Bootstrap Framework 3.3.6

[Zoe]

Originally posted by Andre87

Moje raspolozenje je cesto u amplitudama I smenjuju se tamne I svelte faze.Zaista desava mi se da pomislim na samoubistvo.Otkad sam shvatio da sam trans,ne mogu da se oslobodim osecanja manje vrednosti I sopstvene defektnosti.Prezirem momente slabosti.Iako nisam imao hrabrosti da dignem ruku na sebe…ponekad praktikujem smisljeno samoiscrpljivanje…mucenje omrazenog tela….nespavanjem,vezbama ili namerno fragmentisanje..mrvljenje u prah sopstvene duse.....
Tako duh mi ne miruje,jos se nada…a telo ga ne moze stici I zbog njega zadobijam udarce…nalazim se u rascepu…da ni sebe cesto ne mogu da podnesem…
Kad me je drugarica odbila, danima nisam izlazio iz kuce…Ona je bila zaljubljena u nekog genetskog decka koji ju je zavlacio godinama… a jos sto u mojoj porodici smatraju da je to bolesno, da cu postati bogalj ako krenem tim putem…oni brinu za fasadu,vazno je da ne secem grudi…a sta se zbiva u mojoj glavi nije bitno..

[Andre87]

@ OneGirlArmy
Hvala drugarice...

[Sky123]

heh, da samoubistvo nije smrtni greh... recimo to ovako, sada ne bih ovde pisao postove

[Mr Dee]

ali samoubistvo jeste smrtni greh. dobro, de. mozda ne greh.

[Sky123]

Originally posted by Mr Dee
ali samoubistvo jeste smrtni greh. dobro, de. mozda ne greh.

znam da jeste:(

[Mr Dee]

ma samo mi je smesno znaci kazna za neuspesne samoubice je ista kao i nagrada za uspesne.

[SUNNY B]

zavisi zbog cega se osoba ubila.

ako je princip "picka od coveka" kao npr vlajko stojiljkovic koji je prostrelio sebi slepoocnicu pre par godina ispred skupstine naocigled svih medija jer nije smeo da se pokaze licu pravde (a imao je za sta da bude optuzen) - onda je to za povracanje jer zaista jeste picka od coveka.

opet,ako neko postupi kao "hriscanska velikomucenica" tekla koja se bacila sa krova zgrade jer ju je jurila grupa rimskih vojnika da je siluje,onda je to cin za velicanje jer je sacuvala makar dusu...ako nije mogla telo...

...toliko...i ni reci vise...ne bih da osudjujem vise nego sto sam vec ...

[Çâðê_DUP]

A sta ako se neko ubija jednostavno zato sto sumnja u ispravnost "programa zivota" drugih ljudi? (s obzirom na sve njegove sadrzaje i ispoljavanja) Jednostavno, ona (ta osoba) takav zivot smatra apsurdnim. No, svesna je toga da taj zivot nije apsurdan za ostale ljude, ali to objasnjava time sto ostali ljudi nemaju takav nacin misljenja kao sto je njegov/njen. jer njihova se misao krece u skucenom prostoru ispunjenim praktistichkim gledanjem na zivot kao na zivot svakodnevice. Nasuprot njima, njegova/njena misao je slobodna, i njome moze da doseze i druge prostore, i iz tih daljina objektivnije procenjuje. Zato i polazi od pretpostavke da tesko moze da nadje sagovornika medju ljudima u tim raspravama, samo zato sto su oni, on/'ona misli, optereceni preteranim nagonom za samoodrzanjem, pa tako zamagljuju prostor u kojem bi misao mogla da pronadje i dokaze koji bi porekli smisao takvog njihovog zivota.

[Çâðê_DUP]

Originally posted by Zoe
........................Nisam rekla nista novo................

Nisi. Takodje, ne mislim da je samoubistvo posledica iskljucivo psiholoskog poremecaja ili depresije. postoje ljudi koji se ubijaju iz drugih razloga, pritom u vrlo svesnom, pa i lucidnom stanju uma. Tada je u svesti osobe koja se ubija proteklo vreme stalno zivo u sadasnjem trenutku, a s tim i negativno iskustvo koje je, vec samo po sebi, ozbiljna prepreka u otkrivanju onih strana zivota koje bi dale pozitivno iskustvo. i to negativno iskustvo vec deluje kao selektivan cinilac u dozivljajima sadnjeg trenutka. naime, takva lucidna licnost ce, uglavnom, svoje ponasanje da usmerava tako sto dozivljava uvek negativno iskustvo (nazovimo je apsurdna licnost koja se pominje u filozofiji Albera Kamija, kao da zeli da novim iskustvom potvrdi ispravnost raniejg. U apsurdne licnosti kamijevskog tipa (ubijanje u ime apsurdne ideje) potpuno se poklapa ono sto se zbilo sa onim sto se oseca. dotle, u depresivne licnosti psotoji gotovo potpuna nepodudarnost ova dva kvaliteta. zato se depresivac i zove "falsifikator proslosti".
ima jos jedna velika razlika izmedju apsurdne licnosti i depresivca-u raspolozenju kao opstoj crti licnosti. negativann dozivljaj prati negativno raspolozenje-zakljucak je da oba tipa licnosti odlikuju negativna osecanja. ali, takav zakljucak je samo delimicno tacan. jer su ova dva negativna raspolozenja razlicita ne samo po intenzitetu i sadrzaju, nego i po znacaju koji imaju za licnosti koje prozimaju.
Apsurdna licnost dozivljava negativno raspolozenje kao nesto sto potvrdjuje njegove/ njena ranije i sadasnje pretpostavke, ali to registruje mirno, cak propraceno i zadovoljstvom, jer se, eto potvrdila njegova/njena pretpostavka, a do koje je dosao razmisljanjem-a misljenje smara najvecom vrednoscu. zato Kirilov zadovoljno kaze da su "svi ljudi podlaci", upravo zbog nalazenja potvrde u ranijim pretpostavkama. a te su pretpostavke uglavnom neoborive. ako bi on/ona i zaplakao/la, onda bi to bio plac ne zbog njegove/njene sudbine, vec bi plakao ozaloscen sudbinom svih ljudi. misao depresivnog bolesnika je sumanuta ideja. iako je i u njega ziva tendencija da vlastitu ideju apsolutizuje, u krajnjoj tacki procesa apsdolutizacije, ne dobijamo nista kvalitetno novo, osim sumanute ideje vecih dimenzija.

ima jos mnogo razlika izmedju ljudi koji se ubijaju zbog apsurdne ideje i depresivnih bolesnika .....

[hlaefdige]

ne mogu da opravdam samoubistvo bilo kakve vrste... poznajem neke ljude koji su pokusali da se ubiju (kazu da ne postoji pokusaj samoubistva...hm) i u tome ne vidim nista casno i plemenito....eventualno u ovome mogu da me poljuljaju kulturoloske razlike (japan, itd) ali smo na momenat... nisam japanac!

...mislim da je to laksi izlaz, mislim da ostavlja ruzan i jadan trag... i posle prvog susreta sa samoubistvom osobe, shvatila sam da ih ne zalim, nego da u meni izazivaju blagi i privremeni osecaj prezira...

.

[HARP]

Što više samoubica, to više vazduha za nas

[Mage]

Originally posted by Angelina777
A sta ako se neko ubija jednostavno zato sto sumnja u ispravnost "programa zivota" drugih ljudi? (s obzirom na sve njegove sadrzaje i ispoljavanja) Jednostavno, ona (ta osoba) takav zivot smatra apsurdnim. No, svesna je toga da taj zivot nije apsurdan za ostale ljude, ali to objasnjava time sto ostali ljudi nemaju takav nacin misljenja kao sto je njegov/njen. jer njihova se misao krece u skucenom prostoru ispunjenim praktistichkim gledanjem na zivot kao na zivot svakodnevice. Nasuprot njima, njegova/njena misao je slobodna, i njome moze da doseze i druge prostore, i iz tih daljina objektivnije procenjuje. Zato i polazi od pretpostavke da tesko moze da nadje sagovornika medju ljudima u tim raspravama, samo zato sto su oni, on/'ona misli, optereceni preteranim nagonom za samoodrzanjem, pa tako zamagljuju prostor u kojem bi misao mogla da pronadje i dokaze koji bi porekli smisao takvog njihovog zivota.

Jako mi se sviđa ovo što si napisala i mislim da sam se pronašao negde u svemu tome. Za ceo svoj život, sreo sam samo jednu osobu kojoj je to mentalno ograđivanje smetalo koliko i meni. Moje potreba za slobodnom misli me je nebrojeno puta gurala u propast, ali to je jače od mene i duboko je usađeno u moju ličnost.

Ponekad me apsurdnost ovog sveta i sopstvenog postojanja toliko boli i muči da prosto ne mogu da verujem da je sav taj užas stvaran! Kao da čekam da se probudim iz neke noćne more ali ne mogu. U tim trenucima zaista želim da umrem. No, ja se godinama lečim od teške i hronične depresije pa je možda to u pitanju...

Najviše od svega što me boli je što gledam sve te ljude koji nisu ni svesni svog apsurda a misle da njihovi postupci nešto znače... Ne mogu više da pišem o ovome, isuviše je bolno...

A to da samoubice ne znaju šta rade je TOTALNA glupost.

[Madonna]

ne osudjujem

[Dirrty]

Kao sto neko pomenu, ukoliko to izvrse osobe koje su ucinile dosta nedela, svakako osudjujem, posto ne smeju da izadju pred ljudski sud.
Sve ostalo, ne podrzavam izbor, ali ne mogu da sudim.

Pominjanje smrtnog greha, dakle religije-crkve

Da li ste znali da je i trajni tattoo smrtni greh?
Reche mi jedan svestenik kad smo se jebali (posto je ugledao par mojih).

[Mariška]

Originally posted by ns.happy
najjaci nagon koji covek ima je zivljenje, znaci borba za zivot, ako neko to ne zeli, ocito da je doslo do nekog oboljenja u psihickoj sferi. postoje mnoge studije o tome. kad sam polagao psihijatriju, bog'me dosta strana je bilo posveceno samoubistvu...

Joj što ne volEm ta lekarska popovanja...
Moj odgovor je: Život mi je "dat", nije mi "zadat". Ne postoji nikakva prirodna obaveza da živim. Ja nisam rob nagona za življenjem.

Originally posted by V I V I S E C T
shto se samoubica tiche, stvar je prosta. Svi mi imamo jedno telo, i slobodu da radimo shta hocemo sa njim.

Potpisujem!
Ali samo u kombinaciji sa ovim što reče svejedno:

Originally posted by svejedno
Samoubistvo..

Kukavicki cin?

Samo ako ima ljudi koji zavise od tebe, ako si neciji otac i td.

Originally posted by Angelina777
ja postujem samoubice ukoliko zaista ne postoji resenje ili ako se ubiju iz filozofskih i nekih "vishih" razloga, narocito njih. kao mishima, npr.

Ja poštujem sve samoubice izuzev onih koje je pomenuo svejedno, koji naprave/rode dete i onda ga napuste...

Originally posted by Angelina777
U ovim slučajevima na delu su i napad samoprezira, koji se može sažeti u „kada nisam ono što bih morao biti, bolje da me nema“ i samokažnjavanje zbog neuspeha. Tako se čovek samoubistvom sveti sebi. I time bi da se učrvsti u iluziji da se nekako uzdigao iznad sebe samog.

Ovo je bio moj slučaj kada sam pokušao samoubistvo...

Originally posted by tramp
samoubistvo ne mora biti iz ocaja, moze se uraditi jer je osoba stigla do kraja puta, obavila sta je htela, zavrsila i spremna da ide

Prva asocijacija na jednu takvu osobu mi je princ Sidarta (aka Buda). On je stigao do kraja puta (doživeo prosvetljenje) i nije nakon toga izvršio samoubistvo već je "toliko voleo ljude da je jedan dugi, tegobni život utrošio samo na to da im pomogne, da ih uči!" (Herman Hese: "Sidarta")

Originally posted by SUNNY GIRL
ako je princip "picka od coveka" kao npr vlajko stojiljkovic koji je prostrelio sebi slepoocnicu pre par godina ispred skupstine naocigled svih medija jer nije smeo da se pokaze licu pravde (a imao je za sta da bude optuzen) - onda je to za povracanje jer zaista jeste picka od coveka.

opet,ako neko postupi kao "hriscanska velikomucenica" tekla koja se bacila sa krova zgrade jer ju je jurila grupa rimskih vojnika da je siluje,onda je to cin za velicanje jer je sacuvala makar dusu...ako nije mogla telo...

Niti mi se povraća na Vlajka Stojiljkovića, niti posebno cenim teklu. Svaki čovek ima slobodu da odluči šta će da radi sa svojim životom, uključujući i da li će ga i kada prekinuti. Osim ako ima malu decu. U tom slučaju ima obavezu da živi dok ih ne "izvede na put".