- 10 Feb 2006, 16:18
#439043
Sve se dešavalo u nekom podrumu. U toku je bila tajna gozba. Elegantni sve?njaci osvetljavali su snežno beli-stolnjak; pored svakog tanjira stajao je srebrni pribor za jelo. Bili su tu ?ak i buketi karanfila koji se u ovakvim prilikama stavljaju na sto. Meðutim, na sredini stola bio je ostavljen upadljivo veliki prazan prostor. Tu je, nema sumnje, trebalo da doðe neki izuzetno veliki poslužavnik sa hranom.
"Još nije gotovo?", upitao me je jedan gost. Nisam mogao da ga vidim jer mu je lice prikrivala senka. Njegov ozbiljan glas zvu?ao je kao glas starog ?oveka.
Kada bolje razmislim, senke su skrivale lica svih gostiju. Do svetlosti su dopirale samo njihove bele šake u kojima su držali srebrne viljuške i noževe. ?uo se samo neprestani žamor, kao da su ljudi šaputali izmeðu sebe ili mrmljali nešto sebi u bradu. Bila je to sumorna gozba; jedini zvuk koji se jasno ?uo bilo je povremeno škripanje ili grebanje stolica po podu.
"Trebalo bi uskoro da bude gotovo", odgovorio sam.
Ponovo je zavladala turobna tišina. Bilo mi je jasno da su prisutni nezadovoljni mojim odgovorom.
"Da odem da proverim?"
Ustao sam od stola i otvorio kuhinjska vrata. U jednom uglu kuhinje nalazile su se kamene stepenice koje su vodile gore na ulicu.
"Još uvek nije spremno?", pitao sam kuvara.
"Šta? Oh, samo što nije", odgovorio je kuvar, ne dižu?i pogled sa svog posla, kao da je i on sam bio neraspoložen. Upravo je seckao neki zeleniš za salatu. Na kuhinjskom stolu nije bilo ni?eg drugog osim jedne debele daske oko metar široke i duga?ke skoro tri i po metra.
Sa kamenih stepenica ?uo se smeh. Pogledao sam gore i ugledao drugog kuvara kako silazi niz stepenice, vuku?i za ruku onog mog miši?avog druga iz razreda. Mladi? je imao na sebi široke pantalone i tamno-plavu majicu kratkih rukava, razdrljenu po grudima.
"O, pa to je B, zar ne?", rekoh ja ležerno.
Sišao je do kraja stepenica i stao nonšalantno, ne vade?i ruke iz džepova. Okrenuo se ka meni i po?eo da mi se smeje podrugljivo. Baš u tom ?asu, jedan kuvar sko?io je na njega od pozadi, obujmio ga rukom oko vrata i po?eo da ga davi.
Mladi? se opirao svom snagom.
Dok sam gledao kako se uzaludno bori, govorio sam sebi: "To je džudo zahvat - da, to je to, to je neki džudo zahvat, ali kako li se zove? Tako je, stegni ga ponovo - nije valjda ve? mrtav - samo se onesvestio."
Iznenada, mladi?eva glava klonula je na kuvarevu debelu ruku. Kuvar ga je nehajno podigao u naru?je i bacio ga na kuhinjski sto. Drugi kuvar je prišao stolu i po?eo užurbano da radi na mladi?u; strgao mu je majicu, skinuo mu je sat i pantalone i za tili ?as mladi? je potpuno nag ležao na stolu.
Nagi mladi? ostao je tako da leži, lica okrenutog na gore, blago razdvojenih usana. Spustio sam na njih duga?ak poljubac.
"Kako želite - lice gore ili dole?", upitao me je kuvar.
"Lice neka bude gore," odgovorio sam, misle?i u sebi da ?e se u tom položaju bolje videti de?akove grudi, nalik na štit boje ?ilibara.
Drugi kuvar je uzeo sa police poslužavnik uraðen u stranom stilu i stavio ga na sto. Ta?no je odgovarao veli?ini ljudskog tela i bio je ?udne izrade, sa po pet rupica prose?enih kroz ivicu sa obe strane.
"Opa!", uzviknuše kuvari u isti glas, podižu?i obesveš?enog mladi?a i stvaljaju?i ga, licem na gore, na poslužavnik. A onda su, veselo zviždu?u?i, provukli metalnu žicu kroz rupice na poslužavniku i ?vrsto njom vezali mladi?evo telo. Hitrim pokretima spretno su obavljali zadatak. Oko nagog tela ukusno su rasporedili listi?e zelene salate, a zatim su na poslužavnik stavili neobi?no veliku viljušku i nož za se?enje mesa.
"Opa!", uzviknuli su ponovo i podigli poslužavnik na ramena. Otvorio sam im vrata od trpezarije da mogu da proðu.
Do?ekala nas je odobravaju?a tišina. Poslužavnik je spušten na sto, ta?no na ono prazno mesto na sredini koje se do malo?as presijavalo na svetlu. Vrativši se na svoje mesto uzeo sam sa poslužavnika nož za se?enje mesa i viljušku i upitao:
"Odakle da po?nem?"
Niko nije odgovorio. Više sam osetio nego što sam mogao da vidim kako se mnoga lica naginju napred ka poslužavniku.
"Možda nije loše da krenemo odavde." Drže?i viljušku uspravno, zabio sam je pravo u mladi?evo srce. U lice mi je šiknula krv. Drže?i nož desnom rukom, po?eo sam da se?em meso sa grudi, lagano, prvo na tanke režnjeve...
Jukio Mišima - Ispovest maske
"Još nije gotovo?", upitao me je jedan gost. Nisam mogao da ga vidim jer mu je lice prikrivala senka. Njegov ozbiljan glas zvu?ao je kao glas starog ?oveka.
Kada bolje razmislim, senke su skrivale lica svih gostiju. Do svetlosti su dopirale samo njihove bele šake u kojima su držali srebrne viljuške i noževe. ?uo se samo neprestani žamor, kao da su ljudi šaputali izmeðu sebe ili mrmljali nešto sebi u bradu. Bila je to sumorna gozba; jedini zvuk koji se jasno ?uo bilo je povremeno škripanje ili grebanje stolica po podu.
"Trebalo bi uskoro da bude gotovo", odgovorio sam.
Ponovo je zavladala turobna tišina. Bilo mi je jasno da su prisutni nezadovoljni mojim odgovorom.
"Da odem da proverim?"
Ustao sam od stola i otvorio kuhinjska vrata. U jednom uglu kuhinje nalazile su se kamene stepenice koje su vodile gore na ulicu.
"Još uvek nije spremno?", pitao sam kuvara.
"Šta? Oh, samo što nije", odgovorio je kuvar, ne dižu?i pogled sa svog posla, kao da je i on sam bio neraspoložen. Upravo je seckao neki zeleniš za salatu. Na kuhinjskom stolu nije bilo ni?eg drugog osim jedne debele daske oko metar široke i duga?ke skoro tri i po metra.
Sa kamenih stepenica ?uo se smeh. Pogledao sam gore i ugledao drugog kuvara kako silazi niz stepenice, vuku?i za ruku onog mog miši?avog druga iz razreda. Mladi? je imao na sebi široke pantalone i tamno-plavu majicu kratkih rukava, razdrljenu po grudima.
"O, pa to je B, zar ne?", rekoh ja ležerno.
Sišao je do kraja stepenica i stao nonšalantno, ne vade?i ruke iz džepova. Okrenuo se ka meni i po?eo da mi se smeje podrugljivo. Baš u tom ?asu, jedan kuvar sko?io je na njega od pozadi, obujmio ga rukom oko vrata i po?eo da ga davi.
Mladi? se opirao svom snagom.
Dok sam gledao kako se uzaludno bori, govorio sam sebi: "To je džudo zahvat - da, to je to, to je neki džudo zahvat, ali kako li se zove? Tako je, stegni ga ponovo - nije valjda ve? mrtav - samo se onesvestio."
Iznenada, mladi?eva glava klonula je na kuvarevu debelu ruku. Kuvar ga je nehajno podigao u naru?je i bacio ga na kuhinjski sto. Drugi kuvar je prišao stolu i po?eo užurbano da radi na mladi?u; strgao mu je majicu, skinuo mu je sat i pantalone i za tili ?as mladi? je potpuno nag ležao na stolu.
Nagi mladi? ostao je tako da leži, lica okrenutog na gore, blago razdvojenih usana. Spustio sam na njih duga?ak poljubac.
"Kako želite - lice gore ili dole?", upitao me je kuvar.
"Lice neka bude gore," odgovorio sam, misle?i u sebi da ?e se u tom položaju bolje videti de?akove grudi, nalik na štit boje ?ilibara.
Drugi kuvar je uzeo sa police poslužavnik uraðen u stranom stilu i stavio ga na sto. Ta?no je odgovarao veli?ini ljudskog tela i bio je ?udne izrade, sa po pet rupica prose?enih kroz ivicu sa obe strane.
"Opa!", uzviknuše kuvari u isti glas, podižu?i obesveš?enog mladi?a i stvaljaju?i ga, licem na gore, na poslužavnik. A onda su, veselo zviždu?u?i, provukli metalnu žicu kroz rupice na poslužavniku i ?vrsto njom vezali mladi?evo telo. Hitrim pokretima spretno su obavljali zadatak. Oko nagog tela ukusno su rasporedili listi?e zelene salate, a zatim su na poslužavnik stavili neobi?no veliku viljušku i nož za se?enje mesa.
"Opa!", uzviknuli su ponovo i podigli poslužavnik na ramena. Otvorio sam im vrata od trpezarije da mogu da proðu.
Do?ekala nas je odobravaju?a tišina. Poslužavnik je spušten na sto, ta?no na ono prazno mesto na sredini koje se do malo?as presijavalo na svetlu. Vrativši se na svoje mesto uzeo sam sa poslužavnika nož za se?enje mesa i viljušku i upitao:
"Odakle da po?nem?"
Niko nije odgovorio. Više sam osetio nego što sam mogao da vidim kako se mnoga lica naginju napred ka poslužavniku.
"Možda nije loše da krenemo odavde." Drže?i viljušku uspravno, zabio sam je pravo u mladi?evo srce. U lice mi je šiknula krv. Drže?i nož desnom rukom, po?eo sam da se?em meso sa grudi, lagano, prvo na tanke režnjeve...
Jukio Mišima - Ispovest maske
jesi li i ti Mishima fan? iz ?ijeg prevoda je ovaj citat?
