Bootstrap Framework 3.3.6

[Ulix]

Rilke
SAMO?A


Samo?a je poput kiše,
U ve?eri iz mora se diže,
Iz ravnica pustih i dalekih stiže,
Ide u nebo, gde je uvek ima.
I tek sa neba pada po gradovima.

Pada pre nego svetlost je izašla,
kad ulice se okre?u spram zore,
I kad se tela što nisu ništa našla,
Razo?arano dele puna mora,
I kada ljudi što od mržnje gore,
U postelji jednoj moraju da no?e.

Tad dolaze valovi samo?e...

[Tot]

TAMNA NO?


Strofe u kojima duša pjeva sretnu sudbinu koju je imala da proðe kroz tamnu no? vjere do ujedinjenja sa svojim zaru?nikom.




1. Za tamne no?i jedne,

Sa strepnjom, a u ljubavnome žaru,

O sretne li mi sre?e!

Neopažena krenuh,

Kad ve? mi ku?a u snu mirovaše.



2. U mraku, al' bez straha,

Uz tajne ljestve dobro prerušena,

O sretne li mi sre?e!

U mraku i skrivena,

Kad ve? mi ku?a u snu mirovaše.



3. U sretnoj no?i onoj,

U tajnosti da nitko ne vidje me

Nit i ja išta gledah,

Bez drugog svjetla, voðe,

Do onog od kog plamtjele mi grudi.



4. A ono vodilo me

Sigurnije od svjetla podnevnoga

Do mjesta gdje me ?ek'o

On kog sam dobro znala,

U predjel gdje se nitko ne pojavi.


5. O no?i što bi voðom!

O no?i ljupkija od zore rane!

O no?i koja spoji

Miljenicu s Dragim,

Miljenicu u Dragog pretvorenu!



6. Na grudima mi cvjetnim,

Što samo za njeg ?uvale se vjerno,

Nasloniv glavu usnu:

Ja milovah ga nježno,

A cedrova lepeza zrak mu slala.



7. Zrak s kruništa visokog.

Dok njegovu ja mrsila sam kosu,

Sa svojom rukom mirnom

Po vratu tapšao me,

I sjetila mi sva obustavljao.



8. U miru, zaboravih,

Na Ljubljenoga svoga nagnuh lice.

Sve presta, ostavi me,

Te svoju pustih brigu

Zaboravljenu meðu ljiljanima.


(Sv. Jovan od krsta)

[Ахасвер]

I povedoh nju do reke,
devojkom je smatraju?i,
no, udata ona beše.
Zbilo se na dan Jakovljev,
u podesno no?no vreme,
kad pogase fenjeri se
i zrikavci kad zasvetle.
Na izmaku krajnjih ku?a
dodirnuh joj grudi snene,
što se odmah rascvetaše
k'o zumbula kite jedre.
I šumeli nabori su
uštirkane suknje njene
kao komad svile što je
od oštrica deset se?en.
S krunama bez srebra sjajnog
naraslo je sve drve?e,
dok lajaše vidik pasa
u daljini, preko reke.

Kad preðosmo glog i trske
i kupina oštre vreže,
od njezine punðe osta
po tlu blatnom udubljenje.
I ja na to mašnu skidoh,
ona haljinu sa sebe,
ja - opasa? s revolverom,
ona - prsnik svoj izvezen.
Ni smilje ni školjke morske
nisu takve puti nežne,
ni kristali mese?evi
takvim sjajem ne trepere.
Bedra njena bežahu mi
kao ribe uplašene,
do pola hladno?e pune
a od pola osvetljene.
I po putu najboljemu
jezdio sam no?i cele,
bez stremena i bez uzde,
svrh omice te sedefne.
Ne želim, jer ?ovek jesam,
da pomenem šta mi re?e,
pamet zdrava mi nalaže
da se time ne razme?em.
Prljavu od poljubaca
i peska nju poneh s reke;
dok se s vetrom ma?evahu
ljiljanove sablje bele.

Pokazah se kao pravi
Ciganin što zna ko jeste.
Ja poklonih kotaricu
njoj od trske ispletene,
Al' se u nju ne zaljubih,
jer udata mada beše,
kaza mi da devojka je
kad povedoh nju do reke.


Neverna žena (F. G. Lorka).

[Myself]

POSLEDNJA ZDRAVICA - Ana Ahmatova


Pijem za ugašeno ognjište moje

Za moj život pun žala

Za samovanje u dvoje

Za tebe pijem ja -

Za laž usana što izdaše

Za mrtvi pogled zena

Za to što je svet strašan

Zato što spasa nema.


P.S. Aleksandre, podsetio si me opet na nekoga koga sam davno citala (Federiko Garsija Lorka). Volim njegovu pesmu "Nocas bih mogao napisati stihove", mada nisam neki ljubitelj njegove poezije.

[Ljubicasta_Suza]

I WILL ARISE AND GO NOW
Written by: Ogden Nash

In far Tibet
There live a llama,
He got no pappa,
Got no momma.

He got no wife,
He got no chillun,
Got no use
For penicilun.

He got no soap,
He got no opera,
He don't know Geritol,
>From copra.

Got no opinions
Contraversial.
He never hear
TV commercial.

He got no teeth,
He got no gums,
Don't eat no spam,
Don't need no Tums.

He love to nick him
When he shave;
He also got,
No hair to save.

Got no distinction,
No clear head,
Don't call for Calvert;
Drink milk instead.

He use no lotions,
For allurance
He got no car
And no insurance

No Alsop warnings,
No Reston rumor
For this self-centered
Nonconsumer

Indeed, the
Ignorant Have-Not
Don't even know
What he ain't got

If you will mind
The box-tops, comma,
I think I'll go
And join that llama.



A onda prepev Dragoslava Andri?a, kažu da je bio veliki šahovski strateg i velemajstor:


Ustajem sad i idem

?ak u Tibet
Živi lama,
Nema tata,
Nema mama.

Nema žena,
Nema deca,
Jok mu treba,
Streptomeca.

Nema sapun,
Nema plakar,
Ne zna najlon,
Ne zna bakar.

Nema šlager,
Nema rok,
Ne zna Presli,
Bitls jok.

Nema desni,
Nema zubi,
Ne zna pasta,
Pa u tubi.

Voli se?e
Kad se brije,
Baš ga kosa
Briga nije.

Ne zna šljoka
Kao neko,
Nema bonton,
Pije mleko.

Nema štampa
I te stvari
Nepotroša?
To je stari.

Taj sebi?njak
Samo drema
Nema pojam
Ni šta nema.

Zato zarez,
Kažem svim,
Idem naðem,
Družim s njim.



@Myself evo da ti pomognem: ako malo bolje pogledaš, možda i prepoznaš "Nosa?a" na gay-serbia forumu (page 1):

http://www.gay-serbia.com/forum/viewthr ... 266&page=1

[Ulix]

Pod istom zvezdom
( Vislava Šimborska)

Oprosti, slu?aju, što te nazivam sudbinom.
Oprosti, sudbino, ako se možda varam.
Nek se ne ljuti sre?a što je za sebe prisvajam.
Nek mi ne zamere mrtvi što jedva svetlucaju u mom se?anju.
Oprosti, vreme, za sijaset nezapaženog sveta u trenutku.
Oprosti, stara ljubavi, što novu smatram prvom.
Oprostite mi, daleki ratovi, što cve?e nosim ku?i.
Oprostite, otvorene rane, što se bodem po prstu.
Oprostite, o?ajnici, za plo?u sa menuetom.
Oprosti, narode na stanici, za moj san do pet ujutru.
Praštaj mi uvredu, nado, što se ponekad nasmejem.
Praštajte, pustinje, što s kaši?icom vode ne potr?ah,
I ti jastrebe, ve? godinama isti, u istom kavezu,
Nepomi?an, zagledan uvek u istu ta?ku,
Praštaj, pa ?ak i da si punjena ptica.
Oprosti, pose?eno drvo, za ?etiri noge od stola.
Oprosti, veliko pitanje, za male odgovore.
Istino, ne obra?aj na mene preveliku pažnju.
Veli?ino, ukaži mi velikodušnost.
Otrpi, tajno postojanja, što ?upam niti iz tvog lamenta.
Ne osuðuj me, dušo, što te retko imam.
Izvinjavam se svemu što ne mogu biti svuda.
Izvinjavam se svima što ne mogu biti svaki i svaka.
Znam da me ništa opravdati ne?e dokle god živim
Jer samoj sebi stojim na putu.
Ne uzmi mi za zlo, besedo, što pozajmljujem pateti?ne re?i
A onda ulažem napor da ih u?inim, tobože, lakim

[Tot]

VEŽBA


Prvo zaboravite koliko je sati
tokom jednog ?asa
radite to redovno
svakog dana

onda zaboravite koji je dan
u nedelji
radite to redovno nedelju dana
onda zaboravite
u kojoj ste zemlji
i vežbajte to u grupi nedelju
dana
onda obe vežbe zajedno nedelju
dana
sa što manje pauza

onda zaboravite kako se sabira
ili oduzima
nema razlike
može i obrnutim redom
posle nedelju dana
oboje ?e pomo?i da zaboravite
kako se broji

zaboravite kako se broji
po?aevši s vašim godinama
po?evši s brojanjem unazad
po?evši s neparnim brojevima
po?evši s rimskim brojevima
po?evši s razlomcima
po?evši sa strarim kalendarima
preðite na staru azbuku
preðite na azbuku
dok sve ponovo ne postane
trajno
preðite na zaboravljanje elemenata
po?evši s vodom
i nastavljaju?i sa zemljom

uzdignite se u vatri

zaboravite vatru



Vilijam Stenli Mervin

[Tot]

U?ITELJI


Bol
u ovoj mra?noj šumi nalik zvu?nicima
skupocenog gramofona
mada zanemelim
kao igla i obrtaj

no? je duža
zima
nova godina

retko poverujem u ono zašto živim
ne mogu da odem onoj
koju volim
uvek je podeljeno
ono ?emu se nadam

ali ja sebi kažem ne budi dete
ako je no? duga
seti se svoje nebitnosti
spavaj

tada u zoru
sanjam o prvim pri?ama
o knjigama o putovanjima
sigurnim pri?ama
koje ne zapo?inju opravdanjima

ali su me izgleda nekada
tako podu?ile



Vilijam Stenli Mervin

[tessio]

William Blake

THE GARDEN OF LOVE

I laid me down upon a bank,
Where Love lay sleeping;
I heard among the rushes dank
Weeping, weeping.

Then I went to the heath and the wild,
To the thistles and thorns of the waste;
And they told me how they were beguiled,
Driven out, and compelled to the chaste.

I went to the Garden of Love,
And saw what I never had seen;
A Chapel was built in the midst,
Where I used to play on the green.

And the gates of this Chapel were shut,
And 'Thou shalt not' writ over the door;
So I turned to the Garden of Love
That so many sweet flowers bore.

And I saw it was filled with graves,
And tombstones where flowers should be;
And priests in black gowns were walking their rounds,
And binding with briars my joys and desires.

[Myself]

Originally posted by Ljubicasta_Suza

@Myself evo da ti pomognem: ako malo bolje pogledaš, možda i prepoznaš "Nosa?a" na gay-serbia forumu (page 1):

http://www.gay-serbia.com/forum/viewthr ... 266&page=1

Ne moram da "prepoznam". Lepo pise - naslov i autor.

P.S. Ja nisam trazila ni pomoc ni tekst "Nosaca", ali za pesmu, jer imamo slican "ukus".

[Swanheart]

Zak Prever-"Poseta muzeju"

U muzeju vostanih Uspomena
Podjite galerijom Promasenih namera
Hodnikom Neiskrenih zelja
Stepenicama Bezvoljnih zudnji
I upascete u klopku Kajanja
I tu
Moci cete da urezete po zidovima
Sa malim nozem-uspomenom kupljenim na ulazu
Zareza Nesporazuma
Ali
Iznad sale Izgubljenih dobrocinstava
Vezanih ociju akrobata Ljubav
Igrace na zici ukocen od srece jedva nazrene
Od srece nikad ne zaboravljene
I muzika njegovog cirkusa
Okretace svoju izlizanu plocu
Islabljenu ali odusevljenu
I ploca ce se okretati
Kao mesec krvavi I ozalosceni
Ocarani ozivljeni nasmejani obasjani
Zadivljeni I zadivljujuci
I bice to
Muzika naroda ptica
Muzika ptica naroda
Posetioci
Slusajte tu muziku I dobro je cujte
I ne da samo obracate paznju na tu muziku
Na taj sum
Vec predajte joj se sasvim
Ona ce vam se spokojno isplatiti
Jednog lepog dana
Ili nekog drugog dana
Ta muzika naroda ptica ljubavi

[Ulix]

Trg

Na trgu ima jedna kula,
na kuli ima balkon lep,
a na balkonu stoji dama,
drži u ruci beo cvet.
Utom gospodin jedan proðe -
zašto li proðe u taj tren? -
proðe i ponese sa sobom
trg i kulu i balkon lep,
i balkon lep i onu damu,
i onu damu i beo cvet.

(Antonio Ma?ado i Ruis)

[Ulix]

Endre Adi
Dve žene

Umre?u, i ništa, ništa,
Samo ?e dve žene
Propištati.

Jedna ?e biti moja mati,
A druga: jedna druga žena
Koja ?e plakati.

Lepo je to: dve žene svete
Na jedan grob nose cve?e
I kletve.

[Swanheart]

Zak Prever-"Tamnicareva pesma"

Kuda lepi tamnicaru
Sa tim kljucem poprskanim krvlju
Idem da oslobodim onu koju volim
Ako jos ima vremena
A nju sam zatvorio
I nezno I svirepo
Na najskrovitijem mestu svojih zelja
Na najdubljem mestu svojih nemira
U lazi buducnosti
U gluposti zaklinjanja
Hocu da je oslobodim
Jer hocu da je slobodna
Po cenu I da me zaboravi
Po cenu I da ode
Pa cak I da se vrati
I da me jos voli
Ili da zavoli drugog
A ako joj se taj dopadne
Pa ona ode
I ja ostanem sam
Sacuvacu malo
Sacuvacu samo
Na svojim dlanovima
Do poslednjeg daha
Blagost njenih grudi izvajanih ljubavlju

[Swanheart]

Zak Prever-"Jednog lepog jutra"

Nije ga bilo strah ni od koga
Nije ga bilo strah ni od cega
Ali jednog lepog jutra
On je mislio da vidi nesto
Rekao je da Nema nicega
I bio je u pravu
Bez ikakve sumnje
Nije bilo necega
Ali istog jutra
Njemu se cinilo da je cuo nekog
I on je otvorio vrata
I zatvorio ih govoreci Niko
I bio je u pravu
Bez ikakve sumnje
Nije bilo nikog
Ali odjednom osetio je strah
I shvatio da je sam
Ali nije bio sasvim sam
Jer tada je video da nista
Zivi ispred njega.

[Swanheart]

Jovan Jovanovic Zmaj-"Djulici"

I molio sam oci
Da suze ne liju,
I molio sam prsi
da tako ne biju.

I preklinjo sam ljubav
Ta d amen e kusa,
Al`ljubav,oci,srce,
Niko me ne slusa.

A jedan cvetic sto ga
Najlepsi rodi maj,
Cuo je sta sam krio,
Najtanaiji uzdisaj.

Miris se tog cveta
S uzdahom zamrsi,
I cvetak porumene,
Pade mi n aprsi.

Pa sad mi cvetak drazi
Od samih ociju,
Pa sad mi cvetak blizi
Od samih prsiju.

Pa sad me ljubav goni
Da istem oprostaj
Gle,sta ucini sa mnom
Maleni cvetak taj!

[Myself]

MARIJA - Branko V. Radicevic


Sve sam znao što je bilo oko Marije

Najtanji hlad u podne,

Njen vrt i šum vratnica

Znao sam u koji sat ?e do?i

I koja je i kada na

Grani zapevala ptica.

I kad je tužna po koraku sam poznao

I kad je tužna i kad je najveselija

I srca sve zaljubljena

Da nekog voli Marija.

Sve sam znao šta je bilo oko Marije

I plakao sam jednom kad je ona plakala

I dugo bih posle

Kad bi ona otišla.

Stajao sam na mestu na kome je ona stajala.

Ko zna gde je sada moja Marija?

Ima jedna livada zelena i potok,

U potoku se možda ogleda.

Ko zna gde je Marija?

Raskrš?e seosko, no? šumi leska,

Stoji bela od meseca i zvezda

Marija kad bi znala no? moju bez zvezda

Da li bi bar jednu suzu pustila

Bar jednu suzu Marija?



Mojoj bivsoj ljubavi...

[Swanheart]

Jovan Ducic-"Refren"

Snevaj da uvidis da prolazni snovi
jos najblize stoje postojanoj sreci;
Da ne pitas nikad,zasto jadi ovi,
a ne koji drugi,a ne koji treci.

Ljubi,ljubi silno,uvek istovetan,
u ljubavi samo ti ces jasno znati:
kako malo treba da se bude sretan,
i sto puta manje da se vecno pati.

I umri da spases verovanje cisto,
da si kad god stao pred istinom golom:
i da u zivotu nisi jedno isto
jednom zvao srecom,a drugi put bolom

[Myself]

Mostovi - M. Antic

U meni veceras jedna reka
razbija ogromna brda daleka,
muci se,
urlice,
razmice klance
i kida svoje zelene lance
i rije kroz moje srce ridje,
jer mora nekuda da izidje.

U tebi veceras ista reka
cudno je meka.
Sva je od mleka.
I cas je zlatna.
I cas je plava.
U njoj se ceo svet odslikava.

Svako u sebi reke druge
pod istim mostovima sretne.

Zato su nase srece i tuge
uvek drukcije istovetne.


Skroz sam zaboravila na ovu pesmu. Pala mi na pamet u subotu noc, zato sto me je podsetila na trenutno "moje stanje"...

[Swanheart]

Jovan Ducic-"Pesma zeni"

Ti si moj trenutak,I moj sen,I sjajna
Moja rec u sumu;moj korak,I bludnja;
Samo si lepota koliko si tajna;
I samo istina koliko si zudnja.

Ostaj nedostizna nema I daleka-
Jer je san o sreci vise nego sreca.
Budi bespovratna kao mladost;neka
Tvoja sen I eho budu sve sto seca.

Srce ima povest u suzi sto leva;
U velikom bolu ljubav svoju metu;
Istina je samo dusa sto prosneva;
POLJUBAC JE SUSRET NAJVECI NA SVETU.

Od mog prividjenja ti si cela tkana,
Tvoj je plast suncani od mog sna ispreden;
Ti bese misao moja ocarina;
Simvol svih tastina porazan I leden,-

A ti ne postojis nit si postojala;
Rodjena u mojoj tisini I cami,
Na suncu mog srca ti si samo sjala:
Jer sve sto ljubimo stvorili smo sami.

[Myself]

POD ISTOM ZVEZDOM


Oprosti, slu?aju, što te nazivam sudbinom.

Oprosti, sudbino, ako se možda varam.

Nek se ne ljuti sre?a što je za sebe prisvajam.

Nek mi ne zamere mrtvi što jedva svetlucaju u mom se?anju.

Oprosti, vreme, za sijaset nezapaženog sveta u trenutku.

Oprosti, stara ljubavi, što novu smatram prvom.

Oprostite mi, daleki ratovi, što cve?e nosim ku?i.

Oprostite, otvorene rane, što se bodem po prstu.

Oprostite, o?ajnici, za plo?u sa menuetom.

Oprosti, narode na stanici, za moj san do pet ujutru.

Praštaj mi uvredu, nado, što se ponekad nasmejem.

Praštajte, pustinje, što s kaši?icom vode ne potr?ah,

I ti jastrebe, ve? godinama isti, u istom kavezu,

Nepomi?an, zagledan uvek u istu ta?ku,

Praštaj, pa ?ak i da si punjena ptica.

Oprosti, pose?eno drvo, za ?etiri noge od stola.

Oprosti, veliko pitanje, za male odgovore.

Istino, ne obra?aj na mene preveliku pažnju.

Veli?ino, ukaži mi velikodušnost.

Otrpi, tajno postojanja, što ?upam niti iz tvog lamenta.

Ne osuðuj me, dušo, što te retko imam.

Izvinjavam se svemu što ne mogu biti svuda.

Izvinjavam se svima što ne mogu biti svaki i svaka.

Znam da me ništa opravdati ne?e dokle god živim

Jer samoj sebi stojim na putu.

Ne uzmi mi za zlo, besedo, što pozajmljujem pateti?ne re?i

A onda ulažem napor da ih u?inim, tobože, lakim.

[Ulix]

@Myself: tu pesmu sam ja postavio jedno desetak postova iznad. Jeste da je Simborska genijalna, al' ima valjda jos koju dobru...

Pesma zaljubljene
(B. Breht)

Kad me uveseljavaš
Tad ponekad pomislim:
Sad bih mogla umreti
Pa bih bila sre?na
Do kraja.

A kad budeš ostario
I na mene pomislio
Izgleda?u kao danas
I ima?eš draganu
Koja je još mlada.

[Myself]

Ulix - nisam citala. Sorry...
Ima. Evo.

VODA

Kaplja kiše pade mi na ruku,
odlivena iz Ganga i Nila,
iz vaznesenog inja sa brkova foka
iz rasprslih kr?aga u Isu i Tiru.
Na mome kažiprstu
Kaspijsko more sad je otvoreno more
a Pacifik uti?e smerno u Rudavu,
istu onu što beše oblak nad Parizom
leta sedamsto šezdeset ?etvrtog
sedmog maja u tri sata ujutru.
Nema usta koja bi izrekla,
vodo, tvoja imena nestalna.
Morala bih te zvati na svim jezicima
izgovaraju? istom sve samoglasnike
i istovremeno da ?utim - zbog jezera
što nije do?ekalo bilo kakvo ime
i nema ga na zemlji - kao ni na nebu
zvezde koja se ogleda u njemu.
Neko se davio, neko žeðao.
Beše to davno i beše to ju?e.
Ku?e si gasila, ku?e nosila
ko drve?e, šume ko gradove.
U krstionicama i kadama bludnica,
u poljupcima i pokrovima - beše ti.
Grizu?i kamen, hrane?i duge.
U znoju, rosi piramida, jorgovana.
Kako je lako to u kišnoj kapi.
Kako me nežno dodiruje svet.
O svemu što god, kad god i gde god se zbilo,
postoji trag na vavilonskoj vodi.

[Swanheart]

Ivo Andric-"Misao"

Tama je nastala I strepnja
I sva su sunca zasla
Kad je Bog,ko blagu munju,poslao
Utjehu koja dolazi od misli.

Utjeha koja dolazi od misli
Najvisi je od svih darova
Nebeskih krajeva koje ne poznajemo,
A ni senka joj nije
Najveca zemaljska sreca.

Gle,siromasak,
Olicenje svake zemaljske patnje:
Nepravdi,stradanja,bola,
Putuje,sjajan,na oblacima,
Caruje nad svim harmonijama,
Nosen
Utjehom koja dolazi od misli.

[Ulix]

@Myself:

Nisam siguran da li je ova pesma vec postavljena. Ako jeste, sorry (i uzivajte opet u njoj). Jedna je od meni najdrazih.

Konstatin P. Kavafi (1863-1933)

ITAKA

Kada se spremiš prema Itaci da poðeš,
treba da zaželiš da putovanje bude dugo,
pustolovina puno, puno saznanja.

Lestrigonaca, zatim Kiklopa,
razlju?enog se Posejdona ne boj,
na takve nikad ne?eš nai?i
dokle god ti je misao otmena, dokle god se fina
ose?anja doti?u tvoga duha, tvoga tela.

Lestrigonce, zatim Kiklope,
Posejdona divljeg ne?eš sresti
ukoliko ih u svojoj duši ne skrivaš
i ukoliko ih tvoja duša ne stavi pred tebe.

Treba da zaželiš da putovanje bude dugo.
I mnogo letnjih jutara da bude
kada ?eš - s kojom li radosti, sa zahvalnoš?u! -
u?i u luke, prvi put viðene,
da zastaneš pred trgovinama feni?kim
i da se snabdeš prekrasnim stvarima:
sedefom i koralom, ?ilibarom, slonova?om,
i teškim mirisima svake vrste,
koliko god više možeš raskošnih teških mirisa;
u egipatske gradove mnoge da poðeš,
da u?iš i da u?iš od mudraca.

A na umu uvek da ti Itaka bude.
Da tamo stigneš, predodreðeno je tebi.
Ali uopšte nemoj da ubrzavaš putovanje.

Bolje neka godine mnoge traju
i na ostrvo da ve? kao starac stigneš,
oboga?en onim što si uz put stekao,
ne o?ekuju?i da ti Itaka pruži bogatstvo.

Itaka ti je dala divno putovanje.
Da nema nje, ne bi ni pošao na put.
Ali nema ništa više da ti da.

I ako je naðeš siromašnu, Itaka te nije prevarila.
Tako si mudar postao, s tolikim iskustvom,
pa ?eš razumeti ve? šta to Itake zna?e.

[Myself]

Ulix, mi smo se i susreli na nekoj od tema (ako se dobro secam) spominjuci Kavafija. Meni omiljenu pesmu stavila Dina - Grad (ovog puta sam citala, ali samo prvu stranu), a ja cu staviti sledece:

KAD SE RAZBUDE . . .

O pjesni?e, nastoj da sve sa?uvaš
pa i ono najneznatnije
što se od prolaznosti spasiti može-
vizije onih tvojih ljubavi!

Potajno ih upleti u rije?i svoje.
Pjesni?e, nastoj da sa?uvaš,
kad se u tvome razbude duhu
po no?i il' u blistavo podne.




VRATI SE

O dragi osje?aju, doði još bezbroj puta,
vrati se i zanesi me,
jer se budi uspomena na jedno tijelo
dok drevna ?ežnja struji u mojoj krvi,
jer se usne i pút moja sje?aju,
dok ruke još uvijek kao da ljepotu dodiruju.

O vrati se bezbroj puta te po no?i
zanesi me, kad se usne i pút moja sje?aju...


P.S. Pesma "Itaka" je postavljena na prvoj strani, ali izbor je odlican. I tebi

[Swanheart]

Vladislav Petkovic Dis-"Uteha"

Misao se gubi,nestaje I tone
U dolini placa,gde se nada kupa,
Gde stradanja zive,gde se suze rone
I gde tocak patnje klopara I lupa.

I dok miso spava,klonula u miru,
Izvija se ljubav na krilima noci,
I sa sobom nosi razlupanu liru,
I krece se,lebdi po mojoj samoci.

Kao eho srece,bez suma I glasa,
Preko tajnih snova visinama stremi,
Kao zora nebom zracno se talasa,
Kao vece u noc gubi se I nemi.

I trag joj ostaje,I slika se stvara:
Nebo plavo,vedro,kao njeno oko,
Pogled koji prica,tesi,razgovara,
Pojima I voli I gleda duboko.

Ja osecam dusu I svoju I njenu:
Obe,vecne,stoje na jednom osmehu,
Na jednom prostoru,dalekom vremenu,
Koje katkad stupa I sapace utehu.

[Simor]

Veres Sandor - Pastorala

Senka na tvojoj kozi zeleno gusne,
oci se jedva naziru iz tame.
Tvoj dah, omamljen, klizi mi niz rame,
na vrat, kao leptir, slecu tvoje usne.

Kucanje tvog srca po mome udara,
cvrsta me vreza oko pasa spleta,
oko mene si sa svih strana sveta,
zivi les koji me odasvud zatvara.

Kraj mog boka, rebraste morske obale
tvoj trbuh uzgiban, dojke ustreptale!
Poput zveri lezimo bez duse.

Strahotne struje najednom krenuse
kao kad munje prema zemlji krenu.
Pa suza na zenu navuce koprenu.

[Tot]

Za onda

Manuel Gutierrez Najera(1859-1895)

Želim da umrem kada zalazi dan
Na pu?ini i licem ka nebu;
gde na san li?i agonija,
a duša na pticu koja pole?e.

Ne slušati više u poslednjim trenucima,
ve? nasamo sa nebom i sa morem,
nikakkve glasove ni jecaju?a preklinjanja
sem veli?anstvenog valjanja talasa

Umreti kada žalosna svetlost izuvla?i
svoje zlatne mreže iz zelenog talasa
i biti kao ovo sunce koje lagano izdiše:
nešto veoma svetlo što se gubi.

Umreti i mlad; pre nego što uništi
ljupku krunu podmuklo vreme;
kada život još uvek kaže : "Tvoj sam",
iako dobro znamo da nsas izdaje.

[Simor]

Ovaj me studenac povezao s Tobom,
ovaj me studenac u Tebe zove.
Nije bilo nikog medju nama, tek njegov sjaj duboki
poput ciste treperec zjene u orbitama kamenja
on me u oci Tvoje prenese
i zatvori u njih.

Karol Vojtila - Samaritanka