- 08 Apr 2006, 22:07
#475818
Teški pesimista opsednut tišinom, dramski pisac i romansijer rodjen u Irskoj, Semjuel Beket, ?ije je stvaralaštvo jedno od najneobi?nijih u 20. veku, 13. aprila bi napunio 100 godina.
"Ako po?nem da razmišljam, propusti?u moju smrt", rekao je Beket, autor klasika "?ekaju?i Godoa", koga su prijatelji zvali Sem.
Beket, koji je umro 22. decembra 1989, dobio je Nobelovu nagradu za književnost 1969. godine.
Semjuel Beket i danas živi kroz svoje pozorišne komade, istovremeno tragi?ne i komi?ne, u kojima je izražavao nemo? ?oveka, nemaštinu i otudjenost.
Rodjen je 13. aprila 1906. u Foksroku, imu?nom predgradju Dablina.
Bio je briljantan i mogao je da postane profesor. Ali, razmišljanja o apsurdnosti sveta, a prvenstveno govora, izdvojila su ga od ostalih, pa je živeo "paralelno sa svojim vremenom".
Pisac je prvi put napustio Irsku 1928. i doputovao u Pariz, gde je radio kao lektor za engleski u jednoj školi. U Parizu je otkrio intelektualnu slobodu, alkohol i postao prijatelj sunarodnika Džejmsa Džojsa.
Deset godina kasnije, Beket se definitivno nastanio u Francuskoj.
Pisao je pesme na engleskom, a zatim i prvi roman "Marfi", koji su odbile 42 izdava?ke ku?e.
Po izbijanju rata, imao je mogu?nost da se vrati u Irsku, koja je bila neutralna, ali je odlu?io da se pridruži francuskom pokretu otpora, izjavivši da više voli "Francusku u ratu nego Irsku u miru".
Za drugi roman "Vat" takodje nije našao izdava?a.
Nakon toga rešio je da po?ne da piše na francuskom. Izabrao je minimalizam, koji je, kako je govorio, bio "bez stila", ali ipak vrlo prepoznatljiv.
Monolozi su postali klju?na forma njegovog stvaralaštva.
U napadu kreativnosti, krajem 1940-ih napisao je trilogiju "Moloa", "Malone umire" i "Neimenljivi".
Proslavio se 1953, kada je reditelj Rože Blen postavio njegov komad "?ekaju?i Godoa", za koja ostala pozorišta Pariza nisu htela ni da ?uju. Usledili su "Kraj partije" i "Lepi dani", s kojima u pozorištu po?inje period drame "apsudra".
Beket je potom upoznao Žeroma Lendona, osniva?a izdava?ke ku?e Edision de minui (Editions de Minuit), koji je od 1950-ih objavio sva njegova dela.
Zahvaljuju?i toj saradnji, napisao je tridesetak eseja, romana i pozorišnih komada. Svoje je stvaralaštvo smatrao "mrljom u tišini", a svoj život "bezbojnim i nezanimljivim".
Poslednjih godina života, Beket je živeo sasvim sam. On je danas jedan od najprevodjenijih pisaca u svetu i jedan od autora o ?ijem se delu najviše govori.
"Ako po?nem da razmišljam, propusti?u moju smrt", rekao je Beket, autor klasika "?ekaju?i Godoa", koga su prijatelji zvali Sem.
Beket, koji je umro 22. decembra 1989, dobio je Nobelovu nagradu za književnost 1969. godine.
Semjuel Beket i danas živi kroz svoje pozorišne komade, istovremeno tragi?ne i komi?ne, u kojima je izražavao nemo? ?oveka, nemaštinu i otudjenost.
Rodjen je 13. aprila 1906. u Foksroku, imu?nom predgradju Dablina.
Bio je briljantan i mogao je da postane profesor. Ali, razmišljanja o apsurdnosti sveta, a prvenstveno govora, izdvojila su ga od ostalih, pa je živeo "paralelno sa svojim vremenom".
Pisac je prvi put napustio Irsku 1928. i doputovao u Pariz, gde je radio kao lektor za engleski u jednoj školi. U Parizu je otkrio intelektualnu slobodu, alkohol i postao prijatelj sunarodnika Džejmsa Džojsa.
Deset godina kasnije, Beket se definitivno nastanio u Francuskoj.
Pisao je pesme na engleskom, a zatim i prvi roman "Marfi", koji su odbile 42 izdava?ke ku?e.
Po izbijanju rata, imao je mogu?nost da se vrati u Irsku, koja je bila neutralna, ali je odlu?io da se pridruži francuskom pokretu otpora, izjavivši da više voli "Francusku u ratu nego Irsku u miru".
Za drugi roman "Vat" takodje nije našao izdava?a.
Nakon toga rešio je da po?ne da piše na francuskom. Izabrao je minimalizam, koji je, kako je govorio, bio "bez stila", ali ipak vrlo prepoznatljiv.
Monolozi su postali klju?na forma njegovog stvaralaštva.
U napadu kreativnosti, krajem 1940-ih napisao je trilogiju "Moloa", "Malone umire" i "Neimenljivi".
Proslavio se 1953, kada je reditelj Rože Blen postavio njegov komad "?ekaju?i Godoa", za koja ostala pozorišta Pariza nisu htela ni da ?uju. Usledili su "Kraj partije" i "Lepi dani", s kojima u pozorištu po?inje period drame "apsudra".
Beket je potom upoznao Žeroma Lendona, osniva?a izdava?ke ku?e Edision de minui (Editions de Minuit), koji je od 1950-ih objavio sva njegova dela.
Zahvaljuju?i toj saradnji, napisao je tridesetak eseja, romana i pozorišnih komada. Svoje je stvaralaštvo smatrao "mrljom u tišini", a svoj život "bezbojnim i nezanimljivim".
Poslednjih godina života, Beket je živeo sasvim sam. On je danas jedan od najprevodjenijih pisaca u svetu i jedan od autora o ?ijem se delu najviše govori.
da... jonesko se više bavi malograðanštinom i sve njegove drame su vrlo uronjene u graðanski milje. dok beket funkcioniše isklju?ivo u, nazovimo to, mikro-miljeu koji uspostavlja za svaki komad koji piše, bez tzv 'spoljnih referenci'. recimo...
