- 19 Nov 2005, 22:45
#392659
Da li ste citali nesto od ove britanske spisateljice, lezbejke ("I'm not a lesbian writer but a writer who is a lesbian")? Ja sam, kod nas, uspeo da pronadjem samo "Pomorandze nisu jedino voce" ("Oranges Are Not The Only Fruit") i "Strast" ("The Passion"), dok sam iz ostalih knjiga procitao samo delove na njenom zvanicnom sajtu (video sam na Labrisovom sajtu da oni u svojoj biblioteci imaju i knjigu "Zapisi na telu" ("Written On The Body")). Elem, obe knjige su odlicne, ali moj favorit su "Pomorandze", njen, inace, prvi roman iz 1985. godine.
Nisam otisla pravo kuci, popela sam se na nase brdo. Tamo po ovakvom vremenu nikoga nije bilo. Da ja zivim ovde i ja bih bila u kuci. Medjutim, gost ima pravo da se ponasa nerazumno. Popela sam se do samog vrha odakle sam mogla da gledam kako snezni kovitlaci postepeno pokrivaju grad, sve dok nije postao samo bela mrlja. Sve crno je nestalo. Mogla sam da odrzim vrlo impresivnu propoved... "Moji gresi kao oblak kruzili su nada mnom, on ga je uklonio kada me je oslobodio..." nesto u tom stilu. Ali gde je sada bog , kad su nebesa puna astronauta i Gospod je zbacen sa prestola? Nedostaje mi bog. Nedostaje mi drustvo nekog potpuno odanog. Ja i dalje ne dozivljavam boga kao svog izdajnika. Nedostaje mi bog koji je bio moj prijatelj. Ne znam cak ni da li bog postoji, ali znam da ako je bog tvoj emotivni uzor, vrlo retko ces naici na ljudske odnose koji mu se mogu primaci. Meni se cini da je takav odnos ipak moguc, jednom sam pomislila da mi se to i dogodilo, i od tog trenutka, kada sam nazrela tu mogucnost, lutam trazeci takav spoj zemlje i neba. Da sluge nisu utrcale i razdvojile nas, mogla sam da dozivim razocaranje, mogla sam da skinem mermerni poklopac i vidim da je u ciniji obicni corbuljak. S obzirom da je bilo onako kako je bilo, ne mogu da se smirim, trazim nekoga ko ima zestinu i ko ce me voleti do smrti i znati da je ljubav jaka kao i smrt i ko ce zauvek biti na mojoj strani. Zelim nekoga ko ce me unistiti i pustiti da i ja njega unistim. Postoje razni oblici ljubavi i naklonosti, neki ljudi mogu da provedu ceo zivot zajedno a da jedno drugom ne znaju ni ime. Imenovanje je tesko i zahteva dugo vreme; ono je povezano sa samom biti onoga koga treba imenovati i znaci moc. Ali kada vas napolju zatekne olujna noc, ko moze da vas pozove kuci? Samo onaj koji zna vase ime. Romanticna ljubav je razvodnjena u dzepne romane i prodaje se u hiljadama i milionima primeraka. Negde je ona jos uvek u originalu, napisana na kamenim tablicama. Ja bih presla preko mora i skapavala od zedji pod vrelim suncem, sve bih dala, ali ne za muskarca, jer oni samo zele da uniste, a nikada da budu unisteni. Zato oni nisu kadri za romanticnu ljubav. Postoje izuzeci i nadam se da su srecni.
Nisam otisla pravo kuci, popela sam se na nase brdo. Tamo po ovakvom vremenu nikoga nije bilo. Da ja zivim ovde i ja bih bila u kuci. Medjutim, gost ima pravo da se ponasa nerazumno. Popela sam se do samog vrha odakle sam mogla da gledam kako snezni kovitlaci postepeno pokrivaju grad, sve dok nije postao samo bela mrlja. Sve crno je nestalo. Mogla sam da odrzim vrlo impresivnu propoved... "Moji gresi kao oblak kruzili su nada mnom, on ga je uklonio kada me je oslobodio..." nesto u tom stilu. Ali gde je sada bog , kad su nebesa puna astronauta i Gospod je zbacen sa prestola? Nedostaje mi bog. Nedostaje mi drustvo nekog potpuno odanog. Ja i dalje ne dozivljavam boga kao svog izdajnika. Nedostaje mi bog koji je bio moj prijatelj. Ne znam cak ni da li bog postoji, ali znam da ako je bog tvoj emotivni uzor, vrlo retko ces naici na ljudske odnose koji mu se mogu primaci. Meni se cini da je takav odnos ipak moguc, jednom sam pomislila da mi se to i dogodilo, i od tog trenutka, kada sam nazrela tu mogucnost, lutam trazeci takav spoj zemlje i neba. Da sluge nisu utrcale i razdvojile nas, mogla sam da dozivim razocaranje, mogla sam da skinem mermerni poklopac i vidim da je u ciniji obicni corbuljak. S obzirom da je bilo onako kako je bilo, ne mogu da se smirim, trazim nekoga ko ima zestinu i ko ce me voleti do smrti i znati da je ljubav jaka kao i smrt i ko ce zauvek biti na mojoj strani. Zelim nekoga ko ce me unistiti i pustiti da i ja njega unistim. Postoje razni oblici ljubavi i naklonosti, neki ljudi mogu da provedu ceo zivot zajedno a da jedno drugom ne znaju ni ime. Imenovanje je tesko i zahteva dugo vreme; ono je povezano sa samom biti onoga koga treba imenovati i znaci moc. Ali kada vas napolju zatekne olujna noc, ko moze da vas pozove kuci? Samo onaj koji zna vase ime. Romanticna ljubav je razvodnjena u dzepne romane i prodaje se u hiljadama i milionima primeraka. Negde je ona jos uvek u originalu, napisana na kamenim tablicama. Ja bih presla preko mora i skapavala od zedji pod vrelim suncem, sve bih dala, ali ne za muskarca, jer oni samo zele da uniste, a nikada da budu unisteni. Zato oni nisu kadri za romanticnu ljubav. Postoje izuzeci i nadam se da su srecni.
u podrume Gej-Srbije - vlaga, karakondzule, paucina, kovcezi sa zaboravljenim spisima:
Skromnosti moja...
