- 08 Sep 2006, 16:24
#570269
U veoma zanimljivom tekstu "Kulturološki šok" na sajtu B92 u odeljku "Život", između ostalog navode se 4 glavna šoka sa kojima se došljaci-studenti suočavaju prilikom boravka u SAD.
Moram priznati da sam tokom 5 meseci boravka u SAD i sam iskusio neke od tih šokova
Šok #1: Neki mnogo fini nasmejani ljudi ulaze u učionicu pet minuta pre početka predavanja. Gle čuda, pa to su profesori. Hm, nema petnaest akademskih minuta kašnjenja. Ček, ček, a zašto to beše postoji kod nas? A da, da svi znaju da je profesor bog i batina. Dobijete i program predavanja, spisak literature koja se ne mora i šta više ne sme fotokopirati, već postoji u univerzitetskoj knjižari i bibliotekama.
Šok #2: Vozač autobusa nije ,,majstor” koji tvrdi da ženama nije mesto za volanom, već simpatična bakica koja uvek pozdravi studente sa jednim zdravo, kako si? Obavezno joj se zahvaliti na vožnji.
Šok #3: Ne možete da otvorite dokument koji ste sebi poslali na mail da biste ga odštampali. Bibliotekar vam pokloni usb memory stick sa imenom univerziteta za ubuduće. Od ovog šoka se oporavljate nedelju dana i neizostavno napišete jedan zajednički mail svima koje poznajete. Šok je sada kolektivan.
Šok #4: Nedelju dana pred ispitni rok univerzitet organizuje besplatnu masažu za sve studente kako ne bi bili pod stresom u ovom periodu od suštinske važnosti (studije su tako organizovane da sve ispite dajete u tom jednom roku na kraju semestra). Meni treba još jedna masaža sa sve aroma terapijom da se oporavim od šoka što tako nešto uopšte postoji.
Na kraju prvog semestra zaključujete da je naziv kulturološki šok isuviše blag i nedovoljno upečatljiv da se njime obuhvate sve krasote koje doživljavate svakodnevno. Svuda nasmejani i opušteni take it easy, man ljudi spremni da vam pomognu, sve što učite se da primeniti u praksi, časovi plesa ili umetničkog klizanja su deo studija, pozvani ste na zimski bal i nikada u životu niste prisustvovali boljim žurkama. I tako vreme prolazi..., i prozuji za čas.
Moram priznati da sam tokom 5 meseci boravka u SAD i sam iskusio neke od tih šokova
Šok #1: Neki mnogo fini nasmejani ljudi ulaze u učionicu pet minuta pre početka predavanja. Gle čuda, pa to su profesori. Hm, nema petnaest akademskih minuta kašnjenja. Ček, ček, a zašto to beše postoji kod nas? A da, da svi znaju da je profesor bog i batina. Dobijete i program predavanja, spisak literature koja se ne mora i šta više ne sme fotokopirati, već postoji u univerzitetskoj knjižari i bibliotekama.
Šok #2: Vozač autobusa nije ,,majstor” koji tvrdi da ženama nije mesto za volanom, već simpatična bakica koja uvek pozdravi studente sa jednim zdravo, kako si? Obavezno joj se zahvaliti na vožnji.
Šok #3: Ne možete da otvorite dokument koji ste sebi poslali na mail da biste ga odštampali. Bibliotekar vam pokloni usb memory stick sa imenom univerziteta za ubuduće. Od ovog šoka se oporavljate nedelju dana i neizostavno napišete jedan zajednički mail svima koje poznajete. Šok je sada kolektivan.
Šok #4: Nedelju dana pred ispitni rok univerzitet organizuje besplatnu masažu za sve studente kako ne bi bili pod stresom u ovom periodu od suštinske važnosti (studije su tako organizovane da sve ispite dajete u tom jednom roku na kraju semestra). Meni treba još jedna masaža sa sve aroma terapijom da se oporavim od šoka što tako nešto uopšte postoji.
Na kraju prvog semestra zaključujete da je naziv kulturološki šok isuviše blag i nedovoljno upečatljiv da se njime obuhvate sve krasote koje doživljavate svakodnevno. Svuda nasmejani i opušteni take it easy, man ljudi spremni da vam pomognu, sve što učite se da primeniti u praksi, časovi plesa ili umetničkog klizanja su deo studija, pozvani ste na zimski bal i nikada u životu niste prisustvovali boljim žurkama. I tako vreme prolazi..., i prozuji za čas.
Pored toga zaboravljash da su vojnici do pre 2 godine bili stacionirani ovde. Pa njihove zene, pa deca... 
Daleko im kuca od moje...