ips-a je simpa, mada dosta hejterski prema modernoj arhitekturi

[djo]

Originally posted by Storm

Originally posted by Александар
...Ћутали су када је Павле Крат уништио једну од најоригиналнијих и најживописнијих београдских палата - Пошту број 2 на Савском тргу. Накарадна реконструкција ове палате за српску архитектуру представља један од највећих губитака. Јавност је ћутала, Крат је рушио. Несрећни Момир Коруновић, чија су најбоља остварења порушена како у рату, тако и после рата, овај је губитак поднео тешко, али достојанствено. Обукли су јој ново одело, био је његов коментар на данашњи изглед Поште бр. 2. ...

Dakle ta Pošta br 2, tj njen nekadašnji izgled, polako postaje urbana legenda.
Mislim da sam video neke nacrte i planove te zgrade i to je sve bilo potpuno fenomenalno!
Ali nije mi do kraja jasno o kojoj zgradi se radi. Jel to ona velika pošta na železničkoj stanici, na ivici Savskog trga? Jer ta zgrada je potpuno soc-realistički gola. Znači "partizani" su svu tu neverovatnu fasadu oljuštili?!
Stvarno neverovatno.

joj meni se ni jedna ni druga ne svidjaju, stara mi je groteskna a ova novija ima nevidjeno ruzne prozore...
ja glasam za onu sa debeljuskastim dorskim stubovima, bar je bizarna i impozantna

[Franck Whitson]

Hotel Bristol
Zgrada na kojoj pise Asikuraconi Djenerali, na Terazijama
Zgrada SANU
Hotel Palas
Beli Dvor
Kapetan Misino Zdanje
Zgrada slovenacke ambasade

[deželaš]

izgleda da ja ne primećujem građevinske objekte...

[deželaš]

ps: na novom beogradu mi je enterijer onih dveju zgrada mercedeskinja, mislim da je to 38. blok, genijalan. hodnik lifta je ogroman i ide u tri kraka sa atmosferom noću sumornijom nego na najnapuštenijoj ulici, prostorije u stanovima u nekom suludom i užasno nefunkcionalnom lavirint fazonu, dva podzenma sprata podruma koje pola novijih stanara i ne koristi i nikada nije ni videlo... još ako uzmeš u obzir činjenicu da su to nekada bile "vojne" zgrade, i da se u jednoj od njih snimala scena onog debilnog filma iz 70tih (80tih?) "Maturanti", šta dalje...


nbgd volim, ali mi je malo muka više od ove strane save svaki dan...


pps: trg milutina/milovana? bojića je savršen u jesen

[Sunce]

Originally posted by Александар
- Амбасада Француске Републике.

Cuo sam da je Ambasada Francuske (zbog greske) izgradjena po planu ambasade neke africke drzave, i da zbog toga ima visoke zidove ispred ulaza (da stiti od peska i vetrova). Da li znate nesto o tome?