Bootstrap Framework 3.3.6

[Ulix]

Da li ste citali nesto od Kisa? Kako vam se dopadaju njegove knjige? Koja vam je omiljena, koja vam se uopste ne dopada?

D. K. je jedan od retkih pisaca koji nemaju knjizevnu mrlju u svojoj biografiji. Nije napisao mnogo ali je zato svaka rec koju je napisao na mestu. Malo sta mu se moze prigovoriti.
Moj izbor iz Kisovog opusa bi izgledao ovako:
Roman: Basta, pepeo
Zbirka prica: Enciklopedija mrtvih (narocito prica Crvene marke sa likom Lenjina).

[Simor]

Omiljena: Enciklopedija mrtvih. Ima li bolje zbirke pripovedaka?

[Ulix]

Nema. U istoriji svetske knjizevnosti nema. (Mislim da ne preterujem )

[Simor]

...Sto je bilo bilo je. Proslost zivi u nama i ne mozemo je izbrisati. Posto su snovi slika onoga sveta, i dokaz njegovog postojanja, susrecemo se u snovima; kleci kraj furune u koju trpa vlazna drva; ili me doziva promuklim. Tada se budim i palim svetlo. Kajanje i bol se polako pretvaraju u sumornu radost secanja. Nas dugi, strasni i strasni roman ispunio je moj zivot, osmislio ga je. Sudbina mi je, gospodine, bila naklonjena, i ja ne trazim nikakve nadoknade. Mene nece biti u indeksu knjiga Mendela Osipovica, u njegovim biografijama ili u fusnoti uz neku pesmu. Ja, gospodine, jesam delo Mendela Osipovica, kao sto je i on moje delo. Ima li srecnijeg providjenja?

Nemojte medjutim misliti, gospodine, da sam se "pomirila sa sudbinom", da sam se odrekla svega. Kako se ne zna grob Mendela Osipovica, to nemam nameru da "legnem pored njega" (kako je izjavila nesrecna Z). Kad je vrlo materijalisticki Didro mogao da se zanosi slicnim fantazijama, zasto ne bih mogla i ja, izvan svake materijalnosti, da se nadam da cemo se sresti na onom svetu. I uzdam se u Boga da necu naci kraj njega senu neke druge.

[Ulix]

Originally posted by Simor

Nemojte medjutim misliti, gospodine, da sam se "pomirila sa sudbinom", da sam se odrekla svega. Kako se ne zna grob Mendela Osipovica, to nemam nameru da "legnem pored njega" (kako je izjavila nesrecna Z). Kad je vrlo materijalisticki Didro mogao da se zanosi slicnim fantazijama, zasto ne bih mogla i ja, izvan svake materijalnosti, da se nadam da cemo se sresti na onom svetu. I uzdam se u Boga da necu naci kraj njega senu neke druge.

Ukrade mi citat iz usta Zavrsetak price je impresivan. (Na stranu sto prica vrlo lepo ilustruje zasto treba psihoanalizu drzati podalje od knjizevnosti.)

Nije mi pri ruci Basta, pepeo a posto sam lepo umotan u cebe, mrzi me da ustajem. Evo jednog lepog odlomka iz Pescanika. Ne znam da li ikada pomislite: eh, da sam ovo ja napisao, kada procitate neku knjigu, ali se to meni s vremena na vreme desilo. To sam pomislio kada sam procitao ovaj deo iz Pescanika:

Živeo sam lepše i bogatije od vas, zahvaljuju?i patnji i mahnitosti, pa želim i u smrt da odem dostojanstveno, kako to prili?i tom velikom trenutku posle kojeg prestaje svako dostojanstvo i svaka veli?anstvenost. Moj leš ?e biti moja korablja, a moja smrt dugo plutanje po talasima ve?nosti. Ništa u ništavilu. I šta sam mogao da suprostavim ništavilu do to, tu svoju korablju u koju sam želeo da sakupim sve što mi bejaše blisko, ljude, ptice, zveri i bilje, sve ono što nosim u svom oku i u svom srcu, u trospratnoj laði svoga tela i svoje duše. Želeo sam sve to da imam kraj sebe, u smrti, kao faraoni u veli?anstvenom miru svojih grobnica, želeo sam da bude sve onako kao što bejaše i pre toga: da mi u ve?nosti pevaju ptice. Želeo sam da Haronovu barku zamenim jednom drugom, manje beznadnom i manje pustom, da nezamislivu prazninu ve?nosti oplemenim gorkim zemaljskim travama, onim što ni?u iz srca ?ovekova, da gluvu prazninu ve?nosti oplemenim kukanjem kukavice i pevanjem ševe. Ja sam samo razvio tu pesni?ku gorku metaforu, razvio sam je strasno i dosledno, do kraja, do konsekvenci koje prerastaju iz sna u javu (i obratno), iz lucidnosti u mahnitost (i obratno), koje prelaze iz života u smrt, kao da nema meða, i obratno, iz smrti u ve?nost, kao da to nije jedno te isto. Tako je moja sebi?nost samo sebi?nost ljudskog bi?a, sebi?nost života, protivteža sebi?nosti smrti, i moja se svest, uprkos prividu, protivi ništavilu sa sebi?noš?u kojoj nema ravne, protivi se skandalu smrti kroz ovu strasnu metaforu koja želi da sakupi na gomilu ono malo ljudi i ljubavi koji ?injahu taj život. Želeo sam, dakle, i još uvek želim, da odem iz života sa specimenima ljudi, flore i faune, da sve to smestim u svoje srce kao u korablju, da ih zatvorim pod svoje kapke kada se oni poslednji put spuste. Želeo sam da prokrijum?arim u ništavilo tu ?istu apstrakciju koja ?e biti u stanju da se u tajnosti prenese kroz vrata jedne druge apstrakcije, ništavne u svojoj neizmernosti: kroz vrata ništavila. Trebalo je, dakle, pokušati zgusnuti tu apstrakciju, zgusnuti je snagom volje, vere, inteligencije, ludila i ljubavi (samoljublja), zgusnuti je u tolikoj meri i pod takvim pritiskom da zadobije specifi?nu težinu koja ?e je podi?i uvis, kao balon, i izneti je van domašaja mraka i zaborava. Ako ne što drugo, osta?e moj materijalni herbarijum ili moje beleške, ili moja pisma, a što je to drugo do ta zgusnuta ideja koja se materijalizovala: materijalizovan život, mala, tužna, ništavna ljudska pobeda nad golemim, ve?nim, božanskim ništavilom. Ili ?e ostati makar - ako u velikom potopu potone i sve to - osta?e moje ludilo i moj san, kao borealna svetlost i kao dalek eho. Možda ?e neko videti tu svetlost, možda ?e ?uti taj daleki eho, senku negdašnjeg zvuka, shvati?e zna?enje te svetlosti, tog svetlucanja. Možda ?e to biti moj sin, koji ?e jednog dana izdati na svet moje beleške i moje herbarijume s panonskim biljem (i to nedovršeno i nesavršeno, kao i sve ljudsko). A sve što nadživi smrt jeste jedna mala ništavna pobeda nad ve?noš?u ništavila - dokaz ljudske veli?ine i Jahvine milosti. Non omnis moriar.

[Simor]

I niko vise ne voli Danila Kisa, sem nas dvojice?????

(ccccc.... nikada se necu ozeniti....)

[Moa]

Fantasticna jedna licnost,fenomenalan pisac,jos bolji covek.Jevrejin po rodjenju,medjutim krsten je u Novom Sadu u pravoslavnoj crkvi 1939. godine i kao sto on kaze to mu je verovatno spasilo zivot.Uvek sam mislila da je gensko poreklo jako bitno za umetnike,jer oni koji su puni strasti tu svoju strast iskoriste na pravi nacin za pravljenje velikih dela.S obzirom da mili mi Danilo Kohn (Kis) potice od Madjara Jevrejina i majke Crnogorce,ugledne porodice u to doba,nije ni veliko cudo sto je bio odlican pisac.Oprobao se on vrlo dobro i u drugi granama umetnosti,isao je u muzicku skolu koja kad je prebacena u Kotor odustao je od toga,zatim u slikarstvu,veliki Petar Lubarda mu je bio ucitelj.
Cinjenica koja je u isto vreme tuzna a opet me i nasmeje onako ne znam kako bih opisala je ta sto na pocetku recimo Enciklopedije mrtvih,narator njegove price i otac glavne junakinje umire od raka pluca,od cega je upravo i on umro.

Jednog svetlog jesenjeg dana dok ru?a u salonu ?uvenog alpskog sanatorijuma Davos, gde le?i svoje bolesne živce i na?eta plu?a, i gde ga je posetio jedan od ?lanova Internacionale, izvesni Levin, prilazi im doktor Grinvald, Švajcarac, u?enik i prijatelj Junga, autoritet u svojoj oblasti. Razgovor se vodi, po svedo?enju pomenutog Levina, o vremenu (sun?ani oktobar), o muzici (povodom nedavnog koncerta neke bolesnice), o smrti (bolesnica je sino? ispustila svoju muzikalnu dušu). Izmeðu mesa i kompota od dunja, koje im donosi livrejisani kelner u belim rukavicama, doktor Grinvald, izgubivši nit razgovora, kaže svojim nazalnim glasom, tek da bi prekinuo mu?no ?utanje koje je na trenutak zavladalo: "U Petersburgu je neka revolucija." (Pauza) Kašika u ruci Levina je zastala; Novski se trže, zatim krenu rukom prema svojoj cigari. Doktor Grinvald ose?a izvesnu nelagodnost. Trude?i se da da svom glasu izraz najve?e ravnodušnosti, Novski pokušava da smiri drhtanje: "Molim? A gde ste to ?uli?" Doktor Grinvald, kao da se izvinjava, kaže da je tu vest video jutros u gradu, izloženu u vitrinama telegrafskih agencija. Ne sa?ekavši kafu, samrtno bledi, Novski i Levin napuštaju hitro salon i odlaze taksijem u grad. "?uo sam kao u bunilu", beleži Levin, "žamor koji je dopirao iz salona i ciliktanje srebrnog escajga, nalik na praporce, i video kao kroz izmaglicu jedan svet koji je ostao za nama i koji je nepovratno tonuo u prošlost kao u mutnu vodu.

Slava mu

[PaULix]

Eto, ima nas troje
Quo vadis, mundi?

Ovo mi se dopada (iz knjige Gorki talog iskustva):

Kad gledamo unatrag, vidimo da je ?ove?anstvo napredovalo u tehni?kom i nau?nom pogledu, ali ne i u pogledu antropološkog ostvarenja specifi?nih humanisti?kih koncepcija. U toj ta?ki, potpuno se slažem s Arturom Kestlerom. Jugoslovenski pesnik Miroslav Krleža opisao je, jednom prilikom, naš dvadeseti vek slikom majmuna koji upravlja avionom. To odli?no definiše situaciju u kojoj se nalazimo. Tokom vekova i vekova svoje znane istorije, ?ovek nije izmenio svoju duhovnu strukturu. Ako - primera radi - uzmemo samo period posle drugog svetskog rata, suo?eni smo s bezmernim ljudskim žrtvama koje je donela kulturna revolucija u Kini, s užasima rata u Vijetnamu, masovnim ubistvima koja su delo Pol Potovih crvenih Kmera u Kambodži, sa suludim religioznim ratom u Severnoj Irskoj, brutalnim ratom u Avganistanu i ništa manje brutalnim ratom izmeðu Irana i Iraka, s krvavim mahnitanjem fundamentalizma, i tako dalje.
Svi ti sukobi u našoj epohi ni po ?emu se ne razlikuju od ratova u antici ili srednjem veku. Možda su ?ak "klasi?ni ratovi" bili manje užasni, jer ?ovek tada još nije raspolagao razornim sredstvima kakva su danas uobi?ajena. Morali bismo biti vrlo naivni da bismo verovali kako je današnji ?ovek druga?iji, razvijeniji. Ja sam, u na?elu, uveren da se istorija ostvaruje kao istorija nesre?e, da se ponavlja uvek u svojim rðavim aspektima.

[Ulix]

I sad, nesto sto mozda naizgled deluje kao kontra onom prethodnom postu:

" ...Jer - a to je mislim osnovna poruka sastavlja?a Enciklopedije - nikad se ništa ne ponavlja u istoriji ljudskih bi?a, sve što se na prvi pogled ?ini da je isto jedva da je sli?no; svaki je ?ovek zvezda za sebe, sve se dogaða uvek i nikad, sve se ponavlja beskrajno i neponovljivo. (Stoga sastavlja?i Enciklopedije mrtvih, tog veli?anstvenog spomenika razli?itosti, insistiraju na pojedina?nom, zato im je svako ljudsko stvorenje svetinja.) "

[Moa]

Ali ponavlja se,ah dragi Danilo,zar je prevideo najveceg neprijatelja ljudima,ljudsku glupost koja se ponavlja iznova i iznova.Navodi post pre poslednjeg deo knjige koja govori o uzasima posle drugog svetskog rata,sve do jednog je citiran rat,rat i samo rat.To je ta velika ljudska glupost koja se ponavlja iz godine u godinu.

[Ulix]

Originally posted by Moa
Ali ponavlja se,ah dragi Danilo,zar je prevideo najveceg neprijatelja ljudima,ljudsku glupost koja se ponavlja iznova i iznova.Navodi post pre poslednjeg deo knjige koja govori o uzasima posle drugog svetskog rata,sve do jednog je citiran rat,rat i samo rat.To je ta velika ljudska glupost koja se ponavlja iz godine u godinu.

Mozda je mislio da ljudska glupost vecno nalazi nove nacine da se manifestuje.

"Ja sam, u na?elu, uveren da se istorija ostvaruje kao istorija nesre?e, da se ponavlja uvek u svojim rðavim aspektima." - Eto. Slazem se sa ovim. Drugi aspekti istorije nisu ni zapisani.

[Simor]

Forum pisaca izdao je knjigu "Danilo Kis - zivot, delo i brevijar" Viktorije Radic, pisca i prevodioca iz Budimpeste. Viktorija je poreklom iz Vojvodine, ali se zbog pritiska vojvodjanskih komunista preselila u Madjarsku. Zasto je bas biograf Danila Kisa: "U vreme kada sam pisala monografiju, bila sam lektor na katedri za hungarologiju beogradskog Filozofskog fakulteta. I pored toga trazila sam jos neki smisao mog boravka u Jugoslaviji. A Kis je stalno trazio smisao zivota i knjizevnosti. Takodje sam zelela da madjarskim citaocima pokazem da ovde postoji (iako vise nije ziv) tako izvrsan intelekt i talenat. Mislim da u srpskoj knjizevnosti druge polovine 20. veka niko kao Kis nije uspeo da ostvari spoj etike i poetike. Mada je knjizevna istorija izasla iz mode jos sedamdesetih, smatrala sam da je ovakva knjiga potrebna, jer u Srbiji jos nema cestite biografije Danila Kisa, koji je umro 1989."

[Ulix]

Originally posted by Simor
Forum pisaca izdao je knjigu "Danilo Kis - zivot, delo i brevijar" Viktorije Radic, pisca i prevodioca iz Budimpeste. Viktorija je poreklom iz Vojvodine, ali se zbog pritiska vojvodjanskih komunista preselila u Madjarsku. Zasto je bas biograf Danila Kisa: "U vreme kada sam pisala monografiju, bila sam lektor na katedri za hungarologiju beogradskog Filozofskog fakulteta. I pored toga trazila sam jos neki smisao mog boravka u Jugoslaviji. A Kis je stalno trazio smisao zivota i knjizevnosti. Takodje sam zelela da madjarskim citaocima pokazem da ovde postoji (iako vise nije ziv) tako izvrsan intelekt i talenat. Mislim da u srpskoj knjizevnosti druge polovine 20. veka niko kao Kis nije uspeo da ostvari spoj etike i poetike."

Citao sam (cini mi se) u Politici o promociji te knjige u BG.
Odmah je dospela na moju listu za nabavku.

[Simor]

Djerdj Petri
Krhotina Pisma

Danilo Kis, Danilo Kis, Danilo Kis,
Mali Dani,
tvojoj smrti mogao bih dodati
i svoju malecnu smrt: svoj opus
(gomilicu govanca,
medju nama budi receno),
da ti, staro piskaralo,
nisi nabacio
blagovremeno
punom lopatom
na moju
buducu smrt:
"SMRT U PARIZU" -
odlican naslov za roman,
skoro kao "... u Veneciji"!
Ali u Budimpesti?!
U ovoj zemlji nalik na nepovuceni ve-ce?!
Pa sad reci sam...
Ne kazes nista. Necu ni ja tebi reci.
A kad bi znao da se na jugu zaista desilo ono:
tvrdim: umro bi od smeha.
Ali ti, ocima koje videse smrt
prozreo si nas
i zbrisao
i odavde, i odande, i odasvud.
Za mene je vec kasno.

P. S.
O tebi inace cujem i lose vesti. Igrati tablic
sa Trockim? Pa ti si najbolje znao, koliki je
baksuz. Pusti ga ponekad da vara.

Mala madjarska kisologija,
casopis Polja (Kulturni centar Novog Sada)

[Myself]

"Istoriju pisu pobednici. Predanja ispreda puk. Knjizevnici fantaziraju. Izvesna je samo smrt." - Danilo Kis

[Simor]

Originally posted by Myself
"Izvesna je samo smrt." - Danilo Kis

o tome sam razmisljao, dok ga je svestenik opojavao, pojavio se citav pravoslavni svet, bila je to poslednja grimasa gospodina Kisa, tog anarhiste hladne elegancije i jasne misli: nije moguce umreti u dalekom svetu, a ni nasi okovi se ne mogu tek tako ostaviti, ovaj svecani obred, ova enigmaticna predstava imala je vrednost poslednjeg gesta u njegovom zivotu, jer on je smrt oduvek drzao na oku, ali ju je i prikrivao, o smrti je najvise pisao, ali pre nego sto je sam stigao na red, prekrio je nebo crnim velom obreda, kako ni nebo ne bi videlo sta se zapravo dole desava; jednim jedinim gestom dao je kljuc svojih dela, nije otisao kao duznik, otisao je i vratio se, a da ni jedan jedini suvisan pokret nije ucinio, da ni jednu jedinu suvisnu rec nije napisao, nije imao ni potrebe, bio je oduvek na mrtvoj strazi na rubu vlastitog vakuuma.

Laslo Vegel

[Myself]

Nasla sam na netu:

Danilo Kiš je zapisao u testamentu, svoju poslednju volju u amanet: da mu niko prilikom pogreba nad odrom ne bi održao kakav govor, bilo kakvu besedu. Jer sve što je imao da kaže rekao je u svojim knjigama i drugim tekstovima, u literaturi. Ali sve to nije zaustavilo Amfilohija da mu ne kaže par re?i.

Amfilohije:

"Ne?u da držim posmrtno slovo Danilu Kišu, krstonošcu jovanskog kova, rijetkom tragatelju znamenja duše i života našeg doba. Njegovo poslednje zaveštanje o ?utanju nad njim na dan pogreba, dubljem od svih re?i za mene je svetinja. Želim samo da mu kažem: sa ljubavlju i poštovanjem ispunjavamo Tvoj amanet, sahranjujemo te molitvom Pravoslavne crkve koja te primila u svoja njedra kroz Tajnu Krštenja. Sahranjujemo te u njeno vje?no pam?enje da bi te sa?uvali, ne prosto u jeziku postanja i umiranja, kao ti Hanu Kšiževsku i druge tvoje tragi?ne junake, nego u jeziku Rije?i vje?nog života.

Ono što si slutio, za ?im si ognjeno ?eznuo, sada znaš, postao si i ostaješ svjedok: mjera patnje i mjera znanja. Smrt je najdublja patnja, ali ona je i tjelesno smirenje ljudskog bi?a; zato daruje i najdublje poznanje ovostranih zagonetki i onostranih tajni. Poslednja rije? zapisana u predsmrtnom zavještanju, mjera je svake ljudske izgovorene i zapisane rije?i. Zato je i Tvoj testament provjera i mjera Tvoga djela i Tvoje rije?i. Na osnovu njega i mi sada znamo: jeste Ti bio jezik otadzbina, ali ovaj neu?utni, na kome Te, evo ispra?amo, kao "?esticu prašine u okeanu bezvremenosti".

O?evidno onaj "pramen dima" , ona grobnica skrojena Tvojom vještom rukom za Borisa Davidovi?a, nije ti bila po mjeri. Zato si hteo da te sahranimo, tj. sa?uvamo u rije?i koja nije zemlja i enciklopedija mrtvih, nego zemlja živih, da budeš sa?uvan u živonosnom grobu.

Stoga kao ni ono iskušenje Borisa Davidovi?a Novskog, tako ni Tvoje poslednje iskušenje, nije samo završna stranica biografije, koju si pisao pedeset i ?etiri godine zemnoga života, pisao krvlju, rije?ju, jadom i nadom. Ono je zbir Tvoga življenja, zaklju?ak na kojem sve po?iva. Sve ostalo je bilo, divno si nam to rekao, samo sporedan traktat, ra?unska radnja, ?ija je vrijednost bezna?ajna u odnosu na krajnju formulu koja svemu sporednom daje smisao.

Vje?an ti spomen dostabilaženi i prisnopamjati svebrate naš Danilo. "

[Kupper]

Ne volim njegove romane. Ako je moguce usporediti bas koliko i Paviceve.

[fencysmurf]

meni se svidjaju njegovi prevodi jozefa attile... pogodio ga 99%... vise u prevodu i ne moze...

[Ulix]

Originally posted by fencysmurf
meni se svidjaju njegovi prevodi jozefa attile... pogodio ga 99%... vise u prevodu i ne moze...

Ne samo njega. Svi Kisovi prevodi madjarskih pesnika su fantasticni. Meni se mnogo dopada poema "Na grobu Atile Jozefa" (Ferenc Juhas). Posto ne govorim madjarski ne znam kakva je u originalu, ali u prevodu je spektakularna. Tour-de-force

@Kupper: porediti Kisa i Pavica je kao porediti Dzojsa i V. Vulf. Kisovi romani su zahtevniji od njegovih prica, i, u poredjenju sa njima, slazem se, losiji; no ipak, svaki Kisov roman je na svoj nacin remek-delo. Jedini koji nije u potpunosti uspeo, po mom misljenju, je Psalam 44, ali posto je to mladalacko delo, nije ni realno ocekivati remek-delo, kao sto je Pescanik, na primer.

@Myself: da pukovnik amfilohije pise ili prica o Kisu je svetogrdje. Taj covek predstavlja sve sto je pokojni Kis prezirao.

[Kupper]

@Ulix - pa vidis da nisam poredio njih dvojicu. Rekao sam samo da ne volim njegove romane mozda bas onoliko koliko i Paviceve. Na istoj skali su mi na istom broju.
Naravno da se ne mogu porediti ni po kom osnovu.

[switchon1234]

Od Kisa sam samo jednu pricu (ili je to odlomak bio...nisam sigurna?) citala, i to mi se tada mnogo svidelo pa sam odlucila da prevedem na madjarski za neko takmicenje. Posle me je profesorica iznervirala, pa sam odustala, no ipak to nema veze sa Danilom.
Mislim da bas u tom odlomku ima to sto je Myself citirala:

Originally posted by Myself
"Istoriju pisu pobednici. Predanja ispreda puk. Knjizevnici fantaziraju. Izvesna je samo smrt." - Danilo Kis

Mogla bih da procitam jos nesto njegovo.

[Ulix]

Ovih dana intenzivno (ponovo) citam "Pescanik". Ovaj Kisov roman spada medju najteze i najkomplikovanije knjige koje sam ikada procitao. Ne mogu da prestanem da se divim konstrukciji romana.

@Freya: ako bi da krenes sa Kisom, kreni od Ranih jada ili Enciklopedije mrvih. Pescanik sacuvaj za kraj, sacuvaj ga za momente krajnjeg mazohizma.

[tessio]

Meni je posebno draga " Mansarda "...
Danilo mi je bio jedan od omiljenih pisaca u srednjoj shkoli...

A mogao bi neko da otvori temu Svetislav Basara ,pobogu

[Shoplifter]

Originally posted by tessio
Meni je posebno draga " Mansarda "...
Danilo mi je bio jedan od omiljenih pisaca u srednjoj shkoli...

Hvala, takodje.

Doduse, bese to maltene neolit kad sam ga citao, i ne secam se bas bogznakako, ali mi je bas "pogadjao zicu" tada.
Stalna putovanja u proslost kroz secanja i uspomene, sa mnogo patine (Rani jadi, Basta, pepeo). Uvek sam ga dozivljavao pomalo romanticno, ali na melanholican i prilicno surov nacin. Pisalo je u predgovoru cini mi se "Otmenost patnje" s cim bih se morao sloziti.
Fala Ulixu na preporuci, otkopacu Pescanik s tavana, i baciti se svesrdno.

[Ulix]

Originally posted by tessio
Meni je posebno draga " Mansarda "...
Danilo mi je bio jedan od omiljenih pisaca u srednjoj shkoli...

Mansarda je za zaljubljene. Skoro sam je citao ponovo (to je sat vremena posla). Veoma je lepa, ali spada u njegove slabije radove. Naravno, mnogi pisci mogu samo da sanjaju da napisu nesto tako romanticno.

Originally posted by Shoplifter
Doduse, bese to maltene neolit kad sam ga citao, i ne secam se bas bogznakako, ali mi je bas "pogadjao zicu" tada.
Stalna putovanja u proslost kroz secanja i uspomene, sa mnogo patine (Rani jadi, Basta, pepeo). Uvek sam ga dozivljavao pomalo romanticno, ali na melanholican i prilicno surov nacin. Pisalo je u predgovoru cini mi se "Otmenost patnje" s cim bih se morao sloziti.
Fala Ulixu na preporuci, otkopacu Pescanik s tavana, i baciti se svesrdno.

Uzivaj u Pescaniku, i sta Kis ti stoji na tavanu?!!
Tako je i moj stric drzao Nabokova na tavanu dok ja nisam odbio da pricam s njim dok knjige ne postavi na vidno mesto, i procita ih ponovo.

@Shoplifter: pa otvori temu o Basari.

[Shoplifter]

Originally posted by Ulix
Kis ti stoji na tavanu?!!

... desava se i najboljima.

Originally posted by Ulix
@Shoplifter: pa otvori temu o Basari.

Sho ya?

[Ulix]

Da neko slucajno ne zna ko je ovo napisao?
Pesmu sam nasao na b92, ali ko god da ju je postavio, nije napisao ime autora.

DANILO,
književnost je sranje, politika još više,
srpski nacionalisti, hrvatski nacionalisti, maðarski
provincijski nacionalisti,
antisemiti, komunisti svake fele i kalibra su golo govno,
samo su žene nevine, pred njima treba pasti na kolena
(u beogradskom Klubu književnika gde smo se upoznali, ima tome
dvadesetak godina, ustajao si svaki ?as od stola i svaki put
bih te nalazio pred drugom foteljom, na kolenima, s rukom na
srcu),
(u baru peštanske Astorije sedeo si kneževski u pro?elju stola,
devet je lepotica no?i devi?anski ispijalo konjak na tvoj ra?un),
propuštene žene maha?e iz kraji?ka našeg oka do kraja života
do kraja života, do kraja života...
vitka vaza pitomosti, Mira,
prva žena, postojano merilo u zlatnom ramu mladosti:
svejedno gde si živeo, svejedno s kim, iza tvojih ramena sam uvek
video samo nju,
vidim je i sad, ispušta iz ruku album, pero, maramicu -
nailazile su druge žene, druge ljubavi, svakojake mirišljave
i smrdljive stvari pod zbirnom imenicom život,
naišla je i svetska slava, a ti si odjurio,
poslavši unapred ?itavo jedno plu?no krilo, sa njim je nenadareni
bog, kao s kakvom krpom brisao popljuvani pod,
zašto si pošao na tu stranu, zar je i život sranje,
zar si zbilja naumio da novim odeljkom proširiš ENCIKLOPEDIJU
MRTVIH,
posle operacije godinama si jedino ovaj odeljak doterivao,
kad god smo se sreli, navodio si mi re?i mog nekadašnjeg
zatvorskog druga Ištvana Taške, soboslikara osuðenog na deset godina,
"i govno je sranje", u Srpskoj kafani pored Ateljea 212
ili u bistroima oko Place de la Bastille,
tvoja gigantska adamova jabu?ica štr?ala je visoko nada mnom,
tebi je zapala trostruka porcija adamove jabu?ice
i trostruka porcija talenta,
bar da si bio štedljiviji, bar da si iskovao sebi oko ?ela srebrni
šlem od svetlosti Pariza,
biti Srbin u Parizu mnogo je bolje nego Francuz u Beogradu,
zna se da u Parizu ne mogu da se rode ni Adi, ni Krleža,
sve se dele?i, raširio si se po obe polovine Evrope,
i mada si tvrdio da su obe podjednako sranje, obe si prigrlio,
i kad si ispunio sav prostor, tvoje prerevnosno bujanje
nastavilo se iznutra, u tvojim tajnovitim telesnim šupljinama,
mulj je zamutio tvoja podzemna jezera,
istisnuo si iz sebe samoga sebe,
stizale su vesti da ti je bolje, da pomalo ve? i putuješ,
iš?ašenim, tanušnim glasom - jedna se glasna žica u meðuvremenu
paralizovala - viknuo si u slušalicu,
da se desilo ?udo, navodno, i da si se izbavio -
ali ?arobnjak je danas strgao svoj zvezdama izvezeni plašt,
i ukazao se pod njim grozni torzo, s muvama, pacovima,
valjda se još nije ni ohladio
samrtni?ki znoj ulepljen u tvoju gustu kosu,
kad je telefonom stigla poruka "umro je Danilo",
radio je objavio, rekoše, napiši nešto, rekoše,
za slede?i broj, rekoše, koliko god ho?eš,
valjda te još ni izneli nisu iz Rue Tesson 3-5,
ili si možda baš u ovom ?asu pod skalpelom mrtvozornika,
a ja sedim za mašinom, nemoj misliti, da nije posrana,
i ja se ose?am posran, i te kako, ali ti si ve? izvan svega toga,
to mogu da tvrdim pouzdano, sve ostalo samo je literatura.
(17. oktobra 1989.)

[Simor]

Istvan Ersi.

Evo ti link do novosadskog knjizevnog casopisa "Polja", br. 430: http://polja.eunet.yu/polja430/index430.htm

Tu ces naci odeljak "Mala madjarska kisologija", sa tekstovima:

Istav Ersi - Danilo
Djerdj Konrad - Kako si, Danilo?
Peter Esterhazi - To bogatstvo je bio Danilo Kis
Laslo Vegel - Gestovi gospodina Kisa
Janos Banjai - Danilo Kis prevodi Petrija i pise pesmu
Djerdj Petri - Krhotina pisma

[Galateja]

Kisova prica 'Simon cudotvorac' mi se jako svidja.