- 18 Jan 2006, 16:26
#425642
LAST EXIT TO BROOKLYN
By
HUBERT SELBY, JR
1957
DRUGI DEO
KRALJICA JE MRTVA
I bog stvori ?oveka po obli?ju svojemu,
Po obli?ju Božijemu stvori ga;
Muško i žensko stvori ih.
Knjiga postanja I; 27
Vrata su se zatvorila. Po stoti put. Zatvorila. ?ak i kad bi se širom otvorila, ona bi ?ula kako su se zalupila. Zalupila. Zalupila. Stotine vrata kao mnoge povezane sli?ice, uz trzaje animirane palcem - vrrrr - prevr?u se, zatvaraju se maglovito kao senke... i škljoc, škljoc, prokleti škljoc-skljoc-škljoc brave i tresak. TRES. Opet i opet i opet - ono TRES. TRAS. Stalno gruvaju?i tras. Nikad kuc-kuc. Izmisli ga. Silom ga prizovi. Kuc. Kuc. Molim te, molim. O Isuse - kuc! Daj da neko zakuca. Da uðe. Što da ne bude i kuc-kuc. Kad ono - Goldi s beni?ima. Bilo s ?im. Bilo ko. Zatvoreno. Zatvoreno. Tres. TRAS. TRAS, za-LUP! LUP LUP. O Isuse LUP, BUP. BAP. A ja ne mogu da iziðem. Samo se prevr?em u krevetu. U ovom prljavom nakaznom krevetu (VINIII!!!); i onaj truli peder od doktora što ne?e ništa da mi da! ?ak ni mal?ice kodeina. A noga žiga, seva, pulsira. Žig. Žig. Žiga i boli. Ose?am kako mi se u nozi steže, gr?i... boli. Užasno boli. Bol. Stvarno boli. Treba mi nešto za ublažavanje bolova. O Isuse, ne mogu više da ležim. A ne smem da izaðem. Nema ?ak ni Sokija. Možda ona ima nešto. Pustite je unutra. Ja ne smem napolje. Polje. Hop - (vrata se zalupiše a njena majka podiže pogled i prvo zapazi neobi?an izraz lica njenog sina, uko?en pogled, bulje?e o?i; zatim i krv na njenim tesnim pantalonama, i kad mu je pritr?ala ona je klonula na maj?ino rame, pla?u?i, žele?i da pla?e na maj?inom ramenu, žele?i da je ona sasluša i da je pomiluje po kosi (Ja ga volim majko. Volim ga i želim ga); i znaju?i da mora da prestravi majku kako bi je ona zaštitila svojim saose?anjem - a majka ?e je možda i smestiti u postelju (ona je želela da se sjuri u krevet, no znala je da mora da hramlje kako bi je imprsionirala), smestiti u postelju pre nego što joj brat uðe u sobu. Možda ?e i beni?e mo?i da sakrije. Mora pokušati! Majka je posrtala pod njenim teretom i njih dve odšepaše do kreveta (ne sme da juri); želela je da joj majka bude blizu, da je teši; a ose?ala se i spokojnije, bezbednije, kad joj je majka prebledela i kad su joj ruke zadrhtale; a uz to je i kalkulisala, procenjivala dokle da ide sa tom scenom, da ide do one prave mere na kojoj ?e majka biti i dovoljno zabrinuta i dovoljno mo?na da je zaštiti od Artura... a možda ?e još biti u stanju i beni?e da sakrije...
Zašto ne bi mogao da izaðe? Zašto mora da ostane u ku?i? Eh, samo kad bi mogao da umre. Umri, ku?kin sine! UMRI. (Sta se to desilo mamicinoj maloj devojcici? Je l to nesto bocnulo mamicinu cakanu malecku cicu-micu piculjicu Ðorðinicu? Ah? Ne doti?i me se , peder?ino! Prste k sebi! Gle, molim te, koga ova naziva pederom?! Pa to je da crkneš od smeha. Ha! Nakazo. Nakazo NAKAZO NAKAZO NAKAZO! More, ðubre jedno pokvareno - Žoržeta se još ve?om težinom oslonila na majku i po?ela je da vu?e ranjenu nogu s jedne strane na drugu, je?e?i. Molim te, Arture. Molim te ... ostavi svoga brata na miru! On je ozleðen. On umire od gubitka krvi. Brata? Ta ti je dobra! Molim te pusti ga - Žoržeta još glasnije zaje?a i po?e da se sulja sa maj?inog vrata (samo kad bi mogla da se domogne kreveta i da sakrije one beni?e! Da sakrije tablete benzendrina. Da sakrije drogi?e!); Molim te, nemoj opet da po?inješ Nemoj sada. Pozovi doktora. Za moju ljubav. Molim te ). Eh, da nije ušao u sobu. Il bar da je otišao u kuhinju... Džordži princezo pekmezo mekana i ljigava... Zašto mi to rade? Što me ne ostave na miru??? (Artur je pogledao brata, grohnuo sa odvratnoš?u, pa je onda otišao do telefona, dok je Žoržeta mahnito pokušavala da iz džepa izvu?e tablete benzendrina; ali pantalone su joj bile toliko tesne da je jedva zavla?ila ruku u džep a bojala se i da se odmakne od majke da bi zavukla ruku u prorez. Onda je pala na krevet i po?ela da se prevr?e s jedne strane na drugu, pokušavaju?i pri tom da izvadi tablete i da ih stavi ispod dušeka ili, pak, ispod jastuka (da, jastuk!), ali njena majka je pomislila da se ona prevr?e od bolova, pa je uhvatila za ruke, pokušavaju?i sina da malo smiri, rekavši mu da se opusti. Doktor ?e brzo do?i, sine, i sve ?e biti u redu. Ne brini, mili. Vide?eš. Sve ?e biti u redu... a onda se njen brat vratio, pogledao prvo u majku, pa u poderane pantalone i krv i rekao da ?e biti bolje da mu skinu pantalone i da mu nogu pospu antisepti?nim praškom merkurhromom, dok je Žoržeta pokušavala da otrgne ruke, ali majka ju je još ?vrš?e stezala, u nastojanju da sinu nekako ublaži bolove, a Žoržeta se pomamno borila pokušavaju?i da na sebi zadrži pantalone i onemogu?i bratu da ih svu?e. Vrištala je i ritala se, ali kad se ritnula cela noga joj sevnu od bola, te ona pokuša da majku ugrize za ruku, no brat joj pritisnu ?elo i obori glavu na krevet (strip-tiz ga?ice! Beni?i!). Prestani! Prestani! Odlazi od mene! Ne daj mu! Molim te, ne daj mu da mi ih svu?e! Sve ?e biti u redu, sine! Doktor ?e ubrzo do?i. Niko ne želi da te povredi. Ðubre, pedersko, prestani! Ostavi me! Peškiru! Ku?kin sine! DOSTA, ali brat joj otkop?a kaiš i zgrabi joj nogavice; dok je Žoržeta vrištala maj?ine suze su joj kapljale po licu, a majka je kroz pla? molila sina da bude pažljiv; Artur je onda po?eo da ih svla?i polako, ali je ipak zaka?io ranu, zderao ugrušak, te krv opet po?e da joj curi, da joj se sliva niz nogu a Žoržeta pade na leða pla?u?i i vrište?i, i Artur pusti pantalone da padnu na pod, pa po?e da bulji u svog brata... gledao je kako mu se krv sliva niz nogu na ?aršav, kako mu se noga trza... slušao je kako mu brat cvili i pla?e, i želeo da se zadovoljno nasmeje, pa je ?ak bio i sre?an što vidi jad i ?emer na licu svoje majke dok je ona gledala u Žoržetu drže?i joj glavu u rukama, podižu?i joj glavu sa kreveta, miluju?i je po kosi, mrmore?i i otresaju?i suze sa svog lica... Artur požele da se nagne iznad brata i da ga pesnicom tresne po licu, po tom prokletom našminkanom, nafrakanom licu; požele da mu dere kožu sa nogu i da sluša svog toplog brata-ženska?a kako cvili... i on se uspravi stoje?i nekoliko trenutaka bez re?i pri dnu kreveta, poluosluškuju?i jecaje i svoje sopstvene misli, pa zatim priðe jednoj strani postelje i po?e sa brata da svla?i njegove ženske strip-tiz ga?ice sa šljokicama. Ti - odvratni izrode! I ti imaš petlju da pred mojom majkom ovde ležiš sa tim na sebi?! Vukao je, trzao ga?ice šamaraju?i Žoržetu; majka je bogoradila, plakala, smirivala sina; a Žoržeta se okrenula na trbuh i grebala dok su joj tesne strip-tiz ga?ice u Aturovim rukama drljale niz nogu, a majka preklinjala Artura da ostavi brata na miru - BRATA? - ali on je vukao i cimao, psuju?i iznad njih, dok ih nije skinuo, zavitlao i bacio u drugu sobu. Kako možeš da ga podnosiš, pa ?ak i maziš?! On nije ništa drugo nego prljavi homoseksualac. Treba da ga izbaciš na ulicu. Ali on je tvoj brat, sine. Treba da mu pomogneš. On je moj sin (moja bebica. Moja beba) i ja ga volim, i ti treba da ga voliš. Ljuljala je Žoržetinu glavu u svojim rukama-kolevci; Artur se stušti ka vratima i izjuri iz ku?e, a Žoržeta se prevrnu na leða pokušavaju?i da se domogne pantalona i beni?a, ali je majka zadrža, nastavljaju?i da govori sinu da ?e sve biti u redu. Sve ?e biti u redu, sine).
O, dosta, molim te! Dosta, dosta, dosta... zašto me mu?iš? One ku?ke. One prljave ku?ke. O pusti me napolje. Pusti nekog da mi doðe. Ne?u da budem sam. Molim te, pusti ih da doðu. U?ini nešto. Bilo šta. Pusti ih k meni. Za ime Boga miloga! Ja sam pao. PAO sam! Ne mogu da se skrasim u ovoj sobi. U ovoj prljavoj sobi. Pusti Vinija unutra. Dopusti mu da me odvede odavde. Vini. O Vini, moj mili. Odvedi me odavde. Ružno je ovde. Ružno. A voleo sam ringišpil. Pitu i puding. Princeza pekmeza. Vini - (doktor ju je pogledao u o?i, ništa nije rekao, a onda joj je pregledao nogu. Isprao joj ranu, dodirnuo je blago, a Žoržeta je jauknula, zalud se nadaju?i da ?e on napisati recept, prepisati lek, pa se otkotrljala preko kreveta do same ivice, pokušala da se nagne preko ivice da bi dohvatila pantalone, a doktor je nešto progunðao; majka ju je posmatrala drhte?i, a Žoržeta je majku mole?ivo pogledala traže?i njenu nežnost i zaštitu, ali nije mogla da dosegne do pantalona. Isuse, zašto ne mogu da ih dohvatim? Prestala je da se kotrlja i zaplakala je. Majka joj je milovala ?elo a doktor previjao nogu i rekao da ne hoda nekoliko dana i da doðe kod njega kad se bude bolje ose?ala. Zatvorio je svoju torbu (bap. Bap. Prsnula je Škljoc-Bap!), osmehnuo se i rekao gospoði Hanson da ?e biti najbolje da Džordž nekoliko dana ne prima nikakve posete. Ona je na to klimnula glavom (Žoržeta se polako i pažljivo oslonila na uzglavlje postelje - kad su njih dvoje krenuli ka vratima) i rekla mu hvala. Nemojte me ispra?ati do vrata, gospoðo, mogu ja i sam da naðem izlaz - ?ak ni mal?ice kodeina. Ništa. Samo da onaj jebožder Hari nije bio tamo. Taj kreten. I one gnjile kurve. Pi?ka za dve pare. Ne dade mi ?ak ni jedan aspirin. Nije strašna rana. Samo da ostane u krevetu nekoliko dana. Dana. Dana. Dana... DANA. DANA!!! Zidovi ?e se srušiti. Smrska?e me. Majko? Daj mi nešto. Molim te. Bilo šta. Pokušaj sine da se opustiš. Uskoro ?e ti biti bolje. Noga te više ne?e boleti. Moja noga? - (Prestani. Arture, tako ti Boga, prestani. Da prestanem? Pa je l ti vidiš ovo. Je l ih ti vidiš? Još jedna masa tih prokletih pilula za drogiranje. To ti je to. Narkotici. Dakle, nikad ih više ne?eš videti, dragi moj slatki brate! Daj mi ih. Daj mi te pilule. Majko, nateraj ga da mi ih da. Kušuj ili ?u te ubiti. Je l me ?uješ? Kunem se da ?u te ubiti. Uvek kuka. Mamice ovo, mamice ono. Kad god se i najmanje ogrebeš - Arture, pomagaj! Dosta! Stajao je i sav se tresao, drže?i se ?vrsto za kraj kreveta i posmatraju?i brata kako puzi i kako se uvija na krevetu kriju?i se iza mamice, traže?i maminu ljubav i poljupce... i onda je Artur gurnuo pilule u svoj džep, okrenuo se oko sebe, izvukao kutije iz ormara i izru?io ih na pod - mamice ovo, mamice ono - cepaju?i i kidaju?i Žoržetine gala-toalete, njene ljupke haljine i svileni veš, i gaze?i njene cipele sa visokom štiklom... Je l ti vidiš ovo, majko? Je l vidiš ovu garderobu? Gledaj. Gledaj ove odvratne slike. O Arture - pogledaj ovo. Samo POGLEDAJ! Muškarci vode ljubav jedan sa drugim. To nije ljupko? Jesu li ovi ljupki? JESU LI? Ðubre. To su oni. ÐUBRE!!! Zašto ne umreš, Džordži?! Zašto ne odeš nekuda da crkneš? Prestani. PRESTANI! Tako ti Boga miloga, Arture, prestani. Ja to više ne mogu da izdržim. Pa, ne mogu ni ja. Videla si ove slike. Sad bi trebalo da ti bude jasno šta je on u stvari. Izrod. Prljavi degenerik! Arture, molim te, za moju ljubav. Znam. Znam. Ostavi svog brata na miru. Molim te. Brata???) - O, Bože, ucrvlja?u se zbog njih. Oni znaju da ja ne mogu ovde. Znaju. Ovde nema šta da se vidi. Da se pogleda. Zašto baš meni to da se desi? Zašto niko ne?e da mi pomogne? Ne?u da budem sam. Ja to ne mogu da podnesem. Pomozi mi, Bože! Molim te. Bar da Goldi ima beni. Ja ne mogu ovde da ležim. Ve?ito sam. O Isuse, isuse, Isuse... zašto baš ja??? Mamice? Mamice? O, Bože, potrebno mi je nešto. Oni nezdravi tuca?i. Uvek? Ne želim da budem normalna. Meni je potrebno samo nešto. Pošizi?u. Prikovali me za krevet. Prikovali. Zašto žele da me ubiju? - i uska soba bez senki nastavi da se sužava, te ona potraži pogledom mra?ne uglove, ali ih ne naðe: samo penumbra - polusenka koju su stvarala vrata ormara, zaklinjaju?i delimi?no svetlost iz dnevne sobe. Žoržeta viknu... osvrnu se po sobi. Pogleda krevet. Pridiže se i ponovo pokuša da dovike nekog... zatim polako prebaci noge preko ivice kreveta i ispitiva?ki dodirnu pod... stade... otetura se do vrata i ugleda majku kako spava u naslonja?i. Obu?e se, uze novac iz maj?ine tašne i ode. Kad se naðe na tremu, ona shvati da nije znala ni koji je dan ni koliko je sati. Ali sunce upravo beše zašlo. Pridržavaju?i se za parkirana kola i hramaju?i, stiže do ugla ulice i zaustavi jedan taksi, mole?i boga da je Goldi kod ku?e. Dade šoferu adresu i po?e da misli na Goldi i beni.
chuj tuge da umre Elizabeta 
